Kontranapad

Kako protiče Evropsko prvenstvo u fudbalu u Francuskoj i kako se najveći fudbalski događaj u ovoj godini prati u fudbalskoj Srbiji

Evropa na dlanu - ikebana o našem fudbalu

Odavno fudbal dokazuje svoju snagu. Ni jedan drugi sport nema takvu popularnost i interes najšire javnosti kao što ima fudbal. Potvrđeno je to na minulim kontinentalnim i svetskim prvenstvima nacionalnih selekcija, u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, ali i klupskim prvenstvima u ostalim delovima planete. Kvalitet pojedinih nacionalnih liga privlači pozornost šire kontinentalne javnosti. Primer Španske, Engleske, Nemačke, ali i drugih poput Italijanske, Francuske ili Portugalske, su argument tvrdnji da ove lige pobuđuju veći interes javnosti od domaćeg prvenstva u zemljama drugorazrednog fudbalskog kvaliteta, konstatujue Miroslav Vislavski, Tabloidov urednik sportske rubrike

Miroslav Vislavski

Nema sumnje da je Evropsko prvenstvo u Francuskoj pokazalo svu moć ovog sporta već u prvom krugu takmičenja odigranom u periodu od 10 do 22 juna. Puni su bili stadioni na svim utakmicama. Veliki broj ljubitelja fudbala iz različitih zemalja, posebno učesnica ovog Evropskog samita došao je u Francusku. Ogroman kapital se obrće oko i u povodu Evropskog prvenstva. Različiti i brojni interesi su obavijeni fudbalskom magijom. Od sportsko - takmičarskih, do političkih ili najekstremnijih manifestacija huliganizma i terorističkih namera.

Početak Evropskog prvenstva je obeležen brojnim skandalima i incidentima huligana iz mnogih zemalja. Obračuni ruskih i engleskih, poljskih i severno irskih, francuskih, hrvatskih i drugih razularenih i pomućenih umova punili su medijske izveštaje u prvoj dekadi prvenstva. Njihove akcije su bile veliki ispit za francuske bezbednosne organe, ali i razlog da UEFA isporuči cehove nacionalnim savezima zemalja iz kojih su huligani došli da „začine" veliki događaj. Ako je Velika Britanija sa Margaret Tačer svojevremeno eliminisala huligane sa fudbalskih stadiona u Ujedinjenom Kraljevstvu, očigledno ih nije iskorenila imajući u vidu njihovu zapaženu ulogu na stadionima van Ostrva. Huliganizam je na žalost postao neodvojivi, prateći i rizični deo folklora savremenog fudbala i sportskih događaja koji privlače pažnju velikom delu međunarodne javnosti. On je na sceni tamo gde su bezbednosne mere načete i pokazuju svoje slabosti. Najmasovniji obračuni huligana na dosadašnjim velikim fudbalskim događajima dogodili su se upravo u Francuskoj nakon nedavnih užasnih terorističkih zločina i akcija.

Sve do zadnjeg dana takmičenja po grupama kada je na utakmici Mađarska - Portugal (3:3) postignuto šest golova, prikazani kvalitet bi se mogao podvesti pod industrijski fudbal u kome se juri profit bez rizika, sa malim brojem golova i minimalnim rezultatima. Fudbal koji karakteriše bezbroj dodavanja, pas igra, bez individualnih akcija, sa mnogo trčanja, presingom na svakom delu terena, velikom borbenošću, beskompromisnim startovima, osnovno su obeležje viđenog na polovini takmičarskog programa.

Od zanimljivosti do sada se izdvajaju: plasman četiri reprezentacije Velike Britanije (Engleska, Vels, Severna Irska i Republika Irska) u sledeći krug eliminatornog programa; prvi poraz Španije na prvenstvu Evrope (Hrvatska 1:2) nakon 2004. godine kada je poražena od Portugalije sa 1:0 i sa tim porazom završila grupnu fazu takmičenja; prvi gol koji je primila Španija nakon sedam utakmica za redom (690 min) na utakmicama Evropskog prvenstva; među kvalifikovanim u osminu finala nalaze se i tri reprezentacije koje su prvi put u završnici Evropskog prvenstva (Island, Vels i Severna Irska); Mađarska je odsustvovala sa Evropskog prvenstva od 1972 godine; Zlatan Ibrahimović, jedan od najboljih fudbalera sveta, odigrao je poslednju utakmicu u reprezentativnom dresu (Belgija - Švedska 1:0)...

Ovo prvenstvo izdvajaju još neke činjenice: na završnom turniru učestvuje 24 selekcija, što je za osam više od poslednje pet održanih, na kojima je nastupalo po šesnaest učesnika; plasman na završni turnir nisu izborili nekadašnji evropski šampioni Holandija (1988), Grčka (2004) i Danska (1992); uz već pomenute debitante koji su se plasirali u sledeći krug nadmetanja po prvi put na prvenstvu nastupili su Slovačka (od kada je samostalna) i Albanija; nakon prvog dela takmičenje su napustili polufinalista iz 2008, Turska, prvak Evrope 1960. Rusija, trećeplasirana iz 1992. Švedska kao i četvrtfinalista iz 2000. Rumunija...

U vreme kada ovaj broj Tabloida bude u prodaji, biće poznati ishodi utakmica osmine finala u kojima su izuzetnu pažnju privlačili susreti: Italija - Španija i Hrvatska - Portugalija. Dve selekcije iz ovih mečeva koje su smatrane kandidatima za visok plasman, završiće takmičenje u osmini finala. U ostalim susretima favoriti su: Francuska, Engleska, Nemačka, Belgija, Poljska. Izvesno je da će pobednik iz duela Vels - Severna Irska (oboje debitanti) ostvariti istorijski uspeh plasmanom u četvrtfinale.

Srbija je daleko od velikih događaja u fudbalu. Možda će biti neophodno da poput nekadašnje „Lake konjice" koja je pedesetih godina prošlog veka bila strah i trepet u svetskom fudbalu, provedemo par decenija u stanju kroz koje su prolazili naši susedi Mađari. U svakom slučaju, naša reprezentacija nije bila na Evropskom prvenstvu od 2000 - te godine. Tada je na završnici prvenstva održanog u Holandiji i Belgiji (prvi put su domaćin bile dve države) ostvarila plasman u četvrtfinale u kome smo poraženi sa 6:1. Katastrofa koju su nam priredili Holanđani, ima svojevrsnu simboliku. Nikada od tada nismo bili učesnici završnog turnira Evropskog prvenstva. Kako stvari stoje, naše najskorije pojavljivanje u društvu najboljih može biti u "jubilarnoj godini" kada se navršava dvadeset godina odsustva sa Evropskog prvenstva, dakle 2020!

Dok polovina država u Evropi prati svoje nacionalne selekcije, građanima Srbije i posebno fudbalskoj javnosti se posredstvom javnog servisa RTS dočaravaju zbivanja u Francuskoj. Bilo bi zanimljivije kada bi utakmice u televizijskom studiju komentarisali stvarni fudbalski autoriteti, ukoliko su u Srbiji. Ali to su stvari koje se dogovaraju i rešavaju više meseci unapred. Pošto tako nešto nije postignuto sa nekima kao što su Radomir Antić, Ivan Golac, Bora Milutinović, Dragoslav Stepanović, Silvester Takač, Ljupko Petrović, Ljubiša Tumbaković, Siniša Mihajlović, Dragan Džajić, onda se gledaoci moraju zadovoljiti izborom novinara RTS kojima su vrednosni standardi na nivou onih gostiju koji nam iz večeri u veče komentarišu zbivanja u Francuskoj.

Uostalom, Dragan Džajić je na televiziji N1 učestvujući u emisiji Presing, na pitanje kako to da ga nema u srpskim medijima i televizijama sa komentarima događanja na Evropskom prvenstvu, odgovorio da nije zvan da komentariše utakmice. Bilo bi svakako primerenije da je legendarni Džaja u takvoj poziciji nego što je u emisiji Jugoslava Ćosića najčešće odbijao da odgovara ili komentariše pitanja koja su društvenog karaktera ili političke sadržine. Njegovi odgovori u vezi huliganizma, rada državnih organa u borbi protiv kriminala i nepravilnosti u fudbalu, situacije u Partizanu ili u Crvenoj Zvezdi, drugim sportovima uoči Olimpijade u Brazilu... najčešće su se svodili na "ne bih komentarisao", "neka rade svoj posao", " neka oni rešavaju svoje probleme", "ne znam". Na pitanje šta misli o novom selektoru Slavoljubu Muslinu, da li je to dobro za srpski fudbal, da li je on rešenje za plasman na sledeće veliko takmičenje, kratko je odgovorio: "Bez komentara!".

Uz dužno poštovanje Džajićevih manira i "diplomatije" u odgovorima povodom "delikatnijih" pitanja, mora se primetiti njegov kalkulantski odnos i nepoštovanje ispoljeno prema voditelju i emisiji u kojoj je gostovao. Zato što on nije pozvan samo zato što je Dragan Džajić, već zbog toga što ličnost njegovog formata ima odgovornost za svoju misiju u javnom životu! Zato što gledaoci treba da dobiju odgovor na postavljena pitanja ukoliko se već prihvatio da javno govori o temama od šireg značaja i interesovanja javnosti. Naravno, ukoliko Džaja nije ikebana!

Svojim pristankom da bude u Glavnom odboru SNS u svojoj sedamdesetoj godini, dakle po prvi put u životu na političkoj funkciji Džajić nedvosmisleno poručuje da nije ikebana! Ali, da je novi ugledni naprednjak Džajić je i u pomenutom nastupu manifestovao lojalnost i poštovanje prema Premijeru, veličajući njegove zasluge u sportu i za Crvenu Zvezdu. Ako je njegov angažman u Glavnom odboru SNS odgovor na Tominu aboliciju, razumem ga ljudski, ali mu ne odobravam. Taj gest nema veze sa tezom kojom se brani "da ima pravo na svoje mišljenje i političko uverenje". Svrstavanje pod narodnjački kišobran je potez mučenika koji odgovara na beskrupuloznu ucenu, kakva je u stvari ponuda velikanu fudbala da pokloni svoj ugled političkim svaštarima.

Za razliku od evropske, srpska fudbalska elita u senci i tišini iščekuje vreme posle velikog događaja, kada će oči javnosti biti ponovo uprte na prilike u našem fudbalu. Nastaviće se izborne sapunice tamo gde vladajuća diktatorska politika nije okončala svoj naprednjački pir. Nije reč samo o Fudbalskom savezu Srbije u kome treba okončati proces konstituisanja i pročišćavanja kadrovske infrastrukture.

Pojedini klubovi nisu završili svoje izborne lakrdije. Partizan je najočitiji primer. Nakon prekinute sednice Skupštine, nastaviće se borba za vlast koju vode dve sukobljene strane koju predvode Ivan Ćurković s jedne i Nenad Bjeković sa druge strane. Borba će da traje dokle god se to bude svidelo onom koji o svemu odlučuje.

Novosadsku Vojvodinu niko ne gleda, iako je bez uprave i sa sedam plata dugovanja prema zaposlenim i igračima. Ni Crvena Zvezda ne može da kaže kako je konsolidovala svoje rukovodstvo. Doduše, Zvezda nema potrebu za kompletnom upravom dok je Aleksandar Vučić vlast u Srbiji. Zaraza od izborne groznice se prenosi i na druge sportske klubove i organizacije. Razlog je u "prilagođavanju" i pripodomljavanju kadrovske infrastrukture novoustoličenim naprednjačkim načelnicima i sekretarima za sport u lokalnim samoupravama i Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Sportski poslenici strpljivo čekaju na odluku Vođe, kome će poveriti Ministarstvo sporta. Da li je Vanja Udovičić čovek daljeg poverenja ili će u njegovu stolicu uskočit veliki Premijerov laskavac Bogdan Obradović, o kome se šire kuloarske glasine kao Vanjinom nasledniku?