Dežurna

 

Skandal: Tomislava Nikolića primio islamistu Malika Obamu, polubrata američkog predsednika Baraka Huseina Obame

 

Kad vila hvali Halila

 

  Srpska spoljna politika, bar kada je u pitanju predsednik tomislav Nikolić, izgleda da je dotakla dno upravo ovih dana. Besposlen i od većine zaboravljen, Nikolić u zvaničnu posetu u Starom dvoru u Beogradu prima jednog islamskog teroristu i jednog balkanskog sitnog prevaranta.

 

Milan Malenović

 

  Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić ima sve šanse da postane vladar Srbije koji je za najkraće vreme napravio najviše gafova u međunarodnoj politici. Još je svima u sećanju njegovo prošlogodišnje razbacivanje ordenjem kada je u jednom danu odlikovao sve predsednike bivših sovjetskih republika, a danas nezavisnih država. Tim svojim gestom uvredio je ruskog predsednika Vladimira Putina, jer ga je odlikovao zajedno sa najvećim neprijateljem Rusije u modernom dobu, predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem, krivcem za kratak ratni sukob između ove dve države u leto 2008. godine.

  Pre toga je Nikolić do smeha dovodio druge državnike vodajući po svetu svoju ženu Dragicu i puštajući je da aktivno učestvuje i tamo gde joj nije mesto.

  Njegov poslednji propust nije samo smešan, koliko bi mogao i da ima teške posledice po Srbiju i njen međunarodni status. Kako je zvanično objavio kabinet predsednika, a preneli skoro svi domaći mediji, on je 17. avgusta u zvaničnu posetu primio Malika Obamu, zvanog Abongo ili Roj, starijeg polubrata sadašnjeg američkog predsednika Baraka Huseina Obame. Prilikom razgovora u kabinetu predsednika Srbije bila je, pored srpske, istaknuta i zastava Kenije, čiji Abongo jeste državljanin, ali ne i državnik u čiju se čast ističe državna zastava.

  Barak Husein Obama ima puno polubraće i polusestara sa očeve strane. Barak Husein Obama stariji, otac aktuelnog predsednika SAD, vodio je dosta slobodan život i za sobom ostavio celu četu što bračne što vanbračne dece. Njegov prvenac je Malik Obama (rođen 1958. godine iz braka sa Kenijkom Keziom, koja živi u Velikoj Britaniji), danas jedan od najkontroverznijih članova klana Obama.

  Malik ili Abongo je završio računovodstvo na Univerzitetu Najrobi u Keniji, a svog daleko slavnijeg brata Baraka Huseina Obamu prvi put u životu je sreo 1985. godine u Vašingtonu. Barak je tom prilikom iz Čikaga doputovao u Vašington jedino da bi se sreo sa svojim polubratom. Vremenom su postali veoma bliski, do te mere da su se uzajamno okumili takozvanim duplim kumstvom: Barak je bio Abongi kum na venčanju, a ovaj zauzvrat njemu.

  Tri godine kasnije Barak svoju suprugu Mišel vodi u Keniju, gde se ponovo sreće sa Malikom, ali i sa ostalim rođacima. Malik do danas ima ukupno 12 žena i sa velikim brojem ostalih članova porodice živi u selu Njang'oma Kogelo na obalama jezera Viktorija u Keniji. U blizini sela on ima malu električarsku radionicu, ali često putuje u Sjedinjene Države, što privatno, što poslovno kao - savetnik. Koga i za čije pare savetuje nije poznato. U kenijskom okrugu Slaja on je ove godine uzeo učešće na izborima za guvernera i osvojio samo 694 glasa, odnosno jedan odsto.

  Kao najstariji sin Baraka Obame starijeg, Malik smatra da je poglavar cele porodice Obama, a što se vidi i iz njegove nadobudne rečenice, koju je preneo Tanjug, kako je Tomislav Nikolić u kratkom periodu pomerio Srbiju sa mrtve tačke, a to je istovremeno i stav „naroda Kenije i cele porodice Obama".

 Zna li Barak Husein Obama uopšte gde je njegov stariji polubrat i šta misli? Odnosi dvojice polubraće u poslednje vreme nisu više onako prisni kao nekada, mada većina posmatrača smatra da je to iznuđen potez, jer se Malik upleo u vrzino kolo terorizma i islamizma, što zvanična Bela Kuća ne može ni na koji način da podrži. Koliko iskreno su se polubraća razišla, pokazaće vreme.

  U svakom slučaju, Tomislav Nikolić i njegov savetnik za spoljnu politiku Marko Đurić bili su dužni da provere sa kim se to predsednik Srbije zvanično sreće, posle kog susreta se čak izdaje i opširno saopštenje kao da je u posetu u najmanju ruku stigao sam predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Poznato je da je Tomislavu Nikoliću dosadno u zdanju na Andrićevom vencu, ali ovo nikako nije pravi način da se javnosti skrene pažnja kako predsednik republike nešto i radi.

  Malik Obama je osnivač i predsednik "Fondacije Barak H. Obama" (FBHO). Ovoj organizaciji je u maju 2011, po pisanju lista Daily Caller, visoki zvaničnik američke poreske uprave (IRS) Luiz Lerner za samo mesec dana po podnošenju zahteva odobrila status karitativne organizacije koja ne plaća porez - i to retroaktivno od 2008. godine. Istovremeno druge organizacije, koje ne vode rođaci predsednika, na ovo rešenje čekaju i do tri godine.

  Ono što se tada saznalo, a što baca posebno svetlo na odluku IRS-a nije samo činjenica da je FBHO godinama delovao ilegalno, već i da služi za pranje para islamističkih terorista i najstrašnijih krvoloka na afričkom kontinentu.

  Omar Al-Bašir, predsednik Sudana, na vlast je došao državnim udarom krajem juna 1989. godine. Smatra se odgovornim za "Masakr u Darfuru", zapadnoj sudanskoj pokrajini, tokom koga su za samo nekoliko meseci 2003. sudanski vojnici i paravojne snage ubili između 200.000 i 400.000 civila, zbog čega je skoro polovina stanovništva pokrajine napustila svoje domove. U septembru 2004. godine je i američka vlada priznala da je u Darfuru izvršen genocid.

  Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Luis Moreno Okampo je 14. jula 2008. optužio Al-Bašira da snosi punu ličnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine  i genocid počinjene od 2003. u Darfuru. ICC je prihvatio optužnicu i od tada se Al-Bašir nalazi na međunarodnoj poternici.

  Po dokumentima koje je objavio Vikiliks, Al-Bašir je tokom svoje vladavine proneverio oko devet milijardi dolara, na šta je ukazao i tužilac Okampo tokom svog razgovora u američkom ministarstvu spoljnih poslova održanom 20. marta 2009. godine.

  Pošto mu je zbog međunarodne poternice smanjen radijus kretanja, Al-Bašir je za neke svoje planove morao da angažuje druge ljude. Jedna od njegovih najvažnijih aktivnosti je finansiranje najekstremnijih islamističkih pokreta zahvaljujući čijoj podršci on uspeva sve vreme da se održi na vlasti u Sudanu. Između ostalih, zna se da je finansijski i vojno pomagao Muslimansku braću, ekstremistički pokret iz Egipta. Zahvaljujući podršci koju je davao Al Kaidi ova teroristička organizacija je obučila i naoružala paravojne formacije režima u Kartumu da u krvi uguše pobunu u Južnom Sudanu, u međuvremenu zahvaljujući pritiscima iz inostranstva nezavisnoj državi koju pretežno naseljavaju hrišćani i animisti. Američko ministarstvo spoljnih poslova Al-Bašira je već 1993. okarakterisalo kao zvaničnog pomagača terorista.

  Kako bi nastavio sa svojim aktivnostima pomaganja islamistima Al-Bašir je postao jedan od značajnih donatora, ali i rukovodilaca muslimanskog Dava pokreta koji se zalaže za bezuslovno širenje islama, mada zvanično propagira mir među religijama. Na sastanku lidera pokreta održanom 2010. u glavnom gradu Sudana, Kartumu, učestvovali su ne samo Al-Bašir, već i Malik Abongo Obama i to, obojica, veoma aktivno. Malik je sada izvršni sekretar ove organizacije za pomoć islamskim teroristima.

  Zahvaljujući milijardama dolara koje je ukrao od svog gladnog naroda Al-Bašir je postao veoma značajan donator ne samo Dava pokreta, već i fondacije koja zvanično nosi ime američkog predsednika, mada očigledno radi protivno interesima američkog naroda. Nekadašnji član Muslimanske braće, Valid Šebat, javno je upozorio kako je odnos Malika Obame i Al-Bašira mnogo prisniji nego što se misli, a takođe ukazuje i na povezanost starijeg polubrata predsednika Amerike sa Hasanom Al-Turabijem, osumnjičenim da je imao bliske kontakte sa organizatorima napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Turabi se, naime, pominje kao osnivač sudanske podružnice islamističkog Dava pokreta. Istovremeno je dokazano da je Turabi bio veoma blizak sa "Slepim šeikom" Abdel Rahmanom, koji je osmislio bombaške napade u Njujorku 1993. i 1994. godine.

  O drugom "visokom" posetiocu Tomislavu Nikoliću, koji je i aranžirao sastanak srpskog predsednika i kenijskog islamiste, Osmi Vatrešu iz Bosne, predsedniku nekakvog Balkanskog kluba mira, tek ne treba gubiti reči. U svom romanu "Strah od rodne kuće" pisac Faiz Softić opisuje jedan svoj raniji susret sa Osmom u Luksemburgu tokom koga današnji borac za mir pokušava da ga prevari za sitne pare. Pravo šibicarenje, reklo bi se na beogradskom slengu. U to vreme se Osmo kao izbeglica u Zapadnoj Evropi prehranjivao tako što je od zemljaka tražio sitnu pozajmicu da bi popravio auto, dajući im kao garanciju svoj broj telefona u Frankfurtu. Auto, naravno, nije bio u kvaru, a Osmo je živeo u Minhenu.

  Srbija svakako zaslužuje inteligentnijeg predsednika i kvalitetnijeg njegovog savetnika za spoljne poslove od mladog Marka Đurića koga je na ovo mesto preporučila jedino potpuna podatnost i odanost naprednjačkom lideru Aleksandru Vučiću.