Kontranapad

 

Vrhunski sport u Srbiji je na kolenima, a DOS-ovi sledbenici ne menjaju nepostojeći sistem

 

PROPAST!

 

Počev od najmoćnijih sportskih klubova pa nadelje, sve je veći broj onih koji najavljuju samoukidanje. Sportske institucije i nadležni državni organi ćute o tome, kao da nemaju odgovornost za stanje u sportu

 

Miroslav Vislavski

 

U danima za nama, na sportskim stranama su osvanuli naslovi „Raspada se VK Crvena Zvezda", "Vaterpolo klub Crvena zvezda pred gašenjem"... Trijumf u Kupu Srbije nije poboljšao finansijsku situaciju. Tišina vlada u Zvezdinim redovima, velika obećanja su postala prazna... predsednik kluba Viktor Jelenić kaže: „Neverovatno je šta se događa, u kakvoj su situaciji klubovi koji na najbolji način predstavljaju Srbiju u Evropi. Govorim o Zvezdi, a siguran sam da ni kod drugih nije bolje".

Veštački je stvoren i preko noći ubačen u evropsko takmičenje Vaterpolo klub Radnički sa igračima svetskog ranga poput Vanje Udovičića, Filipa Filipovića, Gojka Pijetlovića, Aleksandra Ćirića, Crnogorca Borisa Zlokovića, Hrvata Damira Burića i dojučerašnjim trofejnim selektorom Dejanom Udovičićem. Pošto je Kragujevac „spontano" formirao vrhunski kvalitet u fudbalu, odbojci, košarci i rukometu, narednih nedelja očekujemo naslove poput onih koji najavljuju kraj Vaterpolo kluba Crvena zvezda.

 

Razbijene iluzije

 

Kratko je trajala iluzija o srpskoj ligi u vaterpolu, kao najboljoj i najjačoj na svetu. Po tradiciji, rezultatima u minulih pet - šest decenija, po stručnom i takmičarskom potencijalu i individualnom kvalitetu, može se govoriti da smo u vrhu ovog sporta. Po svemu ostalom, mi smo Srbija! Srbija u pežorativu koja nema kraja u svom poniranju. Srbija loših vlasti, pogrešnih politika i državničkih odluka.

Recesija je udarila po svetskom sportu. Vaterpolo, kao jedan od manje razvijenih kolektivnih sportova je to osetio drastično. Pali su ugovori, raskinuti su angažmani pa su se vrhunski igrači vratili kućama. U Srbiji se iznenada skoncentrisao izuzetan igrački kvalitet. Pre njihovog povratka, samo je Partizan bio klub koji je pružao profesionalne uslove. Deceniju ranije bio je tu i Bečej koji je na jaslama Sojeproteina kao kompanije u društvenoj svojini, sa viškom vrednosti koji je zadovoljavao potrebe celog bečejskog, i ne samo bečejskog sporta, dosegao do šampiona Evrope! Kada su DOS - ovi reformatori prigrabili Sojaprotein, sa svim njenim resursima i viškom vrednosti zarad sopstvenih interesa, ugasio se evropski šampion i vrhunski sport u ovom gradu čije ekipe su se takmičile u elitnim rangovima Savezne Jugoslavije.

 

Kolaps klubova u kolektivnim sportovima

 

Vaterpolo prilike su sinonim agonije kroz koju prolazi vrhunski sport u Srbiji. Aktuelni evropski prvaci su doživeli ljuljanje i u svojim redovima posle Londona i „podbačaja" sa bronzanom medaljom. Prikrivani jaz na relaciji: igrači - selektor, doveo je do neočekivane rotacije šefa u stručnom štabu reprezentacije. Savić je nasledio Udovičića. Klubovi su u teškoj besparici.

Fudbal je u plutanju. Reprezentacija neće izboriti plasman na Svetsko prvenstvo u Riju 2014 godine, uprkos ne utemeljenom optimizmu selektora Siniše Mihajlovića. Radikalno podmlađivanje selekcije dovelo je do poziva Dejanu Stankoviću, koji bi dobrodošao na gostovanju u Hrvatskoj! Klubovi su na izdisaju. O stanju u FK Crvena zvezda javnost je dnevno informisana, Partizan ima velikih problema kao i ceo fudbal koji je prepušten sam sebi i tržišnim uslovima u kojima nije konkurentan. Javna je tajna da se ugovorne obaveze i prava po osnovu radnog odnosa u našim eminentnim klubovima ne poštuju, a isplate kasne i po više meseci.

Država ponovo preti istragama i proverava poslovanje pojedinih fudbalskih klubova. Nedavno su privedeni čelnici kragujevačkog Radničkog. Preti se doskorašnjim čelnicima Zvezde, kuva se oko Partizana, iz potaje se merka i upravljački timVojvodine. A koliko je to smisleno, osvrnimo se na 2008. godine kada su uhapšeni neki koji su u međuvremenu oslobođeni optužbe, drugi kojima se godinama odugovlače procesi, a treći i u ovo vreme uspešno odolevaju državnom "teroru". Talasalo se, pretilo, stvarala se psihoza straha i na kraju nikom ništa! Tresla se gora, rodio se miš! Tako će biti i sada. Niko ne treba da brine, od fudbala je i Bog digo ruke!

Rukomet je napravio iskorak sa srebrnom medaljom na evropskom prvenstvu u Beogradu 2012. i organizacijom evropskog i svetskog prvenstva za žene u Srbiji u protekle dve godine, da bi rezultatski pad na Olimpijadi u Londonu, a posebno na Svetskom prvenstvu u Španiji, vratio crne oblake koji su ga pratili prethodnu deceniju. Klupski rukomet je u amaterskom statusu, a pojedini poput Crvene zvezde, opterećeni velikim dugovima najavljuju sopstveno gašenje. Ni rukometne radosti, ni evropsko srebro, niti proglašenja najboljih, rukometu nisu dali neophodnu transfuziju. Selektor Vuković sumnja u sopstvenu kredibilnost kod igrača, a heroj Darko Stanić kaže da više ne želi da igra za gubitnike.

Odbojka se licka i krije iza glamuroznih predstava koje osim šminkeraja ne donose suštinska poboljšanja. Ovaj sport, u nekom periodu izuzetno uspešan sa nacionalnim selekcijama i u muškoj i ženskoj konkurenciji, nikada nije materijalizovao svoje brojne medalje. Ostao je na amaterskoj ljuljašci. Osim lidera u Odbojkaškom savezu Srbije, niko ne može da se pohvali da mu je dobro. Jedna Vojvodina, koja je bila generator i temelj uspeha na kojima su se podigli večiti i nezamenljivi vladari (zahvaljujući našem poznatom podaništvu), je na kolenima. Jedne nedelje je u šansi za plej-of, a druge u borbi da izbegne plej aut! A njeni velikani ne skidaju pogled stalno upućen ka Beogradu i onima koji su ih kao igrače najčešće omalovažavali kada su ih poredili sa retkim uzorcima vrhunskih igrača iz prestoničke bratske koalicije Zvezde i Partizana. Na svaki mig Boričića, Vojvodinaši trče da mu posluže kao ikebana, pa je tako bilo i na glamuroznom žrebu za kadetsko Evropsko prvenstvo, čiji smo domaćini!?

Košarkaši i košarkašice nisu učestvovali na igrama u Londonu, a u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Ljubljani 2013. su bili neubedljivi, zbog čega naš ponajbolji igrač Miloš Teodosić smatra da smo autsajderi(!?) na predstojećem Eurobasketu. Toliko o optimizmu i mogućnostima nekada neprikosnovenih košarkaša! Devojke su uspele u kvalifikacijama i nakon dužeg perioda su učesnice završnog dela Evropskog prvenstva. Uprkos očekivanja čelnika KSS Dragana Đilasa da ćemo se boriti za medalju, izgleda da je plasman koji nam garantuje učešće na svetskim prvenstvima za muškarce i žene 2014. trenutno najambiciozniji cilj.

 

Borisova obećanja, Tomin putokaz

 

Stanje u vrhunskom sportu se ne meri ostvarenjima nacionalnih selekcija i strukovnih saveza, jer je taj nivo relativno osiguran iz državnih izvora. Suština je hoće li biti saveza i reprezentativnih selekcija za koju godinu, nastavi li se agonija kroz koju prolaze klubovi. Oni su prepušteni snalaženju, prosjačenju, poniženjima i srozavanju elementarnog dostojanstva. Niko i ne pokušava da pokrene točak sa mrtve tačke.

Od opštinskih preko pokrajinskog ili regionalnog (tamo gde postoje), do državnog nivoa - niko se ne oglašava. Ne žele da se zamere državnim činovnicima i pisarima, da ne bi doveli u pitanje crkavicu koju im dodeljuju iz budžetskih sredstava opštinske ćate. Koliko god su nedovoljna, budžetske pare ipak pritiču! Sportski savezi ćute i trpe. Zašto ne analiziraju i ne sopštavaju činjenično stanje i istinu o položaju našeg sporta. Kako Ministarstvo sporta zamišlja oporavak sporta ako se ne suoči sa istinom, već nastavlja sa virtuelnom politikom svojih prethodnika...Boris Tadić je bio šampion u jalovim obećanjima. Toma Nikolić ga sledi u korak, i pred zlatnom Milicom Mandić najavljuje da će: "država ubuduće mnogo više voditi računa o razvoju sporta i sportistima koji postižu vrhunske rezultate". I jedan i drugi se u tom pogledu ne pitaju ništa!

Da bi se počelo nešto dešavati, Ministarstvo bi trebalo da uputi preporuke ili uredbom da obaveže sportske saveze i organe lokalnih samouprava da snime stanje u kome se nalazi sport u Srbiji. Od broja učesnika, uslova rada, kadrovskog stanja do materijalne osnove koja podrazumeva imovinu i ostvarivanje prihoda i finansiranje programa. Takav uvid ne postoji i ne znamo šta nam je situacija u sportu. Trebalo bi doći do podataka ko su sponzori i donatori sporta i o kakvim je sredstvima reč u odnosu na sredstva koja pristižu iz lokalnih samouprava, a koja su više nego nedovoljna.

Kada bi se transparentno prikazali modeli na kojima funkcionišu uspešni kao što je slučaj u Kragujevačkim vrhunskim klubovima ili pojedinačni primeri poput rukometa u Zaječaru, doskora u Lazarevcu, možda bi se pojavile ideje kako rešavati položaj vrhunskog sporta u Srbiji i koju formulu primenjivati na širem prostoru.

 

Svi ćute - problema i sistema nema!

 

Zanimljivo je da se svi ponašaju kao da problemi ne postoje. Niko od institucija da zine i kaže da Zakon o sportu nije ponudio rešenja koja se odnose na položaj vrhunskog i masovnog amaterskog sporta. Nema inventivnosti i znatiželje da se dođe do realne slike stanja od koje bi mogli, korak po korak rešavati probleme, uspostavljati, dograđivati i razvijati neki sistem! Govoreći o nevoljama sa kojima se suočava Vaterpolo klub Crvena zvezda, predsednik kluba Viktor Jelenić je izneo iskustva iz Italije u kojoj je proveo petnaestak godina, po kojima sponzori sporta imaju značajne poreske olakšice. Kod nas nema više društvene svojine, puno je stranaca koji su vlasnici nekadašnje društvene imovine. Domaći kapitalisti lako su poprimili manire stranaca. Ne haju za nevolje države u propadanju i potrebe mladih u sportskim klubovima.

DOS - ovi reformatori su pretočili društvenu svojinu u svoje interese. Nisu ponudili rešenja za budućnost, a njihovi sledbenici nastavljaju u kolopletu zabluda i lavirinta. Vrte se u krug, bez vizije i rešenja - kako u drugim oblastima, tako i u sportu. Nastavljaju tradiciju tapšanja, obećanja i slikanja sa ponekim izdancima talentovanih mladića i devojaka.