Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (151)

U sudnici ludnica, a kod vođe mož' da prođe

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Samrtni zagrljaj srpskog pravosuđa, političkih vođa i kriminalnih klanova, toliko je snažan da su realne reforme moguće samo likvidacijom ovog perverznog kentaura. Srbija neće preživeti ako preživi pomenuta mafijaško - politička tvorevina, koja služi paralelnom sistemu moći, a ne milionima građana. Sve zapadnoevropske demokratije koje uzimamo kao sinonim za uređene pravne sisteme, imaju tužioce i sudije koji imaju ovlaštenje da uhapse i predsednika države i premijera u slučaju da se ogreše o zakone.

Mogu li u Srbiji sudije biti postavljene od strane udruženja sudija, birane od proverenih pravnih autoriteta i advokata koji su se dokazali svojim radom, ako znamo da u zemljama gde je sudstvo nezavisno, sudije biraju samo među najboljim pravnicima tako što ih advokatska komora kandiduje za sudije? Ne treba zaboraviti da u Srbiji sudije često sude a da nemaju nikakvog prethodnog iskustva, ni kao advokati ni kao profesori prava. Sadašnja ministarka pravde, Nela Kuburović, bez ikakvog pravosudnog iskustva, postavljena je na tako visoku funkciju, ličnom voljom Aleksandra Vučića.

U decenijski lošoj praksi, sudije u Srbiji "sude iz knjiga", ne uvažavajući druge okolnosti počinjenog dela. Na takav način obrazloženje presude je vrlo često suprotno presudi! Poseban problem na koji je godinama ukazivala ekspertska grupa iz Saveta Evrope, svakako je rad policije u Srbiji. Naime, tužilačka istraga je često nemoguća, jer policija u mnogim slučajevima, pod pritiskom političkih ili mafijaških interesa, kompromituje glavne dokaze o izvršenju krivičnog dela. Ima i neznanja i teškog dilatentizma, ali je ključ problema u tužilaštvima koja su strogo pod kontrolom vladajuće klase. U Srbiji, i to je notorna činjenica, samo jedan čovek odlučuje o postupku, ako se tiče sudbine "važne gospode" i stranačkih tajkuna, koji su ogrezli u kriminalu.

Istina je da su sudije u Srbiji uvek bile plaćene slabo da ih svaki kriminalac može korumpirati. Ima i sudija i tužilaca sa veoma dobrim platama, ali oni odgovaraju "vrhu države", pa su im i prinadležnosti dobre. Ali, šire gledano, zbog velike "ponude" koruptivnog novca i uglavnom niskih plata među sudijama je stvorena čitava "tarifa". Znaju se cenovnici presuda, zna se ko su "skupe" a ko "jeftine" sudije. Zna se ko su slabići, uplašeni ili od režima ili od kriminala. Mnoga krivična dela nikad i ne dođu do procesuiranja. "Završe" se raznim vansudskim nagodbama, novcem i drugim pokretnim i nepokretnim "dobrima". U takvim okolnostima, advokati su u Srbiji veoma ozbiljan trgovački menadžment, i to sve funkcioniše besprekorno.

Mnogima u Savetu Evrope nije jasno da kriminalna hidra u srpskom pravosuđu ne želi da bude nezavisna! Ni njihovi pravni eksperti ne mogu da shvate da je srpsko pravosuđe postavljeno na privilegijama a ne na odgovornosti! Jer, nezavisno pravosuđe znači da nema trgovine pravdom, a onda takav posao u glavama mnogih iz ove profesije gubi svaki smisao. Zakon se doslovce primenjuje samo nad sirotinjom i neukima, jer u izveštajima mora negde da piše kako su tužilaštva i sudovi nešto i radili. Da srpsko pravosuđe spava "snom pravednika", govori i podatak da je Ustavni sud u protekloj godini imao prosečno dve sednice mesečno. Dakle, po jedna svakih 15 dana. To je dovelo do kašnjenja u proseku najmanje dve godine po predmetu.

Posebno je tragično stanje u srpskim tužilaštvima. Javni tužilac Srbije, Zagorka Dolovac, pri kraju je drugog mandata. Ova novosadska lezbejka se ne oglašava ni kada bi to morala da učini. Ne pamti se da je dala nekada obavezujuće uputstvo nižem tužilaštvu da preuzme gonjenje, da optuži prave okrivljene, ili da se postupak ponovi. U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu je glavni tužilac nataša Krivokapić iz Podgorice, a njena prva zamenica Tatjana Vukićević je iz Berana, takođe državljanka Crne Gore.

Pored gospođe Krivokapić moguće je montiranje krivičnih postupaka, optuživanje nevinih, samo da se opere biografija važnih drugova, ili umiri javnost. Glavni tužilac u Srbiji je Aleksandar Vučić. On hapsi, optužuje, presuđuje.

Da bi umirio javnost zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj, Vučić je, nakon što je izriban u Davosu, na konferenciji za novinare, naložio da se kao navodni naručilac označi i uhapsi predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović. U pomoć mu je priskočio ministar policije Nebojša Stefanović, koji je ponudio kao vezu između izvršilaca i Simonovića jednog policajaca, koji je priznao da je on isplatio nesuđene ubice novinara Jovanovića, a da mu, navodno, Simonović nije refundirao taj iznos.

Udesu koji je izazvao Zoran Babić, vršilac dužnosti direktora Koridora, u kojem je jedna žena usmrćena na licu mesta, a dve osobe teže povređene, prisustvovalo je 22. građana - svedoka, a sve to su zabeležile i službene kamere. Lepo se videlo kako Babić izlazi iz auta, sa mesta vozača, da u kolima, osim njega, nije nikog bilo. Ali tako važan čovek ne sme da dođe pod udar zakona. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Milosav Miličković na lice mesta šalje svog momka iz Rakovice, koji prihvata da je on tog časa bio za volanom. Kakve kamere, kakvi svedoci, ima da bude kako je Miličković odlučio, a Vučić to aminovao! Dakle, policija piše lažnu prijavu, svesna da čine teško krivično delo, tužilaštvo tu lažnu prijavu prihvata, a sudija dostojanstveno odlučuje da lažnog vozača pusti da se brani sa slobode!

Od kada je postavljen za prvog potpredsednika Vlade Srbije, Vučić je najavljivao hapšenja, pretio svima i svakome na čiju imovinu je bacio oko. Ne trepnuvši, tužioci i sudije su odmah pisali zahteve za sprovođenje istrage, određivali su pritvor, čerečili građane, koje su, nakon protoka od godinu dve, iste puštali na slobodu, a potom ih sudska veća oslobađala od optužbi!

U oktobru mesecu 2018. godine, dakle, pre nepunih pet meseci, stigla je iz Brisela prva od tri glavne "komponente" projekta za navodno jačanje kapaciteta Ministarstva pravde za izradu novih zakona koji će biti usklađeni sa legislativom Evropske unije. A, čitavu tu tragikomediju, predvodio je šef Delegacija EU u Srbiji Sem Fabrici, čovek koji savršen dobro zna da je pravosuđe u Srbiji u rukama jednog čoveka, Aleksandra Vučića, i da tu nikakvih drugih "komponenata" nema!

Ali, nedugo zatim, stigla je i druga "komponenta" ovog projekta, koju je Sem Fabrici "pojasnio", rekavši da se ona tiče poboljšanja institucionalnih kapaciteta i kapaciteta ljudskih resursa Ministarstvu pravde kako bi efektivno preuzelo sada brojnije zadatke i obaveze u procesu reforme pravosuđa i kooridinaciji sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23.

U fokusu treće "komponente" projekta bilo je viđeno nekakvo "unapređenje koordinacije", predvođene Ministarstvom pravde, tačnije, harmonizacija organa nadležnih za sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23, kao i podrška efikasnijem izveštavanju o sprovođenju tog plana.

I kao da je "pročitala" ovu sprdnju sa Fabricijem i EU, odjednom se oglasila i neuka ministarka pravde Nela Kuburović "ocenom" da je ovaj projekat došao u pravo vreme "jer smo sada na vrhuncu reformskog procesa" te da se razmatra revizija Nacionalne strategije za reformu pravosuđa i pratećeg akcionog plana, odnosno da li su i koji zadaci iz tih dokumenata ispunjeni i u kojoj meri!

Kao da je ona "nadzorni organ" ispred EU! Pa je još dodala: "...Ovaj projekat će nam pružiti podršku za izradu zakona nakon izmene Ustava". Ali, ni tu nije stala. Naime, odmah posle Nove godine, Kuburovćeva je opet izjavila da je u toku proces izmene Ustava, na osnovu kojeg će kasnije biti izmenjeni mnogi pravosudni zakoni. Dakle, u toku je proces izmene Ustava! Zna li srpska javnost za ovu činjenicu? Gde se o tome vodi rasprava?

Pojavio se i naš "grčki prijatelj", inače "vođa projekta" ("EU uz pravu - podrška za Poglavlje 23"), izrazivši očekivanje da će omogućiti Srbiji da unapredi sektor pravosuđa i uskladi ga sa tekovinama EU. Komediji nigde kraja!

Fabrici je 2019. godinu počeo pričom o tome da EU podržava reformski proces u Srbiji u oblasti pravosuđa, ocenjujući da je jako bitno što se krenulo sa izmenom Ustava, jer vladavina prava jedan od temelja EU i podsetio da je poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, te da će biti data nova ocena u skladu sa svim onim što su uradili Vlada Srbije i Ministarstvo pravde u međuvremenu: "...Podržavamo rad i smatramo da je bitno krenuti od izmene Ustava. U junu 2018. godine, Venecijanska komisija je objavila svoj izveštaj u kome je jasno rečeno da stvari sa Ustavom ne idu kako treba. Ali, tu je Sem Fabrici, "srpski prijatelj" koji je tvrdio suprotno, da je Ministarstvo pravde naporno radilo da amandmane uskladi sa njim".

U Srbiji ima više od 60 institucija koje su direktno ili indirektno uključene u ispunjavanje obaveza za poglavlje 23. Tačnije, pitanje pravosuđa. I nijedna od njih nije iznad Aleksandra Vučića i njegovi pravosudne mafije! Za čiji račun onda Fabrici fabrikuje ove laži? I ko će uzeti dva miliona evra, koliko košta ovaj projekat.

Kako reformisati srpsko pravosuđe. Kako odvići tužioce i sudije da presuđuju po svom nahođenju, da tumače zakon a ne primenjuju ga! Čuveni ruski naučnik, Ivan Petrovič Pavlov, objasnio je uslovni refleks. Kada godinama, a i decenijama, krše zakon, nekažnjeno, tužioci i sudije steknu naviku da tako i dalje čine, bez obzira što su se promenile okolnosti u kojima oni rade.

Promenom izvršne vlasti, ovakvi tužioci i sudije prilagodiće se i nastaviće da i njima služe. Iako to nije popularno, sve tužioce i sudije treba podvrgnuti poligrafskom ispitivanju, kao i ispitivanju njihovog rada, presuđivanju u korist političke mafije. Sudije treba da su slobodne u presuđivanju, ali se moraju držati zakona. Ako ga krše, onda moraju da snose odgovornost.

U Srbiji pripadnici Vučićevog kartela ne podležu odgovornostima. Kum Vučićev, Nikola Petrović, ima tim advokata koji u njegovo ime tuži novinare koji pominju njegov biznis, imovinu, vozni park. Sudije su unizne pred njim. Sve podnete tužbe Nikole Petrovića sud usvaja, a više instance potvrđuju presude. Službenici Evropske Unije, zaduženi za ''nadzor reformi u Srbiji'' raspolažu ogromnom količinom podataka o korupciji u pravosuđu i rasulu koje u njemu vlada, ali komesari su puni hvale za Vučićev rad! Važno je samo da on izvršava njihove zahteve da Srbija što dublje potonu.

Javni izvršitelji na tajnoj adresi

Devet paklenih krugova srpske Inkvizicije

Kompanija Dunav osiguranje i Javni izvršitelj Jelena Stojanović, za kratko vreme upropastili su život, Ljubomiru Periću Magašu zbog nepostojećeg duga! Sudeći po dokumentima koje nam je dostavio, Perić govori istinu! Podsetićemo čitaoce ovo nije i jedini ovakav slučaj. Naime, Magazin Tabloid i mediji su i ranije detaljno izveštavali o zločinima izvršitelja koji plene imovinu i kada ljudi ne duguju! U Srbiji se više nego jednom desilo da sudovi sude, donose presude bez valjanih dokaza, da ih prosleđuju izvršiteljima, koji onda nemilosrdno plene imovinu dužnika. Dužnika koji zapravo nisu ništa dužni...

Perić je, na nesreću, teški invalid, i kako je nedavno saznao, još pre deset godina ga je tužila kompanija Dunav osiguranje, zbog ne plaćene polise osiguranja, za 2009. godinu za automobil marke Mercedes. Ali, taj automobil, prema zvaničnim dokumentima policije nije ni bio registrovan 2009. godine! Po isteku registracije 2008. godine, Perić je rastavio i u delove prodao to vozilo! Pošto je automobil bio 26 godina star, nije ni bilo drugog izbora nego da ga na taj način proda.

U papirima Ministarstva unutrašnjih poslova piše da je automobil bio uredno odjavljen. Može se iz tih činjenica zaključiti da nije imao ni tehnički pregled. Bez tehničkog pregleda ne može se ni osigurati, pa bi to bio još jedan dokaz u prilog Perićeve priče, da on nikakvu polisu sa Dunavom za taj automobil nije sklapao. Ipak, Dunav je tužio Perića zbog navodnog duga od oko 10.000 dinara, a njihov advokat je i dalje uporno tvrdio da "krivac" nije platio polisu osiguranja.

Ispostavilo se, priča Perić, da oni baš i nemaju dokaz da je on tu polisu i potpisao jer je službenica koja je papir navodno overila i zavela umrla tokom suđenja - pre nego što je imala priliku da svedoči...Perić kao i mnogi građani pre njega nije ni znao da se protiv njega vodi sudski spor, koji je izgubio, a onda je advokat Dunav osiguranja presudu odneo izvršitelju.

Deset hiljada dinara "nepostojećeg" duga plus kamate i troškovi izvršenja pretvorilo se u dug od više desetina hiljada dinara! Izvršitelji nešto slično priredili i ratnom heroju Dragoslavu Aleksiću (95 godina), kome su plenili imovinu, za dug koji je njegov sin platio, dok Aleksić poseduje i dokaz o plaćanju. Teškom ratnom invalidu, koga je za hrabrost odlikovao predsednik države, Radojici Žiži uzeli su stan nakon spora za koji ovaj nije ni znao da se vodi protiv njega...Andreju Stošiću su izvršitelji zaplenili auto, a potom mu stavili nalepnicu da ne sme da proda automobil, iako ne postoji ni pravosnažna sudska presuda da je on nešto dužan. Perićev slučaj je bizaran, i po tome što u praksi nije poznat slučaj da Dunav osigura neko vozilo, bez da polisa bude prethodno plaćena. Perić tvrdi i da na polisi nije njegov potpis, jer je njemu kao invalidu još u to vreme bila oduzeta desna strana i nije ni mogao da se potpiše! Na suđenju nije mogao da traži grafološko veštačenje potpisa jer je nije ni znao da se vodi proces!

Na kraju se postavlja i pitanje koji agent je mogao da osigura auto, koji je isečen i prodat u delovima? Na pitanje ima li svedoka koji bi potvrdili da je on potpisao, Perić, priča da mu je advokat Dunava, rekao: "Nažalost službenica koja je tvrdila da ste joj potpisali polisu je u međuvremenu umrla."

Ovde treba istaći i da prema podacima MUP Perić zadnjih deset godina nije menjao adresu i da kako kaže uredno prima svu poštu. Zato nije jasno kako ga sud nikada nije obavestio da se protiv njega vodi postupak?!

Kada je protiv njega donešena ova fantomska presuda, Periću su redom blokirani svi računi, u bankama. Račun preko koga uplaćuje životno osiguranje, je bio blokiran pa je rata za životno osiguranje zaplenjena, a životno osiguranje je zbog ne mogućnosti plaćanja sa njime raskinulo ugovor. U slučaju njegove smrti njegov maloletni sin, sada ne bi dobio ništa, od osiguranja zbog čega su Perićeva prava znatno oštećena. Zaplenjena su mu i sredstva sa drugih računa, što takođe nije znao.

Problem se zakomplikovao jer je on nakon pomenutog starog Mercedesa, sa početka ove priče, kupio drugi automobil, a isti je u međuvremenu prodao. Novi vlasnik nije preneo automobil na sebe već ga je i dalje vozio na njegovo ime. Tog novog vlasnika zaustavila je interventna jedinica. Kada je automobil proveren preko motorole, stigla je naredba: "Oduzimaj!"

Ljudi su zbunjeno pitali o čemu se radi? Posle više provera rečeno im je dao mogu da plate Perićev dug i da im onda vozilo neće biti oduzeto. Otišli su do banke, platili i pušteni su da se dalje voze. Pozvali su Perića telefonom i saopštili mu: "...Javnom izvršiocu Jeleni Stojanović, platili smo tvoj dug da bi sprečili da nam policija oduzme automobil! Hajde hitno da uradimo prenos da ne bi smo ubuduće imali problema zbog tvojih dugova!".

Zbunjen zbog ovakvih vesti Perić odlazi sa njima u MUP da uradi prenos vlasništva gde mu saopštavaju sledeće: "...Možda ste vi platili, ali javni izvršitelj Jelena Stojanović, mora da nam dostavi potvrdu o tome, a ona je nije dostavila tako da ništa od prenosa vlasništva..."

On kaže da je potom otišao na adresu gde je prema podacima komore izvršitelja registrovana Jelena Stojanović, ali da tamo nije bilo kancelarije izvršitelja?! U MUP-u je kasnije uspeo da dobije drugu adresu i njen broj telefona. Na njen telefon se javio neko drugi i saopštio mu da je ona na godišnjem odmoru.

I tako iz jednog kruga srpskog pakla u drugi. Milioni ovakvih Perića danas trpe teror kakav nije viđen ni za vreme španske Svete Inkvizicije. Dokle?