Likovi i senke
Velika naplata
M. Hadžić
Stanko Subotić se, nakon sedam godina izbeglištva,
vratio u Srbiju. Skinut je s poternice.
Stanko Subotić, rođen 1959. godine u Ubu,
varoši nadomak Beograda, jedan je među najbogatijim Srbima na svetu. Imao je
sposobnost da zaradi pare, a saradnja sa srpskim službama bezbednosti, i
njenim čelnim ljudima, donela mu je i moć, i zaštitu, koju je on, doduše,
redovno, i savesno, plaćao.
Gospodin Subotić je, kao priprost i neuk,
krenuo iz Uba za Pariz. I uspeo je. Onda se obogatio, stvarao prijateljstva,
sticao imovinu, i naravno, uklanjao konkurenciju. Ali, i njega su
uklanjali, reketirali...
Glas da je Cane opak momak, brzo se širio
podzemljem. A to počinje 2001. godine, kada hrvatski "Nacional"
objavljuje seriju tekstova o Subotićevim ilegalnim aktivnostima, tvrdeći da su
u njih umešani mnogi akteri organizovanog kriminala, kao i vodeći ljudi
vladajućeg režima u Crnoj Gori i Srbiji.
Do tada praktično nepoznat široj javnosti, Stanko
Subotić postaje "glavni mafijaški bos na Balkanu", njegove
"ekipe smrti" su odgovorne za likvidaciju Radovana Stojičića Badže,
Branislava Lainovića Dugog, Jusufa Bulića, Milana Đorđevića Bombone i Milana Rajovića,
a odnekud je "iskopano" i da je umešan u šverc oružja namenjenog
palestinskim teroristima Ahmada Džibrila, koji napadaju na Izrael i njegove
oružane snage.
Bio je prijatelj Jovice Stanišića, njegov sin je vozio
Canetov avion. Bio je prijatelj Marka Miloševića, pa se i od njega sklonio. U
Crnu Goru. Na aerodromu u Beogradu sačekao ga je 30. decembra 2000. godine
Zoran Điniđić, kandidat DOS-a za premijera. Cane je doneo u koferu 50 miliona
maraka otkupnine. Da nastavi da radi, gradi i stiče u Srbiji. Laka je to para.
A čuvao je i Zoranove pare, i predao ih udovici, što ukazuje da ima morala. U
međuvremenu, policija sprovodi tajnu akciju "Mreža" u kojoj je Stanko
Subotić označen kao jedan od glavnih švercera cigareta na Balkanu u periodu
između 1995. i 1999. godine.
I Cane je nastavio da plaća. Po njegovoj tvrdnji ljude
iz Koštuničinog kabineta, potom Borisa Tadića, njegovu kamarilu, Demokratsku
stranku i Ružicu Đinđić. Umesto da se lati pištolja, Cane radije plaća onima
koji su na vlasti. U mnogobrojnim intervjuima opisivao je kome je i
koliko dao novca. Mita, reklo bi se. Šešelj je o Canetu napisao knjigu, kao o mafijašu,
a Vučić i Toma su bili praktičniji.
Uzeli su mu do sada milione dolara i franka,
obećavajući mu povratak u Srbiju. I evo Caneta u Srbiji. Čekaju ga novi
poslovi, velika naplata, ali i njegove žrtve. Cane je večiti finansijer
Vladimira Bebe Popovića, engleskog agenta za Srbiju. Da li će ga Vučić
koristiti za povlačenje oroza? Teško, jer je i Cane pojeo mnogo gorkog
hleba. Ko ima velike pare, ne laća se lako oružja. Skupo je. A dok ga ne uklone
konkurencije iz Srbije, bio bi red da srpskim listovima vrati opljačkane pare,
dok je kao vlasnik Future, na njima zgrtao novac, a i Tabloidu je ostao dužan
sedam hiljada evra. Očekujemo da nam ih vrati. Da mu ne budemo za vratom. A tu
je.