Preduzeće "Lola fabrika odlivaka", dovedeno je do ruba propasti zahvaljujući (ne)poslovnoj politici dugogodišnjeg direktora Vukoja Vukojevića, čiji je cilj da njemu već poznati privatizacioni kupac, ovu firmu kupi za što manje pare i da ga, u znak zahvalnosti, zadrži na rukovodećem položaju. Istovremeno, Sindikat ovog preduzeća traži direktorovu smenu i istragu svih njegovih marifetluka, ali zvaničnici ćute. Očigledno i rukovodioci u Agenciji za privatizaciju imaju materijalnu korist od Vukojevićevih krađa.
Mersiha Hadžić
Preduzeće „Lola fabrika odlivaka" d.o.o. (skraćeno- „Lola Fot") pre agresije NATO-a na Srbiju bila je na Kosovu u mestu Lešak kod Kosovske Mitrovice. Od rata je njeno sedište u Beogradu. Jedini vlasnik je država, odnosno u „Loli Fot" je isključivo društveni kapital.
Iako preduzeće uspešno posluje, direktor Vukoje Vukojević, nije od 2002. radnicima uplaćivao doprinose. Za period 2002. do 2007. doprinosi su uplaćeni pomoću kredita iz Fonda za razvoj dobijenog preko veze i bez odluke organa upravljanja! Doprinosi za period od 2008. do 2010. plaćeni su kreditom dobijenim od Narodne banke Srbije. Kako direktor nije hteo da vraća taj kredit, koji je zbog kamata sa pet miliona dinara narastao na 50 miliona dinara, račun preduzeća je u 2014. bio 147 dana u blokadi.
Porezi i doprinosi za godine od 2011. do 2015. uopšte nisu plaćani, pa su ljudi na penziju čekali i duže od godinu dana. Radnici koji su zaposleni posle 2007. godine imaju problema sa lečenjem, jer im nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje.
„Lola Fot" posluje skoro isključivo preko posrednika sa kojima ugovore sklapa ili direktor lično ili neko od njegovih saradnika, u koga ima poverenja. Provizije iz ovih poslova se uplaćuju na direktorove privatne račune.
Poslednji finansijski izveštaj, za 2014. godinu, pokazao je gubitak od 50 miliona dinara, ali isti uopšte nije ni razmatran. Da jeste otkrile bi se mahinacije Vukojevića. Za organe preduzeća ostao je zato tajna i ugovor koji je 29. septembra 2014. Vukojević potpisao sa svojim prijateljem Božidarom Glišićem iz Smederevske Palanke.
Predmet ovog ugovora je pomoć u realizaciji ugovora sa nemačkom kompanijom „Takraf". Glišić će najmanje 10 meseci za obično birokratsko šetanje papira i nešto malo prevođenja dobijati mesečnu nadoknadu od 319.000 dinara. Ovaj ugovor se uveliko realizuje iako nigde u „Lola Fot" nije zvanično zaveden?!
Prilikom tendera za poslednji remont peći direktor je predlagao da bude prihvaćena ponuda ponuđača koji je njemu bio po volji. Drugi ponuđač je dao cenu za 10.000 evra nižu, pa je i direktorov omiljeni ponuđač morao da spusti cenu za 11.000 evra. Vrednost radova je iznosila 25.000 evra, što znači da je direktor za skoro 50 odsto pokušao da je uveća!
Ugovor za životno osiguranje zaposlenih kod osiguravajuće kompanije „Wiener Stadtische", nametnuo je direktor kako bi uzeo proviziju. Preduzeće je tri godine uplaćivalo rate za preko 150 zaposlenih, a sa tim se prestalo onog momenta kada je prestala uplata provizija.
Vukojević tri godine ignoriše i odluke organa upravljanja oko kupovine oštrilica za testere, jer ih o trošku „Lole Fot" oštri njegov rođeni bratanac u STR „Petar" u Leposaviću!
Malverzacije su rađene i ranije. Vukojević je bez ičije odluke za 750.000 evra kupio dve mašine, od kojih je jedna iz Nemačke. Novac je u vidu zajma dobijen od neke organizacije iz Prištine, ali u "Loli Fot" nema pisanih tragova ni kada i pod kojim uslovima je kredit uzet, niti da li je i kada vraćen. Direktor je samo usmeno obavestio organe upravljanja kako je sve regulisano, pa je zajam knjižen kao dobit?!
Sindikat radnika „Lole Fot" smatra da Vukojević više ne može da vodi preduzeće, jer ga je doveo do ruba propasti. O tome su obavešteni svi nadležni, ali za sada nema reakcije. Niko nije reagovao ni na mišljenje sindikata od 16. aprila 2015. kojim je odbijen Program o rešavanju viška zaposlenih.
Vukojevića štite pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vladislav Petković i Veselin Kočanović, rukovodilac grupe za privredu i ekonomski razvoj pomenute Kancelarije. Uz njihovu pomoć on pokušava da nađe privatizacionog kupca, iako radnicima priča kako se trudi da nađe strateškog partnera. Vukojević se nada da će novi vlasnik njega zadržati na rukovodećem mestu.
Sa svoje strane, radnici su se organizovali u konzorcijum, koji se prijavio Agenciji za privatizaciju kao zainteresovani kupac. Veća je verovatnoća, međutim, da će privatizacioni tender biti namešten kako preduzeće ne bi kupili zaposleni koji žele da ga spasu, nego neko ko će da ga rasproda i dobit podeli sa rukovodiocima i funkcionerima Agencije.