Tabloid istražuje
Kako je opljačkan Energoprojekt:
otimačina državne imovine uz pomoć ministara
Energično u pljačku
Bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić,
koji je tu funkciju obavljao u vreme vlade Mirka Cvetkovića, bio je ključni
čovek u akciji nečuvene otimačine nekadašnjeg srpskog privrednog giganta, Energoprojekta.
Uz Dinkića, na ovom nečasnom i slobodno rečeno kriminalnom zadatku, našli su se
tadašnji državni sekretar u ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić i tadašnja
ministarka finansija Dijana Dragutinović. U tome im je obilatu pomoć pružao i
direktor Energoprojekta, Vladimir Milovanović, čovek koji je još osamdesetih
godina bio osuđen kao narko-diler! Cela akcija bila je usmerena u pravcu
kanadske kompanije Laulin, koju je trebalo "uvesti u
posed" do visine od 33,57 odsto akcija. Laulin je, na iznenađenje
zaposlenih u Energoprojektu, jedan od njegovih ključnih konkurenata. Ali, to
srpskim vlastima nije smetalo da krenu u jednu veleizdajničku akciju. Kako je
to Dinkić izveo, koliko je zakona prekršio i kakve sve lažne skupštine
akcionara organizovao, istraživao je Tabloidov novinar Milica Grabež
Milica Grabež
U aprilu 2010. godine tadašnji
potpredsednik Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkić,
pregovarao je sa kanadskom firmom Laualin oko izgradnje na kredit nove
topionice, fabrike sumporne kiseline i filtera za RTB Bor.
U toku tih pregovora, firma Laualin je
pokazala interes za eventualnu kupovinu 33,57 % akcija "Energoprojekt
Holding" A.D. u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda Penzijsko invalidskog
osiguranja (PIO).
Da bi napravio takozvani "Due diligence"
Energoprojekta (što znači, prikazivanje njegove kompletne finansijske i
poslovne slike) Dinkić je zatražio vid u svu pravnu, finansijsku i poslovnu
dokumentaciju, uključujući aktuelne ugovore, kadrovsku strukturu, dinarske i
devizne račune, bilanse, preglede nepokretne i pokretne imovine i druge slične
podatke, što Energoprojekt nije mogao niti smeo da mu dozvoli jer se firma Laualin
pojavljuje kao konkurent Energoprojekta na inostranom tržištu, u poslovima
projektovanja i izvođenja građevinskih
radova.
Od tog momenta počinje snažan pritisak od
strane ondašnjih ministara Dijane Dragutinović i Mlađana Dinkića da se
firmi Laualin otvore sve poslovne knjige, jer je, navodno, država Srbija
za to zainteresovana.
Energoprojekt je onda, shodno zakonu,
ponudio Prospekt koji je, prema Zakonu o hartijama od vrednosti, obavezan da
pruži potencijalnim kupcima akcija. Ali, ni to nije zadovoljilo Dinkića, te je
usledio niz nezakonitih/kriminalnih akcija prema Energoprojektu (u daljem
tekstu EPH) sa ciljem da se preuzme upravljanje i rukovođenje ovom našom vodećom
projektantskom i građevinskom organizacijom.
Fiktivan ugouor o "poklonu
bez naknade"
U junu mesecu 2010. godine, državni
sekretar u Ministarstvu ekonomije, Nebojša Ćirić, po nalogu Mlađana
Dinkića, predlaže Vladi Srbije da donese zaključak sa preporukom Akcijskom
fondu, da svoje akcije u EPH (2,2 miliona) pokloni bez naknade Republici
Srbiji, a u cilju ulaska države u EPH kako bi se sprečile nezakonitosti u toj
firmi. Ista preporuka je data i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranja (Fond PIO) koji ima u u vlasništvu oko 900.000 akcija EPH. Pošto
nijedan zakonski propis niti interni akt ne daje pravo tim institucijama da
poklanjaju svoju imovinu bez naknada, u drugom delu istog zaključka Vlade, pod
tačkama 4. i 5, piše:
"...Sredstva ostvarena prodajom
ovih akcija od strane Republike Srbije biće preneta Akcijskom fondu i Fondu
PIO" - što znači da se radi
o kupovini akcija mimo berze, ali sa odloženim plaćanjem!
Istim Zaključkom Vlade ovlašćen je
Nebojša Ćirić da u ime Republike Srbije potpiše ugovor o "poklonu bez
naknade", da raspolaže tim akcijama u ime države. Odgovarajući ugovori o
navodnom "poklonu bez naknade " (izostavljene su odredbe o prenosu
sredstava posle prodaje akcija tim institucijama), zaključivani su sa Akcijskim
fondom i Fondom PIO, overani u Sudu i na osnovu člana19. stav 3. Zakona o
hartijama od urednosti tih 3,178.533 akcija su mimo berze uknjižene u u
vlasništvo Republike Srbije, u Centralnom registru hartija od vrednosti.
Na dan nezakonitih ugovora o poklonu
bez naknade, ukupna nominalna vrednost predmetnih akcija iznosila je na dan
zaključenja fiktivnih ugovora 1. 271.413.200,00 ( (jedinačna cena 400
dinara), a tržišna 2.771,680.776,00 ( jedinačna cena 872 dinara).
Ove akcije, sada u nelegalnom vlasništvu
Republike Srbije, (Dinkić-Ćirić) predstavljaju 33,57 % svih akcija EPH koji ima
ukupno 9. 467. 810 akcija i 8.373 akcionara.
Preuzimanje upravljanja i
rukovođenje Energoprojektom
Kada se saznalo da je Republika Srbija
preko Dinkića, došla u vlasništvo 33,57 % akcija EPH, na dodvorenje u
Ministarstvo ekonomije pohrlili su tzv. "insajderi" iz EPH i to
isključivo bivši direktori zavisnih preduzeća koji su smenjeni sa svojih
položaja zbog nesposobnosti ili sukoba interesa (osnovali preduzeće koje je
konkurent EPH!?) i velikodušno ponudili Dinkiću i Ćiriću svoje usluge, koje su
oni oberučke prihvatili, jer se bez "insajdera" ne može ući niti
voditi tako velika organizacija kao što je EPH. Njihovo uvođenje na rukovodeće
položaje omogućeno je izborom Upravnog odbora (11 članova) i Nadzornog odbora
(5 članova) isključivo sa Dinkićevog spiska i sa 33,57 glasova jer mali
akcionari ( 7,530 ) nisu došli na skupštinu, a pravna lica (njih 37 )
nisu imala dovoljno akcija da izaberu svoje predstavnike u Upravni i Nadzorni
odbor.
Prvi predsednik Upravnog odbora je bio
Dušan Nikezić, tadašnji savetnik premijera Mirka Cvetkovića (sin Zvonka Nikezića,
vlasnika konsultantstke kuće Ces Mekon), koji je sada državni sekretar u
Ministarstvu finansija. Predsednik Nadzornog odbora u dva mandata, bio je bivši
ministar prosvete, Gašo Knežević. Po jednog svog predstavnika u oba odbora imao
je i Miodrag Kostić preko svog brokera "M&V Investment" iz Novog
Sada. U EPH je poslat i Žarko Zečević, bivši sekretar f. k. "Partizan, da
u funkciji specijalnog savetnika prenosi instrukcije Dinkića i Ćirića, kao i
informacije o EPH, svojim gazdama.
Tako je zatvoren krug upravljanja i
rukovođenja sa EPH od strane Dinkića i Ćirića, navodno "zbog zloupotreba u
poslovanju".
Ustvari, radi pripreme za prodaju akcija
Akcijskog fonda i Fonda PIO firmi Laualin ili nekom domaćem tajkunu za
male pare. U tom cilju su i u novi Zakon o privrednim društvima uneli dve
novine: minimum 9.000 akcija za prisustvovanje sednicama Skupštine akcionara,
minimum 5 % akcija za predlaganje kandidata za Nadzorni odbor!
Tih 9.000 akcija ima samo 42 akcionara Energoprojekta
i to: 5 fizičkih lica sa ukupno 110.000 akcija, 17 pravnih lica sa ukupno
1,360.894 akcije, 20 banaka sa "kastodi"računima klijenata sa ukupno
1,763.421 akcijom.
Više od 5 % akcija 473. 390 nema nijedan
akcionar sem Republike Srbije, tako da nemaju ni mogućnost da predlažu, a samim
tim ni da izaberu svoje predstavnike u Nadzorni odbor, koji je po novom Zakonu
o privrednim društvima jedini organ upravljanja sa svih 100 odsto upravljačkih
ovlašćenja.
U ovom momentu, Republika Srbija sa 33,57
% nelegalno dobijenih akcija po osnovu "poklona bez naknade"
ima 100 odsto upravljačkih i rukovodećih prava u EPH, jer preostali akcionari
sa svojih 66,43 akcije nemaju pravo ni da predlože, a samim tim ni da izaberu
svoje kandidate za Nadzorni odbor i Izvršni odbor direktora koji rukovodi
društvom EPH. Dobro smišljena kriminalna radnja legalizovana kroz novi Zakon o
privrednim društvima iz 2010. godine.
Nezakonite radnje rukovodstva
upravnog i nadzornog odbora Energoprojekta
U cilju smanjenja broja akcionara na
Skupštinama, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, kao i ostvarivanja
monopola kod izbora članova Nadzornog odbora i Izvršnog odbora direktora, takođe
"u skladu sa Zakonom", dosadašnja rukovodstvo (generalni direktor sa Izvršnim
odborom direktora) zajedno sa Upravnim i Nadzornim odborom čitavim nizom
nezakonitih radnji izvršio je izmene dosadašnjeg Osnivačkog akta i Statuta EPH...
Na 37. vanrednoj Skupštini nije postojao
kvorum za izglasavanje izmena Osnivačkog akta ( 2/3 ukupnog broja glasova) te
je predsednik Skupštine, bez izglasavanja akcionara putem aklamacije proglasio
da se prelazi na tačku 3.2 dnevnog reda, koja glasi "Donošenje Statuta".
Prethodno nije razmatrana tačka 3.1,
odnosno, Usklađivanje Osnivačkog akta sa novim Zakonom o privrednim društvima.
Osnivački akt je "Ustav"
društva, a Statut je zakon, koji mora da bude u skladu sa Osnivačkim aktom. Na
pismeni prigovor akcionara, da je prekršen član 7. statuta 2. Pravila postupka,
predsednik Skupštine je priznao svoju grešku pismenim putem, ali generalni
direktor Vladimir Milovanović i izvršni direktor za pravne poslove
Zoran Jovanović, ignorisali su ova kršenja Pravila postupka i predložili, a
Upravni odbor na čelu sa Ivarom Bergerom zakazao "drugi nastavak
Skupštine" (što ne postoji ni u zakonu ni u Statutu)", i to za 12.
januar 2012. godine, radi usvajanja tačke 3.2 (donošenje Statuta).
Nelegalni predsedavajući, nelegalne
skupštine
Na drugom, nelegalnom nastavku
37. vanredne sednice Skupštine akcionara EPH usvojen je Statut u kome u članu
1. piše:
"Ovaj Statut je u skladu sa
Zakonom i Osnivačkim aktom" , i
ako je u tom momentu bio na snazi Osnivački akt (na dan 1 2.1 . 2012. godine)
koji je na sasvim drugi način regulisao čitav niz najvažnijih odredbi (organi
upravljanja, kvorum za sednice i glasanje, prisustvo sednicama Skupština sa
samo 300 akcija-glasova, pravo svakog akcionara da predlaže kandidate za
članove Upravnog odbora i sl.).
Predsedavajući Zoran Vasić nija uspeo
da objasni način i postupak glasanja, (kako se glasa koji listić za glasanje
upotrebiti...), pošto je u tome bio ometen od strane akcionara te su kutije za
glasanje iznete iza bine gde je samo nekoliko akcionara, uključujući, naravno,
i Republiku Srbiju, glasalo i nelegalno izglasalo Statut koji je stupio na
snagu 21. januara 2012. godine, iako u novom Zakonu o privrednim društvima
izričito stoji da se on primenjuje tek od 1. februara 2012. godine!
Ovim nelegalnim Statutom usvojene su
sledeće sporne odredbe: sednicama mogu da prisustvuju samo akcionari koji imaju
minimum 9.000 akcija (samo 42 akcionara ima toliko akcija, 8.300 akcionara je
ostala bez prava prisustvovanja skupštinama), pravo da predlažu kandidate za
Nadzorni odbor i da traže zakazivanje Skupština imaju sami akcionari sa
najmanje 5 odsto ili 473.390 akcija (toliko akcija ima samo Republika Srbija!).
Pozivi za Skupštinu se upućuju samo
preko sajta Energoprojekta (najveći broj akcionara uopšte nema pristup
internetu, a neki nemaju ni struju!).
Punomoćja za glasanje, koja se daju drugim
akcionarima da ih zastupaju na skupštinama, moraju da se overavaju u sudu ili
opštinama uz minimalnu taksu od 500 dinara, a pošto prosečan akcionar ima
samo oko 1.100 akcija takav punomoćnik mora da izdvoji najmanje 4.500 dinara da
bi sa tuđim punomoćjima prisustvovao Skupštini akcionara Energoprojekta.
Usvojen je i Poslovnik o radu Skupštine koji je u suprotnosti sa Zakonom o
privrednim društvima i nezakonito donetim Statutom EPH jer u članovima 4. i 5.
predviđa da svako može da prisustvuje sednicama skupštine po pozivu Nadzornog
odbora, bez obzira da li je redovna ili vanredna.
Na ponovljenoj 38. Vanrednoj sednici
Skupštine EPH održanoj na dan 16.3.2012. godine sa samo 18 prisutnih akcionara
nastupilo je sa nezakonitim aktivnostima. Na dnevnom redu pod tačkom 2. bilo je
usvajanje Osnivačkog akta, iako Zakon o privrednim društvima i nelegalno
usvojen Statut ne ovlašćuju Skupštinu akcionara da usvaja ovaj dokument.
Izmena Osnivačkog akta mogla je da usvoji
samo 37. vanredna Skupština akcionara i to na osnovu tada usvojenog Osnivačkog
akta.
Upravni odbor je četiri dana ranije
odredio da 37. vanrednoj Skupštini prisustvuju izvršni direktori i raniji
predsednik Skupštine akcionara Zoran Vasić, iako Zakon izričito kaže: "...Izvršni
direktori mogu da prisustvuju samo redovnim skupštinama, a ne i vanrednim".
Isto to piše u nelegalnom Statutu.
Poziv za prisustvovanje skupštinama upućuje se izvršnim direktorima najkasnije
30 dana unapred.
Raniji predsednik Skupština Zoran Vasić
ima samo 1.600 akcija i po tom osnovu ne može da prisustvuje Skupštini. Mimo
Zakona i nelegalnog Statuta određen je da prisustvuje Skupštini, tj. nije
pozvan 30 dana ranije, a ni Zakon ni Statut ne predviđaju mogućnost da
vanrednim sednicama skupštine prisustvuje bilo ko izuzev akcionara koji imaju
najmanje 9.000
akcija.
I pored izričitog upozorenja na napred
navedene nepravilnosti predsednik Upravnog odbora Ivar Berger je potvrdio
navodno pravo izvršnim direktorima i Zoranu Vasiću da prisustvuju ovoj sednici
Skupštine akcionara, pa je čak i predložena da ilegalna osoba na ovoj sednici
Skupštine Zoran Vasić, predsedava Skupštinom!
Od prisutnih 18 akcionara, za Zorana
Vasića kao predsednika Skupštine, glasalo je 5 akcionara "za"
i 4 "protiv", pa je nelegalno izabrani i zaista vodio
Skupštinu!
Čerupanjem Energoprojekta danas osim
generalnog direktora Holdinga Vladimira Marjanovića rukovodi Žarko
Zečević, zaposlen u kćerki EPH Operativa. On izvlači najveće pare, a osam
hiljada radnika Energoprojekta, uglavnom bivših, ostavilo je svoj znoj i svoje živote
po gradilištima širom sveta, da bi jedan ovejani kriminalac Žarko Zečević mogao
da to sve opljačka.
A 1.
Narko diler i direktor
Dana 28. septembra, 1985. godine, u
Beogradu je, u Okružnom sudu u Beogradu, zbog trgovine drogom bio osuđen na
kaznu zatvora i Vladimir Milovanović, sadašnji generalni direktor Energoprojekta.
Neko je očigledno zaboravio na ovaj deo njegove bogate biografije. Može li
bivši narko diler biti ikada bivši?
A. 2
Pod zaštitom je...
Žarko Zečević, bivši zloglasni generalni
sekretar FK Partizan, oteran pobunom navijača, nakon što je opelješio ovaj
sportsku klub, uhlebio se u Energoprojektu.
Žarko se razveo od supruge Mire, oženio se
sa 35 godina mlađom devojkom-sponzorušom. Teškom je bolestan, ali umrežen je u Energoprojekt,
da ga dokusuri zajedno sa Mlađanom Dinkićem. Zečević je pod direktnom zaštitom
Tomislava Nikolića. Tomini sinovi Branislav i Radomir zgrnuli su ogromne pare u
Partizanu, a to im je omogućio Žarko Zečević, dajući im stanove i trenerska
zvanja. Bio je pozvan i na inauguraciju Tomislava Nikolića, što je izazvalo bes
u diplomatskom koru u Beogradu.