Kontranapad

Novi Sad: velike štetočine sakrivene u malim televizijama

Panonsko more

Među vlasnicima televizija koje nam je podarilo vreme privatizacije, retki su primeri novinara ili ljudi iz medija. Osnovali su ih oni koji su malo znali o tom području rada. Zamišljali su da će im televizija doneti veliki novac, da će imati značajan društveni uticaj i postati važni u svojoj sredini...Ustvari i suštini, oni ništa nisu znali niti razumeli o radu sa medijima, kao ni o novinarskom pozivu. Televiziju su pretvorili u svoju igračku ili igračku svojih bliskih. Stavljali su je u funkciju najprljavije političke manipulacije, sa njome su degradirali vrednosne postulate ozbiljnog i organizovanog društva. O novosadskom te-ve prostoru piše Miroslav Vislavski

Miroslav Vislavski

Televizija Panonija je krenula sa programom 2000 - te godine. Vlasnik je bio Zoran Andrić. Sumnjivci su govorili da ju je podigao Nenad Čanak, što je malo verovatno. Činjenica je da je u vreme njegovog najvećeg uticaja na političku scenu Novog Sada i AP Vojvodine, ova televizija imala program sa provojvođanskim prefiksom.

Sredinom prošle decenije, bila je veoma gledana, sa 190 zaposlenih! Kada je Andrić učinio poslovnu preorijentaciju posvetivši se saradnji sa farmaceutskom industrijom, prodao je brendiranu "Panoniju" u prilično okrnjenom izdanju Saši Vitoševiću, nekadašnjem ministru, saradniku Mlađana Dinkića. Vitošević je zet palanačkog paše, Nikole Pavičića, koji je potom postao vlasnik preduzeća "Global sid" sa farmom koja se bavi takozvanom organskom, a ustvari industrijskom proizvodnjom, pošto ima hiljade hektara. Preduzeće je kupljeno nakon malverzacija sa kojima je u javnosti optužen da je pisao Zakon po kome su stvoreni uslovi da dobije od države 50 miliona dinara za podsticaje u stočarstvu!

Novi vlasnik TV Panonija je trebao da razvije ovu televiziju za potrebe Ujedinjenih regiona. Kada je koncept da UR imaju više te-ve kanala pao, Saša Vitošević je brže bolje Panoniju ubacio kao vruć kesten Nadici Momirov, državnoj sekretarki za kulturu ministru Nebojši Bradiću, poznatijoj po aferi u vezi njenih stručnih kvalifikacija i fakultetske diplome, kojoj je članstvo u "ekspertskom" G 17 plus, omogućilo fantastičnu karijeru u kratkom periodu bavljenja politikom. Bila je poslanica u Narodnoj skupštini (u dva mandata), članica skupštinskih Odbora za rodnu ravnopravnost ...

Pod njenim vođstvom Panonija doživljava novi sunovrat, ona se naplaćuje i ostavlja zaposlene na milost i nemilost, bez zarada...

Momirova je televiziju "prodala" novom biseru političke scene, Nedeljku Šljivancu! Reč je o nekadašnjem čestitom električaru, simpatičnom Bosancu sa svim anegdotskim karakteristikama ljudi tog podneblja, koji je sa vremenima propasti tražio i našao svoje mesto među šibicarima iz devedesetih, švercerima i trgovcima sive zone. Imao je i svest o pogubnoj vlasti, bez obzira što je pripadao socijalistima, i bio deo njihove niskogradne infrastrukture. Kao što su komunisti nestali zbog "mangupa u svojim redovima", njihovi presvučeni falsifikati odeveni u socijalističke odore su doživeli izborni debakl 2000. zbog fukara prišljamčenih opozicionim političkim strankama. Među njima je bio i Nedeljko Neđo Šljivanac zadužen za "rad na terenu".

Nakon pobede DOS - a, Neđo se zalepio za, tada uticajnu stranku Reformista Vojvodine, u kojoj je bio spoljni momak. Kada je stranka oslabila, ostala bez svih relevantnih kadrova, osula se i neko vreme postojala samo na papiru, drug Neđo ju je oživeo. Baveći se poslovima koji su ostali večita nepoznanica, pa i danas kada je do nedavno bio suštinski vlasnik TV Panonija, uspostavio je stranačku infrastrukturu od nemuštog članstva do koga je došao sitnom korupcijom.

Uspeo je da obezbedi stranačke prostorije u Novom Sadu i u još nekim mestima u Vojvodini. Ali, ostao je bez pameti i pismenosti. Proterao je iole ozbiljne kadrove koji su mogli doprineti kontinuitetu pristojne i ozbiljne političke stranke, raspolažući njome kao privatnim vlasništvom i namećući besmisleni i kontraverzni sadržaj rada i svoj kvaziliderski autoritet. U nedostatku kadrova, angažovao je ljude vične peru i plaćao ih sitnim parama za usluge pisanja retkih stranačkih saopštenja, kojima je dokazivao postojanje stranke.

Onda mu je palo na pamet da pre pet godina formira "Vladu u senci". Njome je oponirao vojvođanskim demokratama i Bojanu Pajtiću. Nije posebno konsultovao "članove" Vlade u senci, niti je od većine tražio njihovu saglasnost. Agencijska vest u dvoje dnevnih novina je jedino "svedočanstvo" da je u AP Vojvodini formirana "Vlada u senci". Bio sam iznenađen, i sa smehom sam primio činjenicu da me je Neđo imenovao za "ministra sporta", iako nisam bio stranački organizovan. "Vlada u senci" se nikada nije sastala.

Od ove sprdnje nisam pravio slučaj, niti se time bavio... Smatrao sam to neozbiljnim činom, primerenim Neđi Šljivancu koga sam doživljavao kao poznanika od početka osamdesetih, koji je kao kum mog saradnika u SIZ za učenički i studentski standard Vojvodine u kome sam bio sekretar (1979 - 1986), dolazio da mi popravlja električne uređaje na kojima je nakon njegovih "intervencija" sledila veća šteta!

Neko vreme Neđo je stranku registrovao pod imenom MI Reformisti Vojvodine, dajući naglasak na inicijale imena jedinog upamćenog lidera ove stranke Miodraga Isakova. Kasnije, novi lider stranke drug Neđo je o drugu Miletu plasirao najružnije priče na račun njegovih strasti i moralnih kvaliteta, skinuo je početna slova "MI". Počeo je da pregovara sa Naprednjacima da im unese u koalicioni potencijal svoju stranku. Odustao je kada je pred vratima Tomislava Nikolića, proveo sate čekajući na prijem i na kraju otišao neobavljena posla.

Najveće dostignuće sa kojim je 2012 "išao u izbornu kampanju" bila je obnova jedne kuće u njegovom Temerinu. Zakupio je drug Neđo termine za izbornu kampanju na, tada već "umirućoj" TV Jesenjin, na kojoj sam vodio emisiju Kontranapad. Pojavljivao se nekoliko nedelja sa po nekim pratiocem. Bilo je komično kada je na pitanje koje sam mu uputio, ne znajući da odgovori, očima i rukom ispod stola signalizirao da o tome govori Petar Petrović, potpredsednik stranke, jedini koji se tu zatekao iz ekipe nekada kredibilne vojvođanske stranke. Ili, kada sam ga naveo na pitanje "autonomaštva", podsećajući ga da je sa radnicima "Jugoalata" demonstrirao 1988 i učestvovao u rušenju tadašnje političke garniture, nakon koje je AP Vojvodina ponirala svih ovih godina do statusa nerazvijenog područja u Srbiji! Drug Neđo je odgovorio da je "on skidao autonomaše", da je skandirao slogan: "Kruniću pizdo, što si narod izdo". Kada je upitan na demonstracijama da li zna ko je Krunić (Boško - u to vreme najuticajniji političar u Pokrajini), odgovorao je da ne zna ko je taj! Međutim, drug Neđo je tokom emisije odmah istakao: "Ja sam danas najveći autonomaš, ali sam za ekonomsku autonomiju Vojvodine" (youtube: pravda za sve 09 02 2012 reformisti). Kao da je 1988. bilo drugačije!?

Nakon neuspešnog nuđenja Naprednjacima, Šljivanac je napravio zaokret. Ponudio se Demokratskoj stranci za koalicionog partnera za jedno mesto u vojvođanskoj Vladi. Ovu ponudu Demokrate su prihvatile, videši u Neđi realnog Srećka Šojića koji je bio zahvalan terenski radnik. Išao je po mesnim zajednicama i u mesto Šojićevog "krompira sa brkovima" delio pakete sa bajatom prehrambenom robom. Nakon izbora istrgovao jedno mesto - za sebe. Imenovan je za pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku! U tom svojstvu, iako činovnik kome je zadatak da piše razna stručna akta, nije napisao ni jednu stranicu za protekle tri godine "na vlasti".

Dakle, Šljivancu pismenost nije jača strana. Konačno, taj kvalitet je nepoznanica mnogo većim tajkunima i medijskim magovima od Šljivanca. Prati ga glas da nije završio osnovnu školu. Ipak, uspeo je kao student privatnih fakulteta u Banja Luci i Beogradu da se domogne diploma sa dve visokoobrazovne ustanove!

Nije mu bila dovoljna funkcija da se javno pozicionira kao "važan". Kupivši od Nadice Momirov Televiziju Panonija sa mnogim recidivima dugova, namirio je svoju požudu da bude poznat. Pošto sam godinu dana pre toga već radio svoje emisije na Panoniji, ponovo sam se sreo sa neminovnim slučajnim pratiocem u životu. Ponudio mi je da sa njime vodim televiziju.

Znajući ga kao nepredvidivog, kao čoveka koji u trenutku menja nekoliko mišljenja i stavova, kao čoveka lažova koji se krio iza mističnih i zagonetnih poluinformacija, zahvalio sam i rekao da sam zadovoljan da i dalje radim samo svoje emisije koje nisam naplaćivao od televizije već iz sponzorskih aranžmana, istovremeno mu donoseći oko 80.000 dinara kao nadoknadu za dva sata programa na mesečnom nivou. Angažovao me je prekomerno, bezmalo da mu vodim svaki dan neke od emisija. On nije razumeo šta je programska šema, koji sadržaji mogu biti plasirani u emisijama određenog naziva i koncepcije... Sve je pobrkao! Od televizijskog iskustva je imao samo predstavu iz jedne televizije koja se gasila i koja je ostala na samo dva izvršioca! Hteo je da bude autor, režiser, montažer... Bio je cenzor, pa je emisije koje su emitovane u živo, krojio u repriznim terminima! Kasnije je snimao emisije i delove koji su bili kritički intonirani na račun koalicionih partnera njegove stranke, isecao je pre emitovanja. Sve je hteo, a nije se razumeo u to što je hteo.

Jedna građanska televizija je postala informativni servis Vlade Vojvodine, odnosno aktivnosti koje se realizuju u Vladi. U zabavnom delu programa je doživela transformaciju pa su Novi Sad i regija uz TV Duga, TV Most (Dušana Bajatovića), dobili i treću televiziju koja je svoj kulturni program punila sa folklorom iz Bosne i posebno iz Krajine. Vojvođanski tradicionalni folklor je utihnuo.

Pristajao sam na njegove nebuloze neko vreme, očekujući možda neku promenu, ili podležući slatkorečivim optimističkim najavama o velikoj televiziji. Dok je imala sedište u krugu Novosadskog sajma, pomagao sam mu da sa menadžmentom Sajma prolongira izvršenja nasleđenih dugova za zakup i struju iz prethodnog perioda. A onda je usledilo preseljenje na drugi lokalitet.

Zamislio je drug Neđo da treba da otvori nove prostorije. Dva dana pre "otvaranja" rekao mi je da će Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine preseći vrpcu! Zatražio je da mu pomognem oko organizacije protokola. Pošto druge goste nije zvao, zvanice sam obezbedio sms porukama i telefonskim kontaktima. Auditorijum koji se odazvao pozivu, bio je za novosadske prilike impozantan. Predstavnici svih političkih stranaka, parlamentarnih i drugih, predstavici značajnih institucija i javnog života, dali su pečat događaju. Televizija je realizovala živi program u trajanju od tri sata posvećen "otvaranju novih prostorija". Tada smo saznali da je Neđina druga tašta, Dara Selić, zapravo vlasnik televizije!? Bilo je komično posmatrati i slušati komplimente i priznanja koja su zvaničnici odavali nedužnoj Dari, koja se teško snalazila u društvu visokih funkcionera i drugih zvanica! Šljivanac kao dobri zet je preneo vlasništvo na taštu i kao "moralni" državni funkcioner, na taj način, izbegao sukob interesa. Kasnije je utvrđeno da je Dara Selić vlasnica televizije čiji je račun blokiran, a Mirjana Šljivanac, druga Nedeljkova supruga je registrovana kao vlasnica nove RTV Panonija 021!

Bojan Pajtić je u svom obraćanju afirmativno govorio o ambicioznoj televiziji koja upošljava 60 - toro ljudi. Televizija danas broji desetak radnika koji je opslužuju. Pošto drug Neđo nije vičan smislenim govorima, ovlastio me je da ja budem zvaničnik u ime televizije. Verovao sam da se događa novi kurs i prihvatio ulogu koju mi je podario "gazda" Nedeljko. Za uzvrat, usledilo je na jednom portalu nešto za mene neočekivano. Uz moju fotografiju je stavljen tekst: "Novinari koji se bore protiv kriminala danas zastupaju kriminalce", a u potpisu: "Miroslav Vislavski novinar na RTV Panonija, nekadašnji borac protiv kriminala". Ni danas mi nije poznato da li je Nedeljko Šljivanac kriminalac. Više sam ga doživljavao kao mešetara, jajaru, polupismenog visprenog pragmatu, Gedu... Ubrzo mi je Šljivanac bez objašnjenja otkazao emisiju koju sam radio bez nadoknade s njegove strane. U međuvremenu, on je pre godinu dana usmrtio jednog sugrađanina na pešačkom prelazu, upravljajući vozilom sa prekomernom brzinom, što su potvrdili tragovi kočenja. Šljivancu je nakon toga određena mera zadržavanja do 48 sati. Međutim, ubrzo je prebačen u zatvor na Klisi gde je boravio samo par nedelja. Suđenje nije održano. I dalje je na dužnosti zamenika pokrajinskog sekretara za opštu energetiku.

Dokle će narod verovati sve što mu manipulatori podmeću i trpeti medijske podvale polupismenih vlasnika televizija?