Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (16)
Poljupci sa Danilom
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I,
uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj
strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži
veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji
svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno
samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde
tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.
Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz
partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim,
oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve
dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno,
za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije.
I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa
vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski
očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce
pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji
ljudi...
Priredio: Milan Glamočanin
Dobili
smo nove ''reformatore'' pravosuđa. Osim mladoumnog ministra pravde Nikole
Selakovića, tu su i državni sekretar u ministarstvu Danilo Nikolić, bivši
predsednik Okružnog suda u Nišu, i pomoćnica ministra Ljiljana Blagojević,
sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu. Šta se može očekivati od nove
reforme? Odgovor možete dobiti iz priloga koje objavljujemo, kao
ilustraciju trenutnog stanja, i ko su ljudi sa kojima treba da idemo u budućnost.
Poljupci
sa Danilom
Piše:
Insajder S -7
Ja
bih nešto o Danilu Nikoliću, bivšoj komunističkoj perjanici, borcu
protiv verbalnog delikta, dželatu nezadovoljnih psovača države i Predsednika, udvaraču
i dupeliscu svih Sekretara i Predsednika Komiteta, „velikom"komunisti,
socijalisti, dupeuvlakača demokratama, velikom Demohrišćaninu, pa pripadniku
Koštuničinih snaga, pa Vučićevoj armadi, pa....nije tu kraj, videćemo gde će
potok da ga odnese.
Sve je
to bio, a biće i dalje, sve dok aktuelne vlasti podržavaju poltrone, udvarače,
a on to može, čovek čiji je obraz deblji od đona, čovek koji je najbogatiji u
srpskom pravosuđu, i čija se imovina ceni na desetine miliona evra. Zaradio je
on to poštenim radom. „Ja sam častan i pošten", možete čuti u
razgovoru sa njim desetak puta za pola sata. Nemojte da ga pitate za prvi
milion. No, da krenemo redom...
Danilo
Nikolić je danas državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije, novi
''reformator '' srpskog pravosuđa. Ako se sazna ko je Danilo Nikolić, znaće se
i kuda ona vodi.
Iz
jedne zabiti kod Nikšića dođe seljanče u Niš, sa iscepanim pantalonama, da
stekne znanje na Pravnom fakultetu. Odmah započe borbu laktovima, ali
znanje mu nikakvo. S obzirom na intelektualni nivo, jedva po koja šestica, ali
mu nije nedostajala veština u pronalaženju grana na stablu ukorenjenih zemljaka
koji su uveliko vladali u gradu na Nišavi. Završi fakultet sa prosečnom
ocenom 6,2, ali je već doktorirao poltronisanje i udvaranje. Malo je vremena
proveo u Opštinskom sudu u Nišu, kada ga i pored izuzetno lošeg kvaliteta rada izabraše
za sudiju Okružnog suda. U dva mandata je bio sekretar partijske organizacije,
pa je i mimo statuta molio da bude izabran i treći put. Bio je besprekoran u
obračunu sa ljudima nezadovoljnih siromaštvom i psovačima sistema, tri, četiri,
pet godina za psovku! Po kvalitetu u prvostepenoj krivičnoj materiji bio je
najlošiji sudija od postanka suda, sa 75% ukinutih odluka. Ali to mu nije
smetalo da napreduje.
Odlazi Danilo
u Republičko veće sindikata, za sekretara, ali zbog mućke sa stanovima sa
tadašnjim predsednikom sindikata, najuriše ga sa posla. Opet se vraća u Okružni
sud u Nišu. Počinje da radi za pare. Običnu potvrdu ne potpisuje dok mu se ne
plati. Konfekcija marka, putovanja, a potom plac u Budvi, lokali u Nišu i to u Dušanovom
bazaru od 100 kvadrata, na Bulevaru, pet lokala preko puta suda, kažu da
ima na ime supruge Dijamantke šest lokala u podzemnom prolazu, stan za ćerku od
130.000 maraka.
Kad
kupi neku nepokretnost uvek kaže da je prodao plac u Budvi, i tako ga prodavao
oko pet puta, i da mu je pomogao Radule Karadžić. Kao predsednik
Okružnog suda kupuje kuću u najlepšem delu Niša, i to sve od sudijske
plate.Automobil koji su mu „ukrali„ naplatio je od osiguranja, pa kad su mu ga
pronašli i vratili, taj častan i pošten čovek ga prodaje i uzima novac.
Kao
sudija Okružnog suda mnogo se družio sa tadašnjim Republičkim javnim tužiocem Simićem,
pa kad ovog smeniše, više ga i ne poznaje.
Nikada
u životu nije presudio nijedan slučaj sa drogom, ali kad mu profesor Čejović
iz Kragujevca i njegova saradnica napisaše magistarski rad u vezi droge, poče
da se deklariše kao veliki sudija. Isti taj profesor Čejović, s kojim se okumio,
napisao mu i doktorsku disertaciju , pa kad profesor upade u neke neprilike sa indeksima,
uvaženi „doktor" Danilo ga se odrekao, i počeo da priča kako profesora
lično ne poznaje.
Učlani
se dr Danilo u Demohrišćansku stranku, da bi ga birali za predsednika suda.
Tako se javno udvarao, sada pok. Vladanu Batiću, da je to bilo
žalosno i sramno gledati. Ode Batić, a on ne postade predsednik suda, i da
vidiš kako poče da pljuje po Vladanu!
Dođe
Koštunica, pa i „doktor" dođe do mesta predsednika Okružnog suda u Nišu.
Valjda zbog toga što se pri svakom susretu sa Goranom Ilićem, doktorom
sudske medicine, pomoćnikom ministra zdravlja kod Koštunice, ljubio i na ulici
i u hodniku suda. Šta su radili u kancelariji to niko ne zna.
Doduše
to ranije ljubljenje, nije mu pomoglo kod „žutih", kada se ljubio sa Vladimirom
Domazetom, koji je zbog siline poljubaca počeo da beži od njega.
I dođe
za ministra pravde izvesni Z. Stojković. Nezabeleženo druženje, pijančenje,
puni gepek viskija, pa pritisak na sudiju Katarinu Ranđelović - sloboda
za Pahomija! Nije mogao Stojković da spava u hotelu, doktor mu nije dao, spavao
je kod njega. Ode Stojković, doktor i njega izbrisa iz spiska „prijatelja".
Živi
život prevrtača, nazovi doktor, pripadnik svih posleratnih partija, a evri
kaplju li kaplju...Obećava, pritiska sudije ,otima od porodica ljudi sa crne
klupe, i bogati se. I gle čuda, u nekom momentu shvati da može i da se švaleriše,
pa krenu u seksualne avanture sa sudijskom saradnicom Snežanom Milenković,
rođenom 1977. godine, nešto mlađom od njegove ćerke. Ali, seks se plaća,
pa svojoj konkubini od „teško" zarađenih para kupi stan, tu nedaleko od
suda, da se za vreme toplog obroka odmori. Kad smo kod ove veze, doktor ostare
i, ode u penziju, ali kako valjda nema boljeg u ovoj napaćenoj zemlji, ode
i za državnog sekretara, ali svoju ljubav nije zaboravio.Nedavno je
odvede u Beograd u Ministarstvo pravde, da se slože, ali ne verujem da se i
množe.
Dođoše „žuti",
mnogo loše uradiše, ali imaše i jednu svetlu tačku, najuriše „doktora"iz
suda, kažu, dosta je krao, mnogo se obogatio i dosta mu više.
Počinje
Danilo kao advokat. Znanje oskudno, a želja za parama velika, pritiska
sudije , dosađuje, da bi u jednom momentu sadašnji VF predsednika Višeg suda Zoran
Krstić tražio izuzeće da bi ga izbegao.Tarifa je strašna. Za posredovanje u
predmetu krivice Novice Jovanovića iz Nišprodukta, radi
pomirenja sa roditeljima teško povređenog mladića, uze 200.000 evra!
Počinje
da preti sudijama, vrši pritisak, ali čulo se da završava posao, pušta ljude iz
pritvora. Za puštanje iz pritvora nasilnika koji su džipovima divljali po
pešačkoj zoni u Nišu, i to nekoliko dana nakon pritvaranja dobio je stan, a
sudiju Irenu Bošković, koja posluša doktora i ukinu pritvor prebaciše
da radi ostavinske predmete.Taj koji mu je dao stan odmah pobeže za Nemačku i
predmet još nije završen.Odbrana koju pruža okrivljenima sastoji se od
obećanja, i za to se plaća najmanje 10.000 evra.
Postao
je veoma blizak sa vodećim narko bosom za južnu Evropu Ajkovićem, i to
prijateljstvo je nastavio da gaji i kao državni sekretar, dok ne uhapsiše Ajkovića.
Zli jezici kažu da je i na njegovom platnom spisku.
Svi su
bili šokirani kad se učlanio u SNS, i zahvaljujući dr Zoranu Perišiću,
sadašnjem Gradonačelniku Niša, čija je dva predmeta krivice držao u fijoci,
odmah je avanzovao. Za dlaku mu izbeže mesto ministra pravde, ali dobi je mesto
državnog sekretara. Njegova ćerka Irena , bivši zamenik Opštinskog
tužioca, ostala je da se bavi advokaturom, i tu počinje bogata žetva. Ćerka
Irena, koja za pravnika kaže da je pravno lice , brani okrivljene u najljućim
slučajevima, ali bog me ubio, ako je u stanju da nekog brani i za šumsku krađu.
Ali tu je tata, državni sekretar u Ministarstvu pravde, tako da svaka njena,
nazovi odbrana, košta najmanje 10.000 evra. Tu su okrivljeni dobro poznati u
Nišu, Zoran Đurđanović, Uroš Jevremović, kojima „doktor"obeća
slobodu za više krivičnih dela u slučaju Nišprodukta.
I uze
im po „desetku". Milošu Savić uze isto toliko za
slobodu, ali ima „neposlušnih"sudija koji ga se ne boje. Miloš umesto
slobode dobi tri ipo godine, pa sad traži pare nazad, preti. Državnom sekretaru
se ne vraćaju pare, pa mu nudi spas kod Apelacionog suda. Kaže, zadužio neke
sudije, biće dobro. Miloš nestašan pa opet ode u pritvor, spas za „doktora"
za trenutak, ali dokle.
Može
i koverta umesto poljupca
Dača je
veliki Srbomrzac. Do izbora za predsednika Okružnog suda, s ponosom je isticao
da je crnogorski državljanin.
Sada,
kao državni sekretar, u dilu je sa advokatom Milanom Petrovićem, najpokvarenijim
među advokatima, pruža odbranu i logističku podršku svom patronu Ajkoviću
koji je uhapšen. Do hapšenja Ajkovića vikend o trošku države je bio rezervisan
u kafeu kod „Ace kaktusa", velikog finansijskog patrona Napredne
stranke.Tu su „doktor'', i doktor Perišić, neki ljudi iz policije, koji sa
dolaskom novog načelnika odoše u prošlost.Kroji se politika, biraju se sudije,
tužioci. Sa svojom ćerkom čini čuda, otima.
I krenu
akcija „Grom". Počeše hapšenja i po Nišu. I ko tu najviše profitira:
naravno, najviše profitira Državni sekretar, nazovi doktor! Pogađate, očevi,
majke, kumovi, prijatelji pohapšenih, pohrliše kod „velikog" advokata,
ćerke Državnog sekretara, Irene Đorđević, koja obećava, laže, a „doktoru"
njegova nova partija sa ovom akcijom će da kupi vilu u Kanu, neku pored vile
koju je kupio Boško Ristić Manulać, advokat ovdašnji.
Ej,
moj Vučiću i Selakoviću, „doktoru" Danilu do sada ubaciste u džep
milion evra, i tek mu ubacujete! Ej Srbijo, teško tebi kad si spala da ti
državni sekretar u Ministarstvu pravde bude čovek ogrezao u kriminalu,
kriminalac najvišeg ranga, najveći poltron i dupeuvlakač.
Danilo vršlja
po Srbiji, bira sudije i predsednike sudova, tužioce, bira u Apelacioni
sud sudije Boškovića, Bulatovića, Dijanu Janković, koji brat bratu ne
vrede ni pola sudije Osnovnog suda, ulaže u njih zbog ćerke, a i zbog sebe,
kada se vrati u advokaturu, obećava, pljačka. Pravi raspored poslova u
sudovima. Ono što je radio Boško Ristić u pravosuđu nije ni deo onoga
što radi ovaj nezajažljivac. U srpskom pravosuđu ništa se, danas, ne može
uraditi bez njega. Prvo se sa Danilom treba poljubiti, a onda mu dati koverat.
Bez toga ne ide.
A.
1
Satrli
me Slavica i Dragec
(pismo
Milana Vučkovića iz Čačka)
Poštovana
gospodo, obraćam Vam se sa molbom da objavite moju životnu priču, moju borbu za
istinu i pokušaj ispravljanja nepravde koju mi je ova država učinila pre skoro
20 godina.
Zovem
se Milan Vučković, rođeni sam Kragujevčanin, a sada živim u Čačku. Potičem
iz policijske porodice, deda mi je bio predratni žandarm, Milomir Vučković, moj
otac Spasoje je penzionisani oficir policije, a i sam sam završio srednju
policijsku školu kao jedan od đaka generacije.
Po
završetku škole, raspoređen sam u PU Kragujevac na radno mesto policajac
pripravnik. Dozvolili su mi da radim samo 11 meseci, ali i u tom kratkom
periodu sam jedini hapsio ljude koje niko drugi nije smeo i time se zamerio
svojim starešinama. Naime, posle 11 meseci rada, tačnije 10. 2.1994. godine
ubijen je moj najbolji prijatelj, Goran Mihailović, iz
Kragujevca, za čije sam ubistvo optužen, a kasnije i osuđen.
No, krenimo
redom...
Po ubistvu
mog prijatelja, sadašnja ministarka zdravlja me veštači i svojim nalazom me
oslobađa, i puštaju me iz pritvora u kojem sam proveo 28 dana. Međutim, godinu
dana nakon toga počinje moj pakao. Upućuju me na ponovno veštačenje gde me
ponovno veštači Slavica Đukić Dejanović, i koja tada menja svoj
nalaz u potpunosti, i upućuje me u ludnicu - bolnicu Centralnog zatvora. Posle
godinu dana provedenih na slobodi, koju mi je ona omogućila svojim prvim nalazom,
kada nisam napravio ni najmanji eksces, ona posle godinu dana me proglašava
opasnim za okolinu i upućuje na meru lečenja i čuvanja u ustanovi zatvorenog
tipa.
Po izdržanoj
kazni počinje moja borba za istinu. Sada nakon skoro 20 godina dolazim u posed parafinske
rukavice koja mi je skinuta u noći stradanja mog prijatelja, i koja je negativna,
a koja se nigde nije pominjala u sudskom postupku i koje nema u sudskoj
presudi.Obraćao sam se unutrašnjoj kontroli MUP- a, ministru policije,
gospodinu Vladimiru Božoviću, predsedniku Nikoliću, direktoru policije, ali
nema odgovora ni od koga.
Moj problem
sastoji se u sledećem: podneo sam zahtev za obnovu sudskog postupka, ali
caka je u sledećem: Policijska uprava Kragujevac u saradnji sa sudom u
Kragujevcu sakrila je glavni materijalni dokaz koji dokazuje moju nevinost,
takođe umešana je i ministarka zdravlja jer veštačiti prvi put i osloboditi me,
pa posle godinu dana menja nalaz, što dokazuje pritisak koji je vršen na nju.
Takođe, predsednik sudskog veća koje me je osudilo je sadašnji predsednik
Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević Dragec.
Postavljam
pitanje - ko sme udariti u ovoj zemlji na ministarku zdravlja i predsednika Kasacionog
suda, koji su po mom mišljenju, osvedočeni kriminalci, i želim javno to da kažem,
ali ja ću svoju istinu dokazati i za sve što vam tvrdim imam materijalne
dokaze. Imam dokaz da su u sudu i tužilaštvu Kragujevca uništeni kompletni
spisi iz mog predmeta, iako se moraju čuvati još dve decenije. Takođe imam
presudu u kojoj se ne pominje parafinska rukavica, a sada imam i nju, koja
pokazuje da uopšte nisam pucao u vreme stradanja mog prijatelja.
A.
1
Sudije
zapalile i vatrogasca
Prošlo je već više od godinu dana od kako
je iz stana na Dorćolu, koji je otplatila pre 15 godina, zajedno sa porodicom
izbačena Rada Marković. Ceo događaj, poznatiji kao "slučaj porodice
vatrogasca Matića", svojevremeno je uzburkao javnost, ali je u međuvremenu
sve pokrio zaborav. Jedino se još nesrećna porodica vatrogasca Matića bori za
pravdu i povraćaj otete im imovine.
Kao što je poznato, Rada Marković je 1999.
kupila stan u beogradskoj Višnjićevoj ulici 9 koji je investitoru uredno otplatila.
U međuvremenu se pojavila advokat Milica Đurković koja je tužila
investitora dokazujući da je upravo ona pravi vlasnik pomenutog stana. O
postojanju spora ne samo da nije bila obaveštena Rada Marković, već ni tuženi
investitor. Njega je, navodno, zastupao advokat Novica Lalić koji je
uredno primao sudske pozive, ali nije odlazio na ročišta. Zbog takvog ponašanja
branioca tuženog Đurkovićka na kraju dobija spor, a zatim uz pomoć izvršitelja
i policije na ulicu izbacuje Matićeve.
Da je svojevremeno advokat Lalić priznao
kako nije u kontaktu sa tuženim, sud bi istome morao direktno da se obrati i
spor bi imao sasvim drugačiji ishod. Greške advokata su i greške klijenta.
U međuvremenu su nesrećni Matići došli do
obilja dokaza koji potvrđuju kako je ceo slučaj dobro smišljena prevara korumpiranog
sudstva Srbije. U postupku 5P-15179/12 pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu
advokat Novica Lalić dopisom od 13. avgusta 2012. potvrđuje kako je
"punomoćje otkazano još pre više od pet godina". U postupku 45P-1714/2011
pred Privrednim sudom u Beogradu, međutim, advokat Lalić i dalje prima poštu za
klijenta koga već duže od pet godina ne zastupa?! O svemu je obaveštena
Advokatska komora, ali ona ne vidi nikakvo neetičko ili neprofesionalno
ponašanje svog člana Novice Lalića.
Porodica Matić dolazi i u posed veštačenja
iz novembra 2003. godine koje je uradio sudski veštak Vukašin Spasić i
predao Drugom opštinskom sudu u Beogradu u predmetu Ki.2522/03, a kojim je
utvrđeno da Milica Đurković nikada nije otplatila sporni stan, zbog čega joj je
isti i oduzet i prodat Radi Marković. Pomenuto veštačenje se kasnije nigde više
ne pojavljuje u sudskim postupcima.
Sudija Mirjana Trninić na osnovu
presude u postupku 45P-1714/2011 donosi izvršno rešenje I1739/2012 na osnovu
koga je porodica Matić iseljena iz svog stana, iako je izvršni dužnik u stvari SZ
"Pobeda".
Postupajući sudija u predmetu 45P-1714/2011
pred Privrednim sudom u Beogradu bila je Ružica Banjalučkić koja brka
dva potpuno različita pravna subjekta: "Inženjeringpromet" AD
Ub i DD "Inženjeringpromet" Ub (postoji još i
"Inženjering" d.o.o. Beograd čiji je zastupnik Milisav Moskovljević,
bivši direktor DD "Inženjeringprometa" Ub), pa tako po potrebi
onih koji je podmićuju donosi presudu protiv preduzeća koje nije ni bilo tuženo.
Najvažniji dokaz da korumpirane sudije
vode postupak čije su žrtve članovi porodice Matić, jeste prvostepena presuda u
predmetu P5039/2012 koju donosi sudija Mirjana Jovanović. Odbijanje tužbenog
zahteva Rade Marković uz obrazloženje da ista nema izvršnu sudsku presudu kojom
bi dokazala da je vlasnik predmetnog stana je kriminalna odluka (citat iz
rešenja 5 Pž 1109/12 kojim je presuda ukinuta).
Konačno, Privredni apelacioni sud donosi
3. aprila 2013. rešenje u predmetu 1Pž-2487/13 kojim podnesak "Inženjeringprometa"
ceni kao zahtev za ponavljanje postupka koji prihvata. Iako je od tada prošlo
više od osam meseci, stranke još uvek nisu dobile pomenuto rešenje, niti je
Privredni sud u Beogradu počeo sa ponovljenim postupkom.
Porodica Matić je sa maloletnim detetom na
ulici, a nadležni uporno odbijaju da ispitaju krivicu onih koji su do ovoga
doveli. Više javno tužilaštvo u Beogradu je odbilo zahtev Matićevih za
pokretanje istrage protiv sudija Ružice Banjalučkić, Mirjane Trninić i Mirjane
Jovanović. Ni sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežana Trifunović, Anja
Popović Petrović i Svetlana Aleksić nisu u radnjama advokata
Milovana Lalića i Novice Lalića videle ništa nezakonito, zbog čega su odbile
zahtev za sprovođenje istrage protiv istih.
Klasična omerta, zavera ćutanja, kojom se
štite kriminogeni delovi pravosuđa Srbije. Jednog dana će slučajem Matić da se
pozabavi i Sud za ljudska prava u Strazburu, a onda će ovdašnja javnost da se
zapanji kada sazna da naša država iz budžeta mora da plati milione evra kao
odštetu nesrećnim Matićima. Toliko nas redovno koštaju nestručnost i lopovluk
koji haraju srpskim pravosuđem.