Penzije      

Ko u Srbiji radi, taj preživljava, a ko je završio radni vek neće dugo potrajati

 

U susret sudnjem danu

 

Penzija uskoro neće ni biti, ili, ako ih bude, biće tolike da će ih preživeti samo oni najžilaviji. Najviše šansi da prežive ovakvu ekonomsku katastrofu u Srbiji, imaju visoki državni funkcioneri i osobe koje imaju članove porodice u inostranstvu. Najmanje šanse da prežive imaju penzioneri i korisnici socijalne pomoći za koje već sada nema para u budžetu, a kakvo je stanje skoro sigurno je da novca neće biti ni do kraja godine

 

Igor Milanović

 

U Srbiji nije lako ni zaposlenima, a onaj ko je bez posla, bez obzira da li je nezaposlen ili penzioner, skoro ničemu ne može da se nada.

   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je februara meseca ove godine isplaćeno ukupno 1.687.921 penzija. U isto vreme bilo je 1.730.530 zaposlenih, tako da na 100 penzionera dolazi 102,5 zaposlenih osoba! Ovakav odnos je neodrživ, jer se penzioni fond puni uplatama onih koji rade, pa teoretski svaki zaposleni može da "svog" penzionera povede kući i da ga hrani. Razliku između prihoda u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) i isplata za penzije pokriva republički budžet koji je u međuvremenu potpuno ispražnjen.

   Međutim, pošto je u februaru, kao i u ostalim mesecima, mesečnu zaradu primilo 80 do 100 hiljada manje zaposlenih od njihovog broja, dolazimo do činjenice da je na 1.688 hiljada isplaćenih penzionerskih čekova bilo oko 1.630 hiljada isplaćenih zarada, što znači da je na 100 penzija bilo oko 96,6 zarada.

Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je u Srbiji još krajem 2010. godine, ili početkom 2011. godine broj isplaćenih penzija premašio broj isplaćenih zarada.

Prosek svih isplaćenih penzija u februaru je iznosio 22.335 dinara, ali u taj prosek ulaze i vojne penzije koje su prosečno iznosile 42.206 dinara što je za 78 odsto više od prosečne penzije. Kada bi se iz statistike izuzeli podaci za vojne penzionere došlo bi se do zaključka da prosečna penzija u Srbiji iznosi manje od 15.000 dinara, što nije dovoljno ni za elementarno preživljavanje.

Sa te strane posmatrano, zahtev Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) upućen srpskoj vladi tokom neuspelih pregovora početkom godine, da sve penzije u Srbiji treba da budu dovedene na nivo od 150 evra, značio bi za veliki broj penzionera finansijsku dobit. Žalosno je da je Srbija dotle dospela...

Primaoci tužnih darova

Situaciji da republički budžet enormno mora da dotira Fond PIO doprinela je i sama država svojim ponašanjem, jer čak i u državnim agencijama i javnim komunalnim preduzećima ima veliki broj zaposlenih za koje se ne plaćaju doprinosi.

Tako, na primer, JKP Gradska čistoća u Beogradu čistače ulica u stalni radni odnos prima isključivo ako su stariji od 30 godina. Oni mlađi se zapošljavaju preko omladinskih zadruga. Poznati su i slučajevi radnika koji su i celu deceniju radili kao "omladinci" da bi se šefovi umilostivili da ih na rad prime za stalno - i to tek po plaćanju mita.

Prosečni čistač ulica u Beogradu radi osam sati dnevno, i to od 22 časa do 6 časova ujutro. Za taj posao dobija dnevnicu od 1. 200 dinara neto, od koje se odbija provizija omladinske zadruge. Svakog trećeg meseca radnik od šefova dobija pravo na jedan slobodan dan, inače radi svih sedam dana u nedelji. U slučaju bolesti, radnik zaposlen preko omladinske zadruge ili na osnovu ugovora o "povremenim i privremenim poslovima" nema pravo na bolovanje - ni ono neplaćeno, a kamoli plaćeno.

Na ovaj način država daje i loš primer privatnim preduzećima da i ona uvode ropski rad, jer ovako zaposleni radnik nema nikakva prava iz Zakona o radnim odnosima, tako da u svakom trenutku može da bude otpušten bez ikakve nadoknade ili čak obrazloženja. Istim putem su pošle i multinacionalne kompanije koje privređuju u Srbiji, kao što je lanac restorana brze hrane Mekdonalds koji takođe mlađe od 30 godina zapošljava isključivo preko omladinskih zadruga. Oni koji izdrže nehumane uslove rada tek u četvrtoj deceniji života mogu da se ponadaju da će ih kompanija zaposliti za stalno i početi da im uplaćuje doprinose.

Nesrećnik koji u ovom vremenu ostane bez posla i redovnih prihoda može samo da računa na smrt od gladi, ako nema porodicu u inostranstvu koja bi da ga finansijski pomaže. Socijalna davanja u Srbiji su na afričkom nivou.

Pre donošenja novog Zakona o socijalnoj zaštiti prosečna mesečna materijalna pomoć za porodice koje žive ispod granice siromaštva iznosila je između 6.000 i 14.000 dinara. Danas se ona kreće u rasponu između 6.500 i 25.000 dinara po porodici mesečno.

Prema podacima za decembar 2011. godine osnovni iznos mesečne novčane pomoći za pojedinca, nosioca prava na socijalnu pomoć, bio je 6.598 dinara. Za svaku dalju punoletnu osobu u porodici dobijalo se dodatnih 50 odsto, odnosno 3.999 dinara mesečno, dok su maloletni članovi domaćinstva imali pravo na 30 odsto osnovne materijalne pomoći, tačnije na 1.979 dinara mesečno po glavi, s tim što je zakonom broj korisnika socijalne pomoći limitiran na maksimalno šest osoba po porodici.

Prevedeno u brojeve ovo znači da je krajem 2011. bračni par bez dece, prihoda i imovine mesečno mogao da na ime socijalne pomoći od države dobije 9.897 dinara, dok bi bračni par sa dvoje dece dobijao do 13.855 dinara mesečno. Da li za te pare četvoročlana porodica uopšte može da se prehrani, o nabavci nove garderobe ili plaćanju računa za struju i komunalije da se ni ne govori ?

Trenutno je 89.000 porodica na spisku primalaca socijalne pomoći, što je povećanje od čak 23 odsto u odnosu na period pre donošenja novog Zakona o socijalnoj pomoći.. Kako statistička porodica ima 3 člana, to bi značilo da skoro 270.000 ljudi u Srbiji tavori uz pomoć porodičnog prava na materijalnu pomoć. Po poslednjim podacima (januar 2012.) ukupno 598.156 ljudi koristi socijalnu pomoć, a svakog meseca im se prosečno pridružuje još 1.300 nesrećnika.

Ovo, međutim, ne znači da su sve ove osobe stekle pravo na pun iznos socijalne pomoći, jer se ona umanjuje za svaki prihod koji korisnik ostvari po nekom drugom osnovu. U slučaju da bračni par sa dvoje dece ima mesečni prihod od 10.000 dinara, on bi od Centra za socijalni rad mogao da dobije još 3.855 dinara. Pošto je krajem 2011. godine maksimalna socijalna pomoć za bračni par bez dece iznosila 9.897 dinara, to znači da su oni koji bi iz drugih izvora prihodovali 10.000 dinara mesečno (tada nešto ispod 100 evra) bili lišeni svake pomoći države. Da li u Evropi 21. veka neko može da preživi sa ovako malo para ?

Ni sa MMF ni bez njega

Problem sa kojim će Srbija da se suoči u narednom periodu je potpuno prazna državna kasa. Poslednji pregovori sa MMF-om su propali iz razloga što vladajuća koalicija nije imala hrabrosti da u predizbornom vremenu prihvati drakonske mere štednje koje su želeli da joj nametnu svetski bankari. Tada su se predstavnici vlade utrkivali ko će pre narodu da saopšti kako nam kreditni aranžman nije ni potreban da preživimo.

Samo nekoliko nedelja kasnije pokazalo se kako su ove optimističke procene bile više nego pogrešne. Od početka godine samo za odbranu kursa dinara vlast je potrošila oko milijardu evra iz deviznih rezervi i tako potpuno iscrpela svaku mogućnost da se u narednom periodu odgovori zahtevima za vraćanje prethodno uzetih kredita iz inostranstva. Kreditni aranžman sa MMF-om je tako bio slamka spasa režima da izbegne neminovno proglašenje državnog bankrota.

Problem prazne državne kase u periodu kada je privreda u kolapsu i nesposobna da puni budžet, moguće je rešiti samo dobijanjem hitne inostrane pomoći. Za dobijanje iste zadužena je republička vlada, ali ona koju još uvek vodi Mirko Cvetković je tehničke prirode dok se ne formira nova na osnovu rezultata poslednjih parlamentarnih izbora i nema u pregovorima sa stranim kreditorima onaj značaj koji bi imala redovna vlada. Zbog toga je neophodno što pre formirati novu vladu koja bi započela pregovore sa međunarodnim institucijama, ne samo sa MMF-om, oko dobijanja nove pomoći u visini od najmanje milijardu evra.

 Bez dolaska svežeg kapitala neće biti moguće vraćanje starih dugova, pa Srbiji preti zaplena njene imovine koja se zatekne u inostranstvu. Isto tako neće biti moguće ni plaćanje budžetskim korisnicima,  kao što su penzioneri ili primaoci socijalne pomoći.

Čak bi i pravovremeno dobijanje kredita od MMF-a slabo pomoglo najsiromašnijim slojevima stanovništva. Pored nivelisanja svih penzija na nivou od 150 evra, MMF traži i dalje mere štednje, kao što su otpuštanja iz državne službe i javnih preduzeća, čime bi se već sadašnjem broju nezaposlenih pridružila nova armija od nekoliko desetina hiljada ljudi.

Istovremeno međunarodni bankari traže i povećanje Poreza na dodatnu vrednost (PDV), a time bi se već ionako polumrtvoj srpskoj privredi zadao završni udarac. Povećanje PDV-a ima jedino smisla ako je privremenog karaktera i ako se tako prikupljena sredstva usmere u revitalizaciju privrede. Kako to, očigledno, neće biti slučaj jer je potrebno prvo zapušiti budžetske rupe, novi namet privredi je totalna besmislica, posebno jer je visoki PDV značajan podstrek razvoju crnog tržišta.

Konačni rezime je da je potpuno nesposobna i zločinačka vlast za poslednje četiri godine milione građana Srbije dovela na rub egzistencije i da isti ti "stručnjaci" očigledno nisu u stanju da državu izvuku iz krize u kojoj se nalazi.

 

 

Armija trećeg doba nema šta da jede

 

   U strukturi svih penzionera starosne penzije prima 57,2 odsto korisnika (966 hiljada), invalidske 20,8 odsto (350 hiljada) i porodične 22 odsto (371 hiljada).

Prosečna zarada u februaru iznela je 40.003 dinara. Prosečna penzija za sve korisnike bila je 55,8 odsto prosečne neto zarade. Međutim, kada pogledamo strukturu penzionera odstupanja su relativno velika: starosna vojna penzija je 21,8 iznad prosečne plate, a porodična poljoprivredna 87 odsto manja. Prosečna starosna za zaposlene (27.149 dinara) bila je na 67,9 odsto vrednosti prosečne zarade.

Penzije iznad prosečne zarade u februaru je primilo 131.953 penzionera iz zaposlenih, 21.412 vojnih, 5.898 samostalnih i 58 poljoprivrednih. Po posebnim propisima u kategoriji zaposlenih penzije je u februaru primilo 134.005 lica.  Tako imamo prema posebnim saveznim propisima: Učesnike NOR-a pre 9.9.1943 - 12.718 lica (prosečna penzija 28.582 dinara), nosioce spomenica iz 1941. godine - 1.314 (45.659RSD),  Savezni MIP - 213 (44.366RSD), Savezni MUP - 1.301 (40.512RSD),  administrativne penzije - 1.054 (31.180RSD),

Prema posebnim republičkim propisima:Učesnici NOR-a posle 9.9.1943 - 44.652 (22.100RSD), borci na odgovornim dužnicima - 499 (30.792RSD),  republički MUP - 22.867 (41.650RSD),  izuzetne penzije - 225 (32.839RSD),  akademici - 28 (57.901RSD),  rudari - 2.243 (23.681RSD) prof.vojna lica 46.890 (42.206RSD).

Učesnika NOR-a, boraca, ima i kod samostalnih delatnosti (1.716 lica), a i među poljoprivrednicima (5.013 lica). Interesantno je da je najveća razlika između učesnika NOR-a do i nakon 1943. godine kod poljoprivrednih penzionera: 271 je bio u NOR-u pre 9.9.1943. a čak 4.739 nakon tog datuma, dok je kod zaposlenih odnos 12.718 prema 44.652 lica.

Interesantno je da je ukupan broj korisnika penzija iz učešća u NOR-u, zaslužnih boraca u februaru 2012. bio 65.906 lica i primili su penzije u iznosu od 1.451,7 miliona dinara. Ako pođemo od pretpostavke da se u NOR išlo sa 20 godina, a rat je završen sa prosečnih 24 godine, prosečna starost učesnika NOR-a trebalo bi da danas bude 91 godina. Stoga bi bilo dobro da se uporedi ovaj broj boraca sa popisanim brojem osoba starijih od 90 godina prema popisu stanovništva iz prošle godine, a kako bi se utvrdilo da li su i bebe i deca ratovali pre 67 godina.

Korisnika novčane naknade za pomoć i negu drugog lica u februaru je u kategoriji zaposlenih bilo 61.486 lica (6.389 kojima je to jedino pravo po 7.581RSD i 55.097 uz penziju po 14.456RSD), u prosečnom iznosu od 13.742RSD, što je 845 miliona dinara. Kod vojnih lica bilo je 1.574 po 13.774RSD što je još 21,7 miliona dinara, kod samostalnih delatnosti 2.703 po 14.329RSD što je 38,7 miliona dinara i kod poljoprivrednika 10.764 lica po 14.547RSD, što je 156,6 miliona dinara. Ukupno je isplaćeno 76.527 naknada u ukupnom iznosu od 1,1 milijardi dinara.

Korisnika naknada za telesno oštećenje bilo je u februaru 82.143 lica sa prosečnim iznosom od 1.315 hiljada dinara, 970 vojnih lica po 995 dinara, 1754 samostalnih po 1.597 dinara i 1.423 poljoprivrednika po 2.136 dinara. Ukupno je isplaćeno 86.290 naknada, prosečno po 1.331RSD u ukupnoj vrednosti od 114,8 miliona dinara.

 

 

 

Ko stigne do penzije, kraj mu je neizbežan

 

Država još uvek kažnjava radnike, a ne poslodavce, jer u slučaju da preduzeće ne uplaćuje redovno penziono osiguranje za svoje zaposlene oni ne mogu da ostvare svoja prava na penzionisanje. U razvijenom svetu, kome Srbija, navodno, teži to je uglavnom tako regulisano da se ili preduzeće gurne u stečaj ako ne uplaćuje redovno doprinose (što se strogo kontroliše) ili se osiguraniku uračuna i staž za koji nije plaćeno penziono osiguranje, pa onda država novac traži od preduzeća - neurednog platiše.

   Čak i kada se desi da neki zaposleni u nehumanim radnim uslovima koji vladaju u Srbiji doživi trenutak kada treba da podnese zahtev za penziju, nailazi na bedem nepotrebnih birokratskih zahteva.

   Da bi neko ostvario pravo na dobijanje starosne penzije mora da priloži sledeću dokumentaciju: fotokopiju lične karte, dokaze o penzijskom stažu u Republici Srbiji - radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu, rešenje o prestanku zaposlenja (fotokopija), dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka), dokaz o korišćenju prava  evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. januara 2006. godine), uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti...

Potom, obavezno, i uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti.

Uz popunjen zahtev za invalidsku penziju, potrebno je dostaviti: obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, otpusne liste i dr.). Obrazac br. 1 mora biti otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuterski obrađen

- potvrdu o radnom mestu, opis posla koji osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva (popunjava kadrovska služba poslodavca), prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu, dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka), dokaz o korišćenju prava - evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, fotokopiju lične karte, fotokopiju zdravstvene knjižice, dokaze o penzijskom stažu u Republici Srbiji - radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu, uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez, uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti, uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti

Uz popunjen zahtev za porodičnu penziju, dostavljate i sledeće: izvod iz matične knjige umrlih (original) za umrlog osiguranika - korisnika, izvod iz matične knjige rođenih za podnosioca zahteva (original) i fotokopije lične karte za punoletne članove porodice, izvod iz matične knjige venčanih za udovu(ca) izdat posle smrti osiguranika - korisnika (original). Potrebno je da znate daizvodi iz matičnih knjiga nemaju ograničeni rok važenja od dana izdavanja, a za upotrebu izdatog izvoda iz matičnih knjiga koji ne sadrže poslednje podatke upisane u matičnu knjigu odgovorno je lice koje ga stavi u pravni saobraćaj, pravosnažnu sudsku presudu o razvodu braka i dosuđenom izdržavanju za razvedenog bračnog druga, prijavu o povredi na radu ukoliko je umrli osiguranik pretrpeo povredu na radu (ukoliko je smrt osiguranika nastala kao posledica povrede na radu), dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka) za umrlog osiguranika, dokaz o školovanju dece starije od 15 godina, fotokopiju zdravstvene knjižice članova porodice, dokaze o penzijskom stažu umrlog osiguranika u Republici Srbiji - radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu, uverenje o obavljanju samostalne delatnosti za pokojnog osiguranika, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne za pokojnog osiguranika, uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti za pokojnog osiguranika, dokaz o korišćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje za članove porodice (rešenje, uverenje), obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, otpusne liste i drugo) za lica nesposobna za samostalan život i rad. Za decu nesposobnu za samostalan život i rad rešenje o kategorizaciji, poresko uverenje za podnosioce zahteva o ukupnoj visini mesečnog prihoda u prethodnom kvartalu pre smrti osiguranika - korisnika, imena i adrese lica koja mogu da potvrde činjenicu izdržavanja kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju, rešenje o starateljstvu ako podnosilac zahteva nema zakonskog staraoca, sve pisane dokaze o stažu u inostranstvu za pokojnog osiguranika

Zavidna količina dokumentacije, morate priznati. Pretpostavljamo da su glavni razlog za to prethodni pokušaji zloupotrebe, a ne namera da se budućim korisnicima oteža način za ostvarivanje prava.

   Kada sve to priloži i dočeka penziju nesrećnom penzioneru može da se desi da ga PIO stavi na listu osoba za koje se sumnja da nisu među živima. Ko i na osnovu kojih podataka sastavlja ovu listu nije poznato, ali osobe koje se na njoj nađu moraju da dokazuju da su živi.

   Nišlija Milorad Todorović je tako dospeo na pomenutu listu iako sa 62 godine života nije uopšte u dubokoj starosti. U Fondu PIO nisu poverovali da je živ ni kada se lično pojavio sa važećom ličnom kartom, nego je činjenicu da nije mrtav morao da dokazuje uz pomoć posebnog formulara na koji mu je službenica u opštini udarila pečat sa natpisom "potvrda o životu".

   Koliko je još građana pod udarom ove liste "sumnjivih" lica koju neko sastavlja u Fondu PIO, nije poznato.