Iz mog ugla

OD KORONA CIRKUSA - DO KORONA VIRUSA

Živan Haravan

Tih davnih godina, u vreme detinjstva mojih vršanjaka - dece u provinciji, jedna od najvećih radosti, ako ne i najveća radost, bila je dolazak, jedanput godišnje, cirkusa Korona u naš grad! Naša jednolična svakodnevica bila bi "poremećena" nenadanom pojavom nekakvog dotrajalog cirkuskog vozila sa čijeg bi se zvučnika, na njegovom krovu, prolamalo obaveštenje: "Pažnja! Pažnja! Od danas je u vašem gradu veliki, internacionalni, cirkus Korona. Roditelji, deco, dođite i uživajte u našem bogatom programu!"

A, ta, naša jednolična svakodnevica, čija nam je jednoličnost bila ispunjena raznim "sirotinjskim" društvenim igrama, bila je, zapravo, bezbrižna u okviru onog što smo imali, jer, za bolje nismo ni znali. Ostaće nam nezaboravne žmurke, jelečkinje-barjačkinje, preskakanje lastiša, pravljenje šarenih balona od sapunice... Dečaci bi igrali "fubdal" sa "loptom" sačinjenom od dugačkih, dotrajalih čarapa naših majki i baka, a koje bi bile napunjene strugotinom i tako formirane u "loptu" koja se zvala - krpenjača. Imali smo i svoje "bežične", takoreći, mobilne telefone napravljene od dva poklopca limenih kutija od "Imalina" (naziv marke paste za obuću), probušene u centru i povezane dugačkim, tankim, koncem za šivenje!

U pauzama između dve igre neki bi otišli, na kratko, do svoje kuće i vratili bi se sa kriškom hleba u ruci. Po "nakićenosti" kriške mogao je da se razlikuje "društveni status" njenog vlasnika. Oni siromašniji bi izašli sa kriškom hleba i masti, malo "bolje stojeći" bi imali i soli na hlebu i masti, malo "prefinjeniji"- šećera umesto soli, "bogatiji" bi preko hleba, soli i masti imali alevu papriku, a "najbogatiji" u jednoj ruci kompletno "opremljenu" krišku, plus, u drugoj ruci, i luk.

Uvek je bilo onih koji bi, videvši nekog ili sa kriškom hleba i masti i ostalog na njoj, ili sa kornetom sladoleda, prišli mu i izgovorili: "Zebec!" To je značilo da traži ili jedan "griz" ili jedan "liz". Sebični bi se oglušili i ignorisali onog koji traži "zebec". Oni, koji bi mu dozvolili "griz" ili "liz", nastavili bi da jedu tu istu krišku ili da ližu taj isti sladoled. No, bilo je onih, među kojima je bila i moja malenkost, koji bi "zebecaru" uslišili želju ali, nakon njegovog "griza" ili "liza, ostavljali mu nepojedenu krišku i nedovršeni sladoled. Naprosto, gadili smo se da posle njega nastavimo da jedemo taj isti hleb ili da ližemo taj isti sladoled.

A, onda bi nenadano, "niodkuda" došao u naš grad cirkus Korona! Naša jednolična svakodnevica bila je obogaćena šarenilom cirkuske šatre, saznanjem da ćemo videti slona, lava, majmuna, mađionicara, akrobate i naravno - klovna! Predstave su se održavale u dva termina: jedan za decu u 15 časova, a drugi za odasle sa decom u 19 časova.

Nije bilo tog dečaka i devojčice koji nisu iskamčili od svojih da odgledaju, bar, dva puta cirkusku predstavu.

A, cirkus - k'o cirkus. Konferansije, sav u šljaštećem odelu, najavljivao je tačku po tačku programa. Nemo smo gledali dresirane slonove, lavove, majmune, akrobate, do suza se smejali raznim kerefekama klovna, sve vreme ne verujući da se sve to dešava pred našim očima!

Poput šarenog balona od sapunice, u čijoj lepoti bismo nakratko uživali, cirkus Korona bi, jednog dana, spakovao svoj karavan i napustio naš grad. To se ponovilo nekoliko godina sve dok nije popuno nestao i izbledeo u našem sećanju.

Generacije iz vremena cirkusa Korona, prošavši i doživevši mnogo toga i lepog i burnog i ružnog, ni slutile nisu da će se, u svom poznom životnom dobu, ponovo sresti sa Koronom koja je nenadano(?) "formirana" u dalekoj Kini i da će na svojoj svetskoj "turneji" da dođe i u "naš grad"!

Ali, ovaj put u "naš grad" je stigao Korona VIRUS! I mi, koji smo nekada bili prvi na "udaru" i uživali u programu Korona cirkusa, sada smo prvi na udaru i u strepnji od Korona virusa!

Poput Korona cirkusa i Korona virus imao je svog konferansijea koji nam je svakodnevno najavljivao tačke u "programu" Korona virusa. Za razliku je što nas je klovn Korona cirkusa slatko zasmejavao, a na kerefeke šizofrenog Dr.klovna, u "programu" Korona virusa, smejao se samo konferansije dok je "publika" bila ogorčena, zgranuta...

Korona virus je "zbližio" ortodoksne judaiste Jevreje u Izraelu i pojedine, tamošnje, rabine, sa ortodoksnim pravoslavnim Srbima i pojedinim popovima u Srbiji! I jedni i drugi su pokazali neviđenu neodgovornost, fanatizam i BEZOBRAZLUK! Oni, pod plaštom svoje religije, drsko ignorišući postojanje objektivne opasnosti po živote svojih vernika, izlažu čitave svoje narode SMRTNOJ opasnosti!!!

Jedan opskurni tip koji neprestano žvalavi na sve moguće teme po raznim tv-portalima, našao se da "brani" Srbe, Crkvu i nehigijenski, a samim tim OPASAN po zdravlje, čin pričešća, od "napada" na Crkvu i Pravoslavlje. To je onaj kome sam, svojevremeno, preneo molbu predstavnika 200 stanara zgrade u kojoj je stanovao da, konačno, plati iznajmnljene društvene prostorije. "Ma, teraj ih u p...u materinu! Ko im, bre, j..e mater!"- bila je poruka "ljubavi" prema Srbima od ovog morona. Za svakog morona šansa je - virus Korona.

Virus Korona će, valjda, jednog dana biti savladan i poput Korona cirkusa, koji je izbledeo iz sećanja nas starih, izbledeti, jednog dana, iz sećanja mladih koji su mu, danas, nažalost, svedoci.

Šta nama, matorima, preostaje? Preostaje nam da čekamo svoj kraj i umremo "od smrti" zdravi zarobljeni u svojim stanovima, i strepimo za živote naše dece, za mladost naše Srbije! Preostaje nam da trpimo one morone koji tvrde da je i štucanje opasnije po zdravlje od virusa Korone.

Ako ona glupava najava konferansijea da će svakom punoletnom građaninu(?!), nakon završetka "gostovanja" Korona virusa, isplatiti po 100 evra, nije bila njegova, još jedna, šarena laža, evo daleko smislenijeg predloga. Neka sav taj novac preusmeri i u uvećanom iznosu isplati svim zdravstvenim radnicima i njihovim porodicama, kasirkama u marketima, milicionerima, vozačima gradskog prevoza i dostavnih vozila, čistačicama i drugima koji su, obavljajući svoj posao, bili direktno izloženi opasnosti zaraze ili su bili zaraženi i na sreću - ozdravili!

Ono što SVI mi, normalni, i stari i mladi nosimo u svom srcu, do njegovog zadnjeg otkucaja, to su divljenje i neizreciva zahvalnost svim našim zdravstvenim radnicima, naše iskreno i najdublje saučešće porodicama njihovih, a naših, preminulih mučenika i heroja kao i porodicama umrlih, virusom, zaraženih građana.

A, naš džiberski "džet-set" sačinjen od nepismenih pevača, fudbalera, raspevanih kurvi, društvenog taloga u Parovima i Zadruzi na čelu sa njihovim promoterima, bez trunke empatije prema svojim sunarodnicima, odlazi u provod(?) ili pravi provod(?) usred haranja Korona virusa! "Ma, kak'a, bre, izvolacija! Kak'e, bre, kazne! Mogu sve da ve kupim!"- ubeđen sam da bi to bio odgovor onog čobanina koji je usred epidemije izveo u provod(?) ženu (valjda je ono žena), sina i trudnu snajku!

Kakva nam je vlast, takav nam je i džet-set!