Likovi i senke

Pas iz "ćorave kutije"

N. Vlahović

Nakon svega što se desilo na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine, sa pravom se može reći da glavni Vučićev adut nisu bili ni njegovi birači, ni zastrašujuća propaganda, nego njegov "brojač glasova", predsednik Republičke izborne komisije, Dejan Đurđević.

Domaćoj javnosti Đurđević je bio tako reći nepoznat, sve dok u Srpskoj naprednoj stranci (čiji je on član), nije počela rasprava o tome koliko ko od staračkih funkcionera ima radnih mesta, koliko plata i pripadajućih privilegija...Tek tada je postalo jasno da ovaj čovek uplašenog izgleda, sličan jednom od Diznijevih crtanih likova, apsolutni rekorder po broju dobro plaćenih radnih mesta koje upražnjava i za koje je plaćen novcem iz republičkog budžeta. Sa prosečnom mesečnom zaradom oko pola miliona dinara i šest različitih funkcija na kojima se našao, niko mu u stranci nije bio ravan. To je, prirodno, izazvalo bes i ljubomoru kod onih naprednjaka koji su debelo platili da uđu u tu stranku, samo da bi se dokopali rukovodećih funkcija.

Nekadašnji član Srpske radikalne stranke, a danas Vučićev naprednjak, Dejan Đurđević, postao je 2010. godine vanredni profesor Pravnog fakulteta (Građansko pravo). i On je izašao iz šinjela Olivera Antića. Na tom radnom mestu zarađuje oko 200.000 dinara mesečno. Kao vanredni profesor, istovremeno je i član ispitnog odbora i ispitne komisije pri Ministarstvu pravde, za šta po ispitnom roku prima ukupno 125.000 dinara. Konačno, Đurđević je i predsednik Republičke izborne komisije gde mu je mesečna plata oko 40.000 dinara, a nalazi se i na funkciji direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gde mu je određena mesečna naknada od 97.000 dinara. Kao član Nadzornog odbora javnog preduzeća „Službeni glasnik", zvanično nema primanja, ali nezvanično...

Kad je bivši ministar finansija, Lazar Krstić, video koliko radnih mesta i plata ima Dejan Đurđević, pozvao je Vučića i ciknuo svojim tanušnim, devojačkim glasom: "...Šefe, kako državni funkcioner može da ima ovoliko funkcija?". Vučić je lakonski odgovorio da će to "biti rešeno". Ali, Krstiću nije bilo dovoljno, pa je zapretio i Đurđeviću i njemu sličnima, da će biti napravljen registar u kojem će se naći svi koji primaju po nekoliko plata. Bio je to Krstićev kraj. "Šef" je počeo da histeriše, a Lazar je dao ostavku. Dejan Đurđević je ostao na svim radnim mestima koje je i do tada upražnjavao. Čak ni pokušaj njegove ostavke na mesto predsednika Republičke izborne komisije 2014. godine, nije uspeo sve do pred vanredne izbore 2016. Tada je u jednom danu i smenjen i ponovo vraćen na tu funkciju. "Šef" zna da je ovaj mali, poplašeni čovek, pseći odan i beskrajno poslušan, spreman da i sam uđe u "ćoravu kutiju", samo ako mu se tako naredi.

Protiv gospodina Đurđevića, podneta je krivična prijava Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, jer je naplaćivao u kešu ispite za notare i privatne izvršitelje, a da se cifra uzetih para meri milionima evra. Svi koji su dobili licencu za rad kao privatni izvršitelji ili notari, morali su da izdvoje najmanje po 50 hiljada evra da namire g. Đurđevića i njegove saradnike. Alavi profesor se i ne pojavljuje na fakultetu. Sve ga to preporučuje da se do kraja života pravom bavi u Zabeli, pišući kolegama žalbe i molbe za pomilovanje. Ta lica su mu već poznata - iz naprednjačkog kartela su.