Natrag
Govoreći otvoreno
Ko i kako rasprodaje Srbiju i srpske agrarne potencijale u 2017. godini (3)
U svinjcima kuga, u Vladi kolera
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da od 1. novembra kreće realizacija dve investicije nemačke kompanije "Tenis" i to u Zrenjaninu i Kikindi i konkurišu u još tri opštine da kupe zemlju, rekavši: "...Mi kod svakog projekta analiziramo katastar, restituciju. Želimo samo one parcele koje su čiste u imovinsko-pravnom smislu da budu predmet davanja u zakup na 30 godina. Imamo Zrenjanin i Kikindu gde kreće izgradnja farmi, nakon toga kreću klanice". Dolaskom te nemačke kompanije, pojašnjava on, obezbeđuje se veliko tržište koje oni imaju na prostoru Evrope, Rusije, Kine. Nije rekao da mi ne možemo da izvozimo i svinjsko meso ni u EU, ni u Rusiju zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge. Bilo je puno sumnje da li će posao biti transparentan, čak su nazivali Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta na 30 godina da je namenjen samo ovom preduzeću. Mi smo do sada 11 projekata odobrili, samo dva se odnose na 'Tenis', devet su srpski proizvođači, pojasnio je on. Nesmotrenost u donošenju odluka u ovoj oblasti mogla bi potpuno da isprazni naša sela u procesu koji je već uveliko u toku, a ostatak seljaka po selima mogao bi se potpuno pretvoriti u najamne radnike, zaključak je istraživanja našeg novinara Arpada Nađa, koje objavljujemo u nekoliko nastavaka
Arpad Nađ
Zbog loše agrarne politike koja se u Srbiji vodi poslednje dve i po decenije ova nazovi strateška privredna grana ima godišnji rast od samo 0,45 odsto! Od 2.000. godine, odnosno demokratskih promena to ,,poraslo'' na 0,6 odsto! Agrarna politika koju su kreirali stručnjaci po nalogu političara, što se i danas radi (ima ih oko 200 u zemlji koji služe svakoj političkoj garnituri) doprinela je katastrofalnom smanjivanju proizvodnje. Samo proizvodnja mesa je godišnje manja za po 200.000 tona! Rezultat takvog vladanja Srbijom je da FAO prognozira da će ona od izvoznika postati uvoznik hrane. To se već događa. Evo i primera. Republički zavod za statistiku je objavio da je od januara do maja 2017. godine uvoz mesa porastao za 69,4 odsto u odnosu na isto vreme 2016. godine. Za uvoz je plaćeno čak 45,8 miliona evra. U isto vreme uvezli smo i za trećinu više mleka i prerađevina. To je Srbija danas, koje je nekada mogla da hrani pola Evrope!
Poražavajući izvoz goveđeg mesa
U Srbiji je u 2016. godini proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka! Izvoz ,,bebi bifa'' iz Srbije bio je manji za 100 puta! Iz godine u godinu Srbija izvozi sve manje mesa. Sredinom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka smo u svet slali gotovo 50.000 tona "bebi bifa", iz Jugoslavije, a od toga iz Srbije 30.000 tona. Danas je taj izvoz iz Srbije manji čak za 100 puta! Jer, 2015. godine izvezeno je 315, tona, a 2016. godine oko 400 tona! Inače, 2016. godine iz Srbije je ukupno izašlo tek 1.130 tona goveđeg mesa, od čega je samo 450 tona otišlo u EU, a ostatak u zemlje CEFTA regiona. Ono nam je i jedino tržište gde možemo da ga prodamo. To je razlog i sve manje proizvodnje goveđeg mesa u Srbiji. Vrednost izvoza bila je oko 4,9 miliona dolara. Ništa bolja nije bila ni 2016. godina, kada je u inostranstvo otišlo 1.350 tona ovog mesa, u vrednosti od 5,8 miliona dolara. Jer, u 2016. godini proizvedeno je samo 75.000 tona, što je najmanja proizvodnja za poslednjih pet decenija!
Po rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, ovo su poražavajući rezultati i naša zemlja bi trebalo da se pozabavi pitanjem govedine. "Srbija nije konkurentna ni sa cenom, a nemamo ni dovoljan broj grla u tovu", objašnjava Budimović. Staje u Srbiji su prazne (njih oko 200.000, najmanje koliko je i praznih kuća), pa nema ni junadi. Procene su da u Srbiji imamo oko 15.000 do 20.000 junadi. Oko 5.000 njih raznim kanalima ode preko Drine u Bosnu i Hercegovinu u Republiku Srpsku, a dobar deo i na Kosovo.
Država bi trebalo da primeni tov po sistemu krava-tele, koji će biti usmeren na proizvodnju "bebi bifa". To je kvalitetno meso koje direktno ide u rashladne vitrine, ne zamrzava se i zato ima visoku cenu. Od početka 2016. godine uvezli smo iz zemalja EU oko 790 tona goveđeg mesa, u vrednosti od 3,4 miliona dolara. U 2015. godini, taj uvoz je bio 1.370 tona. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da smo u 2015. godini uvezli i 20.100 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 46,6 miliona dolara. Najviše se uvozilo iz Španije, Mađarske i Nemačke. Iste godine izvezli smo 12.000 tona svinjetine, u vrednosti od 27,7 miliona dolara. Naša svinjetina završila je u Rusiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Od početka 2016. godine uvezli smo 12.600 tona, a izvezli 3.390 tona svinjskog mesa.
"Uvoz svinjskog mesa 2017. godine će biti znatno niži, jer se cena izjednačila sa zemljama EU, pa naše firme nisu imale potrebu da dodatno plaćaju carinu i transport", ističe Budimović. Živinskog mesa 2015. godine smo uvezli 11.850 tona iz Bosne i Hercegovine, Poljske i Francuske. A, izvoz u 2015. godini bio je 6.000 tona, a živinsko meso iz Srbije završilo je u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. "...Živinsko meso proizvedemo oko 95.000 tona godišnje, ali malo izvezemo", objašnjava Budimović. Nedostaje nam tržište jer naša piletina ne može u EU, zbog kontrole na salmo nelu, pa trgovina ovog mesa najviše ide kroz CEFTA region, BiH i Crnu Goru. Prema rečima Budimovića, uvoz mleka i mlečnih proizvoda biće na nivou prošle godine. I po količini i po ceni. Tržište u EU je zbog velikih viškova pretvorilo mleko u mleko u prahu i plasiralo sve na kinesko tržište i Južnu Ameriku. To je, smatra sagovornik, spasilo srpsko mlečno govedarstvo, pa nije došlo do većeg uvoza što je i bila pretnja.
Blokada zbog kuge
Nesmetan izvoz živih svinja i svežeg mesa u Rusiju nije moguć pre 2020. jer Evropska unija preko svoje teritorije zabranjuje transport životinja vakcinisanih od svinjske kuge, tvrdi Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Od prestanka vakcinacije svinja protiv kuge, kako Gulan objašnjava, treba da prođu tri godine da bismo ponovo dobili dozvolu EU za izvoz sveže svinjetine, a kako je Uprava za veterinu najavila da će vakcinacija biti završena u januaru 2017, izvoz će biti moguć tek posle 2020. godine. Zvanično još nje objavljeno da je Srbija prestala sa vakcinacijom. Aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će vakcinacija protiv bolesti kuge prestati sredinom 2017. godine. Ali, to se još nije dogodilo, jer, nije bilo informacija u javnosti. Dakle, zvaničnog izvoza svinjetine u Rusiju nema. Ako nešto i ode, to je sve ilegalno, pa tako i pare dolaze do onih koji se nelegalno bogate! Dakle, to je bila još jedna obmana aktuelne vlasti za proizvođače hrane u Srbiji...
Brod se ne isplati
Koliko je blokada izvoza sveže svinjetine u Rusiju kopnenim putem pogubna za Srbiju potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da je izvoz svinjetine 2016. godine bio manji za 20 miliona evra. Dok je Srbija u 2015. godini u Rusiju izvezla 10.670 tona sveže i zamrznute svinjetine u vrednosti od 21,9 miliona evra, za sedam meseci 2016. godine u tu zemlju isporučeno je svega 1.311 tona, vrednih 1,9 miliona evra. Rajko Latinović, eks predsednik Odbora za poljoprivredu u PKS i direktor mesne industrije „Imes". On ističe da rokovi o zabrani izvoza sveže svinjetine u EU i preko njene teritorije nisu toliko veliki problem koliko činjenica da Srbija nema mesa za izvoz! Kad smo morali, mi smo zamrznuto meso izvozili morem preko Crne Gore (luka Bar), koje je u Rusiju brodovima stizalo za 47 dana, ali to je neisplativo - kaže Latinović. A, mesa čas imamo viškova, pa u istoj godini i manjkova. Jer, nema stabilne i sigurne agrarne politike, vlada pravo šarenilo, vlada se uredbama, umesto sistemskim merama.
Činjenice
Smanjena je proizvodnja sad ima 3,2 miliona svinja u Srbiji. Oko 330.000 živih svinja uvezla je Srbija u 2015. godini. U toj godini je proizvedeno 270.000 tona svinjskog mesa u Srbiji. Pored toga godišnje se uvozi i 38.000 tona najlošijeg mesa, to je treća klasa. Zemlje EU meso mogu u robnim rezervama da drže najduže šest meseci. Pre isteka tog roka, najčešće pet meseci njegovog stanja u hladnjačama, srpski uvoznici mesa po ranijem dogovoru o podeli tržišta odu u zemlje EU i za simbolične pare, plaćaju samo nekoliko evro centi po kilogramu kupuju to meso. Kasnije se ono kao ekstra kvalitet prodaje u Srbiji! Dakle, to je hrana koju jedemo! Potrošnja svinjskog mesa po stanovniku u Srbiji je između 17 i 19 kilograma godišnje. Oko180 dinara košta kilogram svinja žive mere. Zbog prevarantskog odnosa vlasti prema proizvođačima mesa u Srbiji, ovog puta tovljača svinja, jer čas ih imamo višak pa manjak u oborima. U 2016. godini je prvi put posle dugo vremena proizvedeno u Srbiji bilo ukupno oko 320.000 tona svinjskog mesa. To je bilo više u odnosu na višegodišnji prosek za oko 50.000 tona! Vlast se sa tim hvalila i sa izjavama prevarila opet i sebe i narod. Ta veća proizvodnja svežeg mesa nije bila rezultat boljih uslova većeg tova, već protesta seljaka, pa su krenuli u dalje uništavanje stočnog fonda. Pokolj je ustvari bio protest pa se sa većom proizvodnjom mesa, smanjio stočni fond! Inače, Srbija može da proizvede dovoljno tovljenika za svoje potrebe kod 330.000 domaćinstava koji se bave stočarstvom. Pre dve decenije rađeni su projekti i za proizvodnju 14 miliona tovljenika! U EU stalno postoji višak svih vrsta mesa, a sredinom 2017. godine nisu znali šta će sa svinjama pa su prodavali Srbiji. Jer, imali su višak od 50 miliona komada!
Prerađevine mogu u izvoz
U Ministarstvu poljoprivrede potvrđuju da je u EU zabranjen izvoz svežeg svinjskog mesa, ali ističu da je dozvoljen izvoz mesnih prerađevina, barenih i kuvanih kobasica i slanine. Prerada mora biti na temperaturi većoj od 70 stepeni. Ne postoje prepreke za transport tih mesnih prerađevina preko teritorije EU. Pitanje plasmana proizvoda isključivo je odluka proizvođača, a uloga Ministarstva poljoprivrede je da otvara nova tržišta za naše proizvođače, ali i da uklanja druge administrativne barijere, kažu u Ministarstvu.
Duboka kriza
Dakle, i pored izrazito povoljnih uslova, stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje tri decenije značajno smanjivao pa je proizvodnja svih vrsta mesa opala sa 650.000 na 400.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u tom vremenu sa 65 na 35 kilograma godišnje. Uzroci se nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisanju robnih rezervi...Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz ,,bebi bifa'' od 8.875 tona u Evropsku uniju, a koristimo ga sa tri odsto. Najbolji primer je činjenica da je 2013. godine bilo izvezeno svega 600 tona, a 2015. godine samo 315 tona, a 2016. godine tek 400 tona! Pre dve i po decenije iz Srbije se u svet izvozilo 30.000 tona ,,bebi bifa'', što je 100 puta više nego sad. Čak i od toga polovina je vraćana zbog lošeg kvaliteta! Razlog je nepostojanje junadi. Jer, u tovu imamo oko 15.000 do 20.000 grla. Da bi ispunili kvotu izvoza ,,bebi bifa'' prema Evropskoj uniji, potrebno je da namenski u stajama bude 100.000 junadi!
Da je to malo koliko sad imamo junadi i izvoza ,,crvenog mesa'', najbolji dokaz je činjenica da je 1990. godine sa prostora tadašnje Jugoslavije u svet bilo izvezeno čak 50.000 tona ,,bebi bifa'', a od toga 30.000 tona je bilo iz Srbije. Za novac dobijen od izvoza ,,bebi bifa'' u SAD koji je trošila američka vojska, tadašnja Jugoslavija je kupovala avione, Beograd se bio opremio novim autobusima... Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena i država pod hitno bi trebalo da opredeli određena sredstva da bi je obnovila. Privrednici se sve manje odlučuju za tov junadi jer im se finansijski ne isplati, pa su čak i oni stočari koji su imali nadu, potpuno odustali od toga nakon suša, kada je tov junadi bio desetkovan. Sve ovo ukazuje da je loša agrarna politika u Srbiji proteklih godina i decneija ,,pojela'' stoku. To znači da su nam prazna sela, kuće i staje. Sve manje proizvodimo i sve manje trošimo, mesa, hleba, voća, povrća...Stanovništvo Srbije postaje neuhranjena nacija!
Stočarstvo u Srbiji, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, u velikoj je krizi. Broj stoke u periodu u poslednje dve decenije opadao je po stopi od tri do četiri odsto godišnje. Za dve i po decenije pala je proizvodnja mesa sa 650.000 tona na oko 400.000 tona, a smanjena je potrošnja mesa sa oko 65 kilograma godišnje po stanovniku na blizu 35 kilograma! Osnovni faktori pomenutih kretanja nalaze se u nerešenom pitanju finansiranja ove važne kapitalno intenzivne delatnosti poljoprivrede, gubitku tržišta, kako domaćeg tako i u izvozu, i odsustva bilo kakvih strateških rešenja koja bi doprinela da se nepovoljna kretanja u stočarstvu zaustave.
Na početku 2010. godine broj goveda je manji za 6,4 odsto u odnosu na isti period 2009. godine, odnosno za 63.962 grla. U isto vreme bio je manji i broj krava i steonih junica za 4,1 odsto ili za 25.169 grla. Takav trend smanjenja nastavljen je sve do 2015. godine. Istovremeno broj svinja manji je za 3,9 odsto ili za 142.262 grla, pa je 2010. godine u oborima bilo 3.488.738 grla. Broj krmača i suprasnih nazimica manji je za 0,3 odsto, pa je u 2010. godini bilo 519.119 grla. Na početku 2010. godine bilo je i 1.475.395 ovaca, što je manje za 1,9 odsto u odnosu na vreme od godinu dana ranije. Kada je reč o živini, u 2010. godini bilo je 20.156.110 komada, uz registrovan godišnji pad od 11,7 odsto. Isti trend nastavljen je sve do 2015. godine, kada se osetio blagi, simboličan rast samo u stočarstvu, a posle je opet došao pad!
Državna zemlja i strani kupci
Sredinom 2017. godine, grupa eksperata iz SANU, uputila je u Brisel pismo sa sledećim sadržajem:
"...U vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju optimistički se verovalo da će Srbija moći da ispuni sve uslove za ulazak u EU i, između ostalog reši pitanje vlasničkih odnosa u pogledu poljoprivrednog zemljišta. Srbija jedinstven slučaj, jer predstavlja jedinu zemlju koja se obavezala, na liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta pre ulaska u EU. Pored nastupanja nepovoljnih ekonomskih efekata finansijske krize, Srbija neće biti spremna za taj proces 1.9. 2017. godine
Poljoprivredni sektor u Republici Srbiji bio je pod uticajem velikih promena u okruženju u periodu od kraja devedesetih godina XX veka do danas, a naročito negativne efekte imala je neadekvatna privatizacija poljoprivrednih kombinata. Česte izmene pravnih okvira, ukazuju na činjenicu da se još uvek nisu stekli uslovi za nesmetanu prodaju poljoprivrednog zemljišta, kako domaćim licima, tako i stranim pravnim i fizičkim licima. U vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju optimistički se verovalo da će Srbija moći da ispuni sve uslove za ulazak u EU i, između ostalog reši pitanje vlasničkih odnosa u pogledu poljoprivrednog zemljišta. Srbija je u tom smislu jedinstven slučaj, jer predstavlja jedinu zemlju koja se obavezala, na liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta pre ulaska u EU. Pored nastupanja nepovoljnih ekonomskih efekata finansijske krize, Srbija neće biti spremna za taj proces 1.9. 2017. godine. U Srbiji po popisu ima 631.122 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je 628.555 porodičnih domaćinstava i 2.567 (ili 0,4 odsto) gazdinstava pravnih lica i preduzetnika.
Poljoprivredom se u Srbiji bavi oko dva miliona stanovnika. Treba izračunati stepen priuštivosti poljoprivrednog zemljišta domaćem stanovništvu i izvrši poređenje sa koeficijentom priuštivosti poljoprivrednog zemljišta Srbije poljoprivrednicima iz EU. Ovo je bitno imajući u vidu inicijative predstavljene u Evropskom parlamentu u cilju sprečavanja tzv. otimanja zemlje. Međutim, za neke od najvažnijih pravnih pretpostavki liberalizacije tržišta poljoprivrednog zemljišta predstavljaju problemi u restituciji, u vezi sa privatizacijom nekadašnjih društvenih preduzeća. Česte su situacije u kojima je vlasnicima vraćeno zemljište, odnosno imaju rešenje o vraćanju, ali to nikad nije sprovedeno kroz zemljišne knjige ili su ta lica sada upisana kao korisnici na državnom zemljištu. U tom procesu neuređeni imovinsko-pravni osnovi predstavljaju veliki rizik.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o preduzećima iz 2002. g. ograničio je mogućnost raspolaganja imovinom pravnih lica sa većinskim društvenim kapitalom, koji su bili subjekti privatizacije. Dodatni problem predstavlja pitanje zadružne svojine, obzirom da ranije važeći propisi nisu bili u potpunosti sprovedeni naročito u delu razgraničenja državne i zadružne imovine. Tek donošenjem Zakona o zadrugama (''Službeni glasnik RS'', br. 112/15) stekli su se uslovi da se adekvatno izvrši upis promene vlasništva u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, a na osnovu zahteva zadruge, imaoca prava na zemljištu za koje postoji validni dokaz o sticanju teretnim pravnim poslom. To je značajno, jer se u 20 odsto postojećih zadruga pojavljuju nerešeni problemi svojine.
Promena vlasništva nad društvenim kapitalom, neminovno je uslovila i promenu pravne forme, ali ne i promenu prava svojine nad imovinom društva koja je stečena poslovanjem, odnosno prava korišćenja nad državnim poljoprivrednim zemljištem, što je uticalo na nejasnoće u definisanju prava korišćenja zemljišta u privatizovanim poljoprivrednim kombinatima.
Zakon o privatizaciji iz 2014. godine je oročio privatizaciju društvenog kapitala na 31.12.2015. godine i predvideo otvaranje stečajnog postupka po samom Zakonu za sva preduzeća koja posluju većinskim društvenim kapitalom, a koja do pomenutog roka ne budu privatizovana, tako da je nad svim privrednim društvima koja su poslovala većinskim društvenim kapitalom, a nisu privatizovana do pomenutog roka, pokrenut stečajni postupak. Iako je društveni kapital prestao da postoji 31. 12. 2015.g., zbog neažurnosti administracije vode se i sudski sporovi, u kojima su oštećeni ne samo domaća već i strana pravna lica. Ukupno je privatizovano 149 privrednih društava koja se bave poljoprivredom, od čega je u 41 društvu zbog nepravilnosti raskinut ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala sa kupcem. Nad većim brojem preduzeća kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji otvoren je stečajni postupak.
Republika Srbija ima obavezu da jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu Ustava i Zakona (Član 58. Ustava), a odgovorna je za ostvarivanje i zaštitu prava građana, ustavnost i zakonitost za svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (Član 97. Ustava). S tim u vezi, kod opisanog stanja stvari, Republika Srbija ne može garantovati sigurnost u sticanju i očuvanju imovinskih prava stranaca..."
(Nastavak u sledećem broju)
A 1. Manje za 200.000 goveda!
Srbija proizvodi 1,5 milijardi litara mleka godišnje. Imamo zvanično do 400.000 krava mlekulja. Ali, je njih u stajama znatno manje. Prosečeno daju 2.700 litara mleka godišnje. U svetu ista takva grla daju oko 7.000 litara mleka. U Srbiji je zbog neorganizovanosti polovina mleka je na sivom tržištu...
Trošimo oko 50 litara mleka godišnje po stanovniku...U Evropi je to duplo više. Moramo da imamo mlečna grla (stočarstvom se bavi oko 330.000 ljudi u Srbiji). Treba da bude grla i zbog mesa ali i da imamo sistem krava tele, zbog obnove fonda, ali i da imamo mleka, dakle, sve je u lancu. Nama su pokidane karike u tom lancu...
Srbija ima u tovu godišnje 15.000 do 20.000 junadi. U 2016. godini proizvedeno je samo 75.000 tona junećeg mesa! To je najmanje u poslednjih 70 godina! Do pre godinu-dve proizvodili smo blizu 100.000 tona. Sad je to opalo zbog odnosa vlasti prema stočarstvu. Jer se tov ne isplati. U Srbiji se troši samo četiri kilograma junetine godišnje po stanovniku. Prvi put smo 2016. godine imali veću proizvodnju svinjskog mesa za 50.000 tona. Ali, to nije bio rezultat veće proizvodnje već pokolj stoke, jer seljaci nisu znali šta sa svinjama i mesom. Samo u Evropi danas ima više od 50 miliona tovljenika. Zato je i pitanje gde će to meso iz Srbije ,,Tenis'' izvoziti i kada ne bi bilo zabrane zbog kuge! Ni zato nam ne treba Tenis, već juneće meso koje traži i EU i SAD...