Iz beležnice

Najrobi, 1987. - Od dopisnika Tanjuga

Nisam spasao ni SFRJ ni Kosovo

U hladovini terase obrubljene modrim cvetovima džakarandi dopisnik ljubljanskog Dela, August Pudgar, oglasi se posle tropskom vrućinom natopljene pauze: „Dragane, Jugoslavija će se raspasti. Sve će početi na Kosovu. Vi Srbi, izgubićete na kraju i Vojvodinu". „Možda ćemo mi pasti u provaliju ali ćemo povući sve, pa i vas," čujem sebe kako u jednom dahu izgovaram njemu u oči, osenčene debelim staklima, minus osam.

Dragan Milosavljević (penzionisani dopisnik Tanjuga)

Bilo je to moje baš do zla boga patetično i isprazno junačenje. Nekakava bespomoćna pizma umesto zahvalnosti za ponuđeno saznanje o sledu budućih događanja. O već donesenoj presudi da Jugoslavija bude raskomadana.

tome slovenačka kolonija poslovnih ljudi u Najrobiju, predvođena ambasadorom Zoranom Žagarom, svakodnevno debatuje kao izglednoj i svetloj budućnosti nezavisne dežele.

U međuvremenu, ovi puleni Staneta Dolanca, krem slovenačke bezbedonosne službe, nagrađeni su da se bave unosnim švercom. Kafa, slonovača, egzotična krzna, dijamanti. Da se enormno bogate preko titula „poslovnih ljudi", bankara i direktora.

Moj kolega, Pudgar, kome stavljam svakodnevno na raspolaganje svoje izvore o predstojećim zbivanjima u Africi, želi predočavajući zaveru razbijanja Jugoslavije, nekako i kao profesionalac i projugosloven, da vrati uslugu.

Ali, rekao bih i pokaže solidarnost za moju opravdanu zabrinutost oko stanja u Srbiji gde je u toku nadgornjavanje oko vlasti dve frakcije Titovih sledbenika.

Prepričava mi plan koji je aktuelno „prorađivan" u slovenačkim krugovima bezbednjaka o „bliskom i nezaustavljivom raspadu SFRJ".

A u toku je i poseta jednog od visoko pozicioniranih Srba još kod Stambolića koji je preživeo sve čistke posle 1974. i nastavio da istrajava na „Titovom putu". Sada i kao Slobin ambasador u Vašingtonu.

Posle razmene mišljenja amabasadora Žagara i Živorada Kovačevića dobijam dopunska saznanja od zemljaka „šifranta" ambasade i naivan verujem i šaljem agenciji ozbiljna upozorenja da ih proslede državnom vrhu.

U međuvremenu, dobijam na ruke snimak video kamerom masakra antilopa, bizona, zebri, žrtvi diplomatskog lova priređenog za Žiku „Bambusa".

Sve je snimljeno tokom srpsko-slovenačke safari „agresije", na žitelje savane. Leševima životinja napunjen je čitav manji kamion. Za ne daj bože pri ruci agenturi Kekeca da podsete Srbina na gostovanje. Ako ustreba i preuzete obaveze.

Pijani od krvi i slavljeničkog viskija lovci u rukama drže odsečene glave životinja. Njihovo cerenje pred kamerama, posebno gosta, je ikebana samrtnom grču antilopa i zebri kojima su koji minut ranije „diplomatski" presekli grkljane.

Ja sam sa preciznim tajmingom preneo najavljeno rasturanje Jugoslavije, posebno scenario podsticanja pobuna na Kosovu razrađen bez sumnje u deželi.

Nekoliko meseci posle posete našeg ambasadora iz Vašingtona Najrobiju, na aerodromu Džomo Kenijata, direktor i glavni i odgovorni urednik Tanjuga Mihajlo Šaranović, na proputovanju na Samit nesvrstanih u Harareu, sav crven od besa, saopštava mi ocenu mog upola odrađenog dopisničkog mandata.

„Jesmo li mi tebe poslali u Afriku da budeš nekakav jebeni Zorge? O kakvom raspadu Jugoslavije bulazniš? Piši ono što ti je posao. O Africi, o nesvrstanosti. Vratićemo te za tri meseca ako nastaviš ovako!"

Ne znam zašto mi je prvo ambasador Žagar pao na pamet kao mogući inicijator prepada na mene i moju porodicu u letovalištu Malindi na obali Indijskog okeana iste godine. Kada su mene i porodicu četiri „ razbojnika" sa fantomkama i mačetama u rukama maltretirali gotovo celu noć. Preteći egzekucijom i na kraju opljačkali do donjeg veša uz savet da se „vratimo što pre tamo odakle smo došli". U Beograd.

Kolega iz agencije, javio mi je u međuvremenu porukom da je iz ambasade u Najrobiju za kolegijum agencije stigla depeša, da sam, prema saznanjima ambasadora, „simpatizer Belih orlova".

To je i za mene bila nenaslućena novost i to lansirana od ambasadora istaknutog pripadnika Dolančeve službe. Koja navodno sve dozna. Baš kao nekad OZNA.

Naravno, ako je korisno za marifetluke kakav je planiranje sponzorisanih otcepljenja uz obilatu podršku krtica u Beogradu.

Staro bratstvo novih mafija

Tokom vešto od EU i domaćih kompradora programiranog odugovlačenja na putu ka tobož učlanjenju u EU, a tokom baktanja oko „otvaranja poglavlja", šišana Srbija, ošišana je do nule.

Za nepunih 20 godina tranzicione pljačke u bonaci stabilokratije samo sporne privatizacije donele su domaćoj mafiji preko 9 milijardi dolara. A nalogodavcima spolja, daleko više. Računa se bar 100 milijardi ispumpanih u poreske rajeve.

Sada kada je Srbija dovedena na nivo spaljene zemlje na njoj preko noći niču privilegovano finansirani i bonusima isplaćivani vetroparkovi i mini-elektrane. Ali i raste marihuna. Naravno na velikim oglednim plantažama, da ne zostanemo za Albanijom. Te da vlasniištvo Rame nad orgomnim zasadima ove atraktivne biljke, kojoj se tepa „vutra", nije eskluziva na prostorima buduće „Balkanije".

Politika , Politike

Da je to više od uobičajenih spekulacija „neprijatelja vlasti" svedoči i prorežimska Politika pod naslovom na prvoj strani da je „Srbija puna malih Eskobara". U tekstu sa nadnaslovom „Uspon balkanskog kartela„ provuklo se i da „opozicija optužuje da se sa uhapšenim vlasnikom plantaže Predragom Koluvijom u toku privođenja čuo politički i porodični vrh oko predsednika Aleksandra Vučića. „

A sve to saznajemo iz „najstarijeg lista na Balkanu, na dan razgovora Vučića a sa Putnom. Čija televizija Rusija 24 sata otkriva navodno nove indiskrecije, da je otac ministra Stefanovića umešan u skanadl sa Krušikovim minama. O čemu je, ruku na srce, suprono „zlonamrenim „ tvrdnjama N1, „da je Moskva opet u kašnjenju" , još pre više nedelja, pre svih svetskih i domaćih medija, izvestila Raša Tudej .

I baš sa tom grudvicom pokrenula lavinu Birna, Nina i Bugarskih novinara koja je iznedrila grdne i izgleda neprebolne muke i ministara, vlade i samog predsednika.

Na svome razornom putu iznudila je i otkrivanje navodne ruske kupovine obaveštajnih infomacija u Srbiji. To je „teoretičarima zavere", a sada se tu ubacio i unuk čuvenog Primakova, dalo nove povode. Pa i tako komentaru „malađeca" na ruskoj TV saznaje se da je „špijunska afera samo skretala pažnju sa Krušika „.

I to baš u u vreme kada se Predsednik „oporavljao" u VMA sklonila od neprijatnih pitanja novinara koga zapravo u aferi miniraju mine. I u čijem dvorištu su zapravo „posađene".

Kroz pisanje Politke da se naslutiti da smo o toku pravljenja malte ne nekakve slobodne zone za blisku „bezgraničnu" saradnju narko kartela bivših republika i okolnih država. Znači li to da se pod firmom balkanske šengenije radi o povratku na staro, a u oblandi novog.

Da nam ponovo sleduje konfederalna forma bratstva i jedinstva. Sada prekrečenih komunista, kompradora, tajkuna i političkih mafioza. I to iz cele regije a u oblandi imitacije EU koja upravo pokazuje kroz tekuće rasulo grabeži oko plena i pozicija svoju neoliberalnu pljačkašku suštinu.

A ne može, pritom, da se usaglasi na svečanosti postojanja 7 decenija NATO čak ni šta je zapravo terorizam. Njihov glavni izvozni proizvod za Balkan. Od notornih ustaša do fundametalnih islamista.

Na Titovom putu, opet

Za vreme Tita i nesvrstanosti SFRJ je bila glavni put. Ne svile nego droge a i šverca cigareta preko Jadrana. Ali, i ilegalnog snabevnja oružjem po američkoj narudžbi lažnog vatrogasca, svetskog intrervencioniste, „narodno oslobilačkih" terorista, secesionista. Baš takvi su nam oteli Kosovo, po narudžbi bivšeg Titovog ortaka, Vašigtona..

Tada, kada smo „živeli najbolje u istoriji„ to se zvalo uspešnom politkom. Neki bi da je ponove i danas u dosta izmenjenim okolnostima tvredeći pritom da Vučićeva neutralnost nije isto što i Titova nesvrstanost. Nije nego.

Sve to, na samom početku dok očekujemo Albance i Severne Makedonce bez pasoša da pohrle preko koridora u Centralnu Srbiju događa se pod firmom malog šengena. Nešto, rekli bi skeptici, kao vešto prikrivena ulaznica za neku četvrtu Jugu. Kojoj su „braća" Albanci u svojim programima nastalim na idelogiji Prizrenske lige, kao njen budući epicentar na potezu između Tirane i Beograda, umesto „regija Frankeštajn" nadenuli benigno ime „Balkanija".

Za to vreme je u Beogradu, gde vri od afera vezanih za lažne diplome ministara i cene po državu privatizovanih poslića oko oružja ali i cene ekološke struje, koju je država ustupila na prodaju prvilegovanima, ponovo nemoć. Ista kao i 1941., 1990., a posebno 1999. Pogotovo posle „razotkrivene „ afere navodnog špijuniranja od strane Rusije, opet smo tužan sirak bez iđe ikoga. Posađen ukrivo, a na nekoliko klimavih stolica.

Kekeci se sprdaju

Da bi posle svih olako prihvaćenih obećanja o ulasku bez alternative u EU cinizam o definitvnom „miniranju" puta za EU bio žeći kumovali su obznani projekta u Novom Sadu predsednici nekih od ključnih razbijača Titove Jugoslavije. Za čiji nestanak i dan danas zapad isključivo okrivljuje Srbe. I njihovu navodnu genocidnost.

Među njima je pored veleposedmenika Edija i vlasnika biznisa od 80 miliona evra Zaeva, koji je zemenio sporno ime svoje države za čvrstu valutu i klimava obečanja i predsednik Slovenije Borut Pahor.

On je bio najmlađi član slovenačke delegacije koja je napušanjem poslednjeg kongresa SKJ označila početak paranja SFRJ. Kao najmlađi predsednik omladine Slovenije, član komunističke partije od puberteta, među prvima je sredinom devedesetih promenio svest i sa Kučanom i Ribičićem podmetnuo separatizam u temenje zajedničke države.

Baš on je došao u Novi Sad da NVO „jugend„ na kofereciji 300 mladih lidera podučava kako da obnove Jugoslaviju. Ali bez Slovenije i Hrvatske.

To je ponavljanje istorije koje Beograd overava ponovnim pokretanjem „plavog voza" za „republiku Užice" i nostalgijom za 29. novembrom Danom republike, to je više od sarkazma, a manje samo od potpuno neverovatnog.

Bar kada je u pitanju merenje kratkoće srpskog razumevanja pouka istorije. O tome bi da svedoči i ponuđeni zapis dopisnika Tanjuga od pre ni manje ni više nepune tri i po decenije.

No, ni to biračkom telu AV, po svemu sudeći, neće predstavljati išta osim slepe mrlje na puno sagledavanje tragike srpske istorije i na latentnu političku neukost naroda. Kako izgleda, genetsku predispoziciju podanika svih voždova danas za 180 stepeni okrenutih od samožrvovanja svojih dedova danas okrenuti autošovinizmu i razistoriji. A promenom svesti, preko uznapređeneosti na putu za kompradorsko robovsku lumpen masu. Ako je išta sgurno AV je promenio tok srpske istorije. Gde će sve to završiti, valjda ipak neko zna. Nije nužno da to bude ON.