Nismo mi od juče
Epizoda 122
Zoran Milojević
Junak mog detinjstva, mornar Popaj,
napunio je osamdeset pet godina. On je oduvek imao, bio i voleo sve što ja
nisam. Imao je jake mišiće, bio je pušač i voleo je spanać i Olivu koja izgleda
kao slika na kojoj je skakač sa motkom, bez skakača. Eh kada bi se popaj rodio
među Srbima, pa da sveže Velikog Badžu i popne ga na jednog od dva Roksandićeva
konja ispred Skupštine, da ga kljucaju orlovi i gavrani i da ga najnemoćniji
golubovi obeleže svojim izmetom.
On bi svim Olivama sa svih medija zapušio
usta i podario im metlu sa oznakom " Er Srbija", uz kartu u
jednom pravcu ka Marsu. Svaki Pera Ždera bi morao na rigoroznu dijetu i srpski
narod bi počeo da diše. I prestala bi potreba za kalibrom od koga rana teško zarasta.
Znajući sadržinu mojih romana, mnogi me
pitaju šta mislim o prvom delu serije "Ravna gora". Posle prvih
epizoda sam nešto prigovarao, a sada sam na promociji istoimene knjige video
Vuka Draškovića, zaćutao sam sasvim.
Znajući koliko Vuk ništa ne zna o Ravnoj
Gori, niti išta razume o ravnogorskoj ideji, mislim da je po moj nervni sistem najzdravije
da ćutim. Ćutanjem se najviše kaže. Ko od Srba razume, razumeo je, ko ne
razume, razumeće. Doći će dan kada će sva Srbija razumeti.
Drugi levičar, Dragan Bjelogrlić se busa u
grudi kako se ponosi srpstvom i lamentira nad siromaštvom naroda i tvrdi kako
će opet morati da se desi revolucija. Ali drug Bjelogrlić nikako da kaže
a protiv koga bi se desila ta revolucija u Srbiji? Protiv najbogatijih Srba?
Miškovića, člana predsedništva CK SKS kada
mu je predsednik bio Slobodan Milošević? Najbogatiji Srbi su danas, od jednom
bivši komunisti njihovi sinovi ili đaci. Nijedan od bogatih Srba nije
simpatizer Ravnogorskog pokreta. U koga će, dakle pucati budući Bjelogrlićevi
revolucionari? Voleo bih da čujem objašnjenje!
Izvesna Almira, ili slično, pevačica iz
Sarajeva, često peva na Hrvatskoj televiziji tzv. "sevdalinke" za
koje se već tvrdi da su bošnjačka narodna muzika. A te "sevdalinke" uglavnom
su komponovali Srbi: "...U lijepom starom gradu Višegradu" (Dragiša
Nedović) "Banjaluko i ta tvoja sela" i prođoh Bosnom kroz gradove
(Krnjevac) "Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije (Novica Negovanović)
"Malenim Sokakom" i "Kada sretneš Hanku" (Rade
Jovanović)...
Vrhunac bezobrazluka je da dotična
pevačica iz Sarajeva, kao najpopularniju "sevdalinku" peva "Karanfil
se na put sprema", pesmu ispevanu u vreme Cara Dušana. Karanfil je mlad
vojnik, koji prvi put kreće u rat. Oteli su nam teritorije, oteli jezik, oteli
pismo, na redu je pesma. Ima li nekoga da u ime Srba vikne: "Dosta
bre!"
Srbi jesu malobrojan narod ali su i
narod sa genom velikog naroda. Ne dozvolimo da nas prisvajaju, Srbi nisu usvojenici
za koje se traži hraniteljska porodica.
Deca u Novom Pazaru, školuju se na
Bosanskom jeziku. Zadivljen još jednom tekovinom pobede partizana nad
četnicima, ipak sam se zamislio. Šta ako neko od te dece bude hteo da studira
na Medresi već na Beogradskom unverzitetu? Došao mladi Novopazarac na medicinski
fakultet, predaje dokumenta i kaže službeniku na prijavnici:
"Selamim te, akbabab ukabulio sam
zahtev za hećima izdurati!"
Srbija je definitivno u nokdaunu, tetura
se, ruke joj nemo bivaju pružene u nepoznato, kao slepac u noći.