Tabloid istražuje
Ključ za razumevanje prevare u vezi sa navodnim
hemijskim oružjem u Siriji
Posao koji se ne može izbeći
Igra oko Sirije nema nikakve veze sa bojnim otrovima,
već je u pitanju poslovni sukob privatnih naftno-gasnih kompanija. Ali, oni koji
su zaduženi da (dez)informišu javnost i skrivaju biznis najmoćnijih ljudi sveta
kao da su ostali bez dobrih ideja
Piše: Ivona Živković
Danas već i prosečno inteligentan čovek može da
uoči gomilu nelogičnosti i budalaština zbog kojih će svetske vojne sile da
krenu u ratni pohod na neki region.
Tako smo trenutno zasuti vestima o tragičnim
događajima u Siriji, gde je jedan mali lokalni diktator (koji to do juče nije
bio) nasrnuo bojnim otrovom na sopstveni narod koji mu se usprotivio. Ovaj
lokalni diktator i zločinac je u stvari kadrovik britanskih vlastelinskih
porodica postavljen na funkciju predsednika Sirije, inače kolonije evropske
oligarhije, koja je nastala nakon Prvog svetskog rata, kada su otkrićem nafte
kao energenta budućnosti, moćni bankari prekrojili čitav Srednji, Bliski i
Daleki istok tako da je svako, u zavisnosti od moći i utucaja, ugrabio parče
zemlje koje mu je odgovaralo za ekploataciju nafte. Niti jedna arapska zemlja,
uključujući tu i Persiju, kao i Tursku više nije suverena. Moćna Turska
imperija je tako razbijena da danas služi samo kao logistička podrška onom moćniku
iz Evrope uz koga može da ostvari neki interes.
Ali, evropski i američki mediji u udarnim
vestima nikada ne pominju ove najunosnije poslovne dilove na svetu, već se isključivo
fokusiraju na izmišljotine. Ništa nije tako efikasno kao zaglupljivanje masa
(robova) koje onda pasivno prate preko medija šta će dalje biti na političkoj
pozornici, postavljajući sami sebe kao nemoćne ovce u toru koje čekaju da
ih neko usmeri i povede , ako treba negde da se krene. U rat, na primer.
Pošto se američkim, ali i britanskim ili
ruskim vojnicima i oficirima ne može otvoreno reći da moraju da idu
hiljadama kilometara daleko u arapske pustinje kako bi štitili interese
privatnih naftnih korporacija, pri čemu njihovo angažovanje treba da bude
pokriveno novcem poreskih obveznika, a to su i oni, ponovo je potegnuta priča
već više puta istrošena, o "humanitarnoj intervenciji" kako bi se
sprečio teror koji ciljani "neprijatelj" sprovodi nad sopstvenim
narodom. Tako je i lansirana priča da se protiv Bašara Asada podigao
nezadovoljan narod (iako 95 posto tih nezadovoljnika uopšte nisu Sirijci) te da
se on po svaku cenu nastoji održati na vlasti, tako što opoziciju ubija, sakati,
a čašu je posebno prelila informacija da je na sopstveni narod bacio čak i
otrovan nervni gas sarin.
Fotografije sa žrtvama otrovnog gasa sarina koji
se u vodećim globalističkim medijima plasiraju ne znače i da su to zaista mrtva
deca i mogu biti aranžirani. Fotografije osakaćene i spržene palestinske dece zasute
izraelskim fosfornim bombama ovi mediji nikada nisu objavili.
Ali, uz jaku medijsku sugestiju prosečno
obrazovani, a posebno neobrazovani ljudi veruju u svašta. Ipak, najviše se ovim
fotografijama "potresao" američki predsednik Obama, kao poznati
"mirotvorac" i nobelovac. Savetnici su mu rekli (drugi ne smeju jer
bi ga uveli u konfuziju) da je ovo tako težak zločin da SAD moraju kao demokratska
sila vojno da intervenišu i da se "ludak iz Sirije" obuzda. I
deo američkog Senata je ovo odobrio, a ako Kongres bude protiv, vojska može da
s e pokrene i bez toga, jer je Pentagon faktički iznad svih političkih
subjekata (čitaj glumaca) i uvek može da pokrene rat.
U čitavoj ovoj medijskoj predstavi, gde se na
Zapadu tobože lome demokratska koplja- intervenisati ili ne, između
parlamenata, vlada, bezbednosnih službi ( a koje zapravo sve kontroliše moćna
globalna bankarska elita) poseban je biser obelodanjivanje "tajnih
poslova" Velike Britanije sa Sirijom koja je, uprkos sankcijama SAD i EU uvedenim
Siriji 2011, napravila ugovor sa sirijskom vladom o izvozu dve hemikalije od
kojih se može napraviti bojni otrov sarin. I ovaj ugovor je napravljen tačno
pre godinu dana dok je u Siriji besneo građanski rat, a sve to vreme britanski
mediji su pominjali mogućnost da Asad počne da koristi nervne otrove protiv
sopstvene opozicije. Kao da su "predosećali" kako će se situacija sa Sirijom
razvijati.
"Predosećanje" je možda bilo prisutno
jer je Bašar Al Asad bio britanski đak (studirao je oftamologiju), dok je
njegova žena Esma rođena u Britaniji i danas ima dvojno državljanstvo. I
ekspert je za finansije, pa je čak radila u bankarskoj grupi Dojče banke sa hedž
fondovina, (za muljanje na berzi), a 1998. je prešla u "J.P. Morgan"
gde je radila sa biotehnološkim i farmaceutskim kompanijama. A onda se
kao vrhunski agent udala za Asada. Tako je čitava porodica Asad nedvosmisleno
britanska agentura u Siriji. Samo naivan neka misli drugačije.
Dakle, kad Britanija optužuje britanskog agenta
da ubija "sopstveni narod", to je čista lakrdija. Zato se Britanije
neće vojno mešati u sirijske probleme. Ali, dramski ratni zaplet se komonsima
(običnim ljudima) u Engleskoj mora razvijati da bi se američka vojna
intervencija medijski pratila.
Tako se britanski parlament sada zabavlja
sa "velikim otkrićem" da je njihova vlada preko Ministarstva za
privredu (Department for Business, Innovation and Skills) izdala
dozvolu jednoj neimenovanoj britanskoj izvoznoj kompaniji, januara 2012.,
da dve "opasne hemikalije", od kojih se može napraviti sarin izveze u
Siriji uprkos EU sankcijama prema Siriji.
Na svu sreću, one nisu otišle u Siriju, jer su u
međuvremenu sankcije pooštrene. Ali, britanski Parlament će ovim pitanjem ipak
da se bavi da bi parlamentarci imali o čemu da raspravljaju, a mediji da
izveštavaju i da se oko Sirije diže politička prašina.
Tako se Dauning strit brani kako su dobili
uveravanje, od pomenute neimenovane kompanije, da će hemikalije biti
korišćene isključivo u proizvodnji aluminijumskih okvira za prozore i za armature
tuševa, a nikako za bojne otrove. Izvoznik i primalac odobrenja, iako neimenovana
kompanija (!), čak je navodno protestvovala zbog dizanja prašine jer su
pomenute hemikalije već godinama u legalnoj civilnoj upotrebi. I sada se
pojavljuje još jedan biser: dve"strašne" hemikalije koje su u pitanju
su kalijum fluorid i natrijum fluorid.
Poznato je da se fluorizacija vode vrši u cilju
"javnog zdravlja" jer se na taj način štite zubi od karijesa, posebno
kod dece. Karijes (propadanje zubne gleđi ) valjda nastaje tako što nešto padne
sa neba pa gleđ izjede, i nema nikakve veza sa vakcinacijom i sličnim
"zdravstvenim preventivama".
Fluorid je tako prihvaćen od stručnjaka za zube
kao savim bezopasan ako se koristi u propisanim dozama ( a to su one koje se
stavljaju u vodu na primer). Ali, ako se unosi previše, može i da
šteti. I to mnogo. Ako se fluor ugradi u neko drugačije jedinjenje…Recimo
ako se on nađe u fosfofluorovovodoničnoj kiselini ili u jedinjenju nazvanom metilfosfonofluorid
ili fluorometilfosforiloksipropanu i sl, onda je on lako isparljiv gas koji
deluje veoma toksično na nervni sistem čoveka i naziva se - sarin. I to
je poznati bojni otrov.
Dakle, natrijum fluorid
je agens za pravljenje sarina. I tu se odmah stvorila drama i u SAD, jer je
državni sekretar Džon Keri otkrio javnosti da je upravo sarin korišćen kao
bojni otrov kojim je Bašar Al Asad upotrebio protiv opozicije Otrovano je, kaže
Keri, 1400 civila, a umrlo je 322. Među njima su i deca.
Kako su Amerikanci to otkrili? Tako što su
izvršili analizu kose i uzoraka krvi i to korišćenjem jedne hemijske metode (ICP-MS)
kojom se razgrađuju svi organski molekuli i ostaju samo oni dobijeni
sintetički. Formula sarina je Š(CH3)2CHOĆCH3P(O)F.
Tako su svi organski elementi iz jedinjenja razgrađeni i to su ugljenik,
vodonik, kiseonik i fosfor, koji se normalno nalaze u ljudskom organizmu u
ogromnom broju molekula, a ostao je samo fluorin kome tu nije mesto i on
je zato otrov. I izveden je zaključak da je korišćen sarin. Ali, po ovoj
analizi u stvari nije moglo da se utvrdi odakle ti fluorini zapravo potiču: da
li od sarina ili od natrijum fluorida koji se sipa u pijaću vodu, pa je u
pitanju očigledna obmana javnosti, a posebno američkog kongresa. U stvari
analizom kose onih koji piju fluorisanu vodu, istom analitičkom metodom ( ICP- MS)
takođe se otkriva prisustvo fluorina.
Dakle, ICP-MS metoda ne
može da napravi razliku između sarina i natrijum fluorida iz fluorisane vode.
Što je još zanimljivije, novinar Majk Adams koji je otkrio ovu prevaru,
upućuje da je ovakvo naučno ispitivanje urađeno baš u Srbiji i rezultati
su objavljeni 2010. Studija je izvedena na Beogradskom univerzitetu na klinici
za pedijatriju i preventivnu stomatologiju. Testirani su uzorci kose kod
dece u gradovima koja piju fluorisanu vodu da bi se otkrila fluoroza (preterana
količina fluora u organizmu). I otkriveno je prisustvo fluorina i niko nikada
nije posumnjao da se radi o sarinu. Ali, sarin je ono što sada odgovara
američkoj ratnohuškačkoj ekipi koja želi da SAD uvede u "malu" akciju
bombardovanja Sirije. Tako je i Džon Keri obrazložio da se analizom dobila
"naznaka" prisutnosti sarina u uzorcima tkiva Sirijaca.
Dakle, kada je natrijum fluorid u vodi za piće
ili u pastama za zube onda je to dobro za zdravlje, a kada se on nađe u Siriji
u kosi sirijske dece, onda je on korišćen kao opasan otrov- sarin. Većina
običnih ljudi koji primaju informacije isključivo sa TV-a i iz drugih medija i
nemaju ova naučna znanja mogu to da prihvate kao "dokaz".
U ovoj smicalici bi,
kako predlaže Adams, UN po toj logici komotno mogle da uvedu sankcije i da
bombarduju svaku državu u kojoj bi kod stanovništva analizom kose našli fluorine,
jer bi oni mogli biti "naznaka" da država svoje građane truje opasnim
sarinom. I srpska vlada koja je odobrila fluorizaciju vode bi mogla da se proglasi
terorističkom. Američka posebno.
Ubacivati u pijaću vodu agens od koga se pravi
nervni otrov je samo po sebi već zločin, jer krši elementarna ljudska
prava, a to je pravo na zdravu životnu sredinu i čistu pijaću vodu.
Inače, analiza kose je uobičajena praksa da bi se odredila izloženost fluoru.
Tako se u pomenutom radu grupe sa Beogradskog univerziteta
kaže da se "kosa može smatrati kao biomaterijal visokog informativnog
potencijala u ocenjivanju dugotrajne izloženosti fluoru".
Natrijum flourid je hemikalija koja se često
stavlja u sterilnu vodu za decu i bebe. Dakle, ono što Bela kuća naziva
podlogom za hemijski otrov prodaje se u američkim veleprodajnim centrima Wal
Mart, Walgreena itd. I kod nas je u Srbiji u prodaji je sterilna voda za decu
"Humane" obogaćena natrijum fluoridom (da deci rastu
"zdraviji" zubići). Zanimljivo je da se po ovakvoj logici i na
aerodromima svi oni koji imaju ovakvu fluorisanu pastu za zube među stvarima
mogu svrstati u teroriste i švercere agensa za bojni otrov. U stvari fluor
je oduvek bio otrovna hemikalija, ali je namerno pušteno da ga civili koriste
jer prilikom punjenja nuklearnih bojevih glava, ogromna količina fluora je
korišćena pa je neko u Pentagonu smislio da to prodaje kao "zdravo za
zube".
Skriveni poslovni sukobi
Sirijci gaje ovce, koze i nešto pamuka i
krompira, ali preko 70 posto ekonomije zavisi od prodaje nafte i gasa i
od naplate njihovog transporta cevovodima iz Irana, preko Iraka, a onda kroz
Siriju preko Homsa do libanske luke u Tripoliju. Izrael bi hteo da deo ovog
naftovoda završi u Haifi, te da Izrael postane glavna luka izvoznik nafte iz
Iraka i Irana.
U svakom slučaju poslovi sa naftom i gasom se
svode na kontrolu tri ključne pozicije: dobijanje koncesije na istraživanje i
eksploataciju u određenom regionu ; gradnju naftovoda ili gasovoda (posebno je
sada aktuelan tečni gas) i obezbeđivanje terminala u lukama gde se pune tankeri.
Prva dva zadatka zahtevaju ugovor sa etničkom grupom tj. državom na određenoj
teritoriji, dok put preko okeana znači da ako niste britanska kompanija morate
ovoj pomorskoj imperiji da platite poseban reket (u vidu osiguranja kod Lojda i
sl.). Ako niste osigurani očas tanker spopadne "gusarska" armada i
uništi ili otme tovar. U svakom slučaju mnogo se u ovom poslu mora platiti da
bi se u njega uopšte ušlo, a onda se izvlači fantastičan profit jer je cena
nafte enormno naduvana. Zato se ovim poslovima bave samo najmoćnije kompanije,
uglavnom u vlasništvu banaka odnosno nekoliko bankarskih kartela. Oni sa parama
potkupe sve što se može potkupiti.
Dakle, u poslu sa naftom na Srednjem istoku je
količina novca koja prevazilazi ekonomsku snagu gotovo svih lokalnih ekonomija
u arapskom i persijskom svetu. Potkupiti lokalne vođe i šeike nije
problem, ali konkurencija među transnacionalnim korporacijama je zato žestoka.
Način njihovog pridobijanja posla je korupcija, podsticanje etničkih sukoba,
finansiranje i instruiranje opozicije, teror preko lokalnih teroristički
organizacija, obaranje vlada i parlamenta, ubacivanje plaćenih agenata uticaja
i špijuna i mafijaško ucenjivanje i reketiranje. Sve ovo, naravno, radi se
ispod žita, dok se u medijima prikazuju borbe za slobodu i demokratiju i
nezadovoljstvo lokalnom vlašću.
Korporacije imaju i kartelski mehanizam
međusobnog dogovaranja, pa im u slučaju nesporazuma i sukoba u rešavanju kriza
pomaže i nama poznata Međunarodna krizna grupa. Gde god se ova grupa, kao
nevladina organizacija, pojavi da smiruje takozvane "etničke sukobe"
to znači da su u pitanju nesporazumi transnacionalnih kompanija. Trenutni
naftni i gasni igrači u ovom regionu su pored britanskih kompanija,
francuski Total, holandski Šel, ruski Gaspromnjeft, Suncor, Petro Kanada,
najmoćnija američka kompanija Exxon Mobile itd…
Gde je problem sa Sirijom?
Nama smrtnicima koji ne možemo da iz satelita špijuniramo
njihove tankere i cevovode, a još manje možemo da pratimo njihove finansijske
transakcije, veoma te teško da uhvatimo igru. Ali, na osnovu onoga što se
pusti u finansijske biltene i medije, neki analitičari nastoje da logikom
dokuče gde su problemi.
Tako je poznato da su Iran, Irak i Sirija
potpisali ugovor o gradnji gasovoda težak 10 milijardi dolara. On će ići
od iranskog južnog gasnog polja Pars do Damaska preko iračke teritorije. To tom
dogovoru Sirija bi kupovala 20 miliona kubnih metara iranskog gasa dnevno, a
Irak bi ubirao zaradu od tranzita. Rusija bi čitav posao obezbeđivala. Avgusta
2011. sirijske kompanije za istraživanje gasa su otkrile ogromne količine gasa
u Homsu blizu granice sa Libanom i upravo u neposrednoj blizini ruske
ratne mornaričke luke u Tartusu. U Siriju su zato ušle velike količine novca iz
Rusije (koje ruski naftni tajkuni iznose), pa je Sirija planirala da ovim
novcem proširi svoj deo gasovoda od Damaska do Tartusa, odakle bi se tankirali
brodovi koji snabdevaju evropsko tržište. Izvoz sirijskog gasa kupljenog od
Irana tako bi prolazio ovu luku nadohvat ruske vojske.
A u posao bi se onda
uključile najviše ruske kompanije Gasprom i Rosnjeft. I to bi povećalo kontrolu
evropskog tržišta gasom koju Rusija već ima preko ovih rusko-izraelskih
kompanija. Sirija je saveznik sa Irakom i Iranom i oni zajedno imaju oko 20
posto udela u prodaji nafte u OPEC-u. A njihov saveznik je sada i Rusija. Tako
bi Putin postao moćni naftni i gasni car za Evropu, a što odgovara i delu
oligarhije iz Londona koja ga podržava i ima kontrolu nad Sirijom. A tu se
nalazi i bankarska porodica Rotšild.
Sirijska opozicija ovo navodno želi da spreči
jer to nije u interesu nekim američko - izraelskim poslovima. A neko u SAD je
dovoljno moćan da u šaci ima Belu kuću. Tu je najmoćnija američka naftna
kompanija pod kontrolom Rokfeler sindikata, Exxon Mobile. Njihove akcije su
neočekivano pale, iako je cena sirove nafte sa krizom u Siriji porasla i to na
110 dolara za barel. Još jači rast cene nafte bi im sigurno odgovarao. A, porašće
i te kako ako izbije rat. Exxon Mobile se našao i u problemu i kada je nastojao
da preuzme ulogu jednog od najvećih gasnih igrača na Srednjem Istoku u snabdevanju
elektrana. Zato je i oboren sadam Husein koji je izgleda više bio naklonjen
Francuskim naftnim kompanijama.
Oktobra 2011. Exxon
Mobile je potpisao ugovor za eksploataciju gasa u velikom delu regiona duž Zargos
nabora, koji se smatra najvećom potencijalnom zonom bogatom sirovom naftom u priobalnom
delu iračkog Kurdistana. Ali, kurdistanska delimično autonomna vlada i Irak su
u dužem periodu u nesuglasicama i vode borbu oko ekskluzivnog prava na izvoz
sirove nafte. Zato su i nahuškani i podeljeni u Iraku.
Zbog dogovora sa Exxona
sa Kurdistanom , irački ministar za naftu je izbacio Exxon Mobile sa liste ponuđača
za posao u regionu Zargos nabora, pa je umesto njega ušla sirijska
kompanija Syrian General Oil (koja je u stvari isturena ruka holandskog Šela).
Ekonomsko slabljenje Sirije, a što se radi
već dve godine unazad od kada je tamo izbio građanski sukob, podrilo bi i ovu
kompaniju. Pogođeno je već i sirijsko bankarstvo (na šerijatskom
principu). Već sada je oko 14 privatnih banaka, koje su uglavnom ekspoziture Libanskih
i drugih arapskih zemalja, odsečeno iz svetskog finansijskog sistema zbog
sankcija nametnutih Asadu. Što odgovara Izraelu. Poznato je i da Izrael ima
pravo na istraživanje nafte na teritoriji Golanske visoravni koju je okupirao,
a pripada Siriji. Možda bi i njima odgovaralo da se Sirija podeli.
Zainteresovani za region
Zargosa su i Francuski Total, Chevron, Conoco Phiplips. Oni sada
razmišljaju kako da naprave dilove sa Kurdima, a da ne izgube biznis sa iračkom
vladom. I to bi možda moglo da se reši podelom Sirije i preusmeravanjem
cevovoda.
A 1.
"Sirijska
opozicija" iz Evrope
Glavna sirijska
opoziciona koalicija je Sirijsko Nacionalno Veće formirano kao kišobran
organizacija svih nacionalnih frakcija, a koje su sve bazirane izvan Sirije.
Dakle, čisto obmanjivanje sirijskih nacionalista. Seniorski član ove
organizacije je sirijski "akademik i ekspert" za političke nauke, Basma
Kodmani. Ona je sada nastanjena u Parizu (živela je u Londonu) i 2012 je prisustvovala
sastanku Bildergberg grupe. Otac joj je radio za UN, pa je ona nešto kao Kori
Udovički u Srbiji, upućena na posao agenta od uticaja u Siriju.
Basma je radila 2005. u
Kairu za Ford Fondaciju (isturena organizacija CIA) i iste godine je
postala izvršni direktor Arapske Reformske Inicijative (programski ogranak
Saveta za inostrane odnose , organizacije koja usmerava američku spoljnu
politiku i koju nadgleda Sindikat Rokfelera). Pametnom dovoljno da shvati.