Natrag
Antikultura
Politika razularenih poluinteligenata, ili, kako se odbraniti od komaraca
Ples sa vukovima
Ustajući u odbranu naše poznate balerine Aje Jung, Jelena Tinska je napisala otvoreno pismo javnosti u kome je prikazala i širu sliku provincijalnog i mediokritetskog nasilja koje vlada u takozvanim institucijama kulture. Tabloid objavljuje njeno pismo bez skraćenja.
Jelena Tinska
Udruženje baletskih umetnika Srbije sprovodi u poslednje vreme pravi linč protiv Aje Jung, diplomirane balerine, koja je imala sreću da joj pedagog bude Marija Janković, i koja se nije bavila klasičnim baletom, već je Beogradu donela Beogradski Festival Igre, i izdigla ovaj grad izvan osrednjosti koja vlada u našem "velikom baletu", jer je škola, na žalost skandalozno loša i u njoj predaju oni učenici koji nikada nisu zaigrali. Jer su bili netalentovani, te su tu našli uhljeblje.
Tako da je na žalost, nas balet u zapećku, i jedine zvezde su Rus Konstantin Kostjukov i sestre Dragićević.Trenutno je balet Pozorišta na Terazijama za deset kopalja bolji od baleta Narodnog pozorišta.
Aja Jung smeta mediokritetima. Anonimusi koji su puni jeda i zla najradije bi je na lomaču, pa da odigraju oko nje dok bude gorela. Neku igru sa svoje dve leve noge, bez risa, sa kvrgavim kolenima sa kojim samo ovde mogu da dočekaju baletsku penziju. Sramota! Zašto Udruženje ne stavi na stub srama loš kadar iz baletske škole "Lujo Davičo"? Zahvaljujući lošoj školi i balet nam je loš. Zaboravljen. Najzad, zašto se malo ne pročešlja ko su ljudi koji su na celu UBUS-a, imaju li oni završenu baletsku školu, ili ne? Da li su uopšte kompetentni za svoje funkcije? No njima je Aja Jung trn u oku.
Prošle godine je bivša direktorka baletske škole Ksenija Kecojević, od 1975. do 1996. godine, tražeći Nacionalnu penziju, napisala u svojoj biografiji ortodoksnu laž, da je ona osnivač baletske škole "Lujo Davičo" i to nije zasmetalo Udruženju...Uzgred, osnivač i direktor te škole, od 1947. do 1949. godine, bila je Ani Radošević, balerina, koreograf i operski reditelj.
Udruženje baletskih umetnika Srbije sprovodi harangu nad Ajom Jung na sve moguće načine, i krajnje je vreme da se tome stane na put.Aja Jung je rođena u Beogradu, 1972. godine i diplomirala je u klasi pedagoga Marije Janković u Baletskoj školi „Lujo Davičo". Već 1989. godine, dobila je punu dvogodišnju stipendiju škole Džofri baleta (Joffrey Ballet School) u Njujorku, SAD. Od 1989-1992 paralelno je bila uključena u programe Baletskog instituta Njubert balet (Neubert Ballet Institute) pri Karnegi Holu i Brodvejskog plesnog centra (Broadway Dance Center).
1992. godine, bila je angžovana u američkoj produkciji mjuzikla Starlight Express u Bohumu u Nemačkoj, igrajući ulogu Elektre.
Samostalnu plesnu karijeru započinje odmah po povratku u Beograd, i ona beleži četiri celovečernje produkcije: Ofelija u ogledalu, 1992. (produkcija: City Ballet i Pozoriste Atelje 212, Beograd, koreograf Terence Clowe, Njujork); Ja, Meduza, 1994. (produkcija: City Ballet i Pozoriste Atelje 212, Beograd, Gradski teatar, Krf, Grčka, koreograf: Aja Jung); Zelle, 1999. (produkcija: City Ballet i Pozoriste Atelje 212, Beograd, koreografija: Aja Jung); Priča o Džozefini Bejker, 2002. (City Ballet i Beogradsko dramsko pozorište, Beograd, koreografija Aja Jung, režija Nebojša Bradić).
Svaki od ovih naslova je zabeležio vise od 100 izvođenja, u Srbiji i inostranstvu. Bila je na pozicijama producenta i direktora svoje trupe Belgrade City Ballet, od 1992 do 2005. godine. Istovremeno kao igračica i producent svojih predstava i gostovanja, beleži uspešne nastupe u SAD (Njujork), Kanadi (Toronto, Vankuver), Grčkoj (Atina, Solun, Larisa, Volos, Rodos, Patra, Krf, Hios, Hanja, Iraklion, Argostoli, Zakintos, Katerini…), Italiji (Palermo, Fivicano, Festival Versilijana, La Specija, Vijaređo, Luka, Parma, Karara, Livorno, Piza, Bolcano, Ravena…), Rusiji (Moskva), Francuskoj (Pariz, Arl, Avinjon), Meksiku (Halapa, Verakruz, Meksiko Siti), Kipru (Limasol, Larnaka, Nikozija), Ukrajini (Kijev, Odesa, Harkov), Venecueli (Karakas), Australiji (Pert), Škotskoj (Edinburg Festival), Srbiji (Beograd, Novi Sad - Sterijino Pozorje, Kruševac, Subotica, Zrenjanin, Obrenovac...), Crnoj Gori (Podgorica, Budva Grad Teatar), Republici Srpskoj (Banja Luka), Senegalu (Dakar), Rumuniji (Bukurešt, Sibiju), Poljskoj (Krakov, Varšava), Litvaniji (Kaunas, Vilnus), Jermeniji (Jerevan)...
Bila je međunarodni delegat - koordinator projekata pokretanja umetničkih sadržaja u okviru ambijentalne celine starog grada Krfa / UNESCO (projekat koji je prethodio projektu zaštite kulturne baštine Krfa od strane UNESCO), na Krfu u Grčkoj, od 1995. do 1998. godineSavetnik Opštine Krf za programe kulture, od 1997. do 1999. godine. Predsednik Saveta za igru SCG, CID UNESCO, od 2002. godine. Jedan od osnivača letnjeg festivala Corfu Fest, Krf, Grčka, umetnički direktor ovog festivala od 2002 - 2007. godine. Osnivač i direktor Beogradskog festivala igre, od 2003. godine, koji je danas jedan od najpoznatijih festivala igre u Evropi. Zahvaljujući ovom festivalu, Beograd je danas važno mesto u biografiji baletskih umetnika, grad u kome se svakog aprila predstavljaju i prepliću novi i kultni plesni komadi, u koji rado dolaze velike baletske zvezde i mladi umetnici koje je svetska kritika već najavila.
Posmatrajući Srbiju i region, ovaj Festival je doneo novu igru i smisleno pridobijao publiku. Tako je programe prethodnog izdanja pratilo preko 18.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara. Tokom prethodnih godina, publika je imala mogućnost da prati izvođenja više od 180 vrhunskih komada, upozna najvažnije savremene koreografe i otkrije plesne produkcije u isto vreme kada i velike svetske metropole.
Festival je uspostavio standarde savremene plesne i pozorišne estetike, i prikazujući vrhunske domete svetske umetničke igre, pružio istinsku podršku domaćim profesionalnim igračima, pedagozima, koreografima i mladim baletskim talentima. Da li su i oni bili svesni privilegije i dovoljno otvoreni da razumeju i otkriju benefite, pitanje je na koje će se odgovarati u godinama ispred nas. Uglavnom, na ovom Festivalu su gostovali Silvi Gilem, Miša Barišnjikov, Balet pariske Opere, Balet Teatra milanske Skale, Balet Monte Karla, Kraljevski flamanski balet, Veliki kanadski balet iz Montreala, Holandski plesni teatar (5 puta), Kulberg balet, Kompanija Akrama Kana....
Osnivač i koordinator Corfu Internatinal Dance Seminar (pod pokroviteljstvom CID UNESCO) u Grčkoj, od 2004 - 2008. godine. Međunarodni delagat CID UNESCO za region jugo-istočne Evrope od 2004-2010. godine, član finansije komisije UNESCO u Parizu, za dodelu sredstava projektima iz oblasti tradicionalne, klasične i savremene igre svetu, od 2005. do 2008. godine.
Organizator svetskih i regionalnih kongresa CID UNESCO (Pariz, Beograd, Krf, Atina, Naksos), organizator mnogih internacionalnih seminara klasičnog baleta i savremene igre u Grčkoj, Italiji i Srbiji. Organizator i producent gostovanja Nacionalnog ansambla Dora Stratu iz Atine u Beogradu, 2001. godine (Sava Centar), organizator i producent gostovanja Zvezda baleta Sankt Petersburga u Beogradu (Sava Centar), Solunu (Teatro Voriou Elados) i Krfu (Dimotiko Teatro).
Član žirija baletskih takmičenja Civitanova Danza, Bienalle di Danza Italia, saradnik dnevnih novina "Danas" iz Beograda, saradnik magazina Danza e Danza iz Milana. Jedna od osnivača i direktor Nacionalne fondacije za umetničku igru u Beogradu, od 2009. godine, u okviru koje je 2011. godine u saradnji sa Akademijom Teatra milanske Skale, pokrenuta prva privatna osmogodišnja Baletska škola u Srbiji. Nacionalna fondacija za igru je 2012. godine potpisala ugovor u saradnji sa Akademijom Vaganova, i danas svojim polaznicima omogućava rad sa ruskim i italijanskim pedagozima klasičnog baleta. Prva koprodukcija Nacionalne fondacije za igru i Narodnog pozorišta u Beogradu, plesna predstava "Prokleta avlija", biće premijerno izvedena 22. jula na Festivalu Grad Teatar u Budvi. Potpredsednik je evropskog ogranka Svetske plesne alijanse, sa sedištem u Rimu (WDA ITI - UNESCO), od 2010. godine
Udata je i ima dve ćerke, Doru (17) i Zoi (5,5). Govori engleski i grčki, a služi se italijanskim i francuskim jezikom.
Mislim da biografija ove simpatične, i energične mlade žene dovoljno govori o njoj. U ovoj našoj sredini, osrednjaci kolo vode, i ukoliko se neko uzdigne iznad njihovog nivoa, kao ptice zloslutnice se udruže i jedini cilj im je da ne dozvole da neko digne glavu.
Ova priča me je podsetila na velikog i talentovanog reditelja Ljubišu Ristića, čija se diplomska predstava Žorža Fejdoa "Buba u uhu" i danas još igra, ali veoma retko neko to spomene.
Takođe, predstave njegovog pozorišta KPGT, niko ne reklamira, niko o njima ne piše, jer mu navodno zameraju sto se jedno vreme bavio politikom.Kako ja vidim, svi koji su se bavili politikom od 2000-te su i dalje na vlasti. Menjaju stranke, funkcije i ne silaze sa ringišpila. Sa konja na magarca, sa magarca u raketu, pa na aždaju itd.
A Umetnost je Umetnost.Ona ne sme da se ignoriše. Umetnici su oduvek bili Ambasadori kulture jedne zemlje. Umesto da se ponosimo Ajom Jung, mi sve od sebe dajemo da osporimo to sto je ona uradila za baletsku umetnost.
Jednom davno, dok sam studirala glumu na Akademiji za pozoriste film radio i televiziju, kako se nekada zvao ovaj fakultet, neke interne nagrade su bile dodeljene. U stilu; "ja tebi vojvodo, ti meni serdare". I, ustao je Paja Vasić i rekao:"...čestitam kolegama na nezasluženim nagradama, i želim samo da kažem, da na lestvici života svako stoji na svojoj prečki. Ne može gore od onog iznad, kao ni dole, od onog ispod. Potrebno je samo malo se udaljiti i pogledati".
Aja Jung čvrsto stoji na svojoj lestvici. Iznad nje se naziru neka već ispražnjena mesta. Ne osvrće se dole, više je ne pogađaju, anonimna pisma sa poznatih adresa, i haranga. Ne treba sumnjati da će stići do samog vrha.
Na fejsbuku se pojavio jedan novi jezik zvani Blat (iz blata). Bas juče sam, braneći Aju Jung, dobila kofu zla od izvesnog anonimusa koji me je dakle, jer to je stil, odmah lično napao, tvrdeći kako ja nikada nisam stala na vrhove prstiju, kako iako nisam diplomirala glumu (izjavljujem da jesam!), kako sam poznata po skandalima..itd...Odgovorila sam mu da sam ja primljena u balet Narodnog pozorišta kao učenica baletske škole za volontera, povredila meniskus i otišla na Glumu. Kako je nisam završila, jer sam posle treće godine rodila dve ćerke i bila primljena u Pozorište "Duško Radović", gde sam stekla Internacionalnu nagradu za glumu, i to za ulogu Aske u predstavi "Aska i Vuk".
Dakle svi smo mi Aske. I život talentovanih ljudi među vukovima nije lak...Ali, mi ipak imamo svoje živote i ne bavimo se tuđim. Jadni, jadni oni koji su na to prinuđeni.