Na licu mesta
Leskovac: Južnokorejska Jura ne može bez sporova
Zašto se žuri
onima u Juri
Zašto
je Mlađan Dinkić izgovorio sudbonosnu rečenicu, i to baš
povodom Jure: "Da mi je to neko
pričao ranije, ne bih verovao!"
Danilo Kocić
Jura ne može bez
skandala. Potpisivanju ugovora o davanju u zakup zemljišta u Leskovcu, na
kome će ova korporacija graditi fabriku, prethodila je telefonska sednica Vlade
Srbije na kojoj je, navodno, usvojen Elaborat o ekonomskoj opravdanosti
investicije Jure u Leskovcu, što je bio preduslov za potpisivanje ugovora. Time su
se stekli uslovi da se Jura obrati gradu za dobijanje zahteva za
izdavanje neophodnih dozvola i za početak gradnje fabrike, u kojoj bi do posla
trebalo da dođe 1.500 radnika do kraja naredne godine! Čak je i Mlađan
Dinkić, koji se (samo)promovisao kao "najzaslužniji" za
gradnju i ove fabrike, priznao da je "iznenađen brzinom kojom Jura
gradi fabrike" i kojom započinje
investicioni ciklus i u Leskovcu.
Međutim, dan pre potpisivanja "protokola o
saradnji" između Grada Leskovca, Vlade Srbije i Jure, protestovali
su radnici leskovačke Hemijske industrije Nevena, jer Jura treba
da gradi "na njihovom zemljištu".
Ubrzo se ispostavilo da to zemljište
"sigurno nije Nevenino", ali ne i čije sigurno jeste. Ipak,
radnici Nevene najavili su da neće dozvoliti da se postavi ni Jurin
kamen temeljac, dok se "država
ne pobrine da se reše njihovi
problemi". Rečeno je da radnike ne interesuje politički kontekst
operacije, nego isključivo opstanak Nevene. Zato podsećaju državu, kao većinskog vlasnika, da obrati pažnju i na njih, a ne samo na Juru, jer ako se Juri
po radnom mestu daje iz budžeta
10.000 evra, valjda i Nevena zaslužuje makar i mnogo manje, a "zaposliće sve radnike i primiti još 200 ljudi".
Dan posle potpisivanja sporazuma, radnici Nevene
nisu blokirali rad mašina, jer im je
obećano da će do oktobra dobiti sredstva socijalnog programa i tada će morati
da napuste "fabriku lepote". A za socijalni program, posle neuspele
privatizacije, prijavili su se bukvalno svi radnici, njih 143, i njima država treba da isplati 119 miliona dinara. Na uveravanje
gradske vlasti da "dovođenjem ove investicije, odnosno Jure, žele da reše i Nevenine probleme", te da su već "od
sutra" prvi na listi prioriteta Grada i države, ogorčeni radnici su toliko negodovali, zviždali i upućivali nepristojne poruke da je, na primer, Branislav Đorđević,
zamenik gradonačelnika Leskovca, morao da garantuje: "Ljudi, nisam budala,
svestan sam cele situacije!"
Lokacija buduće fabrike Jura nalazi se između dve
fabrike, Nevene i Nevene Kolor, i zauzima prostor od oko četiri
hektara. Njena vrednost se procenjuje na oko 800.000 evra, ali oko vlasništva tog prostora nisu sasvim "čisti računi".
Ustanovljeno je, naime, da su privatni vlasnici tamošnjih parcela obeštećeni,
ali Grad u zvaničnoj arhivi nema dokaze za obeštećenja svim vlasnicima, pa će
neke morati "ponovo da obeštećuje". Ako se ne pronađe kompletna
dokumentacija, troškove bi trebalo da
namiri Grad, a taj prostor oduzet je leskovačkoj lokalnoj samoupravi 1995.
godine na osnovu posebnog zakona kada je sva imovina centralizovana.
Vrednost investicije je 13 miliona
evra i to je "najveće ulaganje u Leskovcu" u poslednjih deset godina.
Do početka 2012. godine fabrika za proizvodnju kablova
i električnih instalacija za automobilsku industriju biće osnovana kao pravno lice, a krajem marta 2012. godine, u skladu
sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, Vlada Republike Srbije odobriće bespovratna podsticajna sredstva za svako novo radno mesto otvoreno u periodu od tri godine. Kao direktni korisnik ove investicije, Leskovac je
preuzeo svu odgovornost za pružanje odgovarajuće podrške Jura
korporaciji,
koja podrazumeva rešavanje imovinskih odnosa, izdavanje građevinskih i drugih
dozvola na najbrži mogući način.
Iako bi se moglo pokazati da je i u ovom slučaju, u
četvrtoj fabrici koju Jura gradi u Srbiji, "skuplja pita nego
tepsija", u Leskovcu su uvereni da je ovo samo prva u nizu investicija
koje će uslediti. Tako kažu u
Leskovcu, iako imaju loša iskustva sa nekim
ranijim inostranim investitorima. Jer, bilo je loših primera, pogotovo u tekstilnoj industriji, gde je država, kao što
planira i u ovom slučaju, obezbedila "velike pare" za otvaranje
nekoliko stotine radnih mesta, a posle nekoliko meseci rada fabrika bi prestala
da radi, a njen vlasnik bi -pobegao je u inostranstvo!
Zato je tu bio Mlađan Dinkić da se ponovo zapanji brzinom
kojom Kompanija Jura, kao "jedan od najkvalitetnijih investitora i
sigurno najbržih u našoj zemlji", za godinu i po dane podiže četiri fabrike u kojima će
raditi 4.500 ljudi, sve uz reči: "Da mi je to neko pričao ranije, ne bih
verovao!".
Sad će Jura da ih spase
Na
području šest opština Jablaničkog okruga bez radnih mesta ostalo je između
17.000 i 20.000 radnika. Najveći broj radnika ostao je bez posla u Lebanu,
Vlasotincu, Grdelici, Vučju... Najviše su pogođeni tekstilna industrija,
metalni kompleks i građevinarstvo. U Leskovcu je gotovo u potpunosti nestao
tekstilni kompleks, u kome je radilo više od 12.000 radnika. Oko 15.000 radnika je ostalo ne samo bez radnih mesta
nego i bez povezanog radnog staža.