Vojska
Seminarac Šutanovac i njegovi
redovni atlantski zadaci
Prvo srpsko NATOvanje
Odlazeći ministar odbrane Srbije
Dragan Šutanovac ostaviće iza sebe pravu pustoš, umesto temelja kakve-takve
proglašene vojne neutralnosti. Ovaj seminarac i njegove privilegovane
grupe, saradnici, potkupljeni deo intelektualaca, delimični stroj penzionisanih
generala i admirala i celokupni stroj aktivnih generala, sa vojskom pred čijim
oficirima su "široke evroatlantske perspektive" zajedničkih vežbi sa
preuniformisanim teroristima iz OVK i zajednički negovanim sećanjem na Milosrdnog
anđela, sa trabantima i medijskim instrumentarijumom, u
znatnoj meri je uspeo da iz javnosti skloni priče o posledicama NATO agresije i
istovremeno ozakoni evroatlantske poslove u Srbiji. Srećom, njegove pljačke
nisu ozakonjene
pukovnik
Milan Jovanović
Kako se razvijao sistem odbrane Srbije za vreme mandata odlazećeg ministra
odbrane i šta
predviđa "nova Šutanovčeva
doktrina" odnosno plan razvoja sistema odbrane Srbije i čemu to
vodi, jasno je na svakom koraku... Naime, odmah po prijemu dužnosti,
još uvek važeći ministar odbrane za
saradnike dovodi "svoje ljude od poverenja",
što je za posledicu imalo masovne kadrovske promene
(postavljenja su vršena ne po stručnosti i znanju, već po
partijskoj pripadnosti, rodbinsko-kumovskim vezama, podobnosti, odanosti i
poslušnosti). Ta nova garnitura
"Šutanovčevog vojnika", danas, na kraju njegovog nepodnošljivog
mandata, bez ikakvog cilja i potrebe putuje po belom svetu,
"utvrđuje gradivo", ali sada
isključivo
na engleskom jeziku.
Po povratku organizuju seminare-kurseve sa bombastičnim nazivima, čije značenje i
svrhu ni oni sami ne razumeju.
Ali, to je samo vrh ledenog brega, jer su sve suštinske karike proklamovane
vojne nezavisnosti predate u ruke nadnacionalne evrotlantske vojne hunte koja
je za desetak godina potpuno porobila Srbiju. Tako je laž o vojnoj neutralnosti
postala providna, kao što je bila i politika odlazećeg ministra odbrane i
njegovog partijskog rukovodstva na čelu sa predsednikom države...
Ovakvo osposobljavanje komandnog i rukovodećeg kadra Ministarstva odbrane
(MO) i Vojske Srbije (koje nije u
funkciji postizanja veće odbrambene sigurnosti Srbije) putem seminara, kurseva
takozvanih vojnih vežbi, uz angažovanje stranih predavača i
instruktora mahom iz Amerike ili pojedinih zemalja NATO alijanse, koštalo je
poreske obveznike Srbije samo u 2007. godini više od 350 miliona dinara.
Doda li se tome i informacija objavljena u dnevnom listu Politika
30. avgusta 2008. godine pod naslovom "Vlada
potrošila 2,1 milijardu dinara na putovanja u 2007. godini", u kojoj
piše da je Ministarstvo odbrane u 2007. godini za troškove putovanja utrošilo
sredstva u iznosu od 1,19 milijardi dinara za: posete ministra odbrane,
državnih sekretara i radnih grupa drugim zemljama, školovanje i usavršavanje u
inostranstvu, službena putovanja izaslanika odbrane i drugo - lako je zaključiti da je
prvi i još
uvek aktuelni vojni ministar Srbije Dragan Šutanovac,
u svojoj četvorogodišnjoj ministarskoj avanturi nemilosrdno arčio pare
poreskih obveznika u stilu samopumpajućeg kulta ličnosti i
stvaranju uslova za delovanje mafije i organizovanog kriminala u MO i VS na
"zakonskoj" osnovi zarad lične koristi, a sve radi potpunog
urušavanja-uništavanja odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije.
Ako imamo u vidu činjenicu da u MO i VS na svakodnevnoj upotrebi ima preko
200 službenih
putničkih
automobila (za prevoz ministra odbrane i njegovog ličnog obezbeđenja, državnih
sekretara-pomoćnika
ministra, njihovih sekretarica i ličnog obezbeđenja, te
generala, komandanata brigada, bataljona, garnizona, načelnika
uprava i ustanova, direktora itd., na posao i sa posla i obilaske zone
odgovornosti i drugih službeno-privatnih poslova) koji dnevno prelaze ponaosob
u proseku oko 250 do 400 kilometara (365 x 250 = 91.250 km do 365 x 400 = 146.000 km po vozilu
na godišnjem nivou) ili 22.812.500 km do 36.500.000 km ukupno godišnje.
Ako je po vozilu prosečna potrošnja goriva 10 lit/100 km, onda je potrošnjapo vozilu na
godišnjem nivou 9.125 litara do 14.600 litara goriva ili ukupno 2.281.250
litara do 3.650.000 litara goriva godišnje. Ako je cena goriva u proseku 1,2
evra, onda to po vozilu na godišnjem nivou iznosi 10.950 do 17.520 ili 2.190.000 do
3.504.000 evra ili 240.900.000 do 385.440.000 dinara. Da zaključimo: MO i
VS za prevoz samo 200 lica godišnje troši od 240,9 do 385,4 miliona dinara! Ako
ovom iznosu dodamo troškove održavanja kao i troškove plate i prekovremenog
rada za vozače,
onda su troškovi
znatno, znatno veći.
Podatak da MO i VS imaju oko 10.000 oficira i podoficira i oko 5.000
civila, što ukupno iznosi oko 15.000 lica, da od tog broja oko 40 odsto ili
6.000 lica imaju besplatne impulse za mobilne telefone, u proseku 3.500 dinara
po osobi na mesečnom
nivou ili 42.000 dinara po osobi na godišnjem nivou, ili mesečno ukupno
21.000.000, odnosno 252.000.000 dinara godišnje.
Dakle, u 2007. godini, samo za nepotrebne seminare, kurseve, vežbe,
službena putovanja, "besplatno" telefoniranje mobilnim telefonima i prevoz
službenim automobilima, u MO i VS bespotrebno je utrošeno preko 2,5 milijarde
dinara što iznosi oko 46,30 miliona USD (računajući srednji
kurs na 31.12.2007. godine 1USD = 54 dinara) ili oko 31,65 miliona evra (računajući srednji
kurs na dan 31.12.2007. godine 1 EUR = 79 din). Dakle, utrošeno je približno
onoliko za koliko su u 2007. godini umanjene penzije vojnim penzionerima.
Trend bespotrebnog i nenamenskog trošenja para poreskih obveznika Srbije
nastavljen je i u 2012. godini.
Početkom februara 2012. godine, u Ministarstvu odbrane i Generalštabu
Vojske Srbije nastavljeni su seminari, sa američkom delegacijom koju je
predvodio profesor iz Montereja Jan Muramets, na temu "edukacije
pripadnika sistema odbrane Srbije". Srpsku delegaciju predvodio je načelnik
Uprave za strategijsko planiranje general-major Božidar Forca. O
kakvim se ekspertskim razgovorima o fukcionisanju srpskog sistema odbrane
razgovaralo sa američkim
profesorom iz Montereja Janom Murametsom i čemu ti ekspertski razgovori služe?
Da bi stvari bile jasnije, treba reći da je general-major Božidar Forca
još jedan od NATO kursista, koji smatra da će
"...ciljevi državne
politike odbrane u ovoj decenije biti efikasan sistem odbrane, mir i sigurnost
u okruženju,
ali i ulazak u evropske i druge međunarodne bezbednosne
strukture..."
Naravno, Forca forsira i ideju "...strateškog okvira regionalne saradnje i stabilnog
bezednosnog okruženja, ali i unapređenje odnosa sa SAD (braniće nas Ohajo!),
Rusijom (bacanje prašine u oči građanima Srbije), Kinom (nagradna destinacija
pre penzionisanja za najposlušnije kadrove), kao i zemljama Latinske Amerike i
Afrike (obavljanja privatnog biznisa)." Naravno, sve ovo je
predviđeno
"Dugoročnim
planom razvoja sistema odbrane Republike Srbije". Dokument je nedavno
usvojila Narodna skupština (prevarom narodnih poslanika od strane odlazećeg ministra
odbrane Šutanovca)
i on će
biti glavni pravac razvoja naše vojske do 2020. godine.
Srednjoročna
pljačka uz blagoslov predsednika
Kaže general Božidar Forca: "...Osnovna organizacija Vojske Srbije,
uglavnom, za sada ostaje nepromenjena, ali prilagođavaće se
saradnji sa ostalim armijama (a šta je sa potrebama odbrane sopstvene zemlje?)
koje čine
EU i Partnerstvo za mir ...". I još dodaje da, u skladu sa stepenom
pridruživanja
EU, očekuje
da delovi Vojske Srbije participiraju u borbenim grupama Unije. Dakle,
ozakonjuje se učešće Srbije u ratnim dejstvima van
svoje teritorije, u osvajačkim ratovima za potrebe Amerike i
NATO alijanse.
Vojska
Srbije do kraja ove decenije trebalo bi da broji u miru 30.000 pripadnika.
Polovinu (15.000) činili
bi profesionalni vojnici, trećina (10.000) bili bi oficiri, a ostatak (5.000) bi
popunjavali civili (dakle, jedan oficir na 1,5 vojnika ili jedan oficir na dva
civila ili jedan civil na tri vojnika - kakva elita za lidera u regionu!).
Oni će
biti razmešteni
u dvadesetak garnizona širom Srbije. Budžet odbrane iznosiće oko dva
odsto bruto domaćeg proizvoda. Meru
vojske određivaće vojna
neutralnost, ali i članstvo
u Evropskoj uniji i NATO programu Partnerstvo za mir (NATO alijansi).
Sudeći prema ovom dokumentu Srbija će do 2020.
godine imati "sigurnije nebo". U ovoj deceniji naša vojska biće jača za
višenamenske borbene avione i savremeni raketni sistem PVO, (gotova stvar - sve
je ugovoreno početkom
prošle
godine na američkom
nosaču
aviona Enterprajz u prisustvu Šutanovca, Miletića, Živaka...).
Ali, to tek "ako budemo dobri". No, da komedija bude potpuna, najveći
infrastrukturni poduhvat u sledećoj deceniji biće planirana selidba
Ministarstva odbrane i Generalštaba na jednu lokaciju.
U svim savremenim državama dve "glave"
oružanih snaga objedinjene su u jednom prostoru (potpuno suludo sa stanovišta
bezbednosti!).
Novo sedište sistema odbrane Srbije planirano je da
bude na Banjici, u neposrednoj blizini nove američke tvrđave, tj.
kompleksa najveće US ambasade na Balkanu, blizu lokaliteta za noćni odmor
predsednika države,
ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije (kakva slučajnost!),
nedaleko od Vojnomedicinske akademije. Pored toga, kasarne širom zemlje
koje su potrebne Vojsci Srbije biće transformisane u vojne baze, a tačka će biti
stavljena i na Master plan prenamene viška vojne imovine (u ovom slučaju,
krađama).
Za javnost mora lepo da zvuči kad se
govori o obnovi vojnog naoružanja i opreme. Ali, to treba posmatrati sa
nekoliko aspekata...
Prvo, prema misijama i zadacima Vojske (sem odbrane
sopstvene zemlje sve je uključeno!), što se utvrđuju Strategijom odbrane. Drugo, a u
skladu sa prvim, prema strukturi komandi, jedinica i ustanova Vojske. Treće, što se uvek
uzima u obzir, prema raspoloživim resursima, odnosno stanju naoružanja i
vojne opreme kojima Vojska raspolaže i, na kraju, prema finansijskim
mogućnostima
(budžet) za modernizaciju postojećeg ili nabavku novog. Zajedno
posmatrano, naoružanje i oprema nalaze se u relaciji zadatak - organizacija -
potreba - mogućnost
(čitaj
naoružanje
i oprema nalaze se na relaciji Šutanovac, Pilipović, Nikčević uz klimoglav Tadića).
Prioriteti naoružanja i vojne opreme trebalo bi da se
utvrđuju
srednjoročnim
programom razvoja i opremanja, kao svojevrsnom operacionalizacijom
Strategijskog pregleda odbrane. Tako imamo da su prioriteti za Vojsku Srbije do
kraja ove decenije:
- telekomunikaciona oprema (napokon priznanje da je
preko 70 miliona dolara bačeno za nabavku neadekvatne, neupotrebljive i neugradive
telekomunikacione opreme!);
- višenamenski borbeni avioni i savremeni raketni
sistem PVO;
- školski avion za početnu obuku pilota;
- oprema za kontrolu vazdušnog prostora;
- oprema za prikupljanje, obradu, čuvanje i
distribuciju podataka;
- zaštitna balistička oprema za vojnika;
- borbena vozila točkaši "Patria",
"Pirana", "Pandur", BTR-90.
- terenska motorna vozila i
- oprema za specijalne i jedinice vojne policije.
Američki projekat srpskih plaćenika
U ovoj godini planirano je da prve investicije prate
redosled navedenih prioriteta u opremanju Vojske. Vojska Srbije prati trend
razvoja oružanih snaga okruženja, a sa aspekta sopstvenih potreba utvrđuje
prioritete i potrebe, i kad su oklopna vozila točkaši ("Patria",
Pirana", "Pandur", BTR-90) u pitanju. (Šta se desi sa
"Lazarom"?)
U Ministarstvu odbrane i Generalštabu pokrenuta je
redovna procedura analize i predlaganja opremanja Vojske tom vrstom oklopnih
vozila, koja imaju višestruku namenu (borbena, izviđačka,
sanitetska i komandna vozila). Ta redovna procedura podrazumeva izradu taktičke studije,
(što
je urađeno),
prethodnu analizu i niz drugih propisanih postupaka. Sve to radi se na najvišem nivou
odlučivanja
(čitaj
u Vašingtonu),
gde se razmatraju svi aspekti verifikacije odabranih uzoraka, pre nego što se
donese odluka nadležnog nivoa o opremanju Vojske.
U Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, dakle, u toku
su prethodne radnje, koje podrazumevaju: prikupljanje ponuda (dakle prvo
ponuda, pa tek onda odluka o usvojenom odnosno odabranom modelu), obilazak
sajmova i proizvođača (radi
razgovora u četri
oka na temu IMT: "ima li mene tu?") i slično...
Izboru konkretnog modela prethodi multikriterijumska
analiza, koja, pored već navedenog, podrazumeva: potrebe Vojske (za potrebe Šutanovca,
Pilipovića,
Demokratske stranke...), mogućnosti proizvođača da udovolji zahtevima Vojske (da
udovolji zahtevima Šutanovca), cenu, integralno tehničko obezbeđenje, obuku
na novim sredstvima, mogućnosti sopstvene nadgradnje vozila - kooperacija sa
proizvođačem i druge
faktore (dakle, plaćeni godišnji odmori,
studije dece u inostranstvu, učenje stranih jezika, garderoba,
satovi, automobili...). Za sada nije doneta odluka koji će od
navedenih modela biti odabran (kada počne isporuka, o čemu se Šutanovac već dogovorio,
onda će
se odluka o modelu i planovima nabavke doneti u skladu sa "zakonom" - ako
treba doneće
se novi zakon - da bude sve na zakonskoj osnovi).
Strategijski pregled odbrane, koji čine četri celine
(politički
okvir, vizija Vojske 2015. godine, stanje sistema odbrane i Vojske i potrebne
sposobnosti i prioriteti razvoja do 2010. godine) pre svega trebalo bi da
definiše
srednjoročni
razvoj sistema odbrane, a u sklopu njega
i segment - opremanje Vojske Srbije.
Neka od sredstava naoružanja i vojne opreme razvijaju se u
domaćoj
odbrambenoj industriji, kao što je razvoj školskog aviona za početnu obuku
pilota, sredstva modela opremanja vojnika pešadije i slično. Međutim, nekim
od sredstava naoružanja
i opreme Vojska ne raspolaže niti ih je rentabilno razvijati u sopstvenoj
odbrambenoj industriji, odnosno jeftinije je kupovati ih kao gotov proizvod.
Dugoročnije posmatrano, Strategijski
pregled odbrane trebalo bi da projektuje (predviđa) modernizaciju Vojske u domenu
sredstava NVO ViPVO i KoV, kao što su sistem za kontrolu vazdušnog prostora,
što je i međunarodna
obaveza (već počinju
manipulacije sa međunarodnom
obavezom samo da se opravda dogovor na američkom nosaču i što pre
pristupi realizaciji istog za nabavku višenamenskih borbenih aviona i
savremenog sistema PVO), kao i zaštite sopstvenog vazdušnog prostora. U
zavisnosti od materijalnih i finansijskih mogućnosti (od visine provizije za Šutanovca)
predviđa
se nabavka savremenih sredstava te namene, kao što je sistem PVO i višenamenski
avion. U kopnenoj vojsci, reč je o navedenim oklopnim vozilima točkašima i
drugoj opremi.
Kopnena vojska i ViPVO i dalje bi trebalo da se
razvijaju ne samo za učešće u međunarodnim misijama
već kao
dva vida Vojske Srbije, sa osnovnom podelom na snage za reagovanje, glavne
odbrambene snage i snage ojačanja. Opremanje i modernizacije ta dva vida
trebalo bi da se kreće u
kombinaciji sopstvenog razvoja, remonta i nabavke gotovih proizvoda sa tržišta (prema
stvarnim potrebama Vojske za izvršavanje Ustavne funkcije a ne potrebama i
željama Šutanovca, Pilipovića, Nikčevića...).
Prioriteti razvoja i opremanja napred su navedeni.
Planirana je nabavka simulatora, savremenih izviđačkih sredstava, kao i opremanje
Kopnene vojske po modelu "Vojnik 21. veka". Predviđeno je da vojnik budućnosti
koristi 26 sistema oružja i opreme, uglavnom domaće proizvodnje. U planu je i nabavka
novih oklopnih borbenih vozila točkaša. Predviđena je i
nabavka rečnog
višenamenskog
broda i bespilotnih letelica. Posebna pažnja biće posvećena
opremanju jedinica koje se pripremaju za učešće u multinacionalnim operacijama. Vojsku
ćemo
opremiti kako Vašington kaže, jer ćemo za njih
ratovati. Naravno, svu tu opremu će nam oni i prodati. Ako Srbija ne
bude imala para, dobiće kredit sa dobrim kamatama!
Raspodela budžeta za odbranu prepoznatljiva je
kroz tri dela: personal - tekući (operativni) troškovi - kapitalne investicije. U tom
odnosu, optimalnim se smatra razmera 50:30:20 odsto zahvata budžeta. Takav
odnos teško
dostižu i
najrazvijenije oružane
snage. Naime, u većini
zemalja najveći
izdaci u oružanim
snagama, odnosno najveći zahvati iz budžeta odlaze na personal. Da li je
takva situacija u Vojsci Srbije?
Dokumentima je predviđeno da u ovoj godini deo budžeta
odbrane za kapitalne investicije bude nešto niži od 20 odsto, što je najveći postotak
u nekoliko poslednjih godina. Međutim, taj postotak ne odnosi se
samo na naoružanje
i vojnu opremu, odnosno tu su uključeni i troškovi za
infrastrukturu.
Sa druge strane, postotak za naoružanje i
opremu ne može
se posmatrati samo za jednu godinu, već u kontinuitetu planskog perioda.
Sa pretpostavkom da bruto narodni dohodak raste po stopi od šest odsto godišnje, u
srednjoročnom
periodu u kojem bi se iz budžeta za odbranu odvajalo 2,4 odsto BND, postotak od oko
15 odsto za naoružanje
i vojnu opremu značajno
bi uticao na modernizaciju pojedinih delova Vojske Srbije.
To, svakako, ne znači ekstenzivno ulaganje u sve ono što Vojsci
treba, već
naprotiv, izbor prioriteta, koji su napred navedeni. U tom smislu posmatrano,
20 odsto od budžeta odbrane trebalo bi da poboljša stepen modernizacije Vojske,
ili će uticati da se u nekim segmentima modernizacije prati savremeni svetski
trend. Međutim,
za nabavku najsavremenijih sofisticiranih sredstava i sistema koji su potrebni
Vojsci biće i
dalje neophodna pomoć države, ne
samo kroz budžet
odbrane. Tako bi trebalo da bude. Međutim...
Misije predsednikovih "lopatara"
Prema Ustavu R. Srbije prva misija i zadatak Vojske
Srbije jeste odbrana zemlje od oružanog ugrožavanja. Za tu misiju Vojska Srbije
nije spremna! Ne raspolaže niti dovoljno obučenim ljudstvom, niti dovoljnom količinom
naoružanja i opreme...
Mali broj vojnika, male plate, staro oružje,
"planirana" neadekvatna modernizacija, ukinuto služenje vojnog
roka... Sadašnja
vojska, sa postojećim
komandnim i rukovodećim
kadrom, nije sposobna da brani Srbiju i zato bi bilo bolje vojsku smanjiti na
protokolarnu cifru (počasni bataljon Garde i orkestar Binički )
zarad dočeka
i ispraćaja
stranih državnika,
a pare uložiti u neku fabriku. Svake godine otvoriti jednu...
Druga proglašena misija Vojske Srbije je
"podrška izgradnji mira u regionu". To zahteva dodatne napore i
bespotrebne troškove, kako na obuci tako i na modernizaciji pojedinih sredstava
NVO, za jedinice koje možemo deklarisati za tu vrstu zadataka.
Vojska Srbije nije spremna ni taj zadatak samostalno
da izvrši. Ali, uprkos svemu, odlazeći ministar odbrane Šutanovac i
dalje tumara po belom svetu u stilu "videla žaba da se
konji kuju pa i ona digla batak", te kao gladna prodavačica ljubavi, moli i nudi učešće VS u
sastavu drugih zemalja u tzv. međunarodnim misijama.
Za treću misiju - podrška i pružanje pomoći civilnim
vlastima u vanrednim situacijama (kao što su poplave, požari, zemljotresi,
snežne padavine i drugo),Vojska Srbije takođe nije spremna ni
osposobljena...
Učešće u
realizaciji zadataka podrške civilnim vlastima, zahteva modernizaciju nekih
osnovnih sredstava i sistema Vojske, koji se mogu upotrebiti u ovoj misiji, kao
i ulaganja u sistem obuke za tu vrstu zadataka.
Ali, Vojska je i do sada uvek uzimala učešće u ovoj misiji (treba se setiti
akcije Pomoć Kraljevu, ili pak za vreme skorašnje vanredne situacije kao i u
mnogim drugim vanrednim situacijama).
Povodom učešća
pripadnika Vojske Srbije u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda
izazvanih snežnim
padavinama, komandant Kopnene vojske general-major Milan Mojsilović, nabrajao
je činjenice: "...angažovanje pripadnika Vojske Srbije počelo je 8.
januara ove godine. Prosečno je dnevno angažovano više od dve
hiljade vojnika i starešina Vojske Srbije na raščišćavanju javnih ustanova u Srbiji,
pre svega gradskih bolnica, domova
zdravlja, obdaništa, državnih i javnih institucija. Do sada je angažovano 88
inženjerijskih mašina, raščišćeno oko 1.700 kilometara magistralnih, regionalnih i
nekategorisanih puteva, što u proseku iznosi oko 193 km po mašini, u preko 35
opština na teritoriji Republike Srbije... Učešće pripadnika Vojske Srbije u
otklanjanju posledica elementarnih nepogoda izazvanih snežnim
padavinama je za svaku pohvalu. Međutim, za učešće u
navedenoj akciji pripadnici VS su plaćeni, primili su plate i dnevnice, a
pojedinci su povodom Dana državnosti odlikovani..."
Bez namere da se omalovaži učešće
pripadnika Vojske Srbije u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, treba
samo napomenuti da je to njena zakonska i ustavna obaveza. Međutim, u
cilju predizbornog političkog marketinga, državno i vojno rukovodstvo od svega toga
napravilo je cirkus, pa su predsednik Tadić i pripadnici VS s razlogom dobili
naziv "lopatari".
Pare poreskih
obveznika Srbije troše
se neplanski i isključivo po ćefu odlazećeg ministra odbrane, i to je
vidljivo na svakom koraku...
Vojska Srbije biće ove godine obuhvaćena
takozvanim stend baj aranžamnom UN. On podrazumeva timove
spremne da na poziv UN odmah reaguju u kriznim područjima u
svetu. U pripravnosti će biti šest medicinskih
ekipa, 10 vojnih posmatrača, 15 oficira, kao i po dve posade transportnog aviona
AN-26 i helikoptera.
Ima li Cera i Suvobora u Africi?
Mirovne misije u svetu u kojima će učestvovati
pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i policije u 2012. godini koštaće državu ove
godine 800 miliona dinara. Ovaj novac biće potrošen na
zarade, opremu i druge troškove za 523 vojnika i 15 policajaca, koliko će njih ove
godine zadužiti
plavi šlem.
Ukupan budžet
namenjen srpskim mirovnjacima biće milijardu dinara, s tim što će iznos od
162 miliona da "refundiraju" Ujedinjene nacije. Ovogodišnji troškovnik
mirovnih operacija teži je za trećinu u odnosu na prošlogodišnji, koji
je iznosio oko 640 miliona dinara. Samo za plate i naknade mirovnjaka biće potrošeno 290,3
miliona dinara, dok je za obuku, pripreme i putovanja u krizna područja
namenjeno 140 miliona. Među stavkama troškovnika je i kupovina opreme i
sanitetskog materijala od 112 miliona, kao i nabavka tehnike vredne 150 miliona
dinara.
Preko 500 srpskih vojnika i policajaca učestvovaće u
mirovnim misijama. Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u
multinacionalnim operacijama, koji će se naći pred
narodnim poslanicima na prvoj sledećoj sednici, predviđa odlazak
vojnika i policajaca u 12 mirovnih misija: u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu,
Kipru, Ugandi, na Bliskom istoku i rogu Afrike. Policajci će je poneti
i u Liberiju i na Haiti.
U Vojsci Srbije napominju da će uniformu sa oznakama UN i EU ove
godine obući
gotovo sedam puta više
pripadnika MO i VS nego prošle godine. Interesovanje za put u svet je, kažu, veliko.
Većina
želi
tamo zbog napredovanja u karijeri i dobre zarade. Visina plate zavisi od
mirovne misije, čina
i dužnosti
na koju oficir, podoficir ili vojnik odlazi. Debljinu koverte diktira i
koeficijent, koji se određuje prema prirodnim uslovima i riziku operacije. Pored
osnovice od 400 dolara, koju je propisala Vlada, mirovnjak mesečno
"ubere" i
novac po koeficijentu, kao i ceo iznos plate koju prima kod kuće, umanjen
za putne troškove.
Oficir čina
kapetana u misiji u Africi, na primer, može da zaradi i do 3.500, dok
profesionalni (M1) vojnik "izađe" na oko 1.000 dolara.
Vojska Srbije, osim profesionalnih jedinica, u svom sastavu ima i osam
brigade (za koje javnost malo zna - mnogi ne bez razloga ove brigade nazivaju
nevidljivim) koje se popunjavaju iz rezervnog sastava. O ovoj
"senzacionalnoj" brigadi nedavno je govorio i pukovnik Marinko
Pavlović,
pomoćnik
komandanta za operacije Komande za obuku Vojske Srbije (naziv je, kao i
"operacija", tragikomičan!). Naime, reč je o, uslovno rečeno, teritorijalnim
brigadama: Bačkoj,
Banatskoj, Beogradskoj, Braničevskoj, Drinskoj, Rasinskoj, Timočkoj i
Jablaničkoj...
Ove brigade u miru imaju status
komandi za razvoj i centara za obuku. U njima je kao jezgro tih jedinica zamišljeno
angažovanje profesionalnog vojnog sastava, a u slučaju ratne opasnosti ili
rata, one se popunjavaju mobilizacijom rezervnog sastava i dovode u potreban
nivo operativnih sposobnosti...
Svaka od njih ima pešadiju, artiljeriju,
inženjeriju i trupnu PVO, odnosno naoružanje i opremu koju koriste
profesionalne jedinice VS i brojala bi više hiljada pripadnika. Ratni raspored
u ovim brigadama dobijaju osobe iz rezervnog sastava, uglavnom do 35 godina
starosti, ili nešto stariji vojni obveznici kada su u pitanju specifične
specijalnosti i rezervni oficiri. Ipak, sadašnji način obučavanja rezervnog
sastava i saopštavanja ratnih rasporeda nije u funkciji odbrambenog sistema
Srbije i Vojske Srbije.
Kako smo sistematski uništavani
od idiota
Broj dokaza da je
Srbija jedna prodata i kolonizovana država, svakog dana je sve duži. Kao
posledica takve decenijske politike aktuelne vlasti došlo je do otimanja Kosova
i Metohije, koje je pretvoreno u poligon NATO alijanse, gaženja identiteta
zemlje, što predstavlja zastrašujući prizor nacionalnog poniženja sa nemerljivim posledicama po
vlastitu tradiciju, kulturu, nacionalni identitet, patriotska osećanja, veru,
nasleđe,
jezik... Ne treba zaboraviti ni odricanje od kontinuiteta Jugoslavije i njeno
pretvaranje u tobožnju
državnu
zajednicu i konačno
razbijanje te zajednice uz lišavanje Srbije suveriniteta i slobode, izručenje državnog i
vojnog rukovodstva tribunalu u Hagu, suprotno tada važećim
propisima, što
predstavlja jasnu poruku o solidarisanju sa NATO agresijom na SRJ i amnestiju
za počinjene
zločine..
Inspirisanjem svih vrsta separatizma podgrejane su stare ambicije
pojedinih susednih država u vezi sa prisajedinjenjem delova naše zemlje tim
državama. Ulazak NATO kontrolora i agenata obaveštajnih službi u sve
institucije države,
ukazuje ne samo na status okupirane zemlje već i na neizvesnost politike
marionetske vlasti. Kao saputnika nacionalnog poniženja, rasturanja države i
socijalne bede, imamo eskalaciju mnogih oblika socijalne patologije, među kojima su
kriminal i teror kriminalaca poprimili nepodnošljive razmere.
Jedan od faktora urušavanja državnog suvereniteta bilo je i izmeštanje
državnih i deviznih rezervi iz zemlje i potpuni gubitak kontrole nad
finansijskim sistemom uz nepodnošljivo spoljno zaduženje, pri čemu se na
otplate prispelog spoljnog duga već izdvaja više od 30
odsto izvoza robe i usluga. Tome treba pridodati i devastiranje privrede i
odbrane zemlje sa poražavajućim i nenadoknadivim posledicama.
Sve ovo predstavlja samo delić slike dramatičnog urušavanja
Srbije, koje poprima katastrofalne razmere. Imajući u vidu da se nalazimo u izbornoj
godini, realna je opasnost da će aktuelna marionetska vlast preduzeti niz mera na
kratkoročnom
ublažavanju
posledica pada životnog
standarda, što će stanovništvo Srbije
i privredu Srbije dugoročno još dublje gurnuti u nove teškoće. To će se
ispoljiti u dodatnom zaduženju zemlje, prodaji državnih hartija od vrednosti i
prodaji preostalog dela nacionalnog bogatstva.
Ovdašnjim NATO lobistima ne predstavlja prepreku ni sasvim suprotno
raspoloženje
ogromne većine
građana
Srbije, kao i činjenica
da su sve ove godine bili neubedljivi u obrazlaganju da je ulazak Srbije u NATO
preduslov i prečica
do EU, te da je učešće u
ratovima koje vodi ova alijansa opravdano, da je članstvo u NATO-u u vezi sa nivoom
stranih investicija i sl.
Za unajmljene NATO lobiste u Srbiji (poput Šutanovca) ključni argument
za pristupanje Alijansi jeste bezbednosna dimenzija, čime će se
obezbediti stabilnost države, "harmonizacija" odnosa sa susedima, što čini
pretpostavke privrednog napretka i rasta životnog standarda. Ta
"harmonizacija"
odnosa uključuje
i Kosovo kao "suseda". Međutim, ovde se treba setiti da je upravo NATO alijansa
stvarni činilac
nestabilnosti na našim
prostorima odgovorna za brojne žrtve i razaranja zemlje, te da su NATO lobisti agitovali
i agituju za nezavisnost Kosova...
Danas kada u Strategiji odbrane i terminologiji srpske vojske ne postoje
reči poput "odbrana zemlje" i kada su glavne reči (poštapalice) u "vojničkom rečniku" postale:
"proizvodnja bezbednosti, izvoz bezbednosti, izvoz mira, menadžment
ljudskim resursima", Vojska Srbije na čelu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i
njegovim satrapima postala je organizacija koja se NATO paktu približava brže od države kojoj
bi bespogovorno trebalo da pripadaju...
Imajući sve to u
vidu, za ogromnu većinu građana Srbije sasvim je nerazumljiva i neprihvatljiva
tvrdnja NATO lobista u Beogradu da je "...Rezolucijom 1244 suverenitet
Srbije ograničen do momenta albanskog izjašnjavanja o nezavisnosti..."
Za razliku od NATO lobista, ogromna
većina
građana
Srbije veruje da Srbiju u Briselu čekaju novi uslovi, ako prizna
albansku državu
u Prištini.
Recimo, da svojoj severnoj pokrajini mora da pruži više ustavne samostalnosti nego što je sada
ima, a Raško-polimskoj
oblasti da se da nekakav okvir autonomije, za početak.
Pitanje je koliko je
toga urađeno do sada na štetu našeg naroda, o čemu mi u stvari nemamo pojma.
Svi potezi koje su do sada povlačili i povlače Ministarstvo odbrane, ministar
odbrane, sadašnja vlada i sadašnji predsednik
države najmanje su u interesu srpskog naroda i interesa Srbije kao države. Šta
na sve ovo kaže srpska vojska? Šta kažu njeni generali (koji su u prethodnoj
deceniji prevremeno penzionisani)? Šta će u vezi svega ovoga na izborima reći
građani Srbije?
Ko deli plate, taj može da kupi
i glasače!
Uvidom u dokumentaciju Ministarstva odbrane i troškovnik Ministarstva
odbrane za 2011, a prema izveštavanju režimskih novina, odlazeći ministar
odbrane Dragan Šutanovac je odlučio da u delo sprovede ono o čemu ovdašnji
političari uglavnom vole samo da pričaju - ravnomerni regionalni razvoj Srbije,
s najvećim državnim ulaganjima u najsiromašnije sredine. Reč je u stvari o još
jednom marketinški-političkom triku odlazećeg ministra...
Prema pisanju režimskih novina, resor odbrane je prošle godine ubedljivo
najveće izdatke imao u regionu Južne i Istočne Srbije, zatim u Šumadiji i
Zapadnoj Srbiji, te u Vojvodini. Politika da najveća budžetska sredstva budu
namenjena onim lokalnim sredinama kojima su najpotrebnija, još izraženija je
kada se uporedi broj stanovnika nekih opština i gradova s novcem iz kase MO, pa se zaključi da u
Kuršumliju, Prokuplje, Vranje ili zemljotresom pogođeno Kraljevo procentualno
ide mnogo više sredstava nego u ekonomski najrazvijenija područja poput
Beograda i Novog Sada. Konkretno, za Južnu i Istočnu Srbiju u toku 2011. iz
budžeta MO izdvojeno je 10,016 milijardi dinara, za Šumadiju i Zapadnu Srbiju
ukupno 6,302 milijarde, a za Vojvodinu 4,626 milijardi... Najviše novca
namenjeno je za takozvane personalne troškove, jednostavnije rečeno - plate...
Ipak, značaj redovne plate
je nemerljiv za siromašnu Srbiju jer
neke opštine, posebno na jugu zemlje, ne bi mogle da prežive da nije zarada
koje dolaze od vojske.
Iz kase MO u opštinu Prokuplje (44.000 stanovnika) u 2011.
otišlo je 688,5 miliona dinara; u opštinu Bujanovac (oko 40.000, u značajnom
broju Albanaca!) 983,6 miliona; u Kuršumliju (14.000 ljudi) 552,7 miliona; na
teritoriju grada Vranje (83.000 stanovnika) 1,4 milijarde; na teritoriju grada
Niša (258.000 stanovnika), gde je i sedište Kopnene vojske, 4,9 milijardi
dinara.
Na prostoru
Šumadije i Zapadne Srbije najviše para iz budžeta MO prošle godine je izdvojeno
za Kraljevo - 2,1 milijarda dinara, potom za Čačak - 825 miliona, i Kragujevac i
Kruševac sa po više od 700 miliona. Prema našim saznanjima Ministarstvo odbrane
će ove godine na teritoriji Kragujevca imati veoma velika ulaganja. Što se tiče
Vojvodine, Novi Sad je logično na prvom mestu sa 2,1 milijardom dinara u 2011.
godini, a 500 miliona manje otišlo je u Pančevo. Veći novac, oko pola milijarde
dinara, izdvojen je i za područje Sremske Mitrovice. Naravno, sve je ovo
stvorilo prostor za ozbiljnu političku manipulaciju Demokratske stranke i
njenog odlazećeg ministra Šutanovca. Jer, prema savremenoj srpskoj
tradiciji, gde je siromaštvo veće, uticaj onoga koji "deli" plate je
odlučujući...
Godišnje se na takozvanu obuku
rezervnog sastava i saopštavanje i presaopštavanje ratnog rasporeda troši
nekoliko stotina miliona dinara - što je u stvari bačen novac poreskih
obveznika!
Albansko proglašenje
nezavisnosti prirodna je posledica pobede NATO pakta, koji je intervenisao tobože u ime zaštite albanskih civila. Za
pobedu jedne strane, mora se imati kapitulacija one druge! Ako je u stvarnosti
nema, treba je instalirati preko medija i pristalica u samom Beogradu. Ako
postoji Vojno-tehnički sporazum, nema Aneksa B u Rambujeu, onda nema ni
okupacije Srbije!