Pljačka
Smišljeno
odugovlačenje stečajnih postupaka za potrebe režimskih profitera
Živa pljačka
na mrtvim firmama
Strašni
sud od koga se plaši svaki privrednik, stečajni postupak, trebao bi da služi kao
zaštita interesa poverilaca, ali i u svrhu zaštite imovine samog stečajnog dužnika,
koga je loša poslovna politika prethodnog rukovodstva dovela do ivice bankrota.
U današnjoj Srbiji, međutim, stečaj se najčešće koristi kako bi se namirili
finansijski interesi moćnika bliskih vlastima, kao i osoba koje direktno učestvuju
u stečaju: stečajnih sudija i upravnika. To potvrđuju i brojni nezavršeni stečajni
postupci kao u slučajevima "Intermosta", "Navipa",
"Nibens grupe", "Velefarma" i mnogih drugih preduzeća u
kojima ova beskrajna priča traje.
Milica Grabež
Beogradsko preduzeće Inter Most godinama je preko naduvanih faktura
izvlačilo pare iz državnog budžeta i prebacivalo ih direktno na privatne račune
vodećih srpskih vlastodržaca. Inter Most je u svemu tome bio samo
posrednik, dok neko na vlasti nije odlučio da ovo preduzeće pusti niz vodu,
prebacujući sredstva direktno krajnjem potrošaču i pokrivajući sebe nepostojećim
i nezakonitim cesijama.
Stečaj
u ovoj firmi je pokrenut 2009. godine, a Luka Andrić, tadašnji savetnik Mlađana
Dinkića lično određuje sastav Odbora poverilaca, koji Privredni sud samo
potvrđuje. Stečajni sudija Jovan Kordić za stečajnog upravnika postavlja
neiskusnog Ivana Stankovića, pod uslovom da ovaj pokorno sluša
instrukcije koje će mu davati Lukić.
Od
strane stečajnog upravnika angažovani eksperti brzo otkrivaju da je Inter
Most sve vreme poslovanja služio kao gigantska mašina za pranje para koje
su izvlačene iz državnog budžeta. Tako su od JP Putevi Srbije naplaćivani i
objekti čija izgradnja uopšte nije ni počela, a koji ni do dana današnjeg nisu
izgrađeni iako su kompletno plaćeni, kao na primer most u mestu Merošinci.
Kada je jedan od saradnika stečajnog upravnika ministru Milutinu Mrkonjiću
skrenuo pažnju na lopovluke u Inter Mostu, dobio je odgovor da se drži podalje
od cele priče, jer "se tu upetljala mafija".
Stečaj Inter
Mosta traje i danas, a kraj se uopšte ne nazire. Stečajni upravnik Stanković
je shvatio da od ovog slučaja može lepo da se živi, jer preduzeće ima više nego
dovoljno para da mu redovno plaća platu.
Problem napravljen Zakonom o stečaju je upravo to da stečajni upravnici ne
primaju nikakvu platu od države, kao što je to slučaj sa stečajnim sudijama, već
se namiruju isključivo od prihoda preduzeća u stečaju koje vode. Tako onaj
upravnik koji nema ni jedan slučaj ili vodi preduzeće bez imovine i prihoda ništa
ni ne zarađuje, ali državi mora uredno da plaća sve doprinose, budući da je
prijavljen kao preduzetnik.
Zbog toga se oni nepošteni stečajni upravnici rukama i nogama bore da što je
moguće duže razvlače stečajni postupak u kome vode preduzeće sa prihodima.
Osim plate koju dobija kao stečajni upravnik, Stanković je u Inter Mostu
pronašao i druge izvore prihoda. Prilikom popisa imovine ovog preduzeća na
gradilištu u Novom Bečeju pronađeno je 52.000 kilograma čeličnih cevi!
Po nalogu
stečajnog upravnika radnik Igor Maksimović piše otpremnice za transport
navedenih cevi do Smedereva, ali u knjigovodstvu Inter Mosta ne postoji
kopija fakture koja je morala da bude izdata kupcu. U vreme prodaje cena
kilograma otpadnog čelika (mada su pomenute cevi bile u upotrebnom stanju)
iznosila je 24 dinara i nije poznato gde je novac završio: na nekom tajnom računu
ili u džepu stečajnog upravnika.
Sve na štetu
Inter mosta
Koliki je kriminal bio u Inter Mostu dovoljno ilustruje podatak da je tužilaštvo
moralo da zagubi čak dve krivične prijave koje su mu podnete. U prvoj se optužuju
Radiša Milošević, raniji generalni direktor Inter Mosta, Miroslav
Dunjić, finansijski direktor, Verica Ilić, šef finansijske službe,
kao i ovlašćena lica iz preduzeća Jezero d.o.o., JP Putevi Srbije
i Prvog faktora faktoring d.o.o. za vršenje krivičnih dela na štetu
Inter Mosta, a u nameri pribavljanja imovinske koristi.
Pomenuta krivična
prijava je dopunjena i proširena 15. novembra 2009. godine i odnosi se i na Blagoja
Mićkovića, direktora i vlasnika firme Alp Inženjering, Slavoljuba
Tubića, direktora projekta i pomoćnika generalnog direktora JP Putevi
Srbije, kao i Marka Vučkovića iz firme Scott Wilson, nadzora
investitora JP Putevi Srbije.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u međuvremenu obustavlja postupak po
prijavi Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala PU Beograd, zavedene pod brojem
Ko.br. 1564/10, iako su inspektori za suzbijanje privrednog kriminala izneli
obilje dokaza. Sada je na potezu Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal
kome je prijava podneta zaobilaznim putem, mimo stečajnog upravnika.
Posao stečajnog upravnika Stankovića je, očigledno, da prikrije tragove ranijih
mahinacija i da pomoću Inter Mosta zaradi još neko milionče za tajkune u
milosti vlasti, ali i za sebe.
Zato on
mehanizaciju i opremu preduzeća u stečaju iznajmljuje jednom od preduzeća u
okviru Nibens Grupe, kao i Inter Koopu iz Šapca. Formalni vlasnik
šabačkog preduzeća je bivši švercer automobila, Rade Nikolić-Bosanac,
ali se iza firme kriju finansijski interesi donedavnog ministra poljoprivrede Dušana
Petrovića i vrha Demokratske stranke. Koliko je poznato, Inter Most nije
ni dinara dobio za mašine i sredstva koje je iznajmio!
Huseinov stečajni
postupak
Da
bi se zaštitili stvarno odgovorni i prikrile njihove mahinacije Carinarnica
Beograd 25. avgusta 2011. godine donosi skandalozno rešenje kojim kažnjava Inter
Most u stečaju i bivšeg direktora Radišu Miloševića što nisu u
propisanom roku do 20. aprila 2010. godine vratili privremeno uvezenu niskonoseću
kamionsku prikolicu, koju je koristio Inter Koop.
U vreme
isticanja roka za reizvoz odgovorno lice u Inter Mostu bio je stečajni
upravnik Ivan Stanković, ali njega niko ne sme da poziva na odgovornost
dokle god radi za vlastodšce.
Skandalozan je i stečaj u tradicijom bogatom zemunskom preduzeću Navip a.d.
pokrenut 15. maja 2012. godine uz konstataciju da nema uslova za bankrot, koji
vodi sudija Ljiljana Mujadić. Na prvom ročištu 25. jula 2012. godine
formiran je odbor poverilaca i doneta odluka o nastavku proizvodnje. Danas je Navip
na pragu bankrota.
Neshvatljivo je da je sud kao poverioca Navipa prihvatio i Marinković
Commerc iz Banja Luke, samozvanog prethodnog vlasnika Navipa, čiji
su ljudi sedeli na ključnim pozicijama Navipa uoči njegovog odlaska u
stečaj. Najveći krivci za propast ovog preduzeća su direktor Milenko
Damjanović i član UO B. Trbojević, poverljivi ljudi Marinković
Commerca.
Tako sada
lopov tuži pokradenog i traži odštetu u skladu sa onom čuvenom filmskom rečenicom
"Brat Đura će da ti oprosti što te je tukao."
Najznačajniji poverilac je Republika Srbija i to kako preko fondova kojima se
duguju doprinosi, tako isto i preko Agencije za osiguranje depozita koji je
osnivač Nove Agrobanke, a koja je sa svoje strane od propale Agrobanke
preuzela potraživanja prema Navipu.
Nova
Agrobanka
5. oktobra prihvata da učestvuje u izradi i predaji plana reorganizacije, ali
12. oktobra odbija da preda pomenuti plan, koji je prethodno proglasila
prihvatljivim, pozivajući se na ranije kriminalne radnje u Navipu?!
Prvi stečajni upravnik u ovom slučaju bio je Husein Banjalučki, oženjen
stečajnim sudijom Privrednog suda u Beogradu Ružicom Banjalučki. U
jednom od mnogobrojnih stečajeva u pomenutom sudu stečajni sudija je Banjalučki,
a stečajni upravnik Vasilije Vasiljev, koji 13. novembra nasleđuje
Huseina Banjalučkog na mestu stečajnog upravnika u Navipu. Ova uvezanost
nije bez značaja za slučaj Navipa.
Uoči razliku
Odmah po svom dolasku Vasiljev izdaje nalog zaposlenima da prekinu proizvodnju,
nabavku repromaterijala, isporuku robe kupcima, kao i da zatvore dve maloprodaje
pića, te ih je istovremeno obavestio da će u hitnom postupku svi dobiti otkaze.
Ovo je stečajni upravnik učinio uprkos zaključku Odbora poverilaca da se
proizvodnja nastavi i činjenici da se u tom trenutku na zalihama nalazila roba
u vrednosti od 40 miliona dinara, koja je mogla zbog sezonske potražnje da se
proda sa zaradom od 40 odsto.
Informaciju da se planira potpuno obustavljanje proizvodnje u Navipu i
gašenje ovog preduzeća sa tradicijom dužom od 160 godina potvrdio je i sam stečajni
upravnik, tvrdeći da je na potezu država, kao najvažniji poverilac. Plen, koji
bi za stečaj Navipa zainteresovanima kao zrela jabuka pao u krilo
sastoji se, između ostalog, i od tri hektara građevinskog zemljišta u Zemunu.
Nije zanemarljiva i vrednost svuda u svetu prepoznatljivi brendovi Navipa,
a koje bezobzirno zloupotrebljava upravo Marinković Commerc.
Likvidacijom Navipa nestao bi ovlašćeni tužilac koji bi vlasnika ovog
preduzeća iz Banja Luke mogao da tuži za odštetu. Marinković Commerc,
naime, u Agropinu iz Makedonije proizvodi i puni dva najpoznatija Navipova
brenda za potrebe svog brenda Naval.
Radi se o Narodnom
crnom rojal vinu koje ima identičnu etiketu kao i Navipovo crno rojal vino,
kao i o Karlovačkom rizlingu koje i Naval prodaje pod
imenom Karlovački rizling, iako ga proizvodi od makedonskog grožđa.
Lako je uočljiva velika sličnost navedenih proizvoda (font, boja etikete, lavići
na grbu...), pa je jasna želja da kupci budu obmanjeni.
Stečajni
postupci u Srbiji se pretvaraju u pokušaje da se zataškaju mahinacije i da se
vredna imovina za sitne pare dodeli nekome bliskom vlasti. Kako bi i dalje bili
na tuđim jaslama i stečajni upravnici su itekako zainteresovani da se postupci
odugovlače u beskonačnost. Tome se rado pridružuju i stečajne sudije koje takođe
mogu da se finansijske okoriste ako lepo sarađuju sa stečajnim upravnicima.
A 1.
Zlatan na
Zlatiboru
Pošto
se u stečaju Inter Mosta pokazao kao spreman na saradnju, stečajni
upravnik Ivan Stanković je 2011. godine dobija da vodi i stečaj
Velefarma. Tajnu svog meteorskog uspona Stanković je otkrio jednom od
svojih kolega, mada su tom "diksretnom" događaju događaju
prisustvovali i mnogobrojni svedoci...
Naime, Stanković je jednom bio na nekakvom seminaru stečajnih upravnika na
Zlatiboru, gde se nalazio i Zlatan Dimitrić, vršilac funkcije
predsednika Privrednog suda u Beogradu. Njih dvojica su se celo veče pred očevicima
prisno zabavljali, dosta su popili i na kraju se povukli u sobu koju je zakupio
Dimitrić. Prepričavajući svoje ljubavničke potencijale koje je pokazao tu noć
predsedniku Privrednog suda, Stanković je priču zaključio šaljivom
konstatacijom kako je milione evra vredan stečaj u Velefarmu bukvalno
dobio "na guzove".
Zlatan Dimitrić je formalno još uvek v. d. predsednika Privrednog suda u
Beogradu, ali se njegova smena očekuje svakog trenutka. Već su mu oduzeti svi
predmeti koje je vodio, a poslednje što treba da odradi pre odlaska je da izvrši
raspodelu sudija koji su presudom Ustavnog suda vraćeni na posao u Privredni
sud...
A 2.
Što duži stečajni
postupak to sigurnija plata
Problem napravljen Zakonom o stečaju je upravo to da stečajni upravnici ne
primaju nikakvu platu od države, kao što je to slučaj sa stečajnim sudijama, već
se namiruju isključivo od prihoda preduzeća u stečaju koje vode. Tako onaj
upravnik koji nema ni jedan slučaj ili vodi preduzeće bez imovine i prihoda ništa
ni ne zarađuje, ali državi mora uredno da plaća sve doprinose, budući da je
prijavljen kao preduzetnik.
GLOSA
Kada je jedan
od saradnika stečajnog upravnika ministru Milutinu Mrkonjiću skrenuo pažnju na
lopovluke u Inter Mostu, dobio je odgovor da se drži podalje od cele priče, jer
"se tu upetljala mafija".