Na licu mesta

Kako upokojiti pančevaču "Petrohemiju"

Dok Vođa gradi i kompresor radi

Pančevačka "Petrohemija" godinama posluje sa gubicima koji su se u međuvremenu nagomilali na preko 400 miliona dolara. Kupca za ovog gubitaša nema ni na vidiku, a rukovodstvo postiže pozitivne bilanse tako što ne ulaže u zaštitu radnika i prirodne sredine, pa su smrtni slučajevi sve češći

A. Nađ

Bliži se kraj maja kada će preduzeća u restruktuiranju ostati bez zaštite od prinudne naplate dugova. Među tim firmama je i pančevačka "Petrohemija" za koju stručnjaci tvrde da je jedan od najozbiljnijih kandidata za bankrot. Prema sadašnjim izveštajima, dug "Petrohemije" trenutno iznosi više od 400 miliona dolara.

Prošle godine se licitiralo sa više navodnih potencijalnih kupaca: od investicione banke "Goldman i Saks" do naftno-prerađivačke kompanije "Taif" iz Kazanja. Na kraju se pokazalo da niko nije zainteresovan za kupovinu srpskog gubitaša.

Generalni direktor Velimir Unković tvrdi kako pod njegovim rukovodstvom kompanija uspešno posluje. Da li je baš sve tako?

Samostalni sindikat radnika "Petrohemije" u svom izveštaju od 18. marta 2016. obznanio je kako su od početka godine, dakle za kraće od tri meseca, umrla četvorica radnika starosti oko 50 godina i to iako su, kao i svi ostali, prošli kroz obavezni i redovni sistematski pregled.

Iz pomenutog izveštaja se samo naslućuje, ali je jasno da lekari po naređenju rukovodstva ulepšavaju izveštaje o zdravstvenom stanju radnika kako se ne bi izazivala panika među stanovništvom. Radnici nisu umrli nesrećnim slučajem, već su žrtve dugogodišnjeg trovanja kome su izloženi. "Uspešno poslovanje" je produkt odsustva investiranja u zaštitu okoline, a prvenstveno u zaštitu sopstvenih zaposlenih.

Kada su se uverili u katastrofalno loše stanje "Petrohemije" i uvideli da će narednih godina ova kompanija biti zatrpana lavinom tužbi za odštetu zbog narušenog zdravlja radnika i okolnog stanovništva, potencijalni investitori su pobegli glavom bez obzira.

Koliko se malo ili nimalo ne ulaže u održavanje i popravku opreme vidi se i iz remonta kompresora u PENG-u koji je prvi put izvršen posle 30 godina, ali samo za potrebe slikanja. Odmah posle svečanog otvaranja, koje su snimili Vučićevi mediji, kompresor se opet pokvario, pa je stala i proizvodnja! U međuvremenu, kažu sindikalci, niko ne zna šta je sa ovom mašinom i po običaju naučenom od predsednika Vlade, krivica se svaljuje na prethodno rukovodstvo. Unković je, da podsetimo, generalni direktor od 11. februara 2014. godine, pa ako za dve godine nije uspeo da otkrije koji je kvar po sredi, onda to sigurno neće uraditi ni za narednih dvadeset!

Petrohemija je postala "Alajbegova slama", otima ko šta stigne. U poslednje vreme iz kruga preduzeća nestalo je: 2,7 tona bakra, 17 bakarnih ventila, 80 metara bakarnog kabla i brojni akumulatori. Uoči pisanja pomenutog izveštaja nestalo je još pola tone bakra iz pogona "Elektroliza". Ukupna vrednost ukradene robe je tolika, da je svaki od oko 1.700 radnika mogao za Božić da dobije po paketić, a i svaka od radnica je za 8. mart mogla da dobije prigodan poklon.

Poslovodstvo kompanije se brani da ne zna ništa o ovim krađama. Valjda su pančevački vrapci odneli preko tri tone bakra?!?

Za bezbednost kompanije zadužena je služba kojoj je na čelu Dragan Zavišić. Njega je iz "Rafinerije" u "Petrohemiju" doveo sadašnji gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, koji je 2009. postao generalni direktor ovog giganta. Njih dvojica su se prethodno upoznali i zbližili u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) u kojoj su obojica radili. Pošto je postalo očigledno da Zavišić i njegova služba nisu dorasli zadatku čuvanja imovine "Petrohemije", planira se angažovanje privatne agencije za čuvanje objekata.

Istovremeno, generalni direktor Unković obilazi pogone i ubeđuje radnike kako neće biti otpuštanja, već će se raskidati ugovori sa spoljnim partnerima i poslovi prebacivati na zaposlene "Petrohemije".

Da bi se obezbedilo da sindikati ne prave problema direktoru, njihovi istaknuti članovi dobijaju bolje plaćena radna mesta i omogućuje im se da zapošljavaju članove svojih porodica. Radnici koji nisu voljni da zažmure pred ovakvim mahinacijama izloženi su mobingu kako bi sami napustili preduzeće odrekavši se tako otpremnine.