Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (111)

Vešti lovci i trgovci

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Sve propale reforme srpskog pravosuđa ipak su imale jednu dobru stranu: na scenu su izašle sve sudije i tužioci koji se bave kriminalom i koji posredno ili neposredno učestvuju u njemu. Kako izgleda "tržište" srpske pravde i zašto Srbija ne može izaći iz zatvorenog kruga korupcije i kriminala?

Godišnji izveštaji Evropske komisije o stanju srpskog pravosuđa, duže od jedne decenije skoro su identični. Govori se o korupciji, haosu, "odsustvu političke volje" da se takvo stanje sredi i slično. Pravosudni mrak, njegove neraskidive veze sa podzemljem, potkupljenim advokatima i digirovanim medijima pod komandom vladajućeg režima, samo su deo ovog zla iz koga će Srbija teško izaći.

U praksi, mimo napisanih zakona "po meri EU", stanje je zastrašujuće. Cenovnik pravde, samo što nije i javno istaknut ispred tužilaštava i sudnica. Zločin bez kazne, u Srbiji je realnost, samo je pitanje koliko košta. Sve "alternativne" metode su na sceni.

Tako je, na primer, od 2014. godine do danas, povećan i broj ljudi koji su spremni da prihvate tuđu krivicu i robijaju za pare! I tu postoji cenovnik. Zavisi od visine kazne, dogovora sa pravim krivcem i visine "nadoknade" koju traži sudija i tužilac (koji, naravno, uvek znaju za takve dogovore, ali...).

Na "tržištu" korumpiranog srpskog pravosuđa, smatra se da je cena oslobađanja od krivice za ubistvo, "elastična" i da se kreće od 50 hiljada evra (najniže), do nekoliko stotina hiljada evra (zavisno od težine ubistva). Dogovori sudija i advokata, česta su pojava, pa se dešava da neko ko dobije 20 ili 40 godina zatvora, a ima zavidnu kriminalnu prošlost, može dobiti kaznu od samo pet godina, i to za sumu od 50.000 evra pa naviše, zavisno od "imovinskog stanja" osuđenog kriminalca i težine počinjenog dela. Poznato je da umanjena kazna dvostruko brže zastareva! U tom smislu, takozvano "prepolovljavanje kazne", sa četiri na dve godine i slično, na srpskoj pravosudnoj pijaci, takođe košta do 10 hiljada evra. Dogovori između sudija i advokata su najčešći kod malih smanjenja kazne za mesec ili dva meseca dana. To može da košta do 2.000 ili 3.000 evra. Negde i manje.

Tužioci i sudije u Srbiji, saučestvuju i u reketiranju žrtava. Jedan od načina uzimanja velikog novca je i montirano hapšenje dužnika. Tako se, na primer, dužniku (najčešće onome ko duguje zelenašima) pripiše bilo kakvo krivično delo, te mu se pod pretnjom hapšenja iznudi određena suma da bi "sudski postupak" bio prekinut. Hapšenja u Srbiji, montiraju čak i poveriocima. Dužnik sa podebelim kriminalnim dosijeom, može poverioca da smesti zatvor i tako izbegne da vrati dug ili da ga prisili da mu otpiše zelenašku kamatu. Naravno, sve uz obavezno finansijsko "obeštećenje" pravosudnih organa. Ovaj "specijalitet" srpske pravosudne mafije, samo je deo široke kriminalne lepeze koja je razapeta između policije, tužilaštva, sudova, advokature...

Advokati, sudije, tužioci i policijski inspektori, koji se, često, međusobno poznaju i sarađuju, primenjuju „kombinacije" u krivičnim postupcima u kojima zajedno rade. Takvi klanovi međusobno formiraju cenovnike za izbavljenje kriminalaca iz zatvora. Postoje u Srbiji sudije "specijalizovane" samo za ubistva, ili samo narko-dilere, saobraćajne nesreće...Svako od njih ima svoju tarifu. Ali, među dobro upućenima u ovu problematiku, smatra se da pravosudna mafija najveći novac uzima u slučajevima privrednog kriminala.

I tu su obavezno uključeni "ljudi iz sistema", koji sa političkih pozicija diriguju koji će biznismen odgovarati za razne zloupotrebe, a koji neće. Kome će da "oproste", a kome neće. Tačnije, ko je platio a ko nije. Uobičajeno, cena za oslobađanje od ovakve krivične odgovornosti je i do pola miliona evra. Da slučaj zastari, košta milion ili, koliko "vrh vlasti" proceni.

Na znatno nižem nivou, kao na primer kod saobraćajnih krivičnih dela, glavnu ulogu imaju sudski veštaci (što se pokazalo u više slučajeva, poput slučaja kad je sin vlasnika Željka Mitrovića, vlasnika "Pinka" džipom ubio jednu mladu žensku osobu, ili kad je novinarka RTS-a, Petra Cvijić ubila starijeg čoveka na pešačkom prelazu). U oba slučaja su veštaci menjali iskaze, kako je "cena slučaja" tokom postupka rasla. Ispostavilo se da je korumpirano srpsko pravosuđe najspremnije u ovakvim prilikama da pokaže "lojalnost" i da napišu oslobađajuće presude. Cena takvih presuda u saobraćajnim nesrećama sa smrtnim ishodom iznosi od 30 hiljada evra pa i znatno više, a novac dele, najčešće, sudski veštaci i sudije. Na tim predmetima, skoro uvek rade iste sudije i isti veštaci (mogućnost izuzeća je minimalna jer i predsednik suda ima svoju cenu!), pa nije teško zaključiti da je reč o dobro uigranom "orkestru".

Kod suđenja narko dilerima, cena presude se ugovara pre nego što suđenje i počne! Često, diler izađe iz pritvora odmah, a o sudskom postupku, oslobađajućim presudama, zastarevanjima i slično, brine neko drugi, sa više kriminalne instance. Najlakše je ipak da se sve obavi u prvoj fazi istrage, gde policija, tužilac i advokat mogu sve da završe. Pre svega, da krivična prijava ne bude podneta, što znači da nema ni pritvora ni postupka dileru droge. A, kako u kriminalnoj državi izgleda pravda, govori i sledeći primer: pre godinu dana, u Beogradu je ukinut pritvor narko dileru optuženom za prodaju 120 kilograma marihuane, a polumrtvom uživaocu njegove droge, koji je "pao" sa malom količinom "za ličnu upotrebu", određena je duža zatvorska kazna!

Sve propale reforme srpskog pravosuđa, ipak su imale jednu dobru stranu: na scenu su izašle sve sudije i tužioci koji se bave kriminalom i koji posredno ili neposredno učestvuju u njemu. Radeći tako prljave poslove, dopali su se vlastodršcima, posebno sadašnjem Vođi, pa su se još više su se osilili. Aleksandar Vučić je uzaptio svu vlast, sudsku, zakonodavnu i izvršnu, upravo iz straha da ga te institucije sistema, kad se jednom oslobode u nekom demokratskom procesu, ne izvedu pred lice pravde. U nečemu se ipak prevario: korupcija ne rešava ništa na duge staze. Moraće da plaća do sudnjeg dana ili da bude večno na vlasti. Ni jedno ni drugo nije moguće.

Srpsko pravosuđe je često u službi onih koji imaju novac i moć.

To potvrđuje i slučaj sudije Višeg suda u Beogradu Slobodana Keranovića. On je, da podsetimo, brzopotezno osudio urednika NIN-a i izdavača lista da plate 300.000 dinara ministru policije dr Nebojši Stefanoviću, zbog navodne povrede časti i ugleda, oko slučaja Savamala. Srećom, u Apelacionom sudu u Beogradu po žalbi je odlučivalo veće sudije Ivana Negića, a izvestilac je bio sudija Milenko Todorović. Ovo nepotkupljivo veće preinačilo je Keranovićevu presudu i odbilo tužbeni zahtev ministra Stefanovića. A da je predmet dobila neka druga sudija, NIN bi morao da plati pola miliona dinara, sa troškovima postupka ''uvređenom'' ministru.

I urednika Magazina Tabloid i izdavača lista pomenuti Keranović je rebnuo sa 150.000 dinara, plus još toliko za troškove spora, da bi zaštitio čast i ugled Nikole Petrovića, bivšeg kuma Aleksandra Vučića. Da li ćemo imati sreću da kojim slučajem, o žalbi odlučuje veće sudije Ivana Negića?

Direktor Luke Novi Sad, i bivši visoki funkcioner SNS-a u Novom Sadu Aleksandar Milovančev, inače profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, podneo je preko 40 tužbi protiv našeg lista. Jedino je Keranović odmah bio na usluzi. Ali se i plašio.

Tako je 30. decembra prošle godine doneo privremenu meru kojom zabranjuje uredniku Magazina Tabloid da u narednim tekstovima koristi određene reči i izraze na račun Milovančeva. U drugom stavu odluke odbio je tužbeni zahtev Milovančeva, dozvoljavajući uredniku da sve te reči može da koristi.

Citiramo odluku, doslovno...

Viši sud u Beogradu

10 P3 br. 434/16

Dana: 30.12.2016.godine

Viši sud u Beogradu, i to sudija Slobodan Keranović, kao sudija pojedinac, u parnici tužioca Aleksandra Milovančeva iz Sremske Kamenice, ul. Rade Končara br.51a, koga zastupa Nenad Zečević iz Novog Sada, ul.Vojvođanska br.15, protiv tuženih PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA IZDAVANJE NOVINA I MAGAZINA „TABLOID PRESS" DOO BEOGRAD-Savski venac, Savski trg broj 9/1, Milovana Brkića iz Beograda, Savski trg broj 9/1 i ARPADA NAĐA iz Beograda, Savski trg broj 9, radi utvrđenja i naknade. štete, van ročišta, dana 30.12.2016.godine doneo je sledeće:

Rešenje

DELIMIČNO SE usvaja predlog tužioca ALEKSANDRA MILOVANČEVA iz Sremske Kamenice za određivanje privremene mere pa se ZABRANjUJE drugotuženom MILOVANU BRKIĆU iz Beograda, glavnom i odgovornom uredniku medija „Magazin Tabloid - istine i zablude" čija je internet adresa (www.magazin-tabloid.com) da ponovo u tom mediju objavljuje informacije o tužiocu Aleksandru Milovančevu iznete u tekstovima sa naslovom: ''Kriminalac opšte namene" u broju 65 od 08.09.2016.godine, "Od pilane do skalpela" u broju 66 od 22.09.2016. godine, "Profesor od dva odsto" u broju 67 od 06.10.2016.godine i "Mafijaš traži zaštitu od suda" u broju 68 od 20.10.2016. godine, u kojim tekstovima je tužilac označen i nazvan kriminalcem, ubicom, švercerom kokaina, prevarantom, saradnikom mafije ili mafijašem, pljačkašem i batinašem, do pravosnažnog okončanja ovog postupka.

DELIMIČNO SE ODBIJA KAO NEOSNOVAN predlog tužioca ALEKSANDRA MILOVANČEVA iz Sremske Kamenice za određivanje privremene mere u delu u kojem je tražio da sud zabrani drugotuženom MILOVANU BRKIĆU iz Beograda, glavnom i odgovornom uredniku medija „Magazin Tabloid-istine i zablude" čija je internet adresa www.magazin-tabloid.com da do pravosnažnog okončanja ovog postupka ponovo objavljuje informacije koje tužioca označavaju ili stavljaju u kontekst kriminalca, ubice, informacije koje se tiču povezivanja tužioca sa krivičnim delima, informacije koje ga predstavljaju kao švercera kokainom, prevaranta, informacije koje ga označavaju kao saradnika mafije ili mafijaša, pljačkaša i batinaša.

Gospodin Slobodan Keranović je jedan od specijalnih sudija u parničnom veću.

Žena pomenutog Keranovića je bila sekretar Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njena sestra od ujaka je Snežana Malović, pa je Ivana Keranović, devojačko Vukojčić, protežirala muža da bude izabran za sudiju Višeg suda. Ovaj mucavac jedva sastavlja dve reči, ali kada je hteo da se razvede od Ivane, brže bolje su ga unapredili. A, Ivana je dva dana uoči porođaja položila pravosudni ispit. Promenom predsednika suda, jer je na to mesto došla sudija koju Malovićka nije reizabrala, Ivana je sada stručni saradnik. Ipak, njen brat Vladimir Vukojčić je i dalje u Odeljenju ovog suda za izvršenje krivičnih sankcija.

A i kada je Mira Ač, vanbračna supruga pomenutog Milovančeva (čitajte o njima tekst na 26 i 27 strani) podnela tužbe, onu koja je došla kod sudije Keranovića, odmah je rešio.

REPUBLIKA SRBIJA

VIŠI SUD U BEOGRADU

10 P3. br. 311/17

Dana: 07.08.2017.godine

B e o g r a d

Timočka broj 15

VIŠI SUD U BEOGRADU, i to sudija Slobodan Keranović, kao sudija pojedinac, u parnici tužilje MIRE AČ iz Sremske Kamenice, ul. Rade Končara br.51a, koju zastupa Nenad Zečević iz Novog Sada, ul.Vojvođanska br.15, protiv tuženih PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA IZDAVANJE NOVINA I MAGAZINA „TABLOID PRESS" DOO BEOGRAD-Savski venac, Savski trg broj 9/1 i MIL0VANA BRKIĆA iz Beograda, Savski trg broj 9/1, radi utvrđenja i naknade štete, van ročišta, dana 07.08.2017.godine doneo je sledeće:

R E Š E NJ E

USVAJA SE predlog tužilje MIRE AČ iz Sremske Kamenice, za određivanje privremene mere pa se ZABRANjUJE drugotuženom MILOVANU BRKIĆU iz Beograda, glavnom i odgovornom uredniku medija „Magazin Tabloid-istine i zablude" čija je web adresa www.magazin-tabloid.com da ponovo u tom mediju objavljuje informacije o tužilji Miri Ač iznete u tekstu sa naslovom: "Mira vara, Mira spuži, za parama srce tuži" od 26.01.2017. godine i to sledeće informacije: "Bračni par Aleksandar Milovančev i Mira Ač najopasnija kriminalna grupa", da je tužilja "otimala imovinu u sezoni lova na Jevrejke", da je tužilja "vođa bande" i "lažni svedok", kao i informacije da je tužilja "drešila kesu i plaćala mlađe momke . Kada bi se Mira napalila žešće na nekog od njih, Milovančev ih je potkazivao policiji i bili bi uhapšeni", a kojim informacijama je tužilja označena i nazvana članom kriminalne grupe, lovcem na Jevrejke, vođom bande i lažnim svedokom,kao i ponovno objavljivanje informacija koje se tiču povezivanja tužilje sa krivičnim delima, sve do pravosnažnog okončanja ovog postupka pod pretnjom plaćanja tužilji iznosa od 800.000,00 dinara ukoliko drugotuženi kao glavni i odgovorni urednik medija „Magazin Tabloid-istine i zablude" postupi protivno odluci suda.

Istog dana kada je podneta tužba gospođe Ač, podneta je i tužba koju je potpisao direktor Luke Novi Sad Milovančev. (Broj predmeta P.3 310/127, a broj predmeta Ačove je P.3 311/17). Sudija Vesna Miljuš još nije zakazala raspravu. Isti sud, različiti aršini.

A gospodin Keranović je sudija koji voli novac.

A. 1 Iz pisma nekadašnjeg političkog zatočenika sa Golog otoka, Radomira Milunovića, upućenog predsednici Vlade Srbije, Ani Brnabić

Daleko je pravda

Rehabilitacija se vrši pod uticajem političara

Iz političkih razloga izdržao sam kaznu zatvora na zloglasnom Golom otoku od 03.08. 1952 do 27.11. 1954.godine. Po Zakonu o rehabilitaciji ispunjavao sam sve uslove da budem rehabilitovan. Državljanin sam Republike Srbije. Živim u Beogradu 70. godina. Pod uticajem bivšeg premijera Srbije, Aleksandra Vučića i bivšeg ministra pravde, Nikole Selakovića, na Viši i Apelacioni sud u Beogradu odbijen je moj zahtev za rehabilitaciju, kao njihovog neistomišljenika. U mom slučaju povređen je Ustav Srbije: član 21. diskriminacija, član 32. pravo na pravično suđenje, član 35. pravo na rehabilitaciju i član 36. pravo na jednaku zaštitu prava.Sudi- ja Apelacionog suda u Beogradu , hrabro i ljudski, „bez dlake na jeziku" rekao je: „Da je pravosuđe u dubokoj krizi, što dokazuje nedostatkom nezavisnosti i neefikasnosti" ( „Politika"19.12.2016.g)

Obavestio sam mnoge o odbijanju mog zahteva za rehabilitaciju. Navešću samo neke: Vladu Republike Srbije ( dobio sam odgovor 28. juna 2016. godine „Potvrđujemo da je Vaš zahtev primljen i da će biti razmotren u najkraćem roku"- odgovora nema). Pisao sam premijeru, svim ministrima...

Pritužbu koju sam uputio ministru Nebojši Stefanoviću, obrukala je ne njega, nego njegove iz Direkcije policije Uprave kriminalističke policije, koji su mi poslali neprimeren odgovor. Oštro sam reagovao, zbog njihovog fašistoidnog odgovora.

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, pro forme, na osnovu člana 3.4.7.8. i 15. Zakona o zabran diskriminacije podneo sam pritužbu. Po pritužbi Poverenik mi dostavlja obaveštenje i navodi: „...Da bi u konkretnom slučaju bio izvršen akt diskriminacije, potrebno je da je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu".

Poverenik ne zna da ja moram da budem stavljen u jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu kao i svi kažnjenici koji su izdržali kaznu na zloglasnom Golom otoku. Svi golootočani koji su podneli zahtev za rehabilitaciju su rehabilitovani. Ja sam izuzetak. Bitno je za Poverenika da je rehabilitovan Dragoljub Draža Mihajilović i Nikola Kalabić, a da će biti diskriminisan Milan Nedić, ako ga sud ne rehabilituje. Predsedniče Vlade Srbije, mi građani ne sumnjamo u ono što ste obećali. Ja pomoć ne tražim. Ovo ne pišem zbog sebe, nego neka se zna.

Još nešto - potomci kvislinga iz Drugog svetskog rata u sebi nose četničke ideje. Preovlađuju u Srbiji. Sećam se kad je ideolog Srpske napredne stranke, Aleksandar Martinović, na zasedanju Skupštine Srbije, kad je donošen Zakon o državnim praznicima, predložio da se za državni praznik uzme dan kad su četnici u Drugom svetskom ratu „oslobodili" Loznicu 1944. godine. Pa nije iznenađenje što je rehabilitovan Dragoljub Draža Mihajilović i što će biti rehabilitovan Milan Nedić.

Postavlja se pitanje: da li je Srbija u Drugom svetskom ratu bila antifašistička ili ne? Sva obeležja antifašista u Srbiji i u Beogradu su uništen. Kad su četnici proglašeni antifašistima, njihovi naslednici uništili su sva partizanska obeležja. Pročitah negde: „Od neistomišljenika se prave protivnici, od protivnika neprijatelji, a od neprijatelja zakleti neprijatelji"

To se najbolje uočava u Skupštini Srbiji, između poslanika pozicije i opozicije. Strogo se drže demokratskog centralizma. Ne shvataju da je to diktatura nad mišljenjem i idejama političkih protivnika.

Poštovana Ana, predsedniče Vlade Srbije, u najgore vreme, građani Srbije od Vas zahtevaju mnogo, ali potrebna vam je pomoć drugih, posebno ministara.

Činjenica je da je stanje u pravosudnim organima najproblematičnije. Zbog toga je potrebno predložiti Skupštini Srbije da raspravi pitanje sudova. Ne zamerite što Vam otvoreno pišem o nekim manama dosadašnjih vlada. Od Vas se očekuje da budete spretniji i sposobniji od svih dosadašnjih premijera, za dobro Srbije i njenih građana.