Nasilje

Dok se ministar pravde javno udvara premijeru Vučiću, pravda se iseljava iz Srbije

Umesto stručnih, traže partijske beležnike

Agonija srpskog pravosuđa se nastavlja. Bilo bi normalno da posle svih turbulencija srpsko pravosuđe uđe u mirnije vode i da se po ugledu na zemlje kojima Srbija teži da se pridruži i ostvari efikasan pravni sistem. Zašto tonemo sve dublje? Kako se danas bogate notari i privatni izvršitelji, postavljeni od strane ministra Nikole Selakovića, i za koga i koliko pljačkaju građane. Zašto se često menjaju zakoni, a sudove sele od jedne do druge zgrade, gube predmeti? O tome za Tabloid piše grupa advokata

......

Posle svih grešaka učinjenih od strane bivše vlasti , kada je ministar pravde bila Snežana Malović, očekivanja su bila da će nova vlast sa Nikolom Selakovićem, kao ministrom pravde primeniti poznate evropske mehanizme za poboljšanje ukupnog pravnog sistema. Ali,to se nije dogodilo. Naprotiv, pravni sistem je urušen do kraja bez izgleda da se sa Nikolom Selakovićem na čelu popravi.

Uzećemo samo nekoliko podataka koji u ovom momentu nisu sporni. Prvi osnovni sud u Beogradu, koji pokriva stare gradske opštine Vračar, Zvezdaru, Palilulu Savski venac i Stari grad, premešten je na Novi Beograd sa svim nadležnostima osim krivičnog i to: parnica, vanparnica, porodično, radno i ostavina. Znači, ogromna većina poslova iz nadležnosti Prvog osnovnog suda obavljaće se na Novom Beogradu u Bulevaru Nikole Tesle br.42.

Sa druge strane Treći osnovni sud, koji pokriva Zemun, Novi Beograd i Surčin do skoro se nalazio u starom delu grada u ul. Ustaničkoj br.14. Drugi osnovni sud koji pokriva Voždovac, Čukaricu, Rakovicu i Grocku nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina br. 16 na Novom Beogradu.

Kakva organizacija, kakvo ludilo? Umesto da Prvi osnovni sud bude u starom delu grada, a da Treći osnovni sud bude negde na Novom Beogradu, sedišta sudova su tako razmeštena da svakoga dana hiljade učesnika u raznim postupcima prelaze preko mostova i osim bespotrebno utrošenog vremena prave i saobraćajnu gužvu. Ali, neko je tu uzeo novac. Zašto država ne izađe sa podacima, zašto je Prvi osnovni sud smešten u Bulevar Nikole Tesle br.42 (bivša zgrada Aeroinženjeringa) od koga je kupljena, koliko je plaćena, koliko je dato za adaptaciju i kome ? Sve su to pitanja, za sada bez odgovora. Ali, kao što sadašnja vlast podnosi krivične prijave protiv Snežane Malović, Nate Mesarović i dr. , što je svakako opravdano, ista sudbina čeka i sadašnje aktere pravnog ludila .

Protiv Nikole Selakovića, Dejana Đurđevića i dr. podneta je 22.10.2014., krivična prijava Odeljenju za organizovani kriminal , ali vlast o tome ćuti, a po krivičnoj prijavi se ne postupa.

Broj izvršnih predmeta u Srbiji se meri milionima. Samo ih je u Beogradu blizu dva miliona! Ročišta u parnicama se zakazuju na 4-6 meseci. Nisu retki slučajevi da se na odluku po žalbi čeka i po 5 godina. Od 2000. godine do danas, pojedini Zakoni su menjani i dopunjavani više od deset puta (Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o privatizaciji, Zakon o planiranju i izgradnji).

Na sceni je proizvodnja propisa da bi se stvorio utisak da se nešto radi, sa ciljem približavanja propisima Evropske unije. Aii, promena mora da počne od glave, od smene Nikole Selakovića, koji je nesposoban da na bolje bilo šta promeni. Uostalom, pravni nered koji postoji u državi može se popraviti samo radikalnim potezima.

Kako vlast zamišlja da se reše milioni predmeta parničnih, krivičnih , upravnih, izvršnih, kada se na odluku po prigovoru u izvršnom postupku čeka i po godinu dana! Stalnim seljenjem sudova hiljade predmeta je izgubljeno i ne može im se ući u trag, a 1.500.000 objekata čeka legalizaciju u Srbiji. Ko će to da reši? A šta je sa restitucijom? Ko se još nada da za 2-3 godine može pred sudom u Srbiji da reši svoj problem? Naravno, niko. Zato je i broj novih predmeta u sudu opao. Ali, umesto da do smanjenja predmeta dođe zato što pravni sistem postaje efikasniji, do smanjenja je došlo jer narod nema poverenja u pravni sistem sa jedne strane , a sa druge strane osiromašio je u tolikoj meri da ne može ni da se sudi.

Vlast je smatrala da će uvođenjem privatnih izvršitelja i notara formalno ispuniti jedan od uslova Evropske Unije. Ali, šta je vlast uradila. Dala je nekolicini privatnih izvršitelja (Dragani Stojkov, Isidori Ranković, Svetlani Manić) stotine hiljada evra akontacije za rad na poslovima izvršenja gde su poverioci javna preduzeća (iz izveštaja, decembar 2014.).

U Komisiji za borbu protiv korupcije postoje podaci da su neki privatni izvršitelji dobili unapred po 700.000 evra akontaciju za rad na tim izvršnim predmetima, a da neki od privatnih izvršitelja nisu dobili ni dinara.

Napred pomenuti izvršitelji koji su bliski Nikoli Selakoviću su se na opisani način obogatili. Samo par meseci nakon što su dobili ogromne akontacije privatni izvršitelji su pokušali da promene posao i konkurisali su u junu 2014. godine za notare. To su Mladenović Ivan, Nikolić Aleksandar, Dragana Stojkov, Dragović Mihajlo, Ranković Isidora i dr.)

Njihov izbor je sprečen, jer je Nikola Selaković shvatio da bi u tom slučaju imao najviše problema. Međutim, čeka se da se malo smire strasti i sa njihovim izborom će se pokušati kasnije.

Upravo zbog toga u aprilu 2015. nije raspisan konkurs za izbor javnih beležnika za Beograd za sva upražnjena mesta. Naime, prema Zakonu o javnom beležništvu konkurs je morao da bude raspisan za još 24 javna beležnika na teritoriji grada Beograda, ali to nije učinjeno već je konkurs raspisan samo za 6 javnih beležnika od kojih je izabrano 5.

Zašto nije raspisan konkurs i za ostala upražnjena mesta? Dva su razloga. Prvi, čeka se pogodan trenutak da budu izabrani za javne beležnike privatni izvršitelji i oni koji su bliski vlasti i Nikoli Selakoviću i Dejanu Đurđeviću i drugo, ostavljena je mogućnost da se do sada izabrani javni beležnici i dalje bogate, još više jer nemaju nikakvu konkurenciju.

Tako u ovom momentu na području pojedinih opština radi samo jedan javni beležnik (Savski venac, Vračar). Jedan javni beležnik na 70.000 stanovnika. Zato se i mesecima čeka da se završi neki posao. Znači, čekaju se njihovi da polože i da budu izabrani, a da postojeći uzmu još više para, a to što se nepoštuje Zakon koji je izričito potpisao da će se u roku od godinu dana popuniti upražnjena mesta za nosioce pravosudnih funkcija ne znači ništa. Njihov interes je lično bogaćenje, a ne poštovanje Zakona i funkcionisanje pravnog sistema.

Kada se ode u Viši sud u Timočku ulicu, ili u neki sud na Novom Beogradu, videće se redovi na šalterima za overu. Zbog čega je to tako ? Zar nisu trebali notari da preuzmu sve poslove koji su se obavljali na šalteru sudova.

To su poslovi iz člana 83-98 Zakona o javnom informisanju, odnosno saslušanje svedoka, utvrđivanje sadržine isprava, overa potpisa i prepisa, uzimanje izjava, poslovi iz naslednog prava, ostavinski postupak i drugi poslovi koji nisu u vezi sa prometom nepokretnosti. Zbog čega su notari uopšte uvedeni u pravni sistem kad ne rade poslove propisane Zakonom o javnom beležništvu? Odgovor je jasan. Njihovi notari te poslove ne znaju da rade.

U Beogradu u ovom momentu radi 48 notara. Jedan notar na 37.000 stanovnika. To nema nigde u Evropi. Standard u Nemačkoj, Francuskoj je 1 notar na 10.000 stanovnika! U Crnoj Gori 1 notar na 7.000 stanovnika. Pri tom, rade sve poslove iz Zakona. A, u Srbiji, rade samo one poslove iz oblasti prometa nepokretnosti gde je zarada najveća. To su istovremeno i najlakši poslovi.

Kakav je trenutno sistem vrednosti u Srbiji ?

Ministar policije je studirao medicinu i državni Pravni fakultet, naravno bez uspeha, ali je zato kad je otišao na Megatrend, doktorirao ekspresno. Ministar pravde je studirao nepunih 7 godina, asistent je na pravnom fakultetu u Beogradu, na predmetu koji nije pravni i ne zna o pravu ništa. Tako ministar pravde daje izjave da je javnobeležnički zapis izvršna isprava, (što naravno nije), zatim navodi da naši studenti koji dobro pišu tužbe i postižu uspehe na međunarodnim takmičenjima treba da rade u tužilaštvu, a daje i druge zaprepašćujuće izjave iz kojih se vidi površnost, neznanje, a s druge strane privrženost vođi koga mora da pomene, naravno afirmativno u svakoj emisiji prilikom gostovanja na televiziji. To je taj poremećen sistem vrednosti koju mladi-pamet Srbije prepoznaju, a u kom sistemu oni ne mogu da se uklope, jer je njihov sistem vrednosti drugačiji.

Iz sveta nam redovno stižu upozorenja, da Srbija mora da stvori efikasnije pravosuđe , da suzbije korupciju i da se do pravde brže dolazi. Da li je moguće u Srbiji ostvariti te ciljeve kada se na čelu Ministarstva pravde nalazi takav ministar, gde je drugi čovek Ministarstva pravde Biljana Pavlović, koja je državni sekretar u tom Ministarstvu, a kao osnovu referencu ima u biografiji da je radila kao pravnik u "Banat špedu" i kao pravnik u hitnoj pomoći Pančevo.

Da li bi moglo na ovom planu nešto da se uradi kada bi se u Ministarstvo pravde doveli nepartijski ljudi, ljudi koji su stručni, koji vole svoju zemlju i koji žele da mladi ostanu u Srbiji? Naravno da je to moguće.

Ali, vlasti ne odgovara da im pamet ostane u zemlji, jer pamet neće glasati za one koji rade na ličnoj promociji, a ne za dobrobit zemlje. Zbog toga bi, da bi duže vladali oni voleli da svi školovani odu iz zemlje, da bi oni sa kupljenim ili falsifikovanim diplomama mogli da nastave da eksploatišu ovaj napaćeni narod.

U novinama je objavljena vest da je Miroslav Bogićević vlasnik Farmakoma pušten iz pritvora, ali da mu je određen kućni pritvor, odnosno da ne sme da napušta svoju kuću u Šapcu, i da će država to kontrolisati. Pritom, gladnom narodu nije objašnjeno da Miroslav Bogićević u toj svojoj kući pored bazena i drugih sadržaja nema ni potrebe da istu napušta.

Ali, država ne kaže istinu o puštanju Miroslava Bogićevića, da se vlast sa njima nagodila, kao sa Perčevićem i da su obojica (Perčević i Bogićević) zbog toga na slobodi. Ni jednom ni drugom nije oduzeta imovina, niti je privremeno blokirana, a desetine miliona eura koje su uzeli će im ostati. I o kakvom to pravnom sistemu govori Ministar pravde ? Ko je to za vreme njegovog ministrovanja u ovoj zemlji krivično, makar i nepravosnažno osuđen zbog otimanja društvene imovine i pljačke narodnog bogatstva? Naravno, niko.

U zemlji u kojoj se raniji ministar policije i predsednik Vlade Srbije, a sada ministar spoljnih poslova RS, sastaje sa najvećim dilerima droge i sa njima letuje u Marbelji i Grčkoj, a pritom mu ne fali dlaka sa glave, ne može se očekivati da pravni sistem funkcioniše. Povezanost državnih struktura i političara sa organizovanim kriminalom i kriminalcima uopšte je takva da su te veze neraskidive, čime je uticaj kriminala na politiku postao svakodnevan i očigledan.