Ujka Sem
Uoèi amerièkih
predsednièkih izbora kao uoèi velikog
potopa: svi veruju i svi sumnjaju u spasenje
Prièa o dve konvencije
Amerika je podeljena o svojoj buduænosti, a odluka u kom æe pravcu iæi pašæe
sledeæeg 6. novembra na predsednièkim izborima. Oèi èitavog
sveta pomno prate šta se dogaða u predizbornim sukobima ideja izmeðu dve najveæe amerièke
partije - Republikanaca i Demokrata, jer ishod neæe uticati samo na Sjedinjene Amerièke Države
veæ i na ostatak planete. Poèetak kraja izborne trke zapoèeo je sa dve partijske konvencije na kojima su potvrðeni predsednièki kandidati. U plavom uglu nalazi se aktuelni predsednik
Barak Obama, demokrata, a u crvenom Mit Romni, izazivaè, republikanac. Prvu konvenciju održali su republikanci u
gradu Tampa u državi
Floridi. Trajala je tri dana, a zapoèela je 27. avgusta, mada je prvog dana samo simbolièno otvorena jer zbog uragana Isak, koji je prolazio veoma
blizu, ništa nije moglo da se uradi. Veæ sledeæeg
ponedeljka, Demokrate su zapoèeli
svoju konvenciju u gradu Šarlot,
Severna Karolina, sve vreme strepeæi da li æe
ostaci Isaka da im pokvari zabavu.O amerièkim izbornim oèekivanjima piše
urednik Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar Majami Heralda
Milan Balinda
Izborne
konvencije politièkih
partija na kojima se ili bira ili praktièno samo potvrðuje kandidat partije za predsednièke izbore su najrežiranije politièke manifestacije u Americi, ali se mnogi pitaju èemu one u suštini služe.
Još od demokratske konvencije iz
1832. godine dogaðala su se
mnoga iznenaðenja, ali u poslednje vreme
veæ se unapred zna ko æe biti kandidat. Tako je èuveni amerièki novinar, Ted Kapel, dok je pratio konvenciju
republikanske partije 1996. godine otišao ranije izjavivši „da je ona više
oglasi nego vesti" i da konvencije nisu vredne pažnje. Mada dosta Amerikanaca prate na svojim TV ekranima i
èitaju u novinama šta se dogaða na konvencijama, èini se da je druženje politièkih istomišljenika, okupljenih na jednom mestu i okiæenih partijskim simbolima, ipak jedna od najveæih uloga tih politièkih manifestacija. Svakom od kandidata ponešto se poveæa rejting meðu biraèima
nakon konvencije njegove partije, i èini se da su ove godine Demokrate u tom pogledu odnele
tesnu pobedu.
Republikanci su
na svojoj konvenciji u Tampi imali teži zadatak, a to je da Amerikancima
predstave svoga manje poznatog kandidata Mita Romnija. Demokratama je bilo
donekle lakše jer je njihov predstavnik
veæ stanovnik Bele kuæe. Romnija je pre svega trebalo predstaviti kao „dobrog
èoveka" a taj je zadatak dobila njegova supruga An. Ona nam je
rekla da je Romni osoba koja ima srce. Kasnije je politièku snagu Mita Romnija podvukao jedan od vodeæih Republikanaca Kris Kristi. On nam je otkrio da Romni
ima jaku kièmu. Ideja je valjda bila da
osoba koja ima veliko srce i jaku kièmu mora biti dobar èovek i podoban za predsednika države. Na konvencije je, naravno, govorio i sam Mit Romni
koji je blistavo nastupio. Veæ
sledeæeg dana bio je napadnut u
medijima da je u svom nastupu rekao mnogo neistine. Najinteresantnije od svega
je što te neistine i nisu bile potrebne jer je Obamu mogao da napadne i sa
istinskim podacima.
Na toj konvenciji
takoðe je predstavljen i Romnijev
potpredsednièki kandidat - Pol Rajan. To
je èovek koji je mnogima simpatièan ali èiji
politièki stavovi nikome nisu dragi,
osim izvesnom broju ultrakonzervativnih biraèa. Postoje više razloga zašto je Romni izabrao Rajana,
ali je najvažniji taj da je Rajan konzervativac
koji može da prikupi glasove na koje
Romni, koliko god se on upirao, nije mogao sa sigurnošæu da raèuna.
Pol Krugman, kolumnista Njijork tajmsa, i dobitnik Nobelove nagrade za
ekonomiju, u svojoj kolumni od 19. avgusta, u kojoj je raskrinkao Rajanove
ekonomske stavove, kaže i sledeæe: „… autoproklamisani centristi uvek gledaju ka
konzervativcima koji bi ga hvalili da bi pokazali svoj centrizam, i g. Rajan je
umešno igrao na tu slabost, govoreæi o dobroj
igri iako mu se brojevi ne slažu.
Postavlja se pitanje da li g. Rajanovo potkopavanje reputacije poštenja i
fiskalne odgovornosti može da preživi uèešæe u duboko nepoštenoj i neodgovornoj predsednièkoj kampanji."
Osim problema u
sferi ekonomije, Rajanove izjave izazvali su buru i u domenu atletike. Naime,
izjavio je da je kada je trèao
maraton postigao vreme ispod tri sata. Odmah su se u svim medijima pojavili
podaci da je Rajan u tom maratonu, jedinom koji je trèao, postigao vreme od èetiri sata i jednog minuta. Kasnije je rekao da se
pobrkao, ali teško je
uveriti Amerikance da bilo ko može toliko da se pobrka oko rezultata svog trèanja maratona - a on je skresao više od jednog sata.
Svima je postalo jasno da je Pol Rajan jedan lažov koji može da se folira sa
ekonomijom ali je u Americi zaista nedostojno lagati oko liènog sportskog uèinka. Romni, koji je mormon, izabrao je Rajana i zbog
toga što je ovaj katolik, a meðu katolièkim
glasaèima biti mormon nije mnogo
popularno. Takoðe se oèekuje da æe
Rajan pridodati više
donatorskog novca od strane konzervativaca. U svakom sluèaju, Mit Romni je procenio da æe na kraju krajeva ružno izgubiti protiv Baraka Obame i kockanje sa Rajanom kao
potpredsednikom nije moglo da pogorša situaciju.
U šta veruje veæina Amerikanaca?
Sudeæi po jednom ispitivanju javnog mnjenja meðu crncima Romni ne bi dobio ni jedan glas, ali problem je
takoðe èinjenica da meðu Latinoamerikancima i ženama Romni ne može da dobije veæinu. Romnijev stav je da su Latinoamerikanci mnogo više
zainteresovani za ekonomiju nego za emigraciju. Tu Romni može da bude u pravu, ali ako glasaèi ne misle da ih kandidat poštuje kao ljudska biæa, onda oni neæe ni da saslušaju šta
on ima da kaže o ekonomiji. Mnogobrojni
Latinoamerikanci, naroèito oni èije familije žive u Americi veæ generacijama, ne podržavaju ilegalnu imigraciju, ali još
manje podržavaju politiku da na svakoga koji lièi na Latinoamerikanca automatski padne sumnja da se u
zemlji nalazi ilegalno. To bi bila lièna uvreda i obeæanja za povoljne kredite za manjine tu uvredu ne mogu da
izbrišu.
Sjedinjene Države su prošle, i prolaze, kroz mnogo socijalnih i demografskih
promena, kako u poslednjih sto godina tako i tokom poslednje decenije ili dve,
a vreðanjem èitavih kategorija glasaèa ne mogu da se dobiju izbori. Romni takoðe nije u pravu kad misli da je ženama svejedno imaju li pravo na abortus, specijalno kada
se radi o silovanju. Neki politièari meðu
Republikancima takoðe su u
poslednje vreme zapoèeli
diskusiju šta je to - silovanje. Tvrde
da postoji silovanje uz upotrebu sile i silovanje bez upotrebe sile. To bi bilo
da niko nije silovan ukoliko nema masnicu na oku.
Najbolje šanse da uzdrma Obamu Romni ima na polju ekonomije jer
aktuelni predsednik nije uspeo da izvuèe zemlju iz ekonomske krize. Ima dosta pokazatelja da se
situacija popravlja ali su ti napreci isuviše usporeni. Romni insistira na
privatnom biznisu koji bi jedini bio u stanju da preokrene postojeæe stanje. Meðutim i na tom „svom"
terenu Romni pokazuje da ne poznaje realnost. Na jednom mitingu studentima
fakulteta je rekao da moraju da pokrenu privatne firme, a ako nemaju dovoljno
kapitala da pozajme novac od svojih roditelja. To bi bili ti isti roditelji
koji pokušavaju da ne izgube svoje kuæe ili da pronaðu zaposlenje. U Floridi je Romni rekao na jednom skupu da
i on zna šta znaèi biti nezaposlen jer eto i on je kao kandidat za
predsednika bez posla. Mnogi se pitaju da li se on ruga Amerikancima ili se
toliko uneo u plan kampanje da i ne sluša šta sam govori.
Za razliku od
svog republikanskog politièkog
protivnika Obama insistira da privatni biznis i liène slobode zavise od doprinosa javnog sektora. Ovi
njegovi stavovi provocirali su furiju iz konzervativnog tabora:
„Internet se nije
sam izmislio. Vladina istraživanja kreirala su internet tako da bi kompanije
mogle da naprave novac od interneta… kada postignemo uspeh postižemo uspeh zbog svojih liènih inicijativa, ali isto tako jer stvaramo zajedno. Ima
nekih stvari, baš kao što je gašenje požara, koje ne radimo sami… Dakle,
mi sami sebi kažemo, èak i od vremena osnivanja ove zemlje… ima nekih stvari koje
bolje radimo kad smo zajedno… Tako
smo kreirali srednju klasu. Tako smo izgradili Golden gejt most i Huverovu
branu. Tako smo izmislili internet. Tako smo poslali èoveka na Mesec. Mi se uzdižemo i padamo kao jedna nacija kao jedan narod… Još verujem u tu ideju. Niste prepušteni sami sebi, mi smo zajedno u svemu tome… Ako
ste uspešni,… neko je pomogao da se
stvori ovaj neverovatan amerièki sistem
koji imamo koji vam omoguæava da
napredujete."
Romni je
odgovorio sledeæom
opaskom: „Da li
mi verujemo da je Amerika velika zbog vlade, ili verujemo u jednu Ameriku koja
je velika zbog slobodnih ljudi puštenih da
slede svoje snove i grade svoju buduænost?"
Na svojoj
partijskoj konvenciji Demokrate, stekao se utisak, nisu odavno bile toliko
agresivne i toliko ujedinjene. Konvenciju je otvorila Obamina supruga Mišel:
„Videla sam iz
prve ruke da èinjenica
da si predsednik ne menja ono što
jesi. Ne, to otkrije ko si… Kada me ljudi pitaju da li se moj muž promenio zato što je u Beloj kuæi, mogu pošteno da kažem da kada je u pitanju njegov karakter, njegova ubeðenja i njegovo srce, Barak Obama je još onaj isti èovek u koga sam se zaljubila pre toliko godina."
Nakon što je Mišel
potvrdila da i demokratski kandidat ima srce, reðali su se govornici pred punim otvorenim sportskim
stadionom (poslednjeg, treæeg,
dana zbog straha od kiše
konvencija je pomerena u manji zatvoreni stadijum) sve dok se na binu nije
popeo bivši predsednik Bil Klinton koji
se pokazao kao najjaèe Obamino
oružje u predizbornoj kampanji. O
govoru Klintona sledeæeg dana u Njujork
tajmsu komentarisao je šef
urednièkih strana, Andru Rosental:
„Gledajuæi Bil Klintona nastupajuæi na bini na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji i oèaravajuæi
prostor sa svojih nekoliko prvih jednostavnih reèi - 'Mi smo ovde da bi nominovali Predsednika a ja imam
jednog na umu' - bilo je kao gledati velikog violinistu koje nastupa nakon
grupe talentovanih amatera."
Dalje u svojoj
kolumni Rosental citira deo iz Klintonovog nastupa i to onaj kada se on osvræe na prethodno održanu konvenciju republikanske partije:
„Dobro su
izgledali; dobro su zvuèali.
Ubedili su me da svi oni vole svoje porodice i svoju decu i da su zahvalni zato
što su roðeni u Americi i sve te stvari - zaista, nisam ja, to su
oni. A ovo je važno,
ubedili su me da su pošteni ljudi
koji veruju u ono što govore
i da æe ispuniti sve ono zašta se obavežu. Mi samo trebamo da se osiguramo da amerièki narod zna koja su to obeæanja jer u nameri da se izgleda kao prihvatljiva,
razumna, moderna alternativa predsedniku Obami, oni nisu baš mnogo rekli o idejama koje su ponudili u poslednje dve
godine. Nisu ni mogli jer hoæe
da sprovedu onu istu staru politiku koja nas je i uvalila u ovaj metež… Ja sam
samo jedno seljaèe iz Arkanzasa i dolazim iz
mesta gde ljudi misle da su dva i dva èetiri."
Beli Bili i crni Obama
Klinton je govorio
skoro jedan sat i èinilo se
da dužina govora nikome nije
smetala. To više nije bio onaj bivši predsednik koji je 2008. koristio sve moguæe trikove da bi onemoguæio Obamu da pobedi na partijskim izborima za kandidata i
time pogura svoju suprugu Hilari. Ovoga puta uradio je posao koji mu je zadat a
to je da doprinese Obaminoj pobedi koliko god može. Svoju kolumnu Rosental završava ovim reèima: „On je takoðe
možda pomogao i svojoj ženi, ukoliko ona odluèi da se kandiduje 2016. godine. Takoðe se vratio pod reflektore - sve dok g. Obama nije izašao na binu da bi sa njim podelio stojeæe ovacije i da ga isprati sa govornice". Inaèe,
Hilari Klinton nije bilo prisutna ne samo zato što se tih dana nalazila na putu na Dalekom istoku veæ i zbog toga što je zakon, kao šefu spoljne politike, zabranjuje da se meša u politièke partijske manifestacije.
Nakon Bila Klintona za govornicom je stao Barak Obama. On
je imao neverovatno težak zadatak
a to je da tim govorom zaseni samog sebe iz 2008. godine. Nije ni pokušavao veæ je
smanjio „svoj
san". Suština je bila da je put ka ekonomskom oporavku dug i
mukotrpan:
„Niste me izabrali da bih vam rekao ono što bi ste želeli da èujete.
Izabrali ste me da bih vam rekao istinu. A istina je da æe nam biti potrebno više od nekoliko godina da rešimo izazove koji su se nagomilavali par decenija. Biæe potreban zajednièki napor, podeljenu odgovornost i neke odluène, uporne pokušaje koje je Franklin Ruzvelt sledio za
vreme jedine krize gore od ove sadašnje".
Potom je Obama napao svog republikanskog oponenta i
podvlaèio da republikanci nemaju
druge ideje osim da smanje poreze. Govorio je o tome da on odbija da uzima od
srednje klase da bi „tamo neki milioneri" imali manje poreze. Obama se
pitao da li su Amerikanci „graðani ili
samo poreski obveznici": „Veoma
uèestalo rekao nam je naš oponent da veæe kresanje poreza i manje regulacija su jedini put; da,
kako vlada ne može da uradi
sve, bolje je da ne radi skoro ništa. Ukoliko sebi ne možete da priuštite zdravstveno osiguranje, nadajte se da se neæete razboleti. Ako neka kompanija ispusti toksiène gasove u vazduh da bi ga vaša deca udisala, dobro, to je cena progresa. Ako nemate
sredstava da zapoènete
biznis ili da se upišete na
fakultet, poslušajte savet
moga oponenta i pozajmite novac od svojih roditelja."
A to što
njegov govor nije zvuèao toliko
zapaljiv kao onaj od pre èetiri
godine možda je najbolje sam on
objasnio: „Vremena su se promenila - a i ja sam." Tog treæeg dana Demokratske konvencije scena je pomerena zbog
moguæe kiše sa fudbalskog stadiona sa 74.000 sedišta u jednu arenu od 20.000 mesta. O promenama je
komentarisao i jedan nauènik s Jel
univerziteta koji je isticao da su se od 1975. godine „Republikanci iz Senata
pomerili otprilike dva puta više ka
desnici nego što su se
Demokrate pomerile ka levici" i da su se Republikanci u Kongresu pomerili otprilike šest puta više ka desnici nego što su se Demokrate u Kongresu pomerili
ka levici".
Pred sledeæe izbore ne samo da Demokrate i Republikanci predlažu razlièitu
buduænost, veæ su i na prvi pogled tokom svojih konvencija izgledali
drugaèije. Zemlja Demokrata
naseljena je ljudima razlièitih
boja, dok je zemlja Republikanaca bila monohromna. Osim nekoliko crnaca na bini,
Kondoliza Rajs jedna od njih, ostatak uèesnika izgledao je kao da je došao iz nekog privatnog, ekskluzivnog i skupog socijalnog
kluba. U svakom sluèaju, i
jedni i drugi ubeðivali su
veæ ubeðene, a izbore æe odluèiti
èetiri odsto neodluènih glasaèa.
Konvencije su pre svega dizajnirane da podigne moral svojih simpatizera kao i,
ništa manje važnih, donatora.
ANTRFILE:
Pometnja sa Jerusalimom i Bogom
Drugi dan Demokratske konvencije zapoèeo je konfuzno. Pokušalo se da u poslednjem trenutku neke stavke u partijskoj
platformi budu promenjene. Naime, pre èetiri godine taj partijski dokument pozvao je vladu da
„obezbedi svakome koji je voljan da naporno radi šansu da ostvare najviše što mogu
svojim Bogom-datim moguænostima". Ovoga puta reè Bog nije stajala u toj platformi. Raniji dokument je
takoðe tvrdio da Jerusalim „jeste i
biæe glavni grad Izraela… i… da mora da ostane
nepodeljen otvoren ljudima svih vera." U najnovijoj platformi ni jedan od
ovih stavova nije bio prisutan.
Barak Obama je i sam bio zateèen ovim promenama i zahtevao je da se reè Bog i Jerusalim kao glavni grad vrate u dokument. Kako
je Jerusalim kontraverzna tema, oko njega pregovaraju Izraelci i Palestinci,
Sjedinjene Države imaju
svoju ambasadu tel Avivu, mada je amerièki Kongres doneo zakon još 1995. godine da bi ambasada morala biti premeštena u Jerusalim.
U svakom sluèaju, glasalo se na konvenciji da se izvrše izmene i vrate stare definicije. Tri puta su delegati
istom jaèinom uzvikivali „Jes" i „No",
da bi na kraju arbitražno bilo
odluèeno da je „Jes" pobedio dvotreæinskom veæinom.
To nije bilo taèno i ta „nasilno" glasanje prokontarisali su svi amerièki mediji.
ANTRFILE:
Za napade na ambasade, Romni krivi Obamu
Uveèe 11.
septembra Romni je izdao saopštenje
osuðujuæi ono što
je on nazvao „simpatiju" Obamine
administracije za demonstrante koji su se verali po zidovima amerièke ambasade u Kairu. Romni se bazirao na internet poruci
iz same ambasade, poslatoj pre nego što su demonstranti upali u ambasadu, koja je potvrdila
amerièku podršku religioznoj toleranciji povodom grubog
anti-muslimanskog filma koji je provocirao demonstrante.
Èak nakon što
je Hilari Klinton osudila napad na ambasadu, Romni je insistirao na tome da
Sjedinjene Države nisu dovoljno oštro reagovale. Potom je usledio napad na amerièki konzulat u Bengaziju. Tom prilikom ubijen je amerièki ambasador i još trojica Amerikanaca, a Mit Romni je i dalje insistirao
na slabašan amerièki odgovor.
Demokrate su osuli drvlje i kamenje po svom politièkom protivniku. I sam Obama je komentarisao Romnijeve
izjave: „Guverner
Romni ima tendenciju da puca prvo a tek onda nišani." Èak se i Džon
Mekejn, Obamin republikanski protivkandidat na prošlim izborima, ogradio od
Romnijevih izjava smatrajuæi
da politièka kampanja mora da se
zaustavi u trenutku kada se država
nalazi pod neprijateljskim napadom.
Romni je nastavio da optužuje Obaminu administraciju
opisujuæi je kao „slabašnu" na polju
spoljne politike. Interesantno je da ni Kondoliza Rajs nije mogla, u jednom
intervjuu, da istakne ni jednu Obaminu grešku u spoljnoj politici.
Amerièki
mediji se sada pitaju da li æe
Romnijeve neumerene reakcije biti usmerene protiv njega na izborima u novembru
ili æe se do tada zaboraviti njegovi
neukusni komentari. Svaki put kada se Romni odmakao iz sfere ekonomije, pokušavajuæi
da se prikaže kao poznavalac spoljne
politike, obilo mu se o glavi. Pokazalo se, što su mnogi od samog poèetka tvrdili, da je Romni ekstremno neiskusan po pitanju
svetske situacije.
A po podacima istraživanja javnog mnenja objavljenih 16.
septembra Obama je vodio u kljuènim
državama gde æe se najverovatnije odluèiti pobednik, Ohaju, Floridi i Virdžiniji. Po nekim istraživanjima to voæstvo je u Ohaju dostiglo èak sedam poena i pet u Floridi. Obama ne može, ako æemo
verovati analitièarima, da
pobedi ukoliko ne pobedi u Ohaju. Florida, koja nosi veliki broj izbornih
glasova, takoðe æe odluæivati
ko æe sledeæeg januara sedeti u Beloj kuæi.