Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (95)

U kandžama pravosudne mafije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Šizofreni srpski premijer ostavio je iza sebe toliko smrada da će morati da prođu decenije da bi se izvršila deratizacija u društvu i institucijama. Posebno je zgaženo i srpsko pravosuđe, koje je pretvoreno u nekoliko jakih organizovanih kriminalnih grupa, koji, još rukovodi direktor Bezbednosno informativne agencije, bivši advokat Aleksandar Đorđević. Tužioci i sudije su u najvećoj meri porobljeni i služe izvršnoj vlasti kao servis za ozakonjenje njihovih pljački, prevara, otimanja...

Dve godine su istraživači Magazina Tabloid, uz pomoć jedne institucije Evropske unije ''snimali'' rad beogradskih sudova, preko sudija-porotnika i zaposlenih u administraciji, koji su pratili tok postupka i rad tužilaca i sudija.

Istraživači Magazina Tabloid ostvarili su kontakt sa 17 sudija-porotnika, koje su edukovali na koji način da prate tok postupka, ponašanje sudija, tužilaca, advokata i veštaka i njihovu međusobnu spregu.

Dvogodišnje istraživanje je pokazalo da sudije-porotnici služe u postupcima kao prisutni građani, čija reč i mišljenje je nedopustivo. Čim bi sudija-porotnik stavio primedbu, više nije pozivan na suđenja. Od sudija-porotnika se očekuje da nakon zaključenja parničnih predmeta stave svoj potpis na na zapisnik o većanju i glasanju, a sudija kasnije upisuje presudu koju će doneti.

Viši sud u Beogradu je tragično zgažen. U krivičnom i prvostepenom parničnom odeljenju samo petoro sudija ima kuraži da presuđuje primenjujući zakon. Mada i njih uprava pokušava da uprlja, tako što im dodeljuje ''vruće predmete'' za koje je zainteresovana izvršna vlast, preko svoje Velike propagande laži. Porotnici su registrovali da se ''odupirućim sudijama'' ukidaju presude od strane apelacije, tako da im se preti razrešenjem, te im se slama volja da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo.

Na čelu pravosudne mafije, kao organizator, i dalje je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.

Većina sudija zazire od advokata za koje znaju da su članovi organizovane kriminalne grupe predsednika sud i direktora Bezbednosno informativne služe. U tim predmetima postupaju sa naročitom hitnošću, deluju skoro izbezumljeno i servilno prema advokatima, a brutalni su prema strankama koje su im protivnici.

Prateći rad daktilobiroa rok u kojem sudije pišu presude u predmetima u kojima su advokati iz Stepanovićeve organizovane grupe, vidi se da sudije u tim predmetima presude pišu u najkraćem mogućem roku, dok u drugim predmetima pisanje traje i po nekoliko meseci.

Porotnici smatraju da većina sudija ne prima mito! Ipak, reč je o ljudima najnižih moralnih svojstva. Veći deo njih smatra da je sasvim normalno što krše zakon, jer služe vlastima i državnim interesima, a ostali se plaše da ne izgube posao, jer su napredovali u službi preko uticajne rodbine, ili preko partije na vlasti, a neki i preko kreveta. Ipak, u sudu vlada bahatost. Sudije su pod punom zaštitom predsednika sudova, a i zakona! Visoki savet sudstva je leglo korupcije, nepotizma i kriminala. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca promoviše nesposobne za sudije i tužioce i njihove zamenike.

Beleške porotnika i sudske administracije o postupanju sudija i tužilaca objavićemo u jednom od sledećih brojeva, jer ih analitičari još sređuju. Više porotnika i administracije spremno je da svedoči pred nezavisnim sudom, koji će jednog dana morati da se formira. Dnevno dobijamo desetine pisma i e mail poruka, kojim se građani žale na neverovatno postupanje sudija i tužilaca. Navešćemo primere iz prakse Magazina Tabloid...

Prvi osnovni sud u Beogradu dostavio je rešenje kojim je Milovanu Brkiću naložio da u slučaju izvesnog Milana Radovanovića iz Sečnja objavi presudu u dnevnom listu ''Tabloid''! Poslali smo odgovor sudiji da sa tim papirom obriše dupe. Iz Sečnja je, da podsetimo, doskorašnji predsednik i sudija Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević. Proverom smo ustanovili da je presudu doneo zaista Viši sud u Beogradu, sudija Slobodan Keranović, a potvrdio ju je Apelacioni sud u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Dragana Boljević, inače predsednica Društva sudija Srbije. Doneta je protiv nepostojećeg lista, ali je gospođa Boljević želela da pokaže svoju moć!

Na stotine besmislenih presuda donesu sudije Višeg suda u Beogradu koje potvrde sudije Specijalnog suda u Beogradu, demonstrirajući svoju moć!

Sudija Višeg suda u Beogradu Slobodan Keranović zvani Kera, postupajući po tužbi Aleksandra Milovančeva iz Sremske kamenice, lažnog profesora medicine, direktora Luke Novi Sad, suprotno zakonu, doneo je rešenje, koje u celosti objavljujemo, kao dokaz koliko maolumnika sudi u Srbiji.

Viši sud u Beogradu

10 P3 br. 434/16

Dana: 30.12.2016.godine

Viši sud u Beogradu, i to sudija Slobodan Keranović, kao sudija pojedinac, u parnici tužioca Aleksandra Milovančeva iz Sremske Kamenice, ul. Rade Končara br.51a, koga zastupa Nenad Zečević iz Novog Sada, ul.Vojvođanska br.15, protiv tuženih PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA IZDAVANJE NOVINA I MAGAZINA „TABLOID RRESS" DOO BEOGRAD-Savski venac, Savski trg broj 9/1, Milovana Brkića iz Beograda, Savski trg broj 9/1 i ARPADA NAĐA iz Beograda, Savski trg broj 9, radi utvrđenja i naknade. štete, van ročišta, dana 30.12.2016.godine doneo je sledeće:

Rešenje DELIMIČNO SE usvaja predlog tužioca ALEKSANDRA MILOVANČEVA iz Sremske Kamenice za određivanje privremene mere pa se ZABRANjUJE drugotuženom MILOVANU BRKIĆU iz Beograda, glavnom i odgovornom uredniku medija „Magazin Tabloid - istine i zablude" čija je internet adresa (www.magazin-tabloid.com) da ponovo u tom mediju objavljuje informacije o tužiocu Aleksandru Milovančevu iznete u tekstovima sa naslovom: ''Kriminalac opšte namene" u broju 65 od 08.09.2016.godine, "Od pilane do skalpela" u broju 66 od 22.09.2016. godine, "Profesor od dva odsto" u broju 67 od 06.10.2016.godine i "Mafijaš traži zaštitu od suda" u broju 68 od 20.10.2016. godine, u kojim tekstovima je tužilac označen i nazvan kriminalcem, ubicom, švercerom kokaina, prevarantom, saradnikom mafije ili mafijašem, pljačkašem i batinašem, do pravosnažnog okončanja ovog postupka.

DELIMIČNO SE ODBIJA KAO NEOSNOVAN predlog tužioca ALEKSANDRA MILOVANČEVA iz Sremske Kamenice za određivanje privremene mere u delu u kojem je tražio da sud zabrani drugotuženom MILOVANU BRKIĆU iz Beograda, glavnom i odgovornom uredniku medija „Magazin Tabloid-istine i zablude" čija je internet adresa www.magazin-tabloid.com da do pravosnažnog okončanja ovog postupka ponovo objavljuje informacije koje tužioca označavaju ili stavljaju u kontekst kriminalca, ubice, informacije koje se tiču povezivanja tužioca sa krivičnim delima, informacije koje ga predstavljaju kao švercera kokainom, prevaranta, informacije koje ga označavaju kao saradnika mafije ili mafijaša, pljačkaša i batinaša.

Dakle, istim rešenjem sudija zabranjuje da se o gospodinu Milovančevu koriste određeni izrazi, kojima se opisuje njegovo kriminalno delovanje, a u drugom stavu se odbija njegov zahtev da se ti isti izrazi dalje koriste u tekstovima Magazina Tabloid.

Gospodin Slobodan Keranović Kera je jedan od specijalnih sudija u parničnom veću. On je za mesec dana doneo presudu kojom je osudio nedeljnik NIN da ministru unutrašnjih poslova Srbije Nebojši Stefanoviću zbog povrede časti i ugleda plati 300.000 dinara, jer su ga označili odgovornim što slučaj Savamala još nije rešen, jer viši tužilac Nataša Krivokapić Čitaković tvrdi da od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nije dobila ni posle osam meseci izveštaje koje je tužilac tražio. Sudije ovog odeljenja dosuđuju građanima na ime naknade štete po 50 hiljada dinara za tri godine provedene u zatvoru, ali nežna duša ministra Sline, koji je postao vlasnik kuće na moru, kuće na Bežanijskoj kosi, nekoliko miliona keša, mora da se štiti! jer neša Slina je obećao da će njegova stranka i Vlada Srbije predati Kosovo!

Žena pomenutog Keranovića je bila sekretar Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njena sestra od ujaka je Snežana Malović, pa je Ivana Keranović, devojačko Vukojčić, protežirala muža da bude izabran za sudiju Višeg suda. Ovaj mucavac jedva sastavlja dve reči, ali kada je hteo da se razvede od Ivane, brže bolje su ga unapredili. A, Ivana je dva dana uoči porođaja položila pravosudni ispit. Promenom predsednika suda, jer je na to mesto došla sudija koju Malovića nije reizabrala, Ivana je sada stručni saradnik. Ipak, njen brat Vladimir je i dalje u Odeljenju ovog suda za izvršenje krivičnih sankcija.

A 1. Zločini po zaštitom

Tužilaštvo je dobilo šira ovlašćenja, a i zaštitu. Ako tužilac odbaci krivičnu prijavu, oštećeni više ne mogu da traže od suda sprovođenjem istrage, ili da preuzmu gonjenje. Mogu samo da podnesu prigovor protiv te odluke višem tužiocu. I tu je tačka. Mnoga ubistva i teška dela , kada tužilac odbaci prijavu, ostaju nerazjašnjena. Iako krivicu utvrđuje sud, a ne tužilac, vlasti su odlučile da se brane ako zaštite tužilštvo, kao državni organ.

Urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin podneo je Specijalnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, koju je Više tužilaštvo odbacilo. Njegov prigovor je jedan od deset koje je usvojilo Apelaciono tužilaštvo u Beogradu, koji objavljujemo kao izuzetak koji potvrđuje pravilo da su tužilaštva nerazvlašćeni cenzori moći i kriminala. Rešenje je donela zamenik tužioca Marija Šušnjević.

Republika Srbija

APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU

KTPO br. 360 /16 12 . 12. 2016 . g.

B e o g r a d MŠ/MŠ

Na osnovu čl. 51 st. 3 Zakonika o krivičnom postupku Apelacioni javni tužilac u Beogradu doneo je dana 12. 12. 2016.godine

REŠ E NjE

USVAJA SE kao osnovan prigovor oštećenog Glamočanin Milana iz Beograda podnet protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KT br. 736 / 16 od 31. 10. 2016. godine, o odbačaju krivične prijave.

Izdaje se obavezno uputstvo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da nastavi krivično gonjenje.

Obrazloženje

Oštećeni Glamočanin Milan iz Beograda podneo je u blagovremenom roku prigovor protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KT br. 736 / 16 od 31. 10. 2016. godine, u kome je osporio pravilnost i zakonitost istog, te istakao da se podneskom od 09. 08. 2016. godine obratio Tužilaštvu za organizovani kriminal i u tom podnesku opisao nezakonito postupanje većeg broja sudija u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 3407 / 13, ali i drugih poznatih i nepoznatih lica, da je pomenuto tužilaštvo ovaj njegov podnesak tretiralo kao krivičnu prijavu i ustupilo ga na nadležno postupanje Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je bez ikakvih "istražnih radnji" , čak i bez njegovog saslušanja odbacilo ovaj podnesak (krivičnu prijavu ), ali i njegovu žalbu iz parničnog - radnog spora podnetu Apelacionom sudu u Beogradu protiv presude P br. 3407 / 13. Predložio je da se njegov prigovor usvoji, a da se Višem javnom tužilaštvu izda obavezno uputstvo za preduzimanje nužnih istražnih radnji pre donošenja odluke o prijavi.

U cilju provere osnovanosti navoda podnetog prigovora izvršen je uvid u spise Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KT br. 736 / 16 i utvrđeno da je oštećeni Milan Glamočanin uputio podnesak Tužilaštvu za organizovan kriminal, koji je u tom tužilaštvu zaveden pod službenim brojem KTR 676 / 16, a u prilogu tog podneska i primerak žalbe, koju je u svojstvu tužioca podneo protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1 br. 3407 / 13 , da je to tužilaštvo nakon razmatranja podnesak dana 22. 08. 2016. godine dostavilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ( gde je primljen 05. 09. 2016. godine ) sa nalogom da ovaj podnesak tretira kao krivičnu prijavu podnetu zbog kriv. dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360 KZ -a, jer je zaključeno da navodi ovog podneska nisu ukazivali na osnov sumnje da su izvršena krivična dela za koja je nadležno Tužilaštvo za organizovan kriminal u smislu čl. 2 st. 1 tačka 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Podneta krivična prijava odbačena je rešenjem KT br. 736 / 16 od 31. 10. 2016. godine na osnovu čl. 284 st. 1 tačka 1 ZKP -a. U izreci ovog rešenja navedeno je da se odbacuje krivična prijava - žalba Glamočanin Milana ( podneta Apelacionom sudu u Beogradu dana 05. 08. 2016. godine ), jer prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dok je u obrazloženju istaknuto da je Više javno tužilaštvo u nedostatku drugih dokaza razmatralo upravo žalbu Glamočanin Milana kao krivičnu prijavu, te utvrdilo da je parnični postupak po ovoj žalbi u toku i da se ne može raditi o izvršenju bilo kakvog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti dok se postupak po žalbi pred Apelacionim sudom ne okonča, pri čemu je tužilaštvo pomenutu žalbu prihvatilo kao krivičnu prijavu upravo zbog neformalnosti tog akta te ustanovilo da se nije moglo pouzdano zaključiti ni da li podnosilac Glamočanin ima svojstvo oštećenog lica, što je takođe bio element neophodan za postojanje krivičnog dela iz čl. 360 KZ -a.

Osnovano se podnetim prigovorom ukazuje na okolnost da Više javno tužilaštvo u Beogradu pre donošenja odluke o odbačaju krivične prijave nije izvršilo nikakve provere osnovanosti navoda iste i da je rešenjem faktički odbačena njegova žalba podneta protiv parnične presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 3407 / 13. Iz sadržaja spisa proizilazi da tužilaštvo nije izvršilo ni uvid u ove parnične spise, da bi se mogle identifikovati sudije koje su , prema stavu oštećenog, postupale u ovom parničnom predmetu i kršile zakon na njegovu štetu.

Imajući u vidu činjenicu da je izreka donetog rešenja jezički neprecizna i kontradiktorna, jer iz iste proizilazi da je tužilaštvo odbacilo i krivičnu prijavu i žalbu u parničnom postupku protiv neimenovanih lica pod službenom oznakom " KT ", dok su u obrazloženju ovog rešenja izostali jasni , dovoljni i prihvatljivi razlozi o odlučnim činjenicama , jer nisu ni vršene provere osnovanosti navoda prijave, ocenjeno je da je izreka rešenja nerazumljiva, a odluka preuranjena i da su odlučivanju trebale da prethode određene provere, zbog čega je na osnovu čl. 51 st. 3 ZKP -a ovaj prigovor usvojen i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu se izdaje

OBAVEZNO UPUTSTVO

Da se nastavi krivično gonjenje po podnesku Glamočanin Milana, kao po krivičnoj prijavi za kriv. delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360 KZ -a protiv sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji su postupali u predmetu toga suda P br. 3407 / 13.

U nastavku predistražnog postupka potrebno je da se u skladu sa odredbama čl. 282 st. 1 tačka 3 ZKP -a :

1. iz Prvog osnovnog suda u Beogradu pribave parnični spisi P 1 br. 3407 / 13, izvrši uvid u iste i utvrde imena sudija koji su u ovom predmetu postupali i prema navodima prijave kršili zakon na štetu oštećenog Glamočanina, o čemu se govori i u podnetoj žalbi na parničnu presudu

3. da se o izvršenom uvidu sačini službena beleška, kako bi se moglo ustanoviti kako je u predmetu postupano i kakve su odluke donošene

4. da se, ukoliko se ukaže potreba za tim, radi razjašnjenja pojedinih navoda prijave , posebno radi identifikovanja prijavljenih sudija i razjašnjenja pojedinih navoda njegovog inicijalnog podneska pozove i sasluša podnosilac Milan Glamočanin.

Nakon provere navoda podnete prijave kroz napred navedene procesne radnje potrebno je da se donese novo rešenje o odbačaju krivične prijave u kome će biti izneti jasni i ubedljivi razlozi, ili da se donese naredba o sprovođenju istrage , ukoliko se za to steknu uslovi.

POUKA : Protiv ovog rešenja nisu dozvoljeni žalba i prigovor

A 2. U kandžama advokata

Bivši košarkaš Zoran Lalović, radnik Prekršajnog suda iz Beograda, duže od tri godine je u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu. Pouzdani izvori Magazina Tabloid opisuju gospodina Lalovića kao bolesnog čoveka, kome treba pomoć lekara i mesto mu je u bolnici, koja je u istoj zgradi.

Na njegovu molbu urednik Magazina Tabloid pokušao je da mu dostavi cipele (broju 49), ali ni posle dva sata čekanja nije mogao da mu preda paket. U Okružnom zatvoru u Beogradu smešteno je 1094 lica. Paketi i ručak, na koji pritvornici imaju pravo da dobijaju o svom trošku, predaju se na samo jednom šalteru. Poniženje kojim uprava izlaže rodbinu je užasno. Feminizirani stražar bez rukavica pregleda jela, prevrće šnicle, ćevape, prosipa tečnost i konzervi sa sirom, jelo probada nožem. Kao da smo u 18 veku. Čak ni turski zatvori ne liče na beogradski.

Nesrećnog Lalović opljačkala je advokat Marina M. Stefanović, uz pomoć okružnog sudije Bojana Mišića! Na ime sudskog honorara, Lalović je morao da joj potpiše priznanicu da može da proda njegov stan sa garažom u centru Beograda. Ona ga je prodala 27. decembra samoj sebi! Sve to uz pomoć sudskih veštaka Branislava Aleksandrića i Branko Mandića, koji su Lalovića proglasili sposobnim i uračunljivim, a sudija Mišić i krivim i nakon 3 godine mrcvarenja osudio ga je 30 godina zatvora. Taman da mu stan više i nije potreban. Pošteni istražitelji bi lako priveli advokata pravdi, a onda bi i ćeliju sa Lalovićem delio i sudija Bojan Mišić. On je zabranio da Lalović prima slobodno poštu, da se ne otkrije zlo koje mu je ovaj zli sudija priredio.

Prvo osnovnom javno tužilaštvo odbacilo je prijavu Lalovića protiv advokata Marine Stefanović. O sprezi advokata i sudija koji nemoćnim pritvorenim licima otimaju imovinu pripremamo posebna tekst...