Obrenovac

Bivši policajac i kriminalac, sada penzioner, izbegao pravdu

 

Minuli rad prljavog Harija

 

Toma Pavlović je bio šef Odeljenja kriminalističke policije u vremenu kada je na tom mestu moglo lepo da se zaradi. Razumeo je šta to znači, a i danas je dobrostojeći penzioner sa dosta nekretnina, novca i odličnim vezama u podzemlju

 

Milica Grabež

 

Bivši šef Odeljenja kriminalističke policije (OKP) u Obrenovcu, Toma Pavlović, danas je u penziji. Ima "skromnu" imovinu od "samo" jednog stana na Kanarevom brdu u beogradskoj opštini Rakovica, pa još jednog u opštini Čukarica, vikendice na Divčibarama i u Surduku, kao i porodične kuće u Valjevu. Jedno dete mu je studiralo u Britaniji, gde danas radi, a drugo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se i skrasilo.

Kako je jedan običan zaposleni u policiji sve to zaradio, posebno ako se zna da mu je žena radila kao šalterski radnik na Železničkoj stanici u Beogradu?

 

Troprsti

 

Devedesetih godina prošlog veka međunarodna zajednica je Srbiji uvela sankcije koje su obuhvatale i prodaju nafte i njenih derivata našoj zemlji. Tada se krenulo sa švercom, a jedan od glavnih centara ilegalnog pretakanja goriva bio je - Obrenovac.

Toma je sa svojim pajtašima organizovao da šverceri ne moraju da brinu da će neko iz državnih organa da ih ometa, a tu uslugu je naplaćivao po jedan fening od litra nafte ili njenih derivata. Kako se dnevno preko Obrenovca uvozilo oko 500 tona goriva, to je prihod bio 5.000 maraka za Tomu i pomagače - i to svakog dana! A sve to u vremenu kada su mesečne plate iznosile pet maraka.

Ovo čak nije bio ni jedini izvor prihoda šefa Tome i njegovih ljudi. On je svojevremeno na posao u kriminalističku policiju primio troprstog sadistu Gorana Ilića i pored toga što je pomenuti ranije izbačen sa kursa za policajca zbog krađe opreme. Uz Tominu pomoć Ilić brzopotezno završava kurs za borbu protiv narkomanije, a zatim dobija funkciju na kojoj je jedino on do kraja mogao da odradi predmet protiv nekog osumnjičenog.

Osim što je jedna od najvažnijih kapija za šverc goriva, Obrenovac je već dve decenije i važna stanica na narko-putu kroz Srbiju. Toliko o "uspešnosti" Gorana Ilića i njegovog odeljenja, a možda se i on ugledao na svog šefa koji je uzimao pare od šverca nafte.

Ilić je imao i jednu neobičnu naviku. U kafani je voleo da pripitom društvu detaljno opisuje kako saslušava one kod kojih nije na platnom spisku. "Ko ne propeva na induktorski telefon, tome sleduje plastična kesa na glavu", pričao je u zanosu Ilić, a ponekad je sve to i demonstrirao svojim odanim slušaocima.

 

Tika

 

Tomin saradnik je bio i Tihomir Adamović zvani Tika, nekadašnji inspektor za privredni kriminal, iako ga saradnici iz odeljenja PU Beograd nikada nisu videli na poslu.

Tika je poznat i kao veliki narkodiler u Obrenovcu, a i šire. Ima vozni park skupocenih automobila, a jedno vreme se po Beogradu vozio i u novom hameru žute boje. Ovaj policijski zaštićeni narkobos "proslavio" se i po prebijanju svog kolege sa Vračara. Nesrećnog, u međuvremenu pokojnog, čoveka pod nadimkom Japanac, Tika je sa kolegama sačekao i tukao ispred policijske stanice u Obrenovcu. Celom događaju je prethodila jedna uspešna akcija Japanca koja Tiki nikako nije bila po volji, pa je zato kolegu presreo na zelenoj pijaci u Obrenovcu, uzeo mu službenu značku i rekao mu da odmah dođe u stanicu policije.

Još ispred stanice Tika službenom motorolom Japanca udara u glavu, a zatim ga sa kolegama odvodi na sprat. Tu se družini koja je besomučno tukla kolegu pridružio i sadašnji šef II odeljenja u PU Beograd, Tomin naslednik na mestu šefa OKP-a.

Japanac nešto kasnije umire, a u zvaničnom izveštaju stoji da se - predozirao. Pre Japančeve smrti njegov otac je dolazio u stanicu policije moleći Tiku da mu ne ubije i drugog sina, jer je od "kvalitetne" droge koju je kupio od ovog policajca prethodno umro Japančev brat. Tomi je u njegovim mafijaškim podvizima pomagao i Milutin Kerezović, tadašnji komandir PS Obrenovac.

 

"Auto smrti"

 

Imao je Toma još čudnovatih običaja, kao onaj da se obavezno ljubi i grli sa svima od kojih bi mogao da ima neku korist. Tako su se on i Tika "domaćinski" zbližili i sa jednim gastarbajterom poreklom iz Grabovca, koji iz razumljivih razloga ne želi da mu pominjemo ime. Pošto mu je Tika učinio neku sitnu uslugu gastarbajter mu je dao da malo nosi njegovu zlatnu narukvicu.

Nekoliko noći kasnije u njegovu kuću upadaju maskirani razbojnici koji ga krvnički prebijaju i tako primoravaju da im oda da svoju pozavidnu deviznu ušteđevinu drži u čunku šporeta. Na ruci jednog od napadača nesrećni čovek je prepoznao svoju zlatnu narukvicu koju je dao Tiki, zbog čega je od svega digao ruke i nikada se više nije obratio policiji za pomoć.

Iz nekog razloga Toma je krenuo da napada Dragana Jovanovića, koji je bio oženjen bliskom rođakom Radovana Karadžića. Prva opomena Jovanoviću bilo je oduzimanje automobila marke audi sa stranim tablicama i jednog domaćeg juga.

Posle izvesnog vremena oba vozila su mu vraćena kao čista. Ubrzo ih, međutim, policija ponovo uzima, ali ih ovog puta iz predostrožnosti ne stavlja na službeni parking, već kod automehaničara "Đide" iz Mislođina. Pomenuti audi je kasnije korišćen kao "auto smrti" u likvidacijama po Beogradu.

Ne želeći da sarađuje sa Tomom i njegovom kriminalnom ekipom, Jovanović umesto oduzetih automobila kupuje golfa, koji mu nepoznati počinilac ubrzo krade. Na Jovanovićevu nesreću, po njegovoj prijavi auto je pronađen, ali kod jednog policajca iz Šapca. Iz osvete zbog kolege, Šapčani Jovanoviću pišu preko 130 potpuno besmislenih prekršajnih prijava.

 

Tarifa

 

Pošto je početkom ovog veka Toma ispunio zakonom propisane uslove za odlazak u penziju, srpska policija uspeva da ga se reši. Sa grupom svojih, takođe penzionisanih, kolega on odlazi da radi za Mobtel.

Posao Tome i njegovih uniformisanih kriminalaca bio je da radi posao naplate potraživanja od neurednih platiša ovog operatera mobilne telefonije. Dosadan i sitan posao, rekao bi neko neupućeni, ali je Toma i iz toga uspeo da izvuče finansijsku korist za sebe.

Radeći u policiji on je za novac umeo i da skine poneku krivičnu prijavu, te je tako stekao mnoga poznanstva i poslovna prijateljstva sa kontroverznim biznismenima sa beogradskog asfalta. Pošto je u Mobtelu imao šifre za pristup centralnim kompjuterima, svojim mafijaškim prijateljima je prodavao listinge poziva sa brojeva telefona koji su ih interesovali. Za nadoknadu od 500 do 3.000 evra on bi im dostavljao i snimke razgovora sa tih brojeva, a po potrebi i transkripte snimaka. Ako se radilo o službenim brojevima, Toma je svoje usluge naplaćivao i skuplje od uobičajene tarife.

Bivši policajac i kriminalac danas uživa u plodovima svog rada za državu, a daleko više od prihoda dobijenih za rad protiv države. Njegovom nasledniku Joksi još uvek se sudi, jer je protivpravno kriminalcima vraćao oduzeto oružje. Tomu ne mori strah od suda i pravde - dovoljno dobro se obezbedio.