Pljačka
Kako su
"političke investicije" sahranila Fond za razvoj Srbije
Zahvatanje
i namicanje
Samozvani
vršilac svih dužnosti u državi, Aleksandar Vučić, jednu istragu neće pokrenuti.
To je istraga multimilionske pljačke iz Republičkog Fonda za razvoj.
Zahvaljujući tome, nastavlja se njegovo dalje čerupanje sa najviših mesta u
državi. Do kraja 2013. godine, planirano je da se iz Fonda izvuče skoro dve
milijarde dinara iako je do sada na ovaj način iz državne kase nestalo dve
milijarde evra. Nova vlast čak planira i da poveća delovanje Fonda tako što će
još više para preko njega da usmeri u politički podobne projekte.
I.
Milanović
Pošto je
republički budžet prazan, krenulo se u bezobzirnu naplatu svih potraživanja
prema privredi i građanima. Vreme kada se novac razbacivao je prošlo. Upravo
zahvaljujući takvoj situaciji na površinu su isplivale tajne prethodnih, ali i
aktuelne vlasti, za koje su se mnogi nadali da će neopaženo proći.
Kako
je nedavno objavilo samo Ministarstvo privrede, kod poslovnih banaka je
pokrenut postupak naplate bankarskih garancija u ukupnoj vrednosti od 1.404.000
evra. Ovаj novac građana Srbije je u
periodu od 2009. do 2012. godine preko republičkog Fonda za razvoj isplaćen nа račune osam investitorа u vidu subvencija za zapošljavanje
novih radnika, kao i otvaranje i proširenje proizvodnih kapaciteta. Zauzvrat su
"investitori" položili bankarske garancije da će postupati u skladu
sa ugovorom.
Preduzeća
kod kojih je usled rаskidа ugovorа pokrenut postupak povraćača
isplaćenih subvencijа su: Alfa Properties doo
Beogrаd, Serbia Industrial Solutions
doo Krаgujevаc, BTR EXP doo Boljevаc, Nišprodukt doo Niš, Fortis Properties doo Ćuprijа, Vumo doo Beogrаd Ugrinovci, Mecen Evropa Tech doo Novi Bаnovci, Margaritelli -iner -kop Kosjerić - novi nаziv: Prаg-produkt doo Kosjerić.
Banke
koje su, po izveštaju Ministarstva privrede, davale garancije su Uni kredit,
PPB, Vojvođanska, Pro Credit, NLB, Jubmes, KBC i Univerzal. Jedini problem
do sada se pojavio sa garancijama Privredne banke koje je banka odbila da
isplati pravdajući se time da uskoro odlazi u stečaj.
Ono
što je daleko zanimljivije od informacije o raskidu pojedinih ugovora, jeste
informacija o ugovorima koji nisu raskinuti, a tiču se državnog finansiranja
poslova koji nemaju nikakve veze sa privrednim razvojem.
Lanac
supermarketa DIS tako je dobio 300 miliona dinara za „nabavku zaliha robe za
market u Novom Sadu". Kamata za ovaj „razvojni projekat" je tri
odsto, a rok vraćanja dve godine. Pekarska industrija Pančevo dobila je 100
miliona dinara obrtnih sredstava za proizvodnju peciva. Iza ove kompanije se
nalazi Predrag Ranković Peconi, a novac su dobila i mnoga propala
preduzeća u restrukturiranju - FAM, Rafinerija nafte, Magnohrom, Petrohemija
i Želvoz, dok je najveći korisnik sredstava Železara iz Smedereva. Intermedia
netvork, producent filma "Montevideo", dobila je 100 miliona obrtnih
sredstava za „snimanje slike i zvuka i specijalne efekte za potrebe snimanja
filmova i TV serija", pri čemu je odluka o odobrenju novca uslovna.
Firme Bačka i Krivaja su takođe dobile
znatna sredstva iz Fonda i to prva 80 miliona dinara, a druga 220 miliona. Vlasnik obe firme je
jedan investicioni fond sa Belizea - Natronis internacional. Vlasnik
ovog fonda je izvesni Ferenc Brindza.
Zanimljivo je
da je Savet za borbu protiv korupcije pre dodele sredstava iz Fonda za razvoj
upozorio kako su i Brindza i njegov investicioni fond deo međunarodnog lanca za
pranje para. Brindza nije nepoznat ovdašnjim privrednicima, ali ni državnim
organima, jer je u stečaj oterao čitav niz domaćih firmi.
U međuvremenu
je i uhapšen u inostranstvu, pod optužbom da je zajedno sa saučesnicima
prevario Hipo Alpe Adrija banku za čak 15 miliona švajcarskih franaka.
Bez obzira što je bio pravovremeno obavešten o mutnim poslovima kako Brindze,
tako isto i njegovih kompanija, Fond za razvoj mu je bez problema isplatio
skoro tri miliona evra za navodni razvoj ratarske proizvodnje u Srbiji.
U
bizarne isplate spada i zajam Zavodu za konsalting i veštačenja u visini
od 2.319.408 dinara za nabavku kolske vage i sistema za navodnjavanje!
Nekada
je miljenik demokratskih vlastodržaca bila Galeb grupa iz Šapca kojoj je
2009. odobren kredit u visini od 351 milion dinara. Pre dobijanja pomenutih
para Galeb je poslovao sa prihodom od 2,4 milijarde dinara na godišnjem
nivou. Po dobijanju kredita preduzeće je iskazalo gubitak od 140 miliona dinara
i broj zaposlenih sa 360 smanjilo na svega 170 ljudi. Zanimljiv je ovo
"razvoj", ali se i pored toga niko u državi nije dosetio da traži raskidanje
ugovora sa preduzećem koje je velikodušno prema čelnicima Demokratske stranke.
I propalom
Farmakomu iz Šapca u vlasništvu Miroslava Bogićevića, odanog
finansijera svih vlasti, dato je šakom i kapom - čak 731 milion dinara. Te pare
su potrošene na nešto drugo, a ne za razvoj, jer je Farmakom u ovom trenutku
pred bankrotom.
Glavni
krivac za loše funkcionisanje Fonda za razvoj, prema mišljenju Velimira
Ilića, ministra građevinarstva, jesu političke investicije. On je
svojevremeno javno objasnio da je Verica Kalanović, prethodna
predsednica Upravnog odbora Fonda istovremeno bila i predsednica Odbora za
privredu i finansije Vlade Srbije tako da je ona i predlagala i odobravala
projekte koji će dobiti povoljne kredite.
Da bi kredit
bio odobren njega treba da predloži pomenuti odbor, potom da dobije saglasnost
vlade i na kraju ide na odobravanje Fondu. Kalanovićeva
je u to vreme bila i ministarka za regionalni razvoj i potpredsednica URS-a.
Kao jedan od primera političkog odlučivanja Ilić je naveo akva park u Trsteniku
za čiju izgradnju je zahtev podneo Turistički centar Vrnjačka Banja.
Finansiranje akva parka iz budžetskih para je odobreno, ali mu je lokacija
promenjena pa su sredstva usmerena stranački podobnijoj lokalnoj samoupravi.
Da bi se razumelo zašto Fond ovako nedomaćinski
posluje našim parama, treba pogledati ko su oni koji donose odluke:
prof. dr Zorana Mihajlović
- ministarka, Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine, Lazar
Krstić - ministar, Ministarstvo finansija, Saša Radulović -
ministar, Ministarstvo privrede, Aleksandar Antić - ministar,
Ministarstvo saobraćaja, dr Jovan Krkobabić - potpredsednik Vlade i
ministar, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Velimir
Ilić - ministar, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, prof. dr Dragan
Glamočić - ministar, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Sulejman
Ugljanin- ministar, Vlada Republike Srbije, Tatjana Matić - državni
sekretar, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dejan
Popović - državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i životne
sredine, a predsednik je Igor Mirović - ministar, Ministarstvo
regionalnog razvoja i lokalne samouprave.
Radi se, dakle, o političarima i to
iz različitih stranaka vladajuće koalicije, koje sve imaju sopstvene interese,
često dijametralno suprotne od interesa drugih stranaka. Svi ti interesi moraju
nekako da se namire, zbog čega se iz Fonda za razvoj finansiraju i projekti
koji nemaju nikakve veze sa razvojem.
Po zvaničnom izveštaju Ministarstva
privrede, portfolio Fonda za razvoj je vredan 217 milijardi dinara, odnosno
skoro dve milijardi evra budžetskih para je u ovom trenutku na privatnim
računima. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne preko 79 miliona evra
privrednim subjektima koji nisu solventni.
Interesantno je i to da su uzimaoci
beskamatnog kredita od države morali da prilože bankarske garancije. S obzirom
da poslovne banke raspolažu značajnim neraspoređenim sredstvima koja nemaju gde
da plasiraju, nejasno je zašto ta preduzeća nisu uzela kredit od svoje banke,
već su pare uzimala od ionako osiromašene države.
Jedan od najvećih korisnika novca
iz Fonda za razvoj, Miodrag Kostić Kole, latifundista koji najviše ulaže
u Ukrajinu, a daleko manje u Srbiju, svojevremeno se bunio zašto se na sajtu
Fonda javno objavljuju imena dobitnika sredstava. Argumentovao je time da kada
dobije kredit od neke banke ona to ne objavljuje u javnosti, pa bi isto tako
morao da postupa i Fond. Jedno vreme je, posle toga, zaista i bilo prekinuto
obaveštavanje javnosti o tome ko je koliko para dobio od države i u tom periodu
su obavljene najveće transakcije preko kojih je do kraja ispražnjena državna
kasa. Nova vlast, međutim, uopšte ni ne pokušava da istraži kome, koliko i za
koje "razvojne" projekte je novac plaćen.
Tvorac i faktički rukovodilac Fonda
za razvoj je Mlađan Dinkić koji nije više član vlade, ali ima izuzetnog
uticaja na prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića koji je
najzaslužniji što se ne istražuje rad Fonda. Da se dosadašnja praksa političkih
kredita državnim novcem nastavlja, vidi se i iz zahteva od 11. oktobra Upravnom
odboru da se odobri novih skoro milijardu dinara pomoći za 52 preduzeća.
Kako je samo u izbornoj 2012. godini preko
Fonda plaćeno više od 300 miliona evra, može da se očekuje da će istovetna
pljačka uslediti i kada sadašnja vlast na čelu sa SNS-om shvati da odlazi u
opoziciju. Zbog toga ne treba očekivati da se Fond ukine, niti da se njegov rad
stavi pod kontrolu, jer se on pokazao kao idealna slavina kroz koju se novac iz
budžeta odliva u privatne džepove.