Francuska
Politički
Alchajmer: prilog za evropsku integraciju
Kako
nas vole
Svaki
dan ista dobra vest u svim vladinim medijima: evo nas u EU za koji časak
stižemo, uzimamo predsedništvo po azbučnom redu, zapošljavamo svoje rođake po
Briselu i Strazburu i to onako kako to nalažu naši narodni običaji...A vi, svi
ostali , takođe ćete biti u boljitku. Dobićete...Šta ja znam...Pa nešto će valjda i vama dati...
Mile
Urošević
(dopisnik
iz Pariza)
Od
jutra do sutra, ko Švaba tra la la, ubi nas taj vladajući optimizam i mondijalistička
tolerantnost naših, ničim izazvanih niti od naroda biranih potpredsednika.
Namešten je i "prvi tandem" od strane prvog Srbina predsednika,
demokratski izabranog, koji je tako ostvario svoj san. Nakon pljuvanja po svom
bivšem šefu na službenom putu u Holandiji, potom štrajka glađu i maloj pomoći
prijatelja iz inozemstva, naša ljubičica bela i veliki Srbin, postao je svetski
degustator kikirikija na svim proslavama i ceremonijama. Zašta smo se i borili.
Jedino je u Parizu omanuo iako je podelio tuce nekih sablji oficirima i bodrio
Noleta na Rolan Garosu da bi se na kraju vratio JAT-om i definitivno
sahranio ideju da se na paradi povodom dana republuke Ubaštra između Olanda i
prijateljskih zvaničnika lipe naše. Ta s njima je rujna vina pio i ulazak u EU
slavio.
A vidi
sad, oni slave Oluju a nas ne zovu! Tako sam i upravo zbog toga posumnjao
u pravu prirodu visokih funkcija kao i u blagodeti te EU u kojoj inače živim i
izvinjavam se jer ne mogu drugačije. Kako će čovek na vlasti da živi ako ga ne
časte i kako će ta EU od 28 konkurentnih jedinica, da nas primi na zajedničke jasle
kad nemaju ni za jednog čoveka.
Baš
zbog takvog odnosa prema našem voljenom, odanom i cenjenom Predsedniku, neki
crv sumnje se uvukao u moju podsvest pa više nisam siguran da nas oni još uvek
vole onako globalno, đuture, ceo živalj Srbije. Na primer, bar onoliko koliko smo mi voleli Francusku
1914-1918...Ili nas možda ne vole kao što su nas ne voleli
1992-1999?
Da se najlepši stihovi i najslavnija
proza ne bi zaboravili u školama ili zagubili po knjigama, evo kratkih odlomaka
iz bogatog repertoara izjava i dopisa svetskih silnika iz vremena kad su nam od
jedne jake države pravili celo jato mafijaških prćija. Neka vrsta tvitera pre tvitera.
Velikih misli velikih ljudi ili obrnuto, zavisno koliko duboko ste zagazili u Dačinizam
i Vučinizam. Među prvima i najuticajnijima bio je novo promovisani
"svetac" Pape Jovan Pavle drugi. On je kao ambasador nebesa savetovao
predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru šta mu valja činiti
sa nebeskim narodim. Verovatno je prenosio Božju poruku ovozemaljskom Iliji
gromovniku i u slobodnom vremenu ljubavniku mladih sekretarica. "Trebalo
bi da bombardujete Srbe". Rekao je Vojtila i ostao živ. Bar
tada je još mrdao.
SAD ili
nikad
Amerikanci su
postali veliki srbomrsci tek nakon sve opšteg zalaganja naših bivših saveznika.
Izjave koje su u drugoj fazi rata počeli da daju Ameri treba danas da se po
hitnom postupku zaborave iz prostog razloga što odande treba da nam stigne malo
pomoći in koji kredit. Uostalom, čemu bi više služilo ako bi sada naprimer neko
ponovo objavio reči Džejmsa Bejkera, tadašnjeg državnog sekretara koji je na
američkoj TV, u junu 1992. obećao svom narodu petoglavu juhahahu.
"Vodićemo protiv Srba rat - diplomatski, ekonomski,
politički, propagandni i psihološki". Kako Amerikanci nisi imali ništa protiv a nisu izgleda ni znali gde
se tačno nalazi to pleme Srbalja, oni su verovali Ričardu Holbruku kada
je veoma slikovitito opisao to opasno pleme poslednjih indijanaca.
"Srbi su zločinački dupeglavci!", pisalo je na stranicama Njujorkera od
6. novembra 1995. Ko zna gde su sad te novine, možda je njima neko upalio kamin
ili ne daj Bože obrisao se. Vilijam Koen, američki državni sekretar za
odbranu, nazdravio je proleću 1999. lepom filozofskom mišlju i krasnom
zakletvom: "Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da
zlo nadvlada".
Na kraju je mogao da doda i amin ali nije.
To je uradila njegova prijateljica, dama od nerđajućeg čelika, engleski
premijer sa ženskim imenom, Margareta.
"Zaustavite Srbe. Odmah.
Zauvek", uzviknula je gđa Tačer, i to napismeno sa znakom uzvika na
naslovnoj veoma cenjenog i politički podobnog The New York Times,
u broju od 4. maj 1994. Ko sumnja, može da proveri, internet je čudo neviđeno.
Još uvek niko nije izmislio Alchajmer virus koji bi napao har disk
istorije.
Englezi nikada nisu bili veliki srbofili
ali su nam jedno vreme čuvali kralja i čak javno predali pehar jednom našem teniseru,
pred svim televizijama sveta. Zbog toga nas je tada čudilo da ser Piter
Justinov, glumac i ambasador UNESCO, koga Srbi vole, ostavi iza sebe jedan
pisani trag u listu The European od 10. juna 1993. kada je
svetu predstavio buduće članove EU kao veoma folkloran i egzotičan narod:
"...Srbi su dvodimenzionalan narod
sa težnjom ka prostakluku. Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije
nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju...". Toni Bler,
takođe Englez, u istoj loži kao i Džorž Buš a i britanski premijer,
tokom NATO agresije na Srbiju 1999. kopirao je izjavu Vilijama Koena i malo je ulepšao:
"Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i
zla, između civilizacije i varvarstva". Kako to gordo zvuči, da ti se
smuči...
Naši
prijatelji Francuzi i ostali
U
prijateljskoj Francuskoj mišljenje o Srbima je zavisilo od profila predsednika.
U zemlji slobode i ljudskih prava cela vlada misli isto što i predsednik. Nakon
Fransoa Miterana i njegove izjave da on nikada neće voditi rat protiv
Srba, stigao je plejboj predsednik Žak Širak, koji je za jednim ručkom,
juna 1995. tokom sastanka šefova vlada država članica EU, nazdravio gostima ono
što je banda želela da čuje. "Srbi su narod bez zakona i bez
vere. To je narod razbojnika i terorista".
Dve godine
kasnije general Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i
Hercegovini, u vojnom mesečniku Difens Nacional, izdatom juna
1997. u Parizu, izjavio je: "Što se Srba tiče, to je danas jedan
bolestan narod...".
Tako je i on
izdao to savezništvo bez granica, tradicionalno francusko-srpsko prijateljstvo
u koje još po neki mongoloid veruje. Osim ovih ozbiljnih bilo je i smešnih
poziva na bratstvo i jedinstvo celog kontinenta. Na primer, "De Serbizator"
ili u prevodu, "NATO-rasrbljivač", bila je ustvari reklama za sprej
koji uništava gamad!
TV
Kanal +, emisija "Horizonti", april 1999. Aktuelni minister spoljnih
poslova je u nakon Markala objavio u Figaru članak o Srbima pod naslovom
"Đubrad". Verovatno je on sa sigurnošću znao ko je ispalio granatu.
Sve to je veoma razgalilo do suza naše susede i bivše protivnike, kako
to treba reći a ne neprijtelje kao što se čuje tu i tamo.
Potpredsednica
hrvatske vlade, Bosiljka Mišetić, na press-konferenciji, u kolovozu
1995, podsetila je Zapad da "Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji
pripadaju drugom narodu". Moderna verzija stare krilatice: Srbe
na vrbe. Srđa Popović, advokat, potpisnik zahteva svetskih intelektualaca
za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački "Globus", oktobra
1994. reče da "...Nema mira dok Srbija ne bude vojno
poražena".
Svaka čast,
to Srđo Srbine! Ko zna možda čovek ima kuću na moru, treba ga razumeti.
Podsetimo samo da je prvi čovek Balkana, mesje Alex Vuchic jedno
vreme, nekako u to doba, bio ministar informacija. A njegov ortak i pobratim po
funkciji beše, čini mi se, sekretar ili predsednik vladajuće stranke SPS!
Tek da se ne zaboravi. Treba li se čuditi onda što su nam Nemci poželeli za
novi 1998. godinu :"Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu".
Čestitku je izustio
lično Helmut Kol, veliki nemački kancelar. Veliki oko dva metra, i u
dužinu i u širinu...
Ali
mnogo pre ovoga, zabeleženo je jedno švapsko proročanstvo dostojno samog Tarabića.
"Srbe treba baciti na
kolena". Bila je vizija naših
odnosa sa Zapadom, koju je Klaus Kinkel, nemački ministar inostranih
poslova, izgovorio 27. maja 1992. i tako video našu današnju sudbinu
dvadeset godina unapred.
Ova poslovica je poslužila zvaničnicima
nakon kapitulacije, kao svetla ideja vodilja nacionalne politike u interesu Evropske
Unije i briselske mafije. Za kraj smo ostavili šlag za ovu tortu...
Najbolju misao koja u sebi sadrži
više nego sve gore navedeno skupa. Autor je Džejmi Šej, cinični
portparol NATO, koji je u martu 1999. godine na svoj način obrazložio zločin
koji moramo izbrisati iz sećanja ako hoćemo da nam najbolji sinovi naroda budu
lepo viđeni i bogato počašćeni na svim meridijanima ove lude planete...
"Srbe treba spokojno bombardovati,
jer će sve brzo zaboraviti", rekao je tada portparol NATO pakta. I
stvarno, sve beše kako Zapad reče. Politički alchajmer je opaka boljka. Tu nema
leka, jer nema ni lekara koji bi prepisao melem. Obenoške i oberučke uskačemo u
kolo i to zatvorenih očiju, a znamo, jer svi znaju, da se iz vrzinog đavolskog
kola ne može izaći više nikada. Pogledajmo kako se danas igra Sirtaki u
Grčkoj, i sve će biti jasno...
Ne treba zaboraviti da je još 2006
te irski naučnik, Robert Lynn, dokazao i javno iskazao da su Srbi
narod najgluplji. Sad je bar jasno, oni nas hoće da angažuju kao briselske
dvorske lude.