Do koske
Bojan Pajtić i njegova družina su surovo opljačakli
Vojvodinu, a zauzvrat sugrađanima poručuju
Šta će vam novci - evo
Deklaracije
Posle pustošenja svih javnih fondova koje su sprovodile
vlasti na svim nivoima, za običan narod je pitanje o stepenu autonomije severne
srpske pokrajine manje važan od odgovora na pitanje kako preživeti. Deklaracija
o autonomiji se ne maže na hleb, zaključuje Đorđe Višekruna, direktor NVO
Evropska građanska reakcija i saradnik Tabloida.
Đorđe Višekruna
Nesposobna pokrajinska vlast je najodgovornija za
ekonomski i privredni sunovrat nekada najrazvijenijeg dela Republike Srbije. Za
12 godina vladavine ove koalicije, pokrajina je ekonomski opustošena i osiromašena,
nije završena ni jedna kapitalna investicija, korupcija i malverzacije
potresaju pokrajinske ustanove, a broj nezaposlenih je sve veći. Užasavajuće
posledice neodgovorne politike stranaka na vlasti u AP Vojvodini su, pre svega
drastičan pad proizvodnje za čak 13 indeksnih poena, kao i pad ličnih dohodaka
koji je za 2.000 dinara niži od republičkog proseka!
Nezaposlenost u Pokrajini je u poslednje dve godine
porasla sa 14 odsto na 22 odsto i trenutno je u Vojvodini 204.000 lica bez
posla od ukupnog broja stanovnika koji iznosi 1.931.809 ljudi. Samo u prethodne
tri godine bez posla je ostalo 30.000 ljudi, a 30 odsto nezaposlenih su mlađi
od 29 godina, dok polovinu ukupnog broja nezaposlenih čine žene.
Iako je iz pokrajinskog budžeta godišnje izdvajano
preko 3,5 milijardi dinara za programe zapošljavanja, više je nego očigledno da
je takav potez bio bez ikakvog efekta. Sa druge strane, povećanje zaposlenosti
zabeležila su jedino brojne opštinske i gradske uprave, javna preduzeća kao i
pokrajinska administracija.
U gradskoj upravi Novog Sada u poslednje dve godine je
uposleno dodatnih 200 ljudi, u svim javnim i komunalnim preduzećima još
nekoliko hiljada, iako su dugovi navedenih preduzeća sve veći i danas iznose
preko 11 miliona evra.
U pokrajinskoj administraciji se takođe konstantno
povećava broj novih radnih mesta čiji je tačan broj teško utvrditi, jer se
vešto skriva, ali po podacima do kojih smo došli trenutno u pokrajinskoj
administraciji radi 1.208 ljudi, u tri javna pokrajinska preduzeća još 2.200, u
Fondu za kapitalna ulaganja stalno je zaposleno 40 osoba plus 66 lica koja su
angažovana po raznim osnovama (najčešće usko stranačkim). Posebno su zanimljiva
sve češća i brojnija osnivanja raznih pokrajinskih zavoda, fondova i drugih
institucija (ukupno ih je već 14), koja uglavnom služe za upošljavanje partiskih
kadrova aktuelne pokrajinske koalicije.
Svu svoju nesposobnost pokrajinska vlast u sadejstvu
sa onom ranijom na republičkom nivou pokazala je u katastrofalnom odnosu prema
rasprodaji imovine i lošim privatizacijama, koje su ostavile pustoš u mnogim
opštinama i gradovima u Vojvodini.
Podaci govore da je najviše poništenih i štetnih
privatizacija bilo upravo u Vojvodini, i to čak 210, a većina radnika je nakon
poništavanja privatizacije ostala bez posla. Samo u agraru je preko 50.000
hektara i 15 poljoprivrednih kombinata sumljivo privatizovano, najčešće
sistemom obezvređivanja imovine i ispumpavanjem kapitala putem robnih kredita u
naturi, a bez prihoda od posla ostalo je 5.000 porodica.
Uništavanjem privrede i tajkunskom dogovornom
privatizacijom, pokrajinska vlast je direktno uticala na povećanje broja
socijalnih slučajeva, a po socijalnoj karti nadležnog ministarstva u AP
Vojvodinu se usmerava 40 odsto sredstava namenjenih za pomoć socijalno
ugroženim stanovnicima Srbije, čiji se broj drastično povećava. Umiranje sela
(trenutno je više od 20.000 napuštenih kuća na selima), pad nataliteta i sve
veće migracije ka Novom Sadu u kojem su skoncentrisane sve pokrajinske poluge
moći, samo govore o lažnoj priči o decentralizaciji i ravnomernom razvoju...
O razvojnim projektima, kapitalnim investicijama i privlačenju
stranih ulagača koji su osnovni preduslov za sveukupan razvoj pokrajine ova
vlast nije učinila gotovo ništa. Samo je od dela prodaje NIS-a u pokrajinski
budžet uplaćeno 180 miliona evra, od kojih se moglo uraditi 250 kilometara
autoputa, a ne samo 50, moglo se otvoriti minimum 20.000 novih radnih mest, a
od sistema za navodnjavanje, atmosferske kanalizacije u svim naseljenim
mestima, Banatske magistrale ili tunela kroz Frušku Goru ostala su samo
predizborna obećanja.
Fond za kapitalna ulaganja je postao Fond za stranačka
ulaganja i izvor finansiranja stranaka na vlasti, a ukupna sredstva kojima Fond
raspolaže su veća od 10 milijardi dinara. Dugovi prema izvođanjima su premašivali
i 6 milijardi dinara.
O kriminalnim radnjama u Razvojnoj banci, Tesla banci,
Direkciji za robne rezerve Vojvodine svoja mišljenja su već u dobroj meri dali
nadležni istražni organi.
S obzirom na pomenute činjenice najmanje je važno ko
krade pare iz Vojvodine, da li vlast na republičkom ili pokrajinskom nivou. Za napaćeni
narod od značaja je samo da te pljačke prestanu, i da se sredstva konačno
koriste za povećanje blagostanja svih, a ne samo onih na vlasti, ili sa njom
bliskim.