Kako je jedna ostavka najpre prouzrokovala radost a potom žalost u Pančevu, kako se restauracija fresaka pretvorila u Novo carevo ruho, kako je otvorena delimično restaurisana Svečana sala pančevčakog Magistrata i ko je dao novac za restauraciju a ko za luksuzno krečenje? Po čijem nalogu su kerberi sprečavali ulaz u salu, ko je radio film o restauraciji, ko je pravio koktel, ko je na njemu cvrcao cujku, gde se umesto stalne postavke pravi polivalentni prostor? Da li će se štemovati restaurisane freske i da li je izrađena projektna dokumentacija i ko sam sebi uspešno kopa grob? Odgovore na ova pitanja potražio je Tabloidov istraživač Stanislav Živkov
Stanislav Živkov
Proteklih dana u Pančevu se odigravalo novo i prilično uzbudljivo poglavlje kulturno-prosvetne trakavice urnisanja Narodnog Muzeja Pančevo koje se u međuvremenu pretvorilo u urnebesnu tragikomediju.
Naime, dana 26 oktobra, iz Gradske uprave je javljena radosna vest zbog koje je pola grada od sreće palo u nesvest, baš kao da je u grad FEST a ta sretna vest je glasila da se proslavljena muzeološkinja i stručnjakinja za sve osim za muzeologiju i zaštitu spomenika kulture Svetlana Mesicki zvana BMW, smilovala i podnela ostavku, što je kako samom muzeju tako i van njega bilo dočekano poput Bronhi bombone nakon koje se lakše diše!
Na žalost kako samog Muzeja tako i čitavog grada, Mesicka je koliko iste večeri povukla ostavku kako bi nakon svega nekoliko dana, tokom kojih se uglavnom nije ni pojavljlivala na poslu, naprasno rešila da svečano otvori navodno restaurisanu svečanu salu zgrade Pančevačkog Magistrata!
Na kraju se ispostavilo da je u pitanju najidealniji primerak potvrde stare Andersenove pripovetke Carevo novo ruho koja je inače veoma zabavna priča koja govori o ljudskoj taštini, ali i strahu od istine te o mudrosti, gluposti, prepredenosti, naivnosti, ali nesposobnosti a sve garnirano sa večnom čovekovom željom za položajem, materijalnim blagostanjem, ali i moći čime se istovremeno definitivno potvrđuje i izreka: "šalji ludog u vojsku i sedi kući pa plači", jer su ovakvi puvanderi neminovno okruženi dvorskim kamarilama i koji stalno žive u strahu a da bi zadržali svoj položaj spremni su prihvatiti bilo kakav oblik neistine i u potpunosti stati uz nju.
Sve se to najbolje pokazalo u slučaju takozvane restauracije svečane sale pančevačkog Magistrata, koja, kako se pokazalo, takođe predstavlja i najidealniji primerak Potemkinovog sela, pošto u stvarnosti potpuno restaurisana svečana sala uopšte ne postoji, već postoji samo kao privid i opsena, jer su restaurisani samo tavanica i najgornji deo zidova dok je sve ostalo zapravo samo malo luksuzniji moleraj plaćen preko 800.000 dinara!
Naime iz svakodnevne restauratorske prakse je poznato da je za svaki ozbiljan restauratorski posao potrebna i ozbiljna priprema, kako bi realizacija u svemu bila kvalitetna. Uostalom, zbog toga i postoji posebna naučna disciplina poznata kao metodologija, odnosno nauka o metodama i načinu naučnog istraživanja a metodologija u restauraciji obuhvata pronalaženje razloge propadanja, sprečavanje daljeg propadanja, i na kraju izradu i izvođenje projekta obnove odnosno restauracije spomenika ili jednog njegovog dela.
Zaboravila šta je studirala
Zgrada Magistrata sagrađena je u periodu od 1833-1838 kada je završeno oslikavanje svečane sale na spratu a zidna dekoracija prekrečena je i pregletovana nakon II svetskog rata da bi sondažnim ispitivanjima 2006. i 2012. godine bilo ustanovljeno njeno postojanje i mogućnost restauracije koja je bila predviđena nakon završetka kompletne arhitektonske rekonstrukcije zgrade, zamene krova i svih instalacija.
Međutim, već postojeći projekat rekonstrukcije odbačen je od strane nezakonito imenovane buduće bivše direktorke , "proslavljene" muzeološkinje i još proslavljenije sponzoruše Svetlane Mesicki alias BMW Cece koja je radeći po svome organizovala restauraciju enterijera iako za to uopšte nisu stvoreni uslovi. Ovo zato jer uopšte nije zamenjen krov fušerski rekonstruisan 2004. godine sa koga otpadaju crepovi i tzv. lonci sa samog slemena, pri čemu je zbog prokišnjavanja na brojnim mestima ugrožen i sam izložbeni prostor a na nekim mestima je počeo i da otpada plafon.
Zbog toga će nedavno restaurisani zidovi i plafon najverovatnije biti štemovani kako bi se sprovela nova struja. Za to vreme će zidno slikarstvo povremeno prokišnjavati sve do naredne rekonstrukcije...O tome da Mesicki "BMW" Svetlana pojma nema ni o rekonstrukciji nepokretnih kulturnih dobara, pa ni o samoj dinamici radova najbolje govori i programski zadatak, na osnovu kojeg se po drugi put izrađuje projektna dokumentacija za rekonstrukciju zgrade Magistrata u Pančevu, a taj programski zadatak u najmanju ruku podseća na muzeološku prokrustovu postelju.
Za neupućene u grčke mitove, treba reći da je na zlom glasu ostao izvesni gostioničar Prokrust i njegova još zloglasnija postelja u koju je smeštao svoje goste. Ako bi gost bio duži od "postelje", odsekao bi mu noge da ga prilagodi postelji, a ako je pak bio kraći od postelje, rastezao bi ga da bi se, opet, dužine poklopile.
Po svojoj agresivnosti, stupidnosti i diletantizmu programski zadatak rekonstrukcije dostojan je ne jednog Prokrusta već njih nekoliko. Tako se recimo uopšte ne povećava izložbeni prostor u Magistratu, već se naprosto smanjuje, baš kao i površina depoa, ali se zato nemilice arči prostor na budalaštine poput apartmana za goste muzeja, čitavo jedno krilo prizemlja pretvara se u ugostiteljski centar sa biletarnicom, kafeterijom, saloonom, prodavnicom iz kojih bi se svi gosti selili na neometano cirkanje u biblioteci koja sada postaje sastavni deo ugostiteljskog kompleksa Muzej.
Doduše, malo kasnije se ispravlja jer se spominje sprinkler instalacija (sistem raspršivača) koja treba da pokriva sve druge prostore u kojima se požar može gasiti vodom iz čega proizilazi da direktorka "BMW" Ceca ili izuzetno voli vodu, ili, što je mnogo verovatnije, mnogo voli mokre slike i druge muzejske predmete, poput, recimo, narodnih nošnji i ostalog tekstila koji bi nakon gašenja požara vodom verovatno bio odnet na, kako je to jednom napisala, odgovarajući tretman kod izvesne Ljiljane Tapalage, inače vlasnice nekadašnjeg vešeraja na dodatno urnisanje. Gde bi, onda, u svečanoj sali Magistrata, u kojoj je nedavno restaurisana oslikana tavanica, bili postavljeni sprinkleri? Da li bi upravo restaurisana tavanica bila štemovana kako bi se postavile cevi za vodu i raspršivači, ili bi se sve postavilo na specijalnu konstrukciju ispod oslikane tavanice kako bi se izbeglo njeno ponovno oštećenje
O tome da se drugarica BMW razume u zaštitu kulturnih dobara i arhitekturu generalno, mogli su se uveriti svi čitaoci nedeljnika Pančevac gde je u tekstu na naslovnoj strani drugarica BMW mrtva hladna izjavila kako je u maju 2012. godine tokom snimanja filma In Secret, došlo do delimičnog oštećenja stubova u svečanoj Sali. Te da su restauratori i sa stubova skinuli kreč, a u narednom periodu, kada se steknu finansijski uslovi za to biće rađena i njihova mermerizacija...
Ova izjava izazvala je gromoglasan smeh kod brojnih čitalaca zato što u svečanoj Sali nema nikakvih stubova, jer je u pitanju jedinstven prostor duž čijih se zidova nalaze niše i pilastri. O tome se, naravno, na Filozofskom fakultetu upoznaju studenti prve godine osnovnih studija, a upoznavali su se i postdiplomci u okviru predmeta "Metodologija istorijskih istraživanja". No, s obzirom da je drugarica BMW postdiplomske studije započela pre više od dvadeset godina, jasno je da je zbog zamora moždanih ćelija, odnosno sve prisutnije staračke demencije zaboravila šta je uopšte studirala!
Ko je ko na "Cecinoj crnoj listi"
Sve u svemu na nedovršenu restauraciju dato je gotovo 2,8 miliona dinara a da nije rešeno pitanje prokišnjavanja, dotrajalih instalacija i stolarije ali glavno da je BMW Ceca najavila kako će sala služiti kao galerijski prostor ali i za druge kulturne sadržaje. Bez obzira na to, iz budžeta ministarstva kulture i grada Pančeva, za ove prekoredne radove, izdvojena je sitnica od svega 2,9 miliona dinara samo za prvu fazu radova iako u čitavom tom delu zgrade uopšte nisu rekonstruisani elektroinstalacija ni zaštita od požara niti je zamenjena stolarija.
Kako bi se do kraja izveo projekat tzv. restauracije svečane sale, pare je u okviru projekta pomoći lokalnim zajednicama, iskeširala Rafinerija nafte Pančevo te je tako plaćeno 800.000 dinara za navodne restauratorske radove na zidovima svečane sale ali je zato po principu neurohirurga koji sam sebi operiše mozak, Mesicka angažovala i platila svog kućnog prijatelja i predsednika bizarnog udruženja građana Panart iz Pančeva, izvesnog Vladimira Kajlovca da, kako saznajemo, bez javnih nabavki za potrebe muzeja snimi skaradan dokumentarni film o restauraciji Svečane sale i to bez jedne jedine izgovorene reči!
Film ipak predstavlja dragoceno svedočanstvo, jer se tokom devetog minuta trajanja jasno vidi da originalna dekoracija pilastera duž zidova dvorane uopšte nije očišćena do kraja, već je sve samo premazano podlogom na kojoj je pod izgovorom restauratorskih radova naslikana nova imitacija mramorizacije umesto da je očišćena stara.
Nije jasno kako do sada nikome nije palo na pamet da se upita kako je to moguće da je za prvu fazu restauratorskih radova bilo potrebno gotovo tri miliona dinara kada je restauracija plafona zaista i izvedena, a da je za drugu, koja, uzgred budi rečeno, obuhvata gotovo tri puta veću površinu potrebno manje od milion dinara.
Međutim pokazalo se da prevarama i mućkama tu nije kraj pošto je Rafinerija nafte iskeširala pare da bi se na zahtev direktorke BMW Cece, najveći deo zidova dvorane doslovce prebojio u svetlo smeđe pošto bi po njoj restauracija originalnog izgleda dvorane bila u suprotnosti sa izložbenom i drugom namenom prostora.
Naravno nikome ni najmanje nije zasmetala ni činjenica da restaruacija nekog prostora obuhvata i sanaciju i obnovu svih delova tog prostora uključujući tu i lustere i stolariju.
Tako su originalni lusteri i dalje ostali svedeni na tri dugačke profilisane šipke okačene na plafon sa po tri staklena tanjira a originalne metalne grane sa lišćem i kristalnim kuglama u obliku cvetova pojela je maca pre više od pedeset godina a onako usput su 1965. godine u okviru uređenja upravo useljenog muzeja poskidana i sva vrata a od četiri para vrata na kraćim stranama dvorane do danas je preživelo svega dva i to još prefarbana u braon!
Da bi se još bolje potvrdilo da su deca kilava kada se u porođaj petlja više babica angažovala se i pi-arka, odnosno piljarka Muzeja, Vanja Radenković koja je još jednom potvrdila da nisu sve budale iste neke su i diplomirane, izjavivši kako je mramorizacija zidova urađena u drugoj fazi.
U prvoj fazi su urađene kasete, tavanica, lunete, otkrivene su boginje Fortuna i Atina, personifikacije blagostanja i vojne moći, jer je zgrada izgrađena za vreme Habzburške monarhije. Otkriven je i potpis Vilhelma Zajdla, koji nismo mogli da nađemo u zvaničnoj dokumentaciji izrade Magistrata, jer smo u zvaničnoj komunikaciji sa Magistratom u Novom Sadu, pri čemu je još jednom potvrdila da po starom dobrom običaju govori o stvarima o kojima pojma nema a to iz prostog razloga jer se originalna dokumentacija o gradnji Magistrata nalazi u istorijskom arhivu u Rešici u Rumuniji, a magistrate u Novom Sadu je samo naziv za spomenik kulture u kome se nalazi uprava grada Novog Sada arhivska građa novosadskog Magistrata se nalazi u tamošnjem Arhivu.
Sve u svemu, nakon povučene ostavke, BMW Svetlana je organizovala takozvano svečano otvaranje sale koje je trebalo da bude kulminacija njenog štetočinstva pa je na tako značajnu manifestaciju pozvala predstavnike Ministarstva kulture, Gradske uprave Pančeva, brojnih firmi iz grada ali se iz Ministarstva nije pojavio niko a bogami osim gradonačelnika, ni iz Gradske uprave.
Naravno ulaz je bio omogućen samo podobnima, a uskraćivanje poziva jasno je pokazivalo ko je na Cecinoj crnoj listi pa se tako videlo da je najvećem delo kolega iz Zavoda za urnisanje spomenika ulaz bio sprečen, a za sprečavanje ulaska nepozvanima na ulazu u zgradu stajala su dva kerbera. Kada je BMW Ceca shvatila da je malo zaletela sa blokadom momentalno je počela da se vadi prebacujući krivicu na piljarku muzeja Vanju Radenković koja je navodno sastavljala spisak zvanica.
Sama svoj grobar
Poseban biser koji je kao trebao da kulturno uzdigne čitavu paradu bilo je obaveštenje obešeno na oglasnoj table Muzeja gde je pisalo da je fotografisanje otvaranja najstrože zabranjeno zaposlenima te da je obavezan dress code ali se na samo otvaranju pokazalo da isti taj dress code ne važi za sve što najbolje potvrđuje činjenica da se direktorka BMW Ceca uparadila u nekakav crni komplet sa pretestnom mini suknjom koja joj se podigla do pupka a pozadi se otvorio šlic širine 15 cm.
U kratkoći suknjice ni najmanje nije zaostajala ni Vanja Radenković sa dva kilograma bižuterije oko šije. Pošto je to bila kao posebna prilika po podu su postavljeni i reflektori a BMW Ceca je nesmotreno stala pored jednog od njih tako da se jako dobro videlo sve ono što ne treba, odnosno sve prisutniji znaci starenja i propadanja: poput slaninice oko stomaka, podočnjaka i podbulosti.
Sve u svemu, podsećala je na nekakvu vešticu koja bi u neka druga vremena zbog svog histerisanja vike i dreke, odavno cvrčala na lomači zajedno sa metlom i korbačem, a sve je pratila izuzetna uznemirenost tako da je jedva uspela da se smiri i zahvali svima onima koji su po njoj pomogli realizaciju delimične restauracije dvorane.
Ali, naravno, namerno je izostavila etnologa Grozdanu Milenkov koja je vodila čitav projekat i kojoj se odužila tako što joj je dala otkaz! Međutim, vrlo neprijatno su bili iznenađeni predstavnici rafinerije Pančevo koji su novac dali očekujući da se ubrzo otvori i uredi stalna postavka ali se ispostavilo da od toga nema ništa pošto je BMW Ceca predvidela da se u njoj organizuju isključivo povremene izložbe, protokolarne svečanosti, koktele gradske uprave, ali da se u njoj snimaju filmovi, vešto izbegavajući da da ikakav odgovor o tome dokle se uopšte stiglo sa izradom projektne dokumentacije za rekonstrukciju zgrade Magistrata.
O tome koliko se BMW Ceca uopšte razume u obnovu spomenika kulture i koliko uopšte poštuje arhitekturu i slikarstvo najbolje govore njena nastojanja iz vremena otkrivanja fresaka pre deset godina kada se po svaku cenu upinjala da dokaže da je sve to potpuno bezvredno, naslikano šablonima i da sve treba hitno prekrečiti.
Najbolji dokaz da ni o čemu pojma nema je svojevremeni skandal kada je pokazala, da joj neoklasicistička izložbena dvorana visine devet metara nije bila dovoljno mala i služil isključivo kao arhitektonska dekoracija za njene budalaštine zbog kojih je, usred dvorane od crnog lesonita i metalnih profila, sklepan kružni paviljon u kome su na lesonit povešani pojasevi propraćeni pravom disko-rasvetom, na koji su bačene velike pare.
I sve to zato što kružni prostor ima navodnu simboliku, jer Mesicka veruje da u mnogim religijama pa i religiji Srba, krug predstavlja zaštitu, što je i suština izložbe.
Izložba šalje simboliku - vremena i pojasa. Pojas je krug. Veruje se da smo u krugu zaštićeni od demonskih sila. Večeras smo svi u krugu. Koncept cele izložbe je krug, simbol sveukupnosti, celovitosti, to je simbol koji nema početak i nema kraj, simbol ženske generativne moći. Što se same obnove zgrade Magistrata tiče pokazalo se da projektna dokumentacija do danas uopšte nije urađena iz čega proizilazi da je svečana sala delimično restaurisana napamet jer uopšte nisu uzeti u obir svi oni zahtevi koje nadležne službe postavljaju prilikom izrade projekta: zahtevi vezani za zamenu elektroinstalacije, zahtevi vezani za protivpožarnu zaštitu iz čega proizilazi da će tokom rekonstrukcije Magistrata prioritet imati realizacija projektovanog stanja po projektima elektroinstalacije i protivpožarne zaštite a ne postojeće stanje, a to iz prostog razloga jer pančevačka Direkcija za izgradnju koja vodi izradu projektne dokumentacije nije uopšte nizašta konsultovana prilikom restauracije svečane sale niti je uopšte upoznata sa time šta je uopšte rađeno iz čega proizilazi da tek predstoji novo štemovanje zidova i nova restauracija štemovanih zidova i nova grebačina za pare.
Uglavnom, nakon održanih govorancija pred malobrojnom publikom pošto su većinu kerberi sprečili da uđe na otvaranje, usledio je koktel, bolje rečeno Lukulovska gozba u režiji pančevačke birtije Poco Loco, inače omiljenog stecišta pančevačkih fufa i fufana.
Na samom početku direktorka BMW Ceca se sasvim u skladu sa dobrom banatskom tradicijom lokanja rakije, odnosno na rumunskom cujke, dobro izdopingovala sa dva prsta rakije na eks, a veliko ždranje je trajalo gotovo do ponoći predvođeno istaknutom članicom društva Smrt Alkoholu koju bi ubuduće umesto BMW Ceca trebalo zvati BMW Cujka! O tome da se u svakodnevnom životu potvrđuje stara poslovica Dobar glas se daleko čuje a loš još dalje najbolje govori događaj od petka 6. novembra kada je autora ovog teksta još jedan beogradski taksista pitao šta mu radi direktorka na krevetu u kancelariji, na šta mu je odgovoreno da drugarica Mesicki "BMW" Svetlana veoma uspešno sama sebi kopa grob, i to bolje od profesionalnih grobara!