Beli
mantili
Zrenjanin:
Zločinačko udruženje hara zdravstvom!
Neki drogirani, neki kao da nisu
Još se ne zna ko se i sa koliko
desetina hiljada evra ovajdio od prodaje najjačih lekova, ni ko ih je izneo iz
bolnice na osnovu prepisanih fiktivnih duplih doza... Zna se samo da je za sada
jedini fasovao "sporedni lik", tehničar Milan, osoba koja bez parafa
lekara i ne može izdati lek
Zoltan Horvat
Nakon učestalih malverzacija i korupcije u vrhu
zrenjaninske regionalne bolnice Dr Đorđe Jovanović, šikaniranja pacijenata
praćenih nestručnim i nesavesnim lečenjem i klasične otimačine putem zakidanja
zarada zaposlenima, steže se obruč oko "regionalnih isporučilaca
demokratskog zdravlja" - dr Gordane Kozlovački, direktora bolnice,
i njenih najbližih saradnika. SBPOK (Služba za borbu protiv organizovanog
kriminala) pre nekoliko dana je, povodom najnovije metadonske afere na
Neuropsihijatrijskom odeljenju i prodaje na crno većih količina najjačih
opijatskih analgetika (morfin, metadon, trodon), ponovo pročešljala Zrenjanin i
koncentrisala pažnju na dr Draganu Žegarac - Zarić, bivšeg načelnika
neuropsihijatrije, dr Miletu Mihajlova, gradonačelnika i bivšeg
direktora bolnice, i Miroslava Davidova, načelnika hirurgije.
Veće količine morfina, metadona i trodona iz arsenala
neuropsihijatrije na volšeban način našli su se na ulicama Zrenjanina na dohvat
ruke sve brojnijoj armiji ovdašnjih narkomana. Ovakav biznis sa fiktivnim
duplim dozama i ne mala zarada uhvatili bi maha da se nije umešao SBPOK.
Usledilo je policijsko privođenje dr Dragane Žegarac - Zarić, a nakon
informativnog razgovora i trodnevnog obimnog saslušanja, živa i zdrava, vratila
se u bolnicu, a uhapšen je, ni kriv ni dužan, izvršilac, medicinski tehničar na
neuropsihijatriji Milan, otac troje dece. Dr Dragana, jedna od miljenica
direktorke bolnice je, brže-bolje, na diskretan način pomerena sa mesta
načelnika psihijatrije i nagrađena novom "odgovornom" funkcijom,
predsednikom Komisije za unapređenje kvaliteta rada bolnice!
Distributivni
centar za "finu" robu
Vest o
metadonskoj aferi u Zrenjaninu stidljivo je i šturo propraćena u medijima i u
zrenjaninskoj bolnici je na poslednjim kolegijumima označena kao tačka najvećeg
poslovnog rizika, nakon čega su poslate diskretne "demokratske"
poruke redakcijama lokalnih medija da se afera - stopira. Dr Dragana Žegarac - Zarić je, ispostavilo se, sestra
uticajnog gospodina iz vrha vlasti u Beogradu, a (ne)poznata je ovdašnjoj
javnosti kao osoba koja je žarila i palila u svim sistemima rigidne bolničke
vlasti (diktature) u poslednje dve decenije. Na preporuku Ministrastva zdravlja
bila je inicijator otvaranja Metadonskog centra u zrenjaninskoj bolnici,
gde se, uprkos nedostatku osnovnih uslova za rad (nemogućnost stalne kontrole
pacijenata), od novembra 2008. godine, naravno sa dr Draganom na čelu, sprovodi
supstitucionalna terapija zabrinjavajuće velikog broja intravenskih korisnika
heroina i ostalih najjačih droga. Za tri godine rada iz Metadonskog centra
nije saopšteno da li je i koliko pacijenata izlečeno, ali su se jaki lekovi za
drogeraše ipak našli na ulici i prodavali na nekoliko punktova u gradu.
(Ni)je poznato ko se i sa koliko desetina hiljada evra
ovajdio od prodaje najjačih lekova, (ne) zna se ko ih je izneo iz bolnice na
osnovu prepisanih fiktivnih duplih doza, a ne zna se ni kada će nadležne službe
preduzeti konkretne korake oko sankcionisanja ovakvih kriminogenih radnji.
Poznato je samo da je za sada jedini fasovao tehničar Milan, osoba koja bez
parafa lekara i ne može izdati lek.
Inače, kolegijum bolnice, pojačan bivšim direktorom dr
Miletom Mihajlovim, u neprestanom je zasedanju. Jedine tačke dnevnog reda su,
kako sakriti od zaposlenih pravu istinu o njihovom nakaradnom radu i kako im
uterati strah u kosti pretnjom otkazima zbog eventualnog iznošenja u javnost bilo
kakve kritike njihovog rada. Na udaru je i dr Miroslav Davidov, načelnik
hirurgije, drugi najjači funkcioner bolnice i suvlasnik privatne bolnice Sveti
Jovan. Počev od 2003. godine i postavljenja za načelnika Urgentnog centra,
njegovo ime se najčešće pominje kao najodgovornije za osmogodišnje rastakanje
materijala i dobara namenjenih bolnici (u večitoj izgradnji). Već krajem 2003.
godine, ogromni kamioni "malteške organizacije" i nemačkog Karitasa,
prepuni humanitarne robe, pod okriljem noći su, na volšeban način ispražnjeni u
krugu bolnice, a roba je "razvučena". Sem obilja sanitetskog
materijala, kreveta i čaršava, iz kamiona je odnesena, za naše prilike, sjajna
polovna garderoba, vrhunska tehnička oprema (televizori, muzički uređaji), bela
tehnika, više stotina kilograma najfinije milka čokolade, stilski
nameštaj?!
Ko to vodi?
Humanitarni kamioni puni fine robe za
"najfinije" ljude bolnice i njihove pajtose ne prestaju da dolaze u
Zrenjanin. Pod neposrednim nadzorom dr Miroslava Davidova, čoveka sa posebnim
ovlašćenjima u zrenjaninskoj bolnici, razvlačenje robe je učestala pojava, ali
pacijenti za bolničko lečenje još uvek donose sve živo - od kuće. Davidovljeva
zvezda nesmetano obasjava bolnicu već osam godina, njegova rođena sestra
Jelena, zaposlena u MG kabinetu (za snimanje glave) može da uzme radnu
knjižicu i ne malu otpremninu (specijalitet vrhuške zrenjaninske bolnice), da
provede dva-tri meseca u Beogradu, nonšalantno se vrati u bolnicu na isto radno
mesto, kupi MG aparat i pre podne radi u državnoj, a popodne u privatnoj
bolnici. I Davidovljeva supruga je izdejstvovala da se nakon rada na odeljenju
neurologije prebaci na rad u ambulantu koja je na samo dvadesetak koraka od
kućnog praga...
Ubogi pacijenti ne slute Davidovljeve "slatke
organizatorske muke" - da bogati lekari budu još bogatiji (neki lekari
zrenjaninske bolnice se međusobno takmiče ko će pre da ispuni dnevnu normu od
500 evra zarade). Ovaj čovek sa posebnim ovlašćenjima, neprikosnoveni menadžer
bolnice, vlasnik blindiranog džipa, praktično je rasprodat, jer kao suvlasnik
private bolnice Sveti Jovan priprema pacijente državne bolnice za
lečenje i operacije u svojoj privatnoj bolnici, uz debelu nadoknadu. Usput, ne
spominje da se Sveti Jovan striktnim ugovorom od pre deset godina
obavezao da 35 procenata pacijenata (neki navode i 60 procenata) ima pravo na besplatno
lečenje.
Učestale prijave
pacijenata i građana kod Spasa Janjića, zaštitnika prava pacijenata,
pokazalo se, pucanj su u prazno. Gospodin Spaso je pravi ekspert u spasavanju karijera
i ugleda svojih šefova u belim mantilima, jer ni jednu jedinu žalbu nije
procesuirao. U istom kolu je i Branka Bulatović, načelnik zdravstvene
inspekcije pri načelništvu Srednjobanatskog upravnog okruga, koja se u
sopstveni posao meša isključivo kažnjavanjem medicinskih sestara zbog pušenja
na radnom mestu.
Otuda ne čudi da se ne sankcionišu svakodnevne pijanke u
pojedinim lekarskim sobama do kasno u noć i prebijanja ljubavnica iz redova
zaposlenih u krugu bolnice od strane bahatih i osionih načelnika. Dodajmo i
podatak da su i u upravnom i u nadzornom odboru ista lica, da je upravni odbor Banje
Rusanda prepun lekara-šefova koji "prave teren" za zaradu na
ubogim pacijentima, što je navelo odbornike opozicije da na jednom od
poslednjih zasedanja lokalnog parlamenta postave pitanje: da li zrenjaninsku
bolnicu vodi zločinačko kriminogeno udruženje?
Muljanje ana sve strane i na
svim nivoima
Od ukupno 1054 zaposlena u
zrenjaninskoj bolnici, koliko zvanično priznaje Ministarstvo zdravlja, više od
900 bukvalno drhti za opstanak na radnom mestu. Isplata zarada je u praksi
utemeljen način pljačke, jer se one isplaćuju u više rata. Prvo se daje
akontacija za prethodni mesec u iznosu od 80 procenata zarade, da bi se
sledećeg meseca obračunalo i 20 procenata od pre dva meseca. I tako redom, što
znači da su zaposleni prethodnih godina od svojih pretpostavljenih opljačkani
za desetine i desetine miliona dinara.
Zakinuti iz redova zaposlenih nemaju
kome da se žale, jer ih već prva instanca upućuje u kadrovsko odeljenje, što
praktično znači radna - knjižica i put pod noge. Opravdano se sumnja da veliki
deo sredstava predviđen za plate zaposlenih ide na račun najupornijih
dobavljača koji na isplatu čekaju godinama.
Takođe je drastično smanjen broj
medicinskih sestara koje se usput diskriminišu i izrabljuju (na najtežim
odeljenjima hirurgije, ortopedije i neurologije rade svega dve medicinske
sestre na 50 nepokretnih ili teško pokretnih pacijenata). Preti im se otkazima,
a uveden im je i "originalni" sistem dobrovoljnog volontiranja. Sve
sestre su odavno okončale volonterski staž, ali im se ovim putem nudi šansa da
rade za džabe i pokažu lojalnost svojim šefovima. Da nije mobing, bio bi
klasičan primer diskriminacije. Ili obrnuto.
Isplata prekovremenih sati, merenih desetinama
hiljada odrađenih sati, misaona je imenica. Spremačicama su zakinuti godišnji
odmori uz obrazloženje da moraju biti sretne što uopšte rade i primaju po
petnaestak hiljada dinara mesečno.
"Vredno rade", odnosno mudro
ćute i inspektori rada koji se, zatrpani krivičnim prijavama i pretnjama
odozgo, ne mešaju u sopstveni posao.
Sindikalna borba zaposlenih svela se na
kupovinu čelnika i zapošljavanje njihove rodbine. Sindikat medicinskih sestara
i tehničara broji stotinak članova i uglavnom ćuti, jer je u bolnici zaposlen
rođeni brat predsednika. Predsedniku Samostalnog sindikata zaposlena je ćerka,
a najveći, Novi sindikat, koji vodi Mile
Damjanov, načelnik ortopedije, ima poslušnu armiju strašljivaca. I
supruzi predsednika Nezavisnog sindikata je u međuvremenu, nakon osam godina
privremenog, radni odnos pretvoren u stalni.