Rusija
Zakon Državne dume Ruske Federacije umesto Džekson-Venikovog
amandmana
Hladni rat
usijanih glava
Od prvog
januara Amerikancima je zabranjeno da usvajaju i u SAD odvode ruske siroèiæe.
Zabranu
usvajanja ruskih siroèiæa u SAD poslanici Državne dume Ruske
Federacije nazvali su Zakonom Dime Jakovljeva. Zakon je dobio ime po ruskom deèaku koji je poginuo krivicom svog amerièkog oca Majlsa Harisona koji je ostavio sina u kolima na
jakom suncu. Harison nije kažnjen zbog ovog zloèina. Zakon Državne dume Ruske
Federacije došao je kao odgovor Rusije na
odluku amerièkih vlasti koje su zabranile
ulazak u SAD šezdesetorici ruskih èinovnika, navodno umešanih u smrt revizora Sergeja Magnitskog u pritvoru
moskovskog zatvora. Šta se nalazi iza ovog zakona? O tome razmišlja naš
dopisnik Viktor Hlistun.
Viktor Hlistun
Akcije amerièkih kongresmena su, generalno, transparentne. Njihov
glavni zadatak je da se svim moguæim snagama i sredstvima
vrši konstantan pritisak na Rusiju, da se ona drži zauzdana. Nije sluèajno 21. novembra 2012.
godine na zasedanju Kongresa, gde je doneto rešenje
o zabrani ulaza u SAD šezdesetorici ruskih èinovnika, bio izmenjen amandman Džekson-Venika. Na taj naèin
je jedna zakonska poluga pritiska na Rusiju zamenjena drugom, strožom. Pojasniæu suštinu ove politièke intrige...
Amandman na
Zakon o trgovini Džeskon-Venika donet je još 1974. godine, u vreme hladnog rata. On je ogranièavao trgovinu SAD sa zemljama koje su spreèavale iseljavanje (emigraciju), i koje su narušavale
druga ljudska prava. U te zemlje, jasno, Amerikanci su svrstali i Sovjetski
Savez. Džekson-Venikov amandman je zabranjivao
èak i obezbeðivanje statusa najpovlašæenije nacije u trgovini, uzimanje državnih kredita i davanje kreditnih garancija. Takoðe, predviðao je posebne takse i
naknade za robu koja se uvozi u SAD iz zemalja sa netržišnom ekonomijom. Po
inerciji, amandman je nastavio da se primenjuje i na novu Rusiju. Mnogobrojne
ruske molbe, u poslednjih 10-15 godina, da se ovaj amandman zameni, amerièke vlasti su prenebregavale. Moguæe je da su tražili (ili pripremali)
dostojnu zamenu ovog amandmana.
Uloga
Sergeja Magnitskog
Amandman je
ipak trebalo promeniti: on je usporavao trgovinu, smetao ne samo ruskim, veæ i amerièkim biznismenima, u
izgradnji i razvijanju normalnih, civilizovanih ekonomskih odnosa. I zamena je
pronaðena: smrt u moskovskom zatvoru „Mornarska
tišina" ruskog državljanina Sergeja Magnitskog, koji je radio kao revizor
ruske filijale amerièkog fonda Hermitage Capital.
Zakon Sergeja Magnitskog zabranio je šezdesetorici ruskih èinovnika iz sudskih (tužilaštvo) i policijskih struktura, ne samo ulazak u SAD, veæ i bavljenje tamo bilo kakvim poslovima: zamrznuti su im
bankovni raèuni u amerièkim bankama. Udarac je nanet po najbolnijem mestu ruskih èinovnika - po novèaniku. Još neprijatnije je bilo to što
su Amerikanci najavili da u svakom trenutku mogu da prošire spisak Magnitskog. U njega mogu da uðu ne samo èinovnici iz policije i
sudskih struktura, veæ svi koji navodno
doprinose narušavanju ljudskih prava.
Formulacija je veoma nejasna i neodreðena, pa daje pravo da se
sankcije primene protiv bilo kog ruskog funkcionera koji se, zbog neèega, ne dopada amerièkim vlastima. Ako im se
ne dopadneš, smatraj da je za tebe zatvoren
put u Ameriku. Takav obrt bolno udara po mnogim funkcionerima: nije tajna da se
plodovi kraðe države i korupcije iznose u inostranstvo, vrlo èesto upravo u SAD. U Rusiji se ti kradljivci uglavnom
nalaze u visokim ešalonima vlasti i ulaze u elitnu
ekipu Vladimira Putina. Njih nazivaju nedodirljivima. Amerikanci su udarili pre
svega po nedodirljivima, što æe reæi i po Putinu. Od onih,
sa amerièke strane, èije su strasti najviše uzavrele, èuli su se èak i predlozi da se u
spisak Magnitskog ukljuèi i ruski predsednik.
Ruske
funkcionere je uznemirilo i to što se nakon SAD-a i neke evropske zemlje
spremaju da donesu sliène zakone o zabrani
ulaska. A nekoliko švajcarskih banaka je veæ zamrzlo raèune svih koji imaju veze
sa sluèajem Magnitskog.
Mislim da æe se sliène mere donositi po celoj
Evropi. Ukratko, pritisak na Rusiju dolazi sa svih strana. A spisak Magnitskog
ovaj pritisak èini još prefinjenijim, jaèim i odreðenijim - pritisak æe sada trpeti konkretni èinovnici koji upravljaju Rusijom. Ako je Džekson-Venikov amandman ogranièavao samo ruske trgovinske operacije i ticao se, u suštini, samo biznisa, onda æe
njegova izmena dozvoliti i delovanje na rusku politiku, putem delovanja na
konkretne predstavnike struktura vlasti.
Šta mislite, da li æe
interese Rusije pred SAD-om braniti èinovnici èija deca uèe škole u Americi, žive u elegantnim
vilama koje su u njihovom liènom vlasništvu, a na raèunima u amerièkim bankama imaju povelike sume?!
Specijalna
operacija?
U Rusiji se
odluka o zabrani usvajanja shvata dvosmisleno, uostalom kao i na Zapadu. Mnogi
su u odluci amerièkih vlasti videli korak ka novom
hladnom ratu. Bilo je i onih koji su direktno imenovali delo Magnitskog
specijalnom operacijom amerièkih specijalnih službi. Prozvan je i izvršilac te specijalne operacije - to
je direktor fonda Hermitage Capital Vilijam Brauder,
stariji partner Magnitskog. Evo šta je o tome objavljeno u novinama Sutra:
„Brauder se
posle dolaska u Rusiju (1996. godine) bavio aktivnošæu koja se, u zapadnim zemljama, smatra prestupom. U
Rusiji ona nije kažnjiva, što je on i koristio: bavio se korporativnim ucenama.
Kupovao je akcije kompanija, meðu njima i velikih. Bio je
zainteresovan za Sberbanku, Gazprom, RAO UES (ruska energetska kompanija,
Jedinstveni energetski sistem), Surgutnjeftgas. Zatim je poèinjao „igru": pozivajuæi se na prava akcionara, nareðivao je da se izvrši revizorska provera, i
tako je dobijao kompromitujuæi materijal. Odnosno,
njegova osnovna delatnost bila je prikupljanje kompromitujuæeg materijala. Potom, koristeæi taj materijal, organizovao je akcije za diskreditaciju
kompanije, na osnovu èega je dobijao velike
kompenzacije.
Fokusiranost
zaposlenih u firmi Hermitage Capital i samog Braudera na sakupljanju kompromitujuæeg materijala o drugim kompanijama privukla je pažnju ruskih specijalnih službi.
Kao rezultat njihove istrage, 2005. godine Brauderu je bio zabranjen ulazak u
Rusku Federaciju iz razloga nacionalne bezbednosti. Bez obzira na to, njegova
firma je nastavila da radi.
Ali, još 2003-2004. godine, Brauder je poèeo nezakonito i veoma aktivno da kupuje akcije Gazproma,
iako je u to vreme na snazi bio ukaz predsednika Rusije o zabrani kupovine
akcija od strane inostranih graðana i kompanija. (Ukaz je
izdat kako bi kontrolni paket akcija ostao u rukama Ruske Federacije i ruskih
graðana. Zato su se te akcije
nalazile iskljuèivo na unutrašnjoj ruskoj berzi i nisu bile skupe.) Brauder je zajedno
sa Magnitskim razradio nezakonitu šemu kupovine akcija. Da bi to uradili,
primili su u svoju firmu ruske državljane registrovane u Kalmikiji (autonomna
republika u sastavu Ruske Federacije). Kao rezultat toga, njihov broj je
dostigao polovinu od broja zaposlenih u firmi Hermitage Capital: u tom sluèaju firma više nije smatrana stranom. Magnitski
je predložio Brauderu i da uštedi na plaæanju poreza, razdradivši šemu izbegavanja plaæanja poreza. (Šema ovog kriviènog dela bila je pronaðena u zaplenjenom
kompjuteru samog Magnitskog.)
Magnitski,
kojeg sada istièu kao žrtvu borbe sa korupcijom, u stvari je služio stranom finansijskom maheru i pomagao mu je da izbegne
plaæanje ruskih poreza. Krivièno delo utaje poreza bilo je jednostavno izvedeno. Brauder
je kupio 7% akcija Gazproma (protivzakonito) za 300 miliona dolara. Zatim ih je
preprodao. Njegova dobit je iznosila 4 milijarde, a porez za ovu transakciju
nije platio. Kako je utajio porez? Na sledeæi naèin. U tri male kalmièke firme primljeni su
invalidi, ljudi umno zaostali, i to kao finansijski analitièari, iako neki od njih nisu imali ni srednje obrazovanje,
a neki nisu umeli ni da èitaju ni da pišu. Evo, na primer, kakve magiène transformacije su doživljavali
ljudi koji su postali predmet interesovanja Braudera i kompanije. Tako je graðanin B. na primer koji je, kako proizilazi iz zvaniènog saopštenja, „registrovan kod
psihijatra kao pacijent sa lakom umnom zaostalošæu", i koji je ranije radio kao moler i èuvar, bio primljen u firmu Saturn invest (Brauderova
firma) kao ekspert u analitièkom odeljenju, o èemu svedoèe zapisnik Magnitskog i
potpis Braudera. Takvi „finansijski analitièari" su i èinili polovinu kolektiva.
A pošto je zapošljavala i invalide, firma je imala beneficije kod plaæanja poreza.
Nije saèekao suðenje
Jasno je da
gospodin Magnitski nije bio nevinašce, kako predstavljaju amerièka i zapadna sredstva informisanja. Branioci ljudskih
prava èak izražavaju mišljenje da je Magnitski
poginuo zato što je pokušavao da otkrije proneveru radnika ministarstva
unutrašnjih poslova Rusije, ali to nije dokazano. A pitanje je drugo: šta se sa
njim desilo u zatvoru?
U novembru
2008. godine uhapšen je zbog pomoæi u utaji poreza velikih razmera. Istovremeno, postojale
su sumnje da æe Magnitski pobeæi u inostranstvo. U istražnom
zatvoru broj 5 selili su ga iz æelije u æeliju. Uslovi u zatvoru bili su loši: u æelijama nije bilo
toaleta, a ni frižidera. Nije bilo dozvoljeno
davati lekove pritvoreniku. Kao posledica toga, javilo se zapaljenje žuène kese. Kasnije su
doktori otkrili i prisustvo kamenja u žuènoj kesi. Premešten je u Butirski
istražni zatvor u kojem nije bilo bolnice. Stanje zdravlja se pogoršalo. Tverski
sud u Moskvi je 13. novembra 2009. godine odbio zahtev Magnitskog da se brani
sa slobode. Kako se kasnije ispostavilo, sud je doneo odluku, ne uzimajuæi u obzir brojne žalbe Magnitskog na to da je lošeg
zdravlja. Ujutro, 16. novembra, stanje Magnitskog se toliko pogoršalo, da su ga
hitno prevezli u bolnicu istražnog zatvora „Mornarska tišina", a prema
tvrdnjama radnika istražnog zatvora stanje Magnitskog bilo je normlano. Ali,
uveèe je umro. Lekari su konstatovali
smrt od pucanja pankreasa, ali je kasnije iz isledništva objavljeno da je umro od srèanog udara. Pritom su iz istražnog komiteta govorili da se Magnitski nije žalio na svoje zdravlje. Ružna
prièa, ali budimo iskreni, takve
stvari se u ruskim zatvorima dešavaju redovno. Loša medicinska nega, zakasnela pomoæ - to je uobièajena stvar za zatvore.
Žao mi je, naravno, èoveka,
ali evo šta je važno: njegova smrt bila je korisna ne samo za ruske èinovnike, što ne iskljuèujem, veæ je još i više bila korisna Vilijamu Brauderu:
Magnitski je mogao da isprièa mnogo toga o njemu i
njegovim mahinacijama na ruskom tržištu. A ubiti èoveka u ruskom zatvoru
nije naroèito složen posao, ako imate novca. Iznenaðuje nešto drugo: kongresmeni u
SAD pred donošenje zakona o Magnitskom, pre
svega su koristili informacije samog Braudera. Oni su toliko žurili („usijane glave") da èak nisu ni saèekali zvaniène navode ruske istražne komisije o smrti Magnitskog.
Amandman je donet i predsednik Barak Obama ga je potpisao. I budali je jasno da
je tu reè o politièkoj konfrontaciji dve velike države. Sve se umirilo u oèekivanju
reakcije Rusije.
Adekvatna
greška
Naravno, u
Rusiji su osudili amerièku odluku. Istina, ne
svi. Opozicija je, na primer, predložila da se spisak proširi imenima onih èinovnika koji navodno ugnjetavaju
opoziciju. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko
predložio je da se zabrani ulazak svim
Amerikancima. I odjednom su svi poèeli da govore o deèaku Dimi Jakovljevu èija smrt nije imala
nikakve veze sa politikom. Ali zašto je nakon zakona Magnitskog
Državana duma Ruske Federacije po ubrzanom postupku
donela zakon Dime Jakovljeva?
Tu je ipak reè o deèaku. Zar treba žuriti kod takvih stvari. Objašnjenje je Rusima toliko oèigledno,
da o tome i nema potrebe posebno raspravljati. Kako to èesto biva, u predsednièkom kabinetu su
diskutovali o tome kako adekvatno odgovoriti na amerièku odluku o zabrani ulaska u SAD ruskim èinovnicima. A pošto je Državna duma RF džepna alatka
predsednika Vladimira Putina, onda je ona preuzela dužnost da odgovori: „Taèno! Adekvatan odgovor biæe dat u najkraæem roku!" Ideju je dala žena - deputat Državne dume, Jekaterina Ljahova, koja se 20
godina bavi problemima dece. Deputati su se setili smrti Dime Jakovljeva.
Nije im
smetalo što je deèak poginuo pre gotovo pet godina i što je ranije trebalo reagovati na njegovu smrt. Deputati su
zaboravili da su pre pola godine (10. jula 2012.) ratifikovali dogovor sa
Amerikom, koji je regulisao usvajanje, ali nije i zabranjivao, pa èak nije ni ogranièavao broj siroèiæa koje bi Amerikanci
mogli da usvoje.
Nisu
izabranici naroda obratili pažnju ni na to što je Dima Jakovljev dospeo u SAD samo zato što su tako odluèili èinovnici iz grada Pskova. Jer, njegovi baba i deda,
Nadežda i Boris Paukonen su uporno molili da im ostave deèaka. Veoma neprijatna prièa. Èinovnici iz Pskova su u poèetku
rekli baki i deki da su prestari da bi usvojili Dimu. Kada su oni poèeli da se žale, dobili su strog
odgovor: zapreæeno im je da bi mogli da im
oduzmu unuku Svetu koju su ranije usvojili. Postoji mišljenje da èinovnici iz Pskova nisu
dali, veæ prodali Dimu Amerikancima. Kako
god da bilo, u svakom sluèaju to je ružna pozadina prièe koja prati adekvatni
odgovor. Evo šta on predstavlja.
Deputati nisu
smislili ništa pametnije, nego da naprave
spisak „zabranjenih" Amerikanaca. U ovaj
spisak su ukljuèili sve oni koji su krivi za smrt
ruske dece (22 amerièke porodice u datom
trenutku). Pored „ubica ruske dece" (u Americi je umrlo 19
ruskih mališana od 60-70 hiljada koje su
Amerikanci usvojili), kako se govorilo u Državnoj dumi, zakon po
imenu Dime Jakovljeva odnosi se i na ljude koji su uèestvovali u otmici Rusa u inostranstvu (kao primer je
naveden sluèaj trgovca oružjem Viktora Buta). Pored toga, pretpostavljaju deputati,
ruski odgovor na spisak Magnitskog udariæe i na rukovodstvo
zatvora Gvantanamo i na sudije koji su donosili „nezamislive" presude za one koji su èinili
zloèine prema graðanima Rusije ili su bili umešani u narušavanje osnovnih ljudskih
prava i sloboda ruskih graðana. Njima je zabranjen
ulazak u Rusiju, a njihov novac u ruskim bankama može biti konfiskovan. Ali najvažnije u svemu je da zakon zabranjuje graðanima SAD da usvajaju rusku siroèad.
„Luda"
sa rezervom
Jedan od
prvih koji je javno izrazio mišljenje povodom amerièkog i ruskog zakona bilo je tv komentator Vladimir Pozner.
(Valja napomenuti da Pozner ima rusko, francusko i amerièko državljanstvo.) Amerièku odluku on je nazvao „besmislenom i licemernom". Rekao je da ona neæe doneti koristi ni
Americi, ni Rusiji. Na isti naèin je bio oštar i prema
ruskom odgovoru, rekavši da zakon Magnitskog prema njemu deluje kao „obrazac
mudrosti", jer Rusi svojim odgovorom „ne pogaðaju Amerikance, veæ same sebe". Zatim se desilo nešto nepredviðeno. Sledeæa reèenica je zvuèala ovako: „Naèin mišljenja koji je
demonstrirala Državna dura, oh, oprostite, pogrešio sam, Državna duma, napada..." (dura znaèi budala, luda). Rekao je
šta je rekao, izvinjavao se i izvinjavao. Ipak,
ispravka se umalo nije pretvorila, na federalnom nivou, u zabranu prava
strancima na kritiku. Poznera su odmah svrstali u strance. Posle novogodišnjih praznika, Državna duma se predomislila
i nije uvela takvu zakonsku meru za inostrane graðane.
I još jedna stvar: reè, kako kažu Rusi, nije vrabac -
kada ga pustite, ne možete ga uhvatiti. Zato se
nemojte èuditi ako sretnete Rusa koji
umesto Gosduma (Državna duma) govori Gosdura (Državna luda). Ima u tome podosta istine. I sam Pozner je
kategorièki protiv donetog zakona.
Strasti oko
zakona Dime Jakovljeva još se nisu stišale, i ne deluje da æe se uskoro stišati. Državna duma veæ govori o tome da treba svim strancima zabraniti
usvajanje i odvoðenje iz zemlje ruske dece. Èak i siroèiæa, i bolesnih. Naravno, to je ispravna i dobra ideja.
Nevolja je u tome što Rusija u ovom trenutku nije
sposobna da odgaji više od stotinu hiljada dece
koja su iz raznih razloga ostala bez roditelja i oko sedamsto hiljada dece-besuænika. Upravo zato negoduju protivnici zakona Dime Jakovljeva.
Moskovljani su 13. januara održali miting na kome su izrazili protest protiv
ovog zakona. Evo šta je tim povodom rekao svetski poznat režiser Eljdar Rjazanov:
„Ne znam nijednu zemlju koja bi ratovala protiv sopstvenog naroda, osim
Sovjetskog Saveza i sada - Rusije... Jedini naèin
da se nekako odupremo usvajanju zakona Dime Jakovljeva: deca ne treba da budu
moneta u rukama politièara."
Lièno mišljenje
Ovoga puta,
iskreno govoreæi, ne znam kako da se odnosim i
prema ovom i prema drugom zakonu. Sa jedne strane, èinovnici vruæih glava sa one strane
okeana postupili su glupo, a sa druge oni su hrabro nazvali korumpirane korumpiranima,
stali su na rep nedodirljivima. Istina, ti korumpirani i nedodirljivi žive u drugoj zemlji. Ruski deputati su zabranili
usvajanje ruske siroèadi i naizgled pokazali
patriotizam. Ali, s druge strane, kakve veze ima Magnitski. Zašto se uopšte siroèiæi u Rusiji oseæaju kao izgnanici, zašto su domovi za decu bez
roditeljskog staranja u užasnom stanju, zašto je u njima u porastu nasilje, kraðe itd. Ista ta Državna duma æuti o tome. Kako da ocenim rad zakonodavaca i u Rusiji i
u SAD - ne znam.