Misija
Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i
budućnost Interneta (1)
Rat u odbranu čovečanstva
Diskusije heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža,
koje je vodio sa svojim saborcima, Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom
i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank".
Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući
izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko
izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznačajnije delove iz ovog
značajnog svedočanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima
informativnog porobljavanja.
Džulijan Asanž
Ova knjiga nije manifest. Sada nije vreme za to.
Ova knjiga je upozorenje. Svet ne klizi već galopira u novu transnacionalnu distopiju. A to
je nešto
što
svet izvan onih koji su u krugu nacionalne bezbednosti nisu shvatili. Ta činjenica se
prikriva uz pomoć
tajnosti, složenosti
i veličine.
Internet, naše
najveće
sredstvo emancipacije, pretvoreno je u najopasnije sredstvo podrške totalitarizmu,
kakvo do sada nismo videli. Internet je pretnja ljudskoj civilizaciji.
Do ovih promena je došlo tiho, jer
oni koji su svesni toga što
se dešava
rade u industriji globalnog nadzora i nemaju zbog toga nisu raspoloženi da govore
o tome šta
se dešava.
Za nekoliko godina, ako se nastavi ovim putem, svetska civilizacija će postati postmoderna
distopija nadzora i samo pojedinci sjajnih veština će biti u mogućnosti da se
izvuku iz nje. U stvari, moguće je da se već nalazimo tu.
Mi uglavnom nismo svesni nasilja
Iako mnogi pisci razmatraju šta internet
znači
za globalnu civilizaciju, oni greše. Greše jer im nedostaje perspektiva koju pruža direktno
iskustvo. Greše
jer se nikada nisu sreli sa neprijateljem. Nijedan opis sveta nije preživeo susret sa neprijateljem. Mi
smo se sreli oči u oči sa neprijateljem.
Tokom poslednjih šest godina Vikiliks je bio u nekoj
vrsti sukoba sa gotovo svim moćnim državama i njihovim privatnim preduzimačima. Mi
poznajemo novu državu
nadzora iz perspektive insajdera jer smo razotkrili njene tajne. Znamo je i iz
perspektive borca jer smo od nje morali da štitimo svoje ljude, svoje finansije i svoje
izvore. Znamo je i iz globalne perspektive jer imamo ljude, sredstva i
informacije u gotovo svim zemljama. Znamo je i iz perspektive vremena jer se sa
ovom pojavom borimo godinama i videli smo kako se iznova uvećava i širi. To je
jedan invazivni parazit, koji se hrani društvima koja se udružuju sa internetom. Proširio se našom planetom, zarazivši države i ljude
pre toga.
Šta
treba da uradimo povodom toga? Jednom na jednom mestu koje nije ni
ovde ni tamo, mi, konstruktori i građani mladog interneta razmatrali smo budućnost našeg novog
sveta. Uvideli smo da će odnosi između ljudi biti posredovani našin novim
svetom, kako se budu udruživali
sa njim, kao i da će
se sama priroda država,
koja je definisana time kako ljudi razmenjuju informacije, ekonomske vrednosti
i silu, takođe
menjati. Uvideli smo i
da je udruživanje postojeće državne strukture i interneta stvorilo prostor za
promenu prirode države.
Prvo, treba se setiti da su države sistemi
kroz koje teče
sila prinude. Frakcije u okviru države mogu se boriti za podršku što dovodi do
fenomena prividne demokratije, ali potpora države su sistemska primena i
izbegavanje nasilja. Vlasništvo nad zemljom, imovina, iznajmljivanje, dividende,
oporezivanje, sudske kazne, cenzura, autorska prava i robne marke su nešto što nam je
nametnuto zaprećenom
primenom državnog
nasilja. Mi
uglavnom nismo ni svesni koliko smo blizu nasilju, jer svi stalno pravimo
ustupke da bismo izbegli to nasilje.
Presretači
i presretnuti
U
novom prostoru interneta- šta će biti posrednik sile prinude? Da
li uopšte
ima smisla postavljati ovo pitanje? Da li u tom prividnom prostoru, tom
naizgled platonskom kraljevstvu tokova ideja i informacija, može biti sile
prinude? Sile koja može
da menja istorijske zapise, uništava veze, ispituje, transformiše kompleksnost
u krš i
da podiže
zidove kao okupaciona vojska? Da li je takav koncept neophodan za ovu
povezanost?
Platonska priroda interneta, protoka ideja i
informacija je oslabljena njegovim fizičkim poreklom. Njegove temelje čine optički kablovi
koji se protežu
po dnu okeana, sateliti koji kruže iznad naših glava, kompjuterski serveri koji se nalaze u
zgradama od Njujorka do Najrobija, ali i bankarski tokovi koji podržavaju njihovu
ekonomiju. Kao vojnici koji su posekli Arhimeda dok je radio, tako ova naoružana milicija
može
preuzeti kontrolu nad našim
platonskim kraljevstvom.
Novi svet interneta, izdvojen iz starog sveta
grubih atoma, ostvario je svoju samostalnost. Države i njihovi prijatelji pomerili su
kontrolu na naš
novi svet - kontrolom njegovih fizičkih potpora. Države će, poput vojske oko naftnog izvora,
ili carinika koji iznudi mito na granici, uskoro shvatiti kako da iskoriste
fizičku
kontrolu koju imaju nad tim vrednim prostorom da se ubace u ovo platonsko
kraljevstvo. To će
sprečiti
nezavisnost o kojoj smo sanjali, a onda će, zaposedanjem optičkih kablova i
satelitskih stanica, preći
na masovno presretanje tokova informacija našeg novog sveta kako se svaki čovek, kao i
svaki ekonomski i politički
odnos zapletu u jedinstvenu svetsku mrežu. Država će se kao pijavica zakačiti na srce i
nerve našeg
novog društva,
halapljivo će gutati
sve odnose i komunikacije, svaku pročitanu internet stranicu, svaki poslati imejl ili
svaku guglovanu misao, a zatim će pohraniti svo to znanje, milijarde dnevno presretnutih
podataka u ogromnim tajnim skladištima, koje će im dati neslućenu moć. Iznova će kopati po
tom blagu, kolektivnom intelektualnom učinku čovečanstva, sve sofisticiranijim pretraživačkim algoritmima.
Time će
njihovo blago postati sve vrednije i maksimalno će povećati neuravnoteženost između presretača i presretnutog.
Tada će
se odraziti ono što
su naučili
u fizičkom
svetu, da navode svoje bespilotne letelice, komitete Ujedinjenih nacija i
trgovinske sporazume, ali i da čine usluge svojim ogromnim povezanim industrijskim mrežama, insajderima
i prijateljima.
Ali
otkrili smo nešto. Naša nada protiv totalne dominacije jeste da nam hrabrost,
znanje i solidarnost mogu pomoći u otporu. Ta neobična osobina fizičkog sveta u
kome živimo.
Svet veruje u šifriranje
(enkripciju)
Jednostavnije
je šifrirati informaciju nego dešifrovati je. Shvatili smo
i da možemo
koristiti to neobično
svojstvo da bismo stvorili zakone novog sveta. Da bismo izuzeli naše novo platonsko
kraljevstvo iz baze koja je poduprta satelitima, podvodnim kablovima i onima
koji ih kontrolišu
i presreću
podatke koje prenose. Da bismo ojačali naš prostor iza kriptografskog vela. Da bismo
stvorili nove teritorije van dometa onih koji kontrolišu fizičku realnost,
jer bi njihov pokušaj
da nas prate zahtevao beskonačne resurse. Tako bismo osvojili nezavisnost.
Kao što su naučnici koji su radili na projektu Menhetn otkrili
da je univerzum dozvolio stvaranje nuklearne bombe. Ovo pre razmatranja nije
bio očigledan
zaključak.
Moguće
je da nuklerano oružje
nije bilo u zakonima fizike. Međutim, univerzum se nasmešio atomskoj bombi i nuklearnim reaktorima.
Te pojave su dobila blagoslov univerzuma, poput soli, čelika ili rendgenskih
zraka.
Kriptografija je krajnje sredstvo
direktne nenasilne akcije. Dok nuklearne sile mogu da primenjuju neograničeno nasilje
nad milionima ljudi, kriptografija znači da neka država, čak i ako
primenjuje neograničeno nasilje, ne može da naškodi nameri
pojedinca da sačuva
svoje tajne.
Snažna
kriptografija se može odupreti neograničenoj primeni nasilja.
Moramo
da podignemo uzbunu. Ova knjiga je krik stražara u noći. Dok sam u kućnom
pritvoru u Velikoj Britaniji čekao izručenje, 20. marta 2012. godine sam se
sreo sa trojicom prijatelja i kolega stražara u nadi da naši ujedinjeni glasovi
mogu probuditi grad. Moramo da razgovaramo o onome što smo naučili, dok je to
još uvek moguće.
Naš zadatak je i dalje da osiguramo samoopredeljenje
gde god je to moguće,
da zaustavimo nadolazeću distopiju
gde god možemo,
i, ako sve druge propadne, da ubrzamo njeno samouništenje.
(Džulijan
Asanž, London, oktobar 2012.)
Beleška
o različitim
pokušajima
progona Vikiliksa i povezanih ljudi
Na nekoliko mesta tokom razgovora spominjali smo
događaje
koji prate Vikiliks i ono što objavljuje. Čitaocima koji nisu u potpunosti upoznati sa pričom o Vikiliksu
to možda
neće
biti poznato tako da smo ovde napravili rezime priče. Misija Vikiliksa
jeste da prima informacije od uzbunjivača, da ih pruži javnosti na uvid i da se onda brani od neizbežnih pravnih i
političkih
napada. Moćne
države
već
rutinski pokušavaju
da uguše
informacije koje objavljuje Vikiliks, što mi kao objavljivači, koji su
mnogima poslednja opcija, smatramo teškoćom koju smo stvoreni da izdržimo.
Tokom
2010. godine Vikiliks se upustio u svoj najpoznatiji poduhvat objavljivanja do
sada, razotkrivajući sistemsku
zloupotrebu službene tajne od strane američke vojske i Vlade. Ove objave su poznate kao Kolateralno
ubistvo, Ratni dnevnici i Kejblgejt. Odgovor na to, koji još traje, je udruženi pokušaj Vlade SAD i njenih saveznika da unište Vikiliks.
Istražna porota za Vikiliks
Kao
direktan rezultat Vikiliksovih objava Vlada SAD je pokrenula multi-agencijsku kriminalističku istragu protiv Džulijana Asanža i pripadnika Vikiliksa, kao i onih koji ih podržavaju i navodno sarađuju sa njima. Uz pomoć Ministarstva
pravde i FBI, u Virdžiniji, u
Aleksandriji, je sazvana istražna porota koja
razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Asanža i drugih, a koja će uključivati dela
organizovanja zavere u skladu sa Zakonom o špijunaži iz 1917. godine. Američki zvaničnici priznaju da ovakav „obim
i priroda istrage do sada nisu viđeni". U ovoj poroti nema sudija i advokata odbrane. Od
tada su se na raspravama pred komitetima Kongresa čuli predlozi članova američkog Kongresa da Zakon o špijunaži treba iskoristiti kao alatka
za obračun sa novinarima koji „svesno
objavljuju procurele informacije", nagoveštavajući da je ovaj
pristup postao prihvatljiv u američkom pravosudnom
sistemu. U trenutku objavljivanja ove knjige, istraga se nastavlja. Nekoliko
ljudi je primorano da predaju dokaze. Sudski proces protiv Bredlija Meninga,
vojnika koji je optužen da je prosledio Vikiliksu
informacije, otkrio je da FBI arhiva o istrazi protiv Vikiliksa sadrži više od 42.100 strana
dokumenata, od kojih se nekih 8.000 odnosi na Meninga. Bredli Mening je do
trenutka objavljivanja držan u pritvoru bez
suđenja više od 880 dana. Huan Mendez, UN specijalni
izaslanik protiv torture zvanično je utvrdio da su
se sa Bredlijem Meningom ophodili na način koji je surov i nehuman
i koji se moguće može nazvati torturom.
Pozivi na ubistvo Džulijana Asanža i javno
predstavljanje istražne jedinice za Vikiliks
Istražna porota nije jedini metod koji je korišten za napad na Vikiliks. U decembru 2010. godine, uoči Kejblgejta različiti američki političari su pozivali na
vansudsko (nelegalno) ubistvo Džulijana Asanža, uključujući i napade bespilotnim letelicama. Američki senatori su Vikiliks označili kao „terorističku organizaciju" a Asanža su proglasili „visoko tehnološkim teroristom" i „neprijateljskim borcem
uključenim u sajber rat".
Sastavljena je posebna Istražna jedinica (WTF
- WikiLeaks Task Force) u Pentagonu sastavljenu od 120 ljudi pred
objavljivanje tajnih telegrama (Kejblgejt) i Iračkih ratnih dnevnika,
koja je bila zadužena za „preduzimanje akcije" protiv Vikiliksa.
Slične, javno predstavljene istražne jedinice oformljene u FBI, CIA i američkom
Stejt Departmentu su još uvek aktivne.
Direktna cenzura
Primenjujući do sada neviđene mere cenzure
nad novinarskim tekstovima, Vlada SAD je izvršila pritisak nad internet
provajderima da bi prestali da pružaju usluge sajtu Wikileaks.org. Amazon je 1.
decembra 2010. Uklonio Vikiliks iz arhive svojih servera, dok je 2. decembra DNS
dinamičko ažuriranje na Wikileaks.org domen bilo prekinuto. Vikiliks
je u ovom periodu ostao onlajn zahvaljujući „mass-mirroring"
naporima, kada su hiljade ljudi koji podržavaju rad Vikiliksa kopirali sajt i
tako su hostovali svoje verzije ove platforme, i onda su distribuirali IP
adrese preko društvenih mreža.
Obamina administracija je upozorila
zaposlene u državnoj administraciji da su materijali koje je objavio Vikiliks i
dalje poverljivi - iako su ih objavile neke od vodećih svetskih medijskih
organizacija, uključujući Njujork Tajms i Gardijan. Službenicima
je rečeno da će se pristupanje tim materijalima, bilo na platformi WikiLeaks.org
bilo u Njujork Tajmsu smatrati kršenjem bezbednosnih pravila...
Finansijska cenzura: bankarska
blokada
Vikiliks se finansira donacijama ljudi
koji podržavaju njegov rad. U decembru 2010. Godine glavne bankarske i
finansijske institucije, uključujući i one poput VISA, MasterCard, Pay Pal i
Bank of America, podlegle su nezvaničnom pritisku SAD i počele su da odbijaju
da pruže finansijske usluge Vikiliksu. Blokirali su sve bankarske transfere kao
i donacije putem glavnih kreditnih kartica. Iako su ovo američke institucije,
njihova sveprisutnost u svetskim finansijama značila je da donatori iz SAD ,
ali i širom sveta nisu u mogućnosti da pošalju novac Vikiliksu da bi podržali
njegovu izdavačku delatnost.
Ova, kako je postala poznata, „Bankarska
blokada" je sprovedena bez bilo kakve sudske ili administrativne procedure
i ostala je na snazi i nakon objavljivanja ove knjige. Vikiliks je pokrenuo
sudske procese širom sveta da bi prekinuo ovu blokadu, tako da se, uz neke
preliminarne pobede, procesi nastavljaju. U međuvremenu Vikiliksu su blokirani
prihodi, rastu mu troškovi, a radi na finansijskim rezervama skoro dve godine.
Bankarska blokada predstavlja izraz moći
kontrolisanja finansijskih transakcija između trećih strana. Ona direktno potkopava
ekonomske slobode pojedinaca.
Maltretiranje Džejkoba Apelbauma i
Džeremija Cimermana
Džulijan Asanž je trebalo da govori na hakerskoj
konferenciji HOPE koja se 17. jula 2010. Godine održavala u Njujorku. Pošto je
on morao da otkaže svoje učešće Džejkob Apelbaum se pojavio umesto njega. Od
tog pojavljivanja Vladine agencije za sprovođenje zakona su započele kampanju
maltretiranja Apelbauma i ljudi koji su u njegovoj blizini. Kada god bi
napuštao ili se vraćao u SAD rutinski je zadržavan, pretresan i ispitivan na
graničnim prelazima uz uskraćivanje pravne pomoći. Oduzimali su mu opremu i
kršili njegova prava uz pretnje o dodatnim kršenjima njegovih prava. U njegovo
zadržavanje i maltretiranje bile su uključene desetine američkih Vladinih
agencija od upravi za imigraciju i carinu Ministarstva unutrašnje bezbednosti
do Vojske SAD. Tokom zadržavanja su mu čak , kao metod prisilnog potčinjavanja,
branili odlazak u toalet. Sve to vreme Apelbaumu nikada nije bio optužen ni za
šta, niti mu je Vlada rekla koji su razlozi za uznemiravanje.
Sredinom juna 2011. godine, dok se
pripremao da se ukrca u avion na vašingtonskom Djuls aerodromu, Džeremi Cimermana
su zaustavila dvojica, kako su rekli, FBI agenata. Agenti su ga ispitivali o Vikiliksu
i pretili su mu da će ga uhapsiti i strpati u zatvor.
Apelbaum i Cimerman su samo dva primera su
duge liste prijatelja, onih koji podržavaju ili navodno sarađuju sa Džulijanom Asanžom,
a koji su bili podvrgnuti maltretiranju ili nadzoru od strane američkih
državnih agencija. Ta lista uključuje i advokate i novinare koji su sarađivali
sa Asanžom i Vikiliksom u svom profesionalnom kapacitetu.
A 1.
Diskusija
i učesnici diskusije
Džulijan Asanž (Julian Assange)
je glavni urednik i vizonar Vikiliksa. Kao jedan od začetnika Cypherpunk mejling liste Džulijan je sada jedan od najistaknutijih eksponenata sajferpank
filozofije u svetu. Njegov rad sa Vikiliksom dao je političku vrednost tradicionalnom geslu sajferpanka: „...privatnost
za slabe, transparentnost za moćne". Iako njegove najupečatljivije aktivnosti uključuju snažne akcije slobode
govora, koje će dovesti do transparentnosti
i odgovornosti moćnih institucija, on
je, takođe, i odlučni kritičar državnog ili korporativnog zadiranja u privatnost
pojedinaca. Džulijan je autor brojnih softverskih
projekata koji su u skladu sa sajferpank filozofijom, poput prvog TCP/IP skener
portova strobe.c, rubberhose deniable encryption file, originalnog koda
za Vikiliks. U tinejdžerskom dobu Džulijan je bio istraživač prvobitnih kompjutera i bezbednosti mreže, pre nego što su neke vrste hakovanja
zakonom definisane kao kriminalna aktivnost. Nakon toga postao je aktivista i
internet provajder u Australiji gde je, tokom 1990-ih, Džulijan zajedno sa Sulet Drajfus napisao istoriju međunarodnog hakerskog pokreta pod naslovom „Podzemlje", na kojoj je i zasnovan
istoimeni film.
Džejkob Apelbaum je osnivač „Noisebridge" u San Francisku i član „Kompjuterskog kluba Haos Berlin" i programer. Džejkob je zastupnik
i istraživač na Tor projektu, koji podrazumeva sistem onlajn
anonimnosti za sve ljude koji žele da se
suprotstave nadgledanju i žele da izbegnu
internet cenzuru. Njegov fokus tokom poslednje decenije je pomoć aktivistima koji se bore za zaštitu životne sredine i
ljudskih prava. U tom cilju objavio je istraživanja o vezi sa
bezbednošću, privatnošću i anonimnošću u mnogim
oblastima, od kompjuterske forenzike do upotrebe medicinske marihuane. Džejkob veruje da svi imaju pravo da čitaju, bez ikakvih ograničenja, kao i pravo da se slobodno izražavaju, bez izuzetka. Kada je 2010. godine Džulijan bio sprečen da govori u
Njujorku, Džejkob se obratio umesto njega.
Od tog trenutka on, njegovi prijatelji i porodica su izloženi maltretiranju od strane Vlade SAD: ispituju ga na
aerodromima, nasilno pretresaju dok mu bezbednosni službenici indirektno prete silovanjem u zatvoru,
oduzimaju mu opremu, a njegove onlajn provajdere tajno pozivaju na sud.
Endi
Miler-Magun je dugogodišnji član „Kompjuterskog kluba Haos" u Nemačkoj gde je bio i član uprave i
portparol. On je jedan od osnivača EDRI (European
Digital Rights), nevladine organizacije koja se bori za primenu ljudskih
prava u digitalnoj eri.
Od
2000. do 2003. godine Evropski internet korisnici su ga izabrali za evropskog
direktora ICANN-a, korporacije koja je zadužena za kreiranje
globalne politike o dodeljivanju imena i brojeva na internetu. On je stručnjak za telekomunikacije i druge oblike nadzora i kao
novinar pokriva pitanje industrije nadzora kroz svoj viki projekat buggedplanet.info.
Endi
radi na kriptografskoj komunikaciji tako da je osnovao kompaniju „Cryptophone" koja je na komercijalno tržište izbacila aparate
za bezbednu glasovnu komunikaciju, a pruža i usluge
savetovanja u oblasti arhitekture mreže.
Džeremi Cimerman je koosnivač i portparol građanske aktivističke organizacije „La Quadrature du Net", najistaknutije evropske
organizacije koja se bori za pravo na onlajn anonimnost i koja promoviše svest o regulatornom napadu na onlajn slobode. Džeremi radi na izgradnji alatki koje će javnosti omogućiti učešće u javnoj debati i
tako dovesti do promena. On je veoma uključen u rat oko
autorskih prava, debate o neutralnosti interneta i drugim regualtornim
pitanjima koja su ključna za budućnost slobodnog interneta. Nedavno je njegova grupa „La
Quadrature du Net" ostvarila
istorijski uspeh na evropskoj političkoj sceni, jer su
uspešno predvodili kampanju kojom
su porazili AKTA (Anti-Counterfeit and Trade Agreement) u Evropskom
parlamentu. Nedugo nakon učešća u diskusiji koja čini osnovu ove
knjige, Džeremija su zaustavila dvojica FBI
agenata dok je napuštao Sjedinjene države, da bi ga ispitivali o Vikiliksu.
A
1.
Šta je sajferpank?
Sajferpanks
zagovaraju upotrebu kriptografije i drugih sličnih metoda kao sredstva za postizanje društvenih i političkih promena.
Osnovan početkom 1990-ih, pokret je bio
najaktivniji tokom 'kriptoratova' 1990-ih, kao i tokom internet proleća 2011. godine. Izraz Sajferpank, je složenica sastavljena od pojmova kriptografska šifra (cypher) i pank (punk), i 2006.
godine dodat je u Oksfordov rečnik engleskog.