Dežurna

Kako je odlazak Mlađana Dinkića sa pozicije "vođe finansijske vlasti", na njegovo mesto doveo Sinušu Malog

Pljačka ne sme stati

Odlazak Mlađana Dinkića sa javne političke scene, samo je napravio prostor za dolazak novog zaštitnika krupnog kapitala i domaćih tajkuna - Siniše Malog, koga je odnegovao i danas kontroliše Danko Đunić, siva eminencija svih pljački Srbije poslednjih dvadesetak godina.

Igor Milanović

Grčkoj kompaniji OTE i italijanskom "Telekomu" 1997. prodato je 49 odsto akcija srpskog „Telekoma" za 1,56 milijardi nemačkih maraka. Istraga italijanskih organa je pokazala da je oko 150 miliona maraka preko Milana Beka, tadašnjeg ministra u vladi Mirka Marjanovića, kao mito trebalo da bude plaćeno italijanskim političarima, odnosno tadašnjem premijeru Romanu Prodiju i ministru Pjeru Fasiniju.

Pomenuti novac, međutim, nikada nije stigao do njih dvojice, već je po tvrdnjama italijanskog biznismena Igora Marinija završio na austrijskim računima. U najmanje jednom procesu završenim pred italijanskim sudom dokazano je da je dobar deo te svote izdvojen za plaćanje tajnih operacija italijanske kontraobaveštajne službe SISMI. Deo ove organizacije koji je tada delovao u Srbiji dobio je oko osam miliona maraka.

Novac je za ove svrhe, po prvim informacijama, "oprao" Milan Beko, ali se kasnije ispostavilo da je tu operaciju uspešno izveo jedan drugi tadašnji ministar Savezne Vlade - Danko Đunić.

Finansijski uspon Đunića započeo je kada se, po drugi put oženio Pavom Zečević, ćerkom uticajnog Milorada Zečevića, strica Žarka Zečevića. Pava je za direktora Beogradske berze izabrana 30. juna 1994. Pre toga je bila načelnik odeljenja u Saveznom ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj.

Zahvaljujući ovakvom položaju svoje supruge, ali i svojim odličnim vezama u inostranstvu, Đunić je organizovao komplikovanu mrežu kompanija po poreskim rajevima, preko koje je išlo pranje para za italijanski SISMI.

Preduzeće EKI ("Ekonomski Institut") koje je i danas u većinskom vlasništvu Danka Đunića, osnovalo je brokersku kuću "EKI broker", koja je u vreme dok je Pava Zečević bila direktor Beogradske berze, ostvarivala trećinu celokupnog prometa akcijama. I na ovaj način su oprani milioni maraka iz posla sa "Telekomom", prevashodno novac koji je dobila ispostava SISMI-a instalirana u Beogradu u prostorijama „Telekoma". U svakom slučaju, Beko bi imao težak posao da mu se u tom trenutku nije našao Danko Đunić, koji je na ovom poslu zaradio više miliona maraka.

Posle petooktobarskog puča Đunić postaje pravi vladar srpske privrede. Prvo za ministra ekonomije uspeva da postavi tadašnjeg suvlasnika EKI-a Aleksandra Vlahovića, a kada se ovaj istrošio, na njegovo mesto uskače Mlađan Dinkić, čija majka Mirosinka Dinkić u to vreme takođe poseduje akcije EKI-a. Ništa od toga nije slučajno. Dinkić je posle decenije haranja srpskom privredom postao iskorišćena roba, i morao je da ustupi mesto sledećem pulenu Danka Đunića - Siniši Malom.

Osim EKI-a i većeg broja preduzeća koja imaju ovaj prefiks (EKI Trade, EKI Properties, EKI Motors, Investment and construction...) Đunić je bio suosnivač ovdašnje ekspoziture konsultantske kuće "Deloitte & Touche" koja zajedno sa "Ces Mekonom" postaje ekskluzivni procenitelj vrednosti srpskih preduzeća, koja idu u privatizaciju. Za ovu Đunićevu kompaniju Siniša Mali je radio od 1995. do 1997. godine, a zatim je u praškom predstavništvu bio direktor od 1999. do 2001. godine.

Već u januaru 2001. Mali u 29. godini života postaje pomoćnik Aleksandra Vlahovića, tadašnjeg ministra za privredu i privatizaciju!Sa te pozicije odlazi jula iste godine, kada preuzima mesto direktora za tendere u Agenciji za privatizaciju, gde ostaje do 2003. godine. U to vreme su direktori Agencije bili Vladimir Čupić (bivši direktor Hypo Alpe Adria Banke, a sadašnji AIK Banke) i kasniji premijer i ministar finansija Mirko Cvetković. Upravo iz perioda vladavine tandema Cvetković - Mali potiče najveći broj privatizacija koje su kasnije poništene (ukupno 550).

Mali je ceo početak svoje karijere proveo pod budnim okom Danka Đunića, koji je na vreme uočio "kvalitete" današnjeg gradonačelnika Beograda, na prvom mestu pohlepu i bespogovornu odanost svojim gospodarima.

U isto vreme kada je Dinkić napuštao vladu Mirka Cvetkovića i gubio na političkom uticaju, Demokratska stranka kreće u napad na Đunića i Vlahovića, najviše da bi njihovim ucenjivanjem popunila svoje finansijske fondove pred naredne izbore. Zbog toga se Đunić politički okreće novoj snazi na domaćoj političkoj sceni - Srpskoj naprednoj stranci.

Osim neophodnih miliona evra, Đunić naprednjacima daje i Sinišu Malog, koji, iako je do tada bio aktivan funkcioner DS-a, bez problema i preko noći postaje finansijski savetnik Aleksandra Vučića. Zahvaljujući svom velikom uticaju na aktuelnog predsednika Vlade Srbije i zaštiti i finansijskoj podršci Danka Đunića, Mali je Dinkićev naslednik na mestu zaštitnika krupnog kapitala i tajkuna.

Ne treba smetnuti sa uma da su štampanje autobiografske knjige od preko 1.300 strana Đunićevog tasta Miodraga Zečevića finansirali "Viktorija grupa", "Zekstra" i "MK Komerc" Miodraga Kostića. Tu se vidi koncentracija srpskih oligarha oko Đunića, odnosno njegovog pulena Siniše Malog.

Odmah po dolasku naprednjaka na vlast 2012. godine, prekinute su sve istrage koje su se do tada vodile protiv Đunića. Nikoga više ne interesuje ni pet miliona dolara koliko je "Deloitte & Touche" uzeo za lošu procenu vrednosti „Sartida" i to preko zvanično dogovorene cene za ovu uslugu, a ne pominje se više ni sporno zemljište pored auto-puta Beograd - Šid uzeto PIK "Zemunu", kao ni mnoge druge mahinacije.

Iz predostrožnosti Đunić, ipak, više ne dolazi u Srbiju. Poznato mu je da Vučić voli da hapsi tajkune kako bi iz njih izvukao još para. Njegove interese u Srbiji sada zastupa Siniša Mali, a kada on lično mora da vodi računa o ovdašnjem poslovanju Đunić to čini iz svoje luksuzne kuće u Grčkoj.

Na četrdesetak kilometara od centra Atine, južno, prema Sunionu nalazi se Vouliagmeni, mesto u kome mnogi bogati Atinjani imaju svoje luksuzne vile. Tu su nekretnine kupili i Danko Đunić i njegov kum Milan Beko. U tom mestu se sastaje i sa Malim, koga je već preporučio svojim nalogodavcima iz evropskih obaveštajnih službi. Đunić u Srbiju nije došao ni na sahranu svoje majke! Ostatak vremena on provodi u Americi. Njegova tri sina - Luka, Vuk i Danko su devedesetih godina prošlog i u prvoj deceniji ovog veka, posećivali najskuplje fakultete. Najmlađi Danko je pohađao Berkli univerzitet, Luka je bio na Harvardu, a Vuk je studirao na Braun univerzitetu.

Luka i Vuk su bili direktori u „Caxton Asossiates", preduzeću koje posluje u okviru „Caxton Global Investment", odakle su otišli, jer su napravili manjak od milijardu dolara, što je oko osmine ukupnog kapitala kojim kompanija raspolaže. Krv nije voda.

Da bi ojačao svoje pozicije u američkom društvu, klan Đunić investira u tamošnje političare. Tako je Vuk Đunić 2012. donirao novac neuspelom republikanskom kandidatu za predsednika SAD Mitu Romniju.

Poslednja poslovna aktivnost Đunića u Srbiji bila je nedavna kupovina 7,8 odsto akcija „Metalca" kojih se u njegovo ime odrekla izvesna Nadežda Majstorović.

Novac srpskih tajkuna se posredstvom Siniše Malog prebacuje u njujorško predstavništvo ofšor kompanije „Skiff capital fund" Ltd čiji je direkor Danko Đunić. Kancelarije mu se nalaze u 215 Park Avenue, soba 2016 u Njujorku. Ovaj fond raspolaže sa oko 30 miliona dolara i prihvata uloge koji nisu manji od milion dolara. Preko ovog fonda sredstva se preusmeravaju na druge, različite fondove, koji po potrebi novac ulažu u Srbiju pod etiketom stranih investicija. U Srbiju pristiglim sredstvima zatim upravlja Siniša Mali, preko nekih od preduzeća koje kontroliše, a deo se obavezno izdvaja i za vrhovnog zaštitnika - Aleksandra Vučića.