Tragom vesti

Da li je Aleksandar Vučić Arapima prodao državu Srbiju?

PKB je kupio za sebe

Ugovor o preuzimanju „Poljoprivredne korporacije Beograd" u ime kupca, koji je osnovan tokom trajanja tendera, a koji ni do danas nije uplatio osnivački kapital od 100 dinara, potpisalo je neovlašćeno lice koje je zastupalo kompaniju koja ne samo da nije učestvovala na tenderu, već to po uslovima javnog poziva nije ni mogla. Verovatni stvarni vlasnik „Al Dahre" iz Abu Dabija, šeik Hamdan bin Zajed bin Sultan Al Nahjan, tokom svog jedinog boravka u Beogradu, krajem avgusta, jasno je i Aleksandru Vučiću, a i okupljenim novinarima rekao kako Emirati imaju interes da u Srbiji ulažu samo u hotelijerstvo, lovni turizam i kupovinu komercijalnih nekretnina. Agro biznis nije ni spomenuo, iako je u tom trenutku trajao tender za prodaju PKB-a na kome je učestvovala i domaća firma čiji je vlasnik navodno iz Abu Dabija. Tokom tog razgovora Vučić je priznao kako su Emirati za „Beograd na vodi" dali kredit, a ne investicije.

Milan Malenović

U prošlom broju, u tekstu „Arapi samo pokrivaju pljačku", potkrala nam se nenamerna greška kada smo napisali kako u „Al Dahra Srbiji" d.o.o. iz Iriga ne radi niko iz upravljačke struture „Al Dahra Holdinga" it Abu Dabija. Postoji jedna ličnost čije se prezime u transkripciji iz arapskog na srpski ili engleski piše u više različitih varijanti (Aldarei, al Darei, Alderei, Al Derei,čak i Al-Darei, a najčeće Al Darei) zbog čega je i došlo do pomenute grekle, a upravo on je izuzetno značajan da bi se razumelo šta zaista čeka PKB i ko ga je i zašto preuzeo.

Kedaim Abdula Said Faris Al Darei je u suštini alter ego šeika Hamdana bin Zajeda bin Sultan Al Nahjana, mlađeg polubrata sadašnjeg emira Abu Dabija i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pošto u arapskom svetu ne mora uvek da važi pravilo nasleđivanja po prima genituri (prvorođenju), kao što je slučaj kod evropske aristokratije, već se, ponekad, nasleđuje i po senioritetu (najstariji član porodice ili klana je naslednik), kao što je do skora bio slučaj u Saudijskoj Arabiji, poneki analitičari upravo šeika Hamdana smatraju mogućim prestolonaslednikom, umesto emirovog najstarijeg sina Sultana.

Šeik Hamdan je predstavnik emira, ili guverner zapadne oblasti Abu Dabija i najverovatniji faktički osnivač i glavni čovek „Al Dahre". Njegovo privatno bogatstvo se procenjuje na oko milijardu dolara.

Kedaim Abdula Said Faris Al Darei insistira da ga u medijima predstavljaju uz titulu "njegova ekselencija", što je uobičajeno oslovljavanje dalekih rođaka vladajućih porodica (u ovom slučaju klana Al Nahjan) i nižeg plemstva u arapskom svetu.

Uvek dobro obavešteni „Bloomberg" o Al Dareiu navodi da je, posle napuštanja javne službe (gde je jedno vreme bio i zamenik ministra spoljnih poslova UAE) postao šef kabineta šeika Hamdana i odgovoran za sve njegove privatne i službene kontakte. Osim toga, kako se navodi na pomenutom portalu, on je redovni predstavnik šeika u svim šeikovim firmama, pa tako i u „Al Dahra Holdingu". Ukratko: tamo gde je Al Dahrei, tu je u blizini i šeik Hamdan bin Zajed Al Nahjan.

U preduzeću „Al Dahra Srbija" d.o.o. iz Iriga, koje je nominalni kupac „Poljoprivredne korporacije Beograd" Al Darei je predsednik Upravog odbora i 4. oktobra je u ime te firme potpisao sa državnim sekretarom iz Ministarstva privrede Draganom Stevanovićem ugovor o preuzimanju PKB-a. U oči odmah upada odsustvo naših visokih državnih funkcionera, koji se obavezno tiskaju u redu za fotografisanje kod potpisivanja ugovora ove veličine. Ima više razloga za njihov nedolazak.

Šeik Hamdan, čovek koji stoji iza „Al Dahra Holdinga", je jednom posetio Srbiju i to se desilo 29. avgusta 2018. kada se sreo sa Aleksandrom Vučićem. Iako su naši mediji, kao i uvek, preneli fantazije predsednika Srbije o stotinama miliona evra investicija koje će, navodno, doći iz UAE-a, razgovor njih dvojice je imao sasvim drugačiji sadržaj. Šeik je tada lično obavestio Vučića kako „Al Dahra Holding" nema nikakvih poslovnih interesa da preuzme PKB, osim što je zainteresovan za građevinsko zemljište koje Korporacija ima u Beogradu.

„Indenpendent Balkan News Agency" (IBNA) na svom portalu na engleskom jeziku je doslovno citirala šeika Hamdana kako kompanije iz Emirata imaju snažan poslovni interest da investiraju u „hotele i lovni turizam, kao i u komercijalne nekretnine" u Srbiji. PKB se ovde nigde ne uklapa po svojoj osnovnoj delatnosti. Da podsetimo: javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju PKB-a, na kome je učestvovala i pobedila „Al Dahra Srbija", Ministarstvo privrede je objavilo 9. avgusta, a rok za podnošenje prijava je isticao 10. septembra, tako da se poseta šeika Hamdana (tokom koje on uopšte, ni jednom rečju na konferenciji za medije nije pomenuo PKB) desila u sred trajanja konkursa. Zanimljivo je da ni Vučić, po onome šta je prenela IBNA, na konferenciji za medije nije pomenuo zainteresovanost „Al Dahre" iz Abu Dabija da kupi PKB.

Po nezavisnim izvorima, šeik Hamdan je srpskog predsednika tom prilikom obavesti kako se „Al Dahra" povlači iz Srbije, bar kada je agro-biznis u pitanju, i centar svog delovanja prenosi u Rumuniju. Da bi se ovo jasnije razumelo, potrebno je pogledati neke detalje u vezi sa „Al Dahra Srbijom" d.o.o.

U Agenciji za privredne registre upisano je kako je 23. marta 2018. stigao zahtev za upis privrednog društva „Al Dahra Balkans" d.o.o. čiji je osnivač „Al Dahra Agricukltures LLC" iz Abu Dabija. Po članu 7 stav 1 Osnivačkog ugovora osnovni kapital društva iznosi 100 (i slovima; stotinu) dinara, a po članu 7 stav 2 on će biti uplaćen u roku od pet godina od dana registrovanja preduzeća, a po našim informacijama on ni do danas nije uplaćen?!?

U vreme osnivanja „AL Dahra Balkans"-a još je postojala nekakva ideja o tome da sedište aktivnosti „Al Dahra Holdinga" u agro-biznisu u jugo-istočnoj Evropi bude u Srbiji, ali se to u međuvremenu promenilo, pa je i „Al Dahra Balkans" postala „Al Dahra Srbija". Promenu imena direktorka privrednog društva Jelena Sandić zatražila je 23. avgusta, a zahtev je APR usvojio istog dana. Tada je, takođe, izmenjen i datum osnivanja i umesto 23. marta 2018. prihvaćen 20. avgust 2018, mada u APR- u i dalje stoji 26. mart 2018. Smatralo se, naime, da bi javnosti bilo čudno da tender za prodaju PKB-a za nešto više od 105 milioa evra dobije preduzeće osnovano u toku samog javnog konkursa i to sa osnivačkim kapitalom koji još nije ni uplaćen.

Istovremeno sa promenom imena usledila je i promena osnivača, pa je vlasnik „Al Dahra Srbija", umesto svetski poznatog „Al Dahra Agricultures LLC" (za koga se sa sigurnošću zna da pripada „AL Dahra Holdingu" šeika Hamdana bin Zajeda bin Sultan Al Nahjana) sada „Al Dahra Serbia LLC" iz Abu Dabija koje se, istina, nalazi na istoj adresi kao i prethodni vlasnik, ali za koga niko sa sigurnošću ne može da kaže ko mu je vlasnik. Istovetnost adrese ne mora da znači i da su vlasnici isti, jer se radi o velikoj poslovnoj zgradi u kojoj je sedište mnogih kompanija. Moguće je da su stvarni vlasnici „Al Dahra Serbia LLC" osobe iz Srbije, a ne iz Emirata.

Konačno, 24. oktobra portal „Trade Arabia", koji na engleskom objavljuje biznis vesti iz arapskih zemalja, obznanio je da „Al Dahra Holding" investira 500 miliona dolara u agro-biznis u Rumuniji. U ovu sumu nije uračunato 200 miliona dolara koje je kompanija već dala za kupovinu „Agricost"-a ("Magazin Tabloid" je o tome pisao u prošlom broju), jedne od najvećih farmi u Evropi, ali ni suma koju kompanija iz Emirata planira da izdvoji za kupovinu makar dela luke u rumunskoj Konstanci, ako ne i cele luke. O nekim aktivnostima kompanije u Srbiji u pomenutom članku nije bilo ni reči.

Plan kompanije iz Emirata je, očigledno, da preko luke u Konstanci izvozi svoje proizvode iz Rumunije, a jednog dana u dalekoj budućnosti, moguće, i agrarne proizvode koje bi kupovala, a ne proizvodila u Srbiji. Šeik Hamdan je u tom pogledu bio vrlo jasan u obraćanju novinarima u Beogradu 29. avgusta. Do tada „Al Dahra" iz Abu Dabija planira samo da investira u zidanje objekata na građevinskom zemljištu koje pripada PKB-u.

Kada je reč o navodnom potpisivanju ugovora od 4. oktobra o kupovini PKB-a primetna je još jedna nelogičnost. Kadaim Al Darei je isti potpiso u svojstvu kopredsednika „Al Dahra Holdinga" iz Abu Dabija, kako prenose ovdašnji mediji, a ne kao predsednik Nadzornog odbora „Al Dahra Srbija" d.o.o. Po uslovima javnog poziva od 9. avgusta pravo učestvovanja na tenderu imale su samo domaće kompanije, a „Al Dahra Holding" to definitivno nije.

Osim toga, jedino lice ovlašćeno da potpisuje ugovore u ime"Al Dahra Srbije" je direktorka Jelena Sandić, ali je ona ograničena da sama može da potpisuje ugovore do vrednosti od 5.000 evra, a za više je neophodan i supotpis nekog od članova Nadzornog odboa. Da bi Ugovor o preuzimanju PKB-a bio valjan, njega je morala da potpiše i direktorka (koja na ceremoniji uopšte nije ni bila prisutna) i još neko iz Upravnog odbora (što može da bude i Al Darei). Šta su to državni sekretar Dragan Stevanović i kopredsednik „Al Dahra Holdinga" iz Abu Dabija Kadaim Al Darei potpisali 4. oktobra znaće se tek kada javnosti bude predočen ugovor potpisan tog dana. A to će se, po svemu sudeći, desiti kada se u Srbiji promeni vlast.

A1: I ''Beograd na vodi'' zidaju braća Vučić

Šeik Hamdan bin Zajed bin Sultan Al Nahjan ima za arapske šeike skroman imetak od milijardu dolara od ukupno oko 150 milijardi dolara, na koliko je magazin „Forbes" procenio bogatstvo porodice Bin Zajed Al Nahjan. Koja je tačno njegova funkcija u „Al Dahri" ne navodi ni inače odlično informisana agencija „Bloomberg", ali je sigurno značajna, čim je njegov stalni zastupnik Kedaim Abdula Said Faris Al Darei član borda direktora.

Tokom razgovora sa njim, kako prenosi novinska agencija IBNA, Aleksandar Vučić je 29. avgusta u više navrata pomenuo „Beograd na vodi" i zahvalio mu se na finansijskoj pomoći u vidu kredita (a ne investicija) koju su za projekat dali Ujedinjeni Arapski Emirati, ali šeik na to uopšte nije reagovao. Po dobro upućenima, Emiraćani pokazuju samo interesovanje da u „Beogradu na vodi" kupe pojedine objekte, odnosno oni se pojavljuju kao obični kupci, dok je investitor neko drugi!

A2: Ko je stvarni vlasnik ''Rudnapa'' ?

Kedaim Abdula Said Faris Al Darei je u martu 2013. sa tadašnjim ministrom Mlađanom Dinkićem potpisao opskurni ugovor o ukupnom ulaganju od 400 miliona dolara u srpski agrar. Od obećanih stotina miliona dolara stiglo je samo oko osam miliona evra (a i tu je pitanje ko je stvarni davalac para) za kupovinu većinskog dela kapitala „Rudnapa". Dat novac je odmah vraćen kroz otuđenje 370 hektara voćnjaka.

Umesto pre pet godina obećanih 400 miliona dolara za Srbiju, „Al Dahra" iz Abu Dabija je uložila 700 miliona dolara u agro kombinate u Rumuniji, gde i prenosi težište svojih delatnosti u ovom delu Evrope.