Pismo bivšeg inspektora

Policija liči na mafiju

Obraćam Vam se ovim putem kako bih Vas upoznao sa jednom veoma zanimljivom životnom situacijom, koja, u stvari, može veoma lako da da odgovor na pitanje zašto nam odlaze mladi i perspektivni ljudi, ko ostaje i kome smo poverili živote na čuvanje. Zovem se Mladen Stojković. Rođen sam u Prokuplju. Po struci sam diplomirani oficir policije i diplomirani pravnik. Radim (još uvek) kao pomoćnik komandira policijske ispostave Prokuplje

......

Diplomirao sam 2007. godine na Policijskoj akademiji u Beogradu i iste godine počeo da radim u Policijkoj upravi Prokuplje. Od samog početka rada, posao sam shvatio veoma ozbiljno i sve svoje zadatke i zaduženja završavao efikasno i kvalitetno. Međutim, ne želevši da se odreknem nekih moralnih ubeđenja, odbio sam da napredujem kroz službu koristeći se nekim ''alternativnim'' metodama, poput plaćanja ručkova i večera, kupovanja poklona, vaučera za putovanja i naravno, davanja novca onima koji odlučuju o mojoj sudbini u službi. Naivno misleći da je rad i poštenje, trud i zalaganje jedini put kojim se treba kretati

Rezultat sam video već prve godine, kada sam uskraćen za preko hiljadu evra na ime zarade, jer sam primao 10.000 dinara manju platu u odnosu na sve ostale pripravnike-policijske oficire u Srbiji. Naravno, na navedenu nezakonitost ukazao sam načelniku PU Prokuplje, kao i načelniku Odeljenja za logistiku, jer sam primao pripravničku platu.

Odgovori su bili: ''Ne odguruj ruku koja te hrani, ne seci granu na kojoj sediš''...

Nastavio sam da radim onako kako sam smatrao da je najbolje. Upisao sam Pravni fakultet u Novom Sadu i ubrzo položio razliku ispita u odnosu na Policijsku akademiju, tako da sam 2011. godine postao bogatiji za zvanje diplomirani pravnik. U službi sam se brzo usavršavao. Pohađao sam mnoge obuke, kurseve, seminare...

Rezultati na poslu naravno nisu izostali.

Kao ''nagradu'' za sve postignuto, dobio sam upozorenje od kolege, oficira u odeljenju policije, da sam ''previše poleteo'' i da bi trebalo malo da se ''smirim''... Ubrzo nakon toga podnešena mi je disciplinska prijava za navodno izvršenu laku povredu službene dužnosti, jer jedna od patrola nakon 30-ak dana nije podnela prekršajnu prijavu, a ja sam, navodno, objektivno odgovoran za rad policajaca...

Nisam odustao. Radio sam još jače i vrednije. Imao sam fenomenalne rezultate. Uspostavio sam saradnju sa misijom OEBS u Srbiji i uz njihovu materijalnu pomoć osmislio sam i realizovao više projekata na teritoriji PU Prokuplje...

Ukazivao sam na moguću spregu pojedinih policijskih službenika sa osobama iz kriminalnog miljea, na kriminalne radnje pojedinih policajaca. Odmah sam od strane tadašnjeg načelnika PU Prokuplje Siniše Blagojevića primio više pretnji da ću biti izbačen iz službe. Načelnik OP Ivica Živković me je danonoćno zaduživao i opterećivao svakakvim zaduženjima i pretio da će mi skinuti uniformu...

Odmah nakon toga usledila je klasična podmetačina. Naredbe Prekršajnog suda, koje su bile na zaduženju jednog policijskog službenika koji je premešten u Žandarmeriju - Milenković Marka, sakrivene su, dok nisu zastarele. Odmah po zastarevanju, meni je podnešena disciplinska prijava zbog navodno učinjene teške povrede službene dužnosti, jer sam kao starešina bio objektivno odgovoran za zastrevanje naredbi. Iova optužba je bila besmislena, a Upravni sud u Beogradu doneo je presudu u moju korist, kojom je uvažena tužba koju sam podneo protiv PU Prokuplje.

Trpeo sam psihičku torturu, omalovažavanje, mobing...ali nisam odustao.

Vrhunac je bio 11.09.2016. godine. Van službe sam se nalazio na svadbenom veselju u restoranu ''Aleksandar'' u Prokuplju. Na kraju veselja, neki od gostiju,sačekali su me ispred restorana i napali. Zahvaljujući iskustvu i fizičkoj spremnosti, uspeo sam da im se suprotstavim i prođem bez ozbiljnijih povreda. Nažalost, bilo je tu dosta drugih povređenih lica, među kojima i moji tast i tašta. S obzirom da se restoran nalazi u blizini policijske ispostave u Prokuplju, telefonom sam obavestio dežurnu službu, koja je na mesto događaja uputila dve patrole. Jedna je pronašla lica koja su me napala i dovela ih do PI (kasnije je protiv tih lica podnešena krivična prijava). Druga patrola prišla je meni. Stojčić Marko, jedan od policajaca, naočigled moje tašte, tasta, šuraka i svastike prišao mi je s'leđa i zadao mi jak udarac službenom palicom u potiljak, usled čega sam se onesvestio. Odmah zatim kolima sam odvežen do PI. Po izlasku iz auta, Stojčić mi je ponovo prišao s'leđa i zadao mi još nekoliko udaraca u glavu usled čega sam zadobio nekoliko povreda u vidu hematoma i krvnih podliva na potiljku glave kao i krvarenja iz kože popucale usled udaraca zadatih palicom (posedujem medicinsku dokumentaciju).

Policija nikada nije preduzela ništa povodom ovoga. Sve je prikriveno i zataškano. Ni sa jednim od svedoka nikada nije obavljen razgovor na okolnosti događaja.

Nakon dva dana su me suspendovali sa posla zbog izmišljene teške povrede službene dužnosti - ponašanja koje šteti ugledu službe, u nameri da me ućutkaju. Stavljeno mi je na teret da sam bio alkoholisan - iako nisam, da sam odbio saradnju sa policijom na licu mesta - iako sam ja pozvao policiju.Od načelnika PU Prokuplje, Nenada Kaličanina sam zahtevao da se batinaš Stojčić Marko sankcioniše, dok nije nekoga stvarno osakatio ili ubio, ali ništa.U dva navrata obavestio sam i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a. Ništa...

I 27.10.2016. godine podneo sam zahtev za raskid radnog odnosa.

Nikada nisam dobio odgovor na svoj zahtev. Zvanično sam još privremeno udaljen iz službe - suspendovan. Od kada sam prvi put obukao uniformu 15.09.2002. godine na Policijskoj akademiji, nosio sam je ponosno do kraja.Znam da ću u srcu i duši zauvek ostati policajac.

Ovaj e-mail pišem iz Bergena, prelepog grada na jugozapadnoj obali Norveške, gde sada živim sa suprugom. A NOKUT (institucija koja se bavi priznavanjem visokog obrazovanja) mi je autorizovao diplomu Policijske akademije. Supruga Sladjana radi u zdravstvu kao negovateljica.

Nadam se da ćete uspeti da iskoristite ovaj tekst i da upoznate građane Srbije ko ih štiti.

Pozdrav iz Bergena

Mladen Stojković