Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (196)

Maljem u glavu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Nakon sastanka održanog u sedištu Srpske napredne stranke 20. oktobra, srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je neustavno i na čelu naprednjaka, saopštio je da će predložiti Ivicu Dačića za predsednika srpskog parlamenta. Članove Vlade Srbije nije pomenuo, zbog svađe i rasula u Predsedništvu SNS-a.

Ipak, Vučić je naveo da će nova vlada povesti bespoštednu borbu sa organizovanim kriminalnim grupama koje su se osamostalile."Udarićemo direktno, maljem u glavu'' - poručio je.

Ubistva mu idu od ruke, za razliku od privođenja pravdi onih koji su se ogrešili o zakon. Lakše je. I Brže. I manje košta.

A i ''privođenje pravdi'' pod njegovom je kontrolom. Ima sudije, tužioce...

Evropska komisija konstatuje da je srpsko pravosuđe u punom rasulu. Ako ne može da reformiše pravosuđe, on će kraćim putem. Maljem u glavu.

Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije opisala je stanje u tužilačkoj organizaciji u razgovoru sa novinarom lista Danas.

''Vlast po svaku cenu pokušava da kontroliše sudije i tužioce" - tvrdi gospođa Komlen Nikolić

Načini na koje izvršna vlast vrši pritiske na nezavisan rad pravosuđa nisu više klasični, pritisci formalnim aktima „gde vas zovu političari, pa vam zovu šefa", odavno su prestali da postoje.

Pokušaji uticanja na pravosudne organe se sve više vrše preko medija, tabloida, izjavama političara da se od tužilaca i sudija očekuje određeno ponašanje "Pokušaji uticanja na pravosudne organe se sve više vrše preko medija, tabloida, izjavama političara da se od tužilaca i sudija očekuje određeno ponašanje.

Tu je, doduše, još uvek vrlo specifičan zakonodavni okvir, gde se najviše koplja lome oko ustavnih amandmana, kroz koje izvršna vlast po svaku cenu pokušava da na jedan perfidan način uvede kontrolu, kroz članove i način njihovog izbora u pravosudne savete, Visoki savet sudstva i druge visoke institucije koje bi trebalo da brinu o nezavisnosti i organizaciji rada sudstva. Pored toga, i samo korišćenje pandemije da se mnoge institucije zadrže u v.d. stanju, što koči njihov rad, te da se i u redovnom produži vanredno stanje, je svojevrstan način pokušaja da se pravosuđe drži „pod kontrolom", kaže Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS) i zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu.

Imamo situaciju gde već nakon uvođenja vanrednog stanja, funkcioneri ministarstava javno istupaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde otvoreno vrše pritisak što na tužioce, što na sudije "Nakon preporuke Ministarstva pravde od 17. marta, koja se odnosila na funkcionisanje i rad sudova i tužilaštava za vreme pandemije, imamo situaciju gde već nakon uvođenja vanrednog stanja, funkcioneri ministarstava javno istupaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde otvoreno vrše pritisak što na tužioce što na sudije, najavljuje da će oni insistirati na disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca ukoliko se ne predlaže i ne utvrđuje pritvor za kršenje mera koje je Vlada donela za sprečavanje širenja pandemije. Tu najavu republički tužilac je predložila kao obavezno uputstvo, ali je to na elegantan način zaobišla i dodala hitno postupanje u tim predmetima. Izvršna vlast je pokazala pritisak kada je državni sekretar Ministarstva pravde na televiziji pokazivao čak i gde će biti smešteni ljudi koji će biti u pritvoru", navodi Komlen Nikolić.

Međutim, kako navodi, više brine stanje koje je proisteklo nakon završetka vanrednog stanja, kada su svi akti koje je donela izvršna vlast, u čije je ruke prešla i zakonodavna funkcija, nastavili da važe. Oni su naknadno, retroaktivno legalizovani, pa se pritisci nastavljaju i danas. Ona je podsetila na slučaj fizičkog sukoba Boška Obradovića i Marijana Rističevića, kada se oglasila čak i predsednica Parlamenta Maja Gojković, pozivajući tužilaštvo da reaguje i nazivajući tužioce kukavicama.

Obračune vlasti sa nosiocima sudskih funkcija preko tabloida smatra neprihvatljivim ponašanjem, ali i misli da tabloidni napadi ne bi trebalo preterano da utiču na rad javnih tužilaca. "Pored toga što radite u skladu sa zakonom i zakonodavni okvir i etički kodeks tužilaštva vas obavezuje da radite nepristrasno, sa integritetom, morate da imate i te osobine, što bi trebalo da se podrazumeva. Ja se trudim da ne obraćam pažnju na to, ali imam utisak da neke kolege, nažalost i republički tužilac veoma brinu o tome", navodi Komlen Nikolić.

S druge strane, kako kaže, neophodna reakcija republičkog tužioca izostaje kada su u pitanju mnogo bitnije stvari. Rad Državnog veća tužilaca potpuno je paralisan, poslednja javna sednica održana je u februaru.

"Rad Državnog veća tužilaca, organa koji je zadužen za očuvanje samostalnosti i funkcionisanje javnotužilačke organizacije, potpuno je paralisan, poslednja javna sednica održana je u februaru, bliži se izbor za nove članove, stoji konkurs za apelacione tužioce, a sednica se ne zakazuje iako članovi DVT-a traže da se ponovi. Republički tužilac ima odgovornost za funkcionisanje jednog jako bitnog državnog organa, a on se ne oglašava", objašnjava Komlen Nikolić.

"Imate policajce u Novom Sadu koji poziva tužioce da daju svoju izjavu na poligrafu, što je prosto neverovatno. Tu tužilac treba da lupi šakom o sto i kaže „zna se ko vodi policiju". S druge strane, kada su naše kolege Goran Ilić i Svetlana Kulezić bili mete strašne tabloidne kampanje, republički tužilac je reagovao brzopotezno i dao inicijativu Etičkom odboru da preispita slučaj. Rezultat je odbačena disciplinska prijava, a kolege su dobile i naknadu štete u sudskom postupku od tih tabloida.

Međutim, epilog više nikoga ne interesuje", jasna je Komlen Nikolić.

Pri izmenama Krivičnog zakonika, nijedna organizacija civilnog društva koja se bavi ljudskim pravima nije bila član radne grupe, ali su članovi bili sudije i tužioci koji su u GONGO udruženjima. Naša sagovornica ističe i manjkavosti zakonodavnog okvira, u kome se zadržao način donošenja odluka koji je karakterističan za prethodni saziv Skupštine, gde je sve bilo po hitnom postupku, bez javne rasprave, što je i glavna zamerka Evropske komisije u izveštaju o prošlogodišnjem napretku Srbije.

"Obrnut je redosled stvari. Interesantno pitanje: Ustavni amandmani su u skupštinskoj proceduri, već imate oformljene radne grupe za izradu posebnih zakona o sudijama, javnim tužiocima, koji treba da uslede tek nakon usvajanja ustavnih amandmana. U njima nema predstavnika strukovnih udruženja, ali imate na jedan poseban način, članove GONGO udruženja, takozvanih vladinih nevladinih organizacija.

Ista situacija se dešavala pri izmenama Krivičnog zakonika, gde nijedna organizacija civilnog društva koja se bavi ljudskim pravima nije bila član radne grupe, ali su članovi bili sudije i tužioci koji su u GONGO udruženjima", navodi Komlen Nikolić.

Pritisak kroz v.d. stanje. Izvršna vlast koristi situaciju sa pandemijom da pravosuđe i dalje zadrži pod nekim pritiskom "Nažalost, izvršna vlast koristi situaciju sa pandemijom da pravosuđe i dalje zadrži pod nekim pritiskom, sa postojanjem i dalje tehničke vlade, nefunkcionisanjem Pravosudnog saveta, Visokog saveta sudstva, i Državnog veća tužilaca. U pojedinim većima i tužilaštvima imate još uvek vršioce funkcije, evo sada se blokira rad po konkursu za tri apelaciona tužioca, traži se zaustavljanje tog procesa i da ostanu vršioci funkcije. Ista kao sa privrednim subjektima, gde masovno u javnim preduzećima imate v.d. stanje. Najlakši način da vršite pritisak na nekoga je da ga držite u nekoj privremenoj poziciji, gde ćete ga faktički ucenjivati i pritiskati", zaključila je Komlen Nikolić.

Ko na čelu tužilačke organizacije već deset godina ima transvestita Zagorku Dolovac, može da bude siguran da je zajašio pravosuđe.

Režim je smislio način kako da doaka samostalnim tužiocima. Osnovao je Udruženje sudija i tužilaca.

Prema Zakonu o krivičnom i zakonu o parničnom postupku, javni tužilac je stranka u sporu. Dakle, dve esnafske organizacije, koje imaju , po Kodeksu tužilaca, obavezu da se uzdržavaju od druženja sa učesnicima u postupku, advokatima, sudijama, imaju zajedničko udruženje koje štiti njihov status, koji je suprotan zakonima na koje se pozivaju.

Ono svakodnevno reži na svoje kolege koji se odupiru pritiscima i nalozima svojih šefova u tužilaštvima.

Javni tužioci su usvojili i Kodeks, čije izvode objavljujemo, da čitaoci sami zaključe ko ga i na koji način krši.

Na čelu pomenutog Udruženja sudija i tužilaca je zamenik višeg javnog tužioca Nenad Stefanović.

Evo jednog takvog saopštenja

Udruženje sudija i tužilaca Srbije: UTS je dežurni zaštitnik svojih funkcionera koji se nalaze na najvišim funkcijama u tužilačkoj organizaciji

''Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) sa žaljenjem konstatuje da se Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS), štiteći u javnosti po ko zna koji put Poverenika za samostalnost tužilaštva Gorana Ilića od sopstvenih neodmerenih izjava, ponovo svesno svodi na dežurnog zaštitnika svojih funkcionera koji se nalaze na najvišim funkcijama u tužilačkoj organizaciji.

- UST smatra da je UTS, kao najstarije strukovno udruženje tužilaca na ovim prostorima, doživelo profesionalni sunovrat od momenta kada su u Državno veće tužilaca (DVT) izabrani njihovi funkcioneri, preuzimajući tako izuzetno odgovornu ulogu za funkcionanje tužilačke organizacije u celosti, budući da je od tog trenutka udruženje u potupunosti prestalo da figurira kao zdravi koretiv postupaka Državnog veća tužilaca i svojih članova u tom telu.

UST smatra da je nedopustivo da UTS nemo posmatra kako njegovi članovi u Državnom veću tužilaca, nakon proteka više od pola mandata u veću, zaboravljaju sva obećanja koja su dali svojim kolegama dok su im tražili podršku i glasove, pretvarajući se u obični servis za izbore i napredovanja svojih članova u tužilačkoj organizaciji, čije se pozicije zbog toga u javnosti moraju braniti po svaku cenu.''

A evo kako sebe predstavlja ovo udruženje u jednom od svakodnevnih saopštenja

''Udruženje sudija i tužilaca Srbije smatra da je došlo vreme za novu energiju i pravac struke u prostoru u kojem su do sada delovala strukovna udruženja čija se rukovodstva decenijama nisu menjala, ni podmlađivala i čiji su ciljevi oročeni na nekoliko godina umesto da budu oročeni na više decenija. Osnovna ideja je da polazeći od jednog od osnovnih prava - prava na udruživanje, ponudimo novu energiju i ideje, kroz konstruktivan i argumentovan pristup u rešavanju aktuelnih pitanja koja se odnose na pravosuđe, uzimajući pri tom u obzir sve dosadašnje tekovine zalaganja za nezavisnost i samostalnost pravosudnih profesija, dodajući im novu snagu, efikasnost i demokratičnost.''

Budući da je ovo udruženje, koje je svim srcem odano režimu, traži milost od evropskih institucija i pojedinaca, da i oni budu pod njihovom kapom.

''U prilogu Vam dostavljamo dopis kojim se Udruženje sudija i tužilaca Srbije obratilo ambasadoru Delegacije EU u Republici Srbiji Semu Fabriciju, sa željom da se, kao ozbiljno i relevantno strukovno Udruženje, na adekvatan način uključi u dijalog koji Delegacija EU u Republici Srbiji godinama neguje sa nevladnim organizacijama, naročito u oblasti pravosuđa. Takođe Vas obaveštavamo da naša prijava za članstvo u Nacionalnom konventu već šest meseci nije uzeta u obzir, niti nam je omogućeno da učestvujemo u radu istog zbog opstrukcije za koju verujemo da dolazi od pojedinih NVO članica Nacionalnog konventa.

S' poštovanjem,

Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije

Nenad Stefanović

A 4. marta 2019. ovo udruženje se opet obratilo javnosti, pismom dr Miodragu Majiću, sudiji Apelacionog suda u Beogradu, koji javno ukazuje na probleme u srpskom pravosuđu.

''Dozvolićete da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države, postoji još mislećih ljudi koji se iz dana u dan hvataju u koštac sa SVOJIM POSLOM. Rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i za razliku od onih koje Vi poznajete ili prepoznajete, ne čekaju mig ni sa vrha ni sa strane, da im kažu kako da sude.

Molimo Vas da Vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od Vaših ilustracija.

I dok Vi pišete basne, drugi pišu presude. Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju. Oni rade za platu samo od SVOJE države. Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo Vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucija i vladavine prava.

Obraćamo Vam se sa molbom da svoje probleme i ideje uokvirite između korica Vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite i beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi Vaš lik, koga se svesrdno trudite da predstavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa.

Nismo zaboravili da ste umeli da pogodite u srž problema, da prepoznate neke deformitete sistema, da imate kuraža da to i javno kažete…ali i tada nismo mogli da ne primetimo jednu nedoslednost u Vašem, navodno revolucionarnom poletu, a zapravo SAMO demagogiji. Pričali ste o sistemu koji je porozan, selektivan prema poslušnima, blagonaklon prema sledbenicima koji su spremni da zanemare savest pa možda i sam zakon da bi udovoljili moćnom. Možemo da kažemo da se i tu slažemo sa Vama, što bi rekli, ne bismo Vam ni zarez mogli staviti. Ali, počelo je da nas proganja pitanje: Zašto to govorite sada? Zašto TEK sada? Zašto ste ćutali kobne 2009/10.godine kada su stotine naših kolega izbačeni na ulicu? Kada su obespravljeni, osramoćeni, pogaženi SAMO zato što se nisu uklopili u viziju pravosuđa kakvu je imala tadašnja moć?

Ljudi, kolega Majiću, ljudi, profesionalci, sudije i tužioci su precrtavani sa Vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. U toj nesrećnoj reformi su u najvišim pravosudnim telima (čiji sastav i strukturu sada želite da prikažete kao sjajnu) osnovanim radi zaštite prava sudija i tužilaca, na najflagrantniji način kršeni zakoni pa i sam Ustav ove države.

Odvajali su tada „žito od kukolja" - čemu se načelno ne protivimo i smatramo da mora da postoji odgovornost prema radu i građanima, ali odvajanje žita od kukolja se ne može raditi po spiskovima lokalnih partijskih odbora, uz rukom dopisane komentare lokalnih poslušnika koji „znaju" da je sudija taj i taj blizak sa ovim ili onim, ili da je taj i taj tužilac kum/brat/prijatelj predstavnika protivničke političke partije, ili da je taj i taj sudija u braku sa advokatom…

A o kavim pisam napadačima, koji brane režim je i saopštenje, kojim najoštrije osuđuju.

''Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) najoštrije osuđuje izjave Radovana Lazića (Udruženje tužilaca Srbije), Dragane Boljević (Društva sudija Srbije) i Miodraga Majića (CEPRIS), kojima u prethodnom periodu krajnje nepotrebno kreiraju atmosferu straha i neizivesnosti kod kolega, potencirajući mogućnost ponovnog reizbora u pravosuđu. UST podseća uvažene kolege da je danas 2019. godina, da je Republika Srbija kandidat za članstvo u EU i da je Poglavlje 23 otvoreno i aktuelno, te da se reforma pravosuđa, uključujući i izmenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, sprovodi transparentno, uz direktan nadzor svih relevantnih međunarodnih organizacija i u njihovom okrilju, te da nema govora o reizboru, što je u više navrata izjavila i ministar pravde Nela Kuburović. UST nalazi da je krajnji cinizam da ''opasnost'' od reizbora među prvima uočavaju Radovan Lazić i Miodrag Majić, odnosno pojedinci koji su tokom reizbora 2009. godine, dok su njihove kolege izbacivane direktno iz sudnica na ulicu, profesionalno napredovali brzinom koja se retko viđa u srpskom pravosuđu, što kolege i dan danas dobro pamte.

UST takođe smatra da bi Radovan Lazić, zajedno sa Goranom Ilićem i drugim kolegama iz UTS, sada izbornim članovima DVT, umesto što se bave nepostojećim reizborom, trebalo da se bave postojećim pretnjama upućenim tužiocima, plakatima sa njihovim imenima na ulicama, objavama imena i mesta rada na društevenim mrežama, odnosno postupcima nakon kojih fizički napadi obično slede, budući da posao DVT i Poverenika za samostalnost nije da osuđuje, već da štiti. UST još jednom ukazuje da je nužno da DVT prestane da ignoriše predlog ovog udruženja i da na narednoj sednici hitno razmotri problem kontinuiranog ugrožavanja sigurnosti naših kolega, jer svaka dalja pasivnost doprinosi atmosferi gde su napadi na tužioce gotovo izvesni.

Povodom izjave sudije Miodraga Majića o radnim grupama koje rade na ''setu najosetljivijih zakona o pravosuđu'', UST predlaže uvaženom kolegi da se bolje informiše o sastavu radnih grupa Ministarstva pravde, u kojima će pronaći veliki broj predstavnika ''autentičnih'' strukovnih udruženja, što je iz njegove perspektive očigledno jedina garancija da će struka biti reprezentovana na odgovarajući način i da će zakonska rešenja biti kvalitetna, pri čemu UST, za razliku od drugih nevladinih organizacija, u potpunosti podržava pluralizam stavova i mišljenja u radnim grupama, uvereni da će oni dati najbolje rezultate.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije je OŠTRO OSUDILO PRETNJE UPUĆENE VUČIĆU

''Izostanak reakcije nadležnih organa je NEPRIHVATLJIV'', saopštili su.

''Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) oštro osuđuje pretnje koje je Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću uputio Milovan Brkić, urednik Tabloida i zahteva da nadležno tužilaštvo reaguje u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima.

UST podseća da Ustav Republike Srbije, kao i čitav niz međunarodnih i evropskih deklaracija i konvencija, isljučivo garantuje pravo na život, kao osnovno ljudsko pravo, tako da apsolutno nema govora o tome da bilo koji građanin ima prirodno pravo da liši života drugog građanina Republike Srbije, te da je plasiranje ovakvih teza naročito tokom vanrednog stanja, izuzetno opasno i krajnje neprihvatljivo.

- UST je u poslednje vreme više puta ukazivalo na neodmerene izjave kojima se ugrožava sigurnost visokih državnih predstavnika, odnosno poziva na njihovu nasilnu smenu ili ubistvo, te pozivala nadležne organe da postupe u skladu sa zakonom, zbog čega izostanak bilo kakve reakcije smatra neprihvatljivim ponašanjem koje nas udaljava od ideje ozbiljne pravne države i pravosudnog sistema - navodi se u saopštenju predsednika UST Nenada Stefanovića.

Dakle, Udruženje sudija i tužilaca Srbije proziva tužioce što nisu ''zaštitili predsednika Srbije od neupućenih poziva za njegovo ubistvo!

Pretnje Vučiću smrću Milovan Brkić nije izrekao, ali je UTS regaovao pretnjama kolega što ga ne hapse.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije reagovalo, jer pretnje nisu ni izrečene!

Ovo parapolicijsko udruženje ima, kako se navodi na njihovom sajtu, 615 članova. Članstvo u ovom udruženju sudija i tužilaca biće dovoljan dokaz za njihovim razrešenjem, jer su pristali da u ih zastupa nesrećni Nenad Stefanović, koga je za zamenika višeg javnog tuižioca izabralo Državno veće tužilaca, koje on svakodnevno blati, osim Zagorke Dolovac, koja je na čelu ovog veća.

1

Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 87/2013)

I Uvod

Svrha donošenja Etičkog kodeksa je da se uspostavljanjem standarda profesionalne etike nosilaca javnotužilačke funkcije doprinese jačanju vladavine prava i poverenja javnosti u vršenje javnotužilačke funkcije.

Imajući u vidu značaj javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, te važnu ulogu javnog tužilaštva u očuvanju vladavine prava, kao i činjenicu da je za uspešno obavljanje uloge javnog tužilaštva neophodan visok stepen poverenja javnosti u rad javnog tužilaštva, Državno veće tužilaca smatra nužnim uspostavljanje visokih etičkih standarda nosilaca javnotužilačke funkcije kako u vršenju funkcije, tako i u privatnom životu.

Državno veće tužilaca posebno smatra da nosioci javnotužilačke funkcije, pored pridržavanja principa Etičkog kodeksa, prilikom ostvarivanja svoje uloge treba imati u vidu i Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o ulozi javnih tužilaca u krivično-pravnom sistemu (Rec (2000)19), kao i Evropskog uputstva o etici i ponašanju za javne tužioce koje je usvojila Konferencija Generalnih državnih tužilaca Evrope 31. maja 2005. godine.

II OSNOVNE DUŽNOSTI

Osnovna dužnost nosilaca javnotužilačke funkcije je da u svakom momentu i bez obzira na okolnosti:

- vrše dužnosti i preduzimaju službene radnje uvek u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom;

- vrše svoju dužnost pravedno, nepristrasno, predano i u što kraćem vremenu;

- poštuju, štite i pridržavaju se pravila koja se odnose na ljudsko dostojanstvo i ljudska prava;

- uvek imaju na umu da postupaju u ime društva i u javnom interesu;

- teže da postignu ravnotežu između opšteg interesa društva i interesa i prava pojedinca.

III ETIČKI PRINCIPI

- Samostalnost

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su samostalni u vršenju svojih ovlašćenja i vrše svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su dužni da očuvaju poverenje u svoju samostalnost u radu, a posebno:

- da u vršenju svoje funkcije budu samostalni u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, sredstva javnog informisanja, udruženja građana, javne ličnosti ili druga lica i da vrše funkciju nezavisno od bilo kakvog spoljašnjeg uticaja, ograničenja, nagovaranja, pritiska ili pretnji u skladu sa sopstvenom ocenom dokaza i tumačenjem pravnih normi,

- da svojim ponašanjem održavaju i jačaju poverenje javnosti u samostalnost nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva, a naročito da se uzdržavaju od izražavanja političkih stavova i javnih nastupa političkog karaktera, osim u slučajevima učestvovanja u raspravama koje se neposredno tiču rada javnog tužilaštva, od prisustvovanja političkim skupovima ili od učestvovanja na bilo koji način u političkim kampanjama,

- da o svakom nedozvoljenom uticaju na rad javnog tužilaštva obaveste nadležne državne organe u skladu sa zakonom i drugim propisima.

- Nepristrasnost

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca prilikom vođenja postupka i odlučivanja postupaju nepristrasno na osnovu sopstvene ocene dokaza i tumačenja pravnih normi, uz poštovanje pretpostavke nevinosti i prava na pravično suđenje u smislu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da objektivno vode postupak i donose odluke i da poštuju pravo svih učesnika u postupku na jednakost pred zakonom, te da postupaju bez naklonosti ili predrasuda prema učesnicima u postupku zasnovanih na nacionalnoj, verskoj, etničkoj, rasnoj pripadnosti, političkim opredeljenjima, polu, starosti, društvenom poreklu, imovinskom stanju ili drugim ličnim svojstvima i sklonostima.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se ponašaju u vršenju funkcije, ali i izvan javnog tužilaštva, na način kojim se učvršćuje poverenje javnosti i učesnika u postupku u njihovu nepristrasnost i da se uzdrže od ponašanja koja bi mogla da dovedu u sumnju njihovu nepristranost.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se izuzmu od postupanja u predmetima u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju njihovu nepristrasnost.

Obaveza izuzimanja postoji ukoliko su javni tužilac i zamenik javnog tužioca:

- oštećeni krivičnim delom;

- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj ličniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu ili oštećeni u odnosu staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;

- postupali u istom predmetu kao sudija za prethodni postupak ili kao sudija ili sudija - porotnik odlučivali o potvrđivanju optužnice ili u tom svojstvu učestvovali u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili učestvovali u postupku kao sudija, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, ili saslušani kao svedok ili kao veštak, ako Zakonikom o krivičnom postupku nije drugačije propisano.

Javni tužilac i zamenik javnog tužioca će zatražiti svoje izuzeće i kada za to postoje razlozi i okolnosti koje kod javnosti mogu dovesti u sumnju njihovu nepristrasnost.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se u vršenju javnotužilačke funkcije, u privatnim poslovima i u ličnim odnosima sa pripadnicima pravosudnih profesija uzdržavaju od aktivnosti koje bi mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost. Oni mogu da učestvuju u aktivnostima građanskog, verskog ili humanitarnog karaktera ukoliko ih te aktivnosti ne ometaju u vršenju funkcije ili bi se mogle negativno odraziti na njihovu nepristrasnost.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se uzdrže od učešća u političkim aktivnostima i kampanjama.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca mogu biti članovi i učestvovati u radu strukovnih ili drugih organizacija koje se bave zaštitom svojih profesionalnih interesa i preduzimanjem mera za očuvanje samostalnosti u radu, u skladu sa zakonom.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se uzdržavaju od izjava u javnosti ili privatno koje bi mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost, a posebno ne mogu davati komentare o predmetima u kojima postupaju ili u kojima bi mogli da postupaju.

- Poštovanje prava

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da vrše svoju funkciju u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim pravom.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da u svakoj prilici poštuju i štite ljudska prava i slobode i ljudsko dostojanstvo.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da poštuju prava na pravično suđenje propisano članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i da imaju u vidu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca ne smeju tražiti niti primati poklone, usluge ili druge pogodnosti i koristi u vezi sa preduzimanjem službenih radnji ili propuštanjem preduzimanja službenih radnji, osim u zakonom predviđenim slučajevima.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca ne smeju iskorišćavati javnotužilačku funkciju i poverljive informacije do kojih su došli u vršenju funkcije u privatne svrhe, niti u cilju zadovoljenja interesa članova svoje porodice i bliskih lica.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su dužni da se uzdrže od svakog ponašanja koje bi u javnosti opravdano moglo da stvori utisak o korišćenju javnih ovlašćenja u privatne svrhe.

2

Udruženje za postpenalni prihvat i rehabilitaciju osuđenih lica „NOVI POČETAK"

Dana 16.10.2020. delegacija Udruženja „Novi početak" posetila je KPZ „Zabela" kod Požarevca, kako bi se što bolje upoznala sa položajem osuđenih lica, ali isto tako da bi upoznala rukovodstvo KPZ i osuđenike sa radom našeg Udruženja, kao i planovima i projektima koje ćemo realizovati u budućnosti.

Delegaciju su činili predsednik i osnivač Udruženja Ivan Meza, Ivana Radosavljević socijalni radnik, i Svetlana Munro, koordinator.

U razgovoru sa rukovodstvom KPZ „Zabela" načelnikom prevaspitne službe i načelnikom za bezbednost Goranom Nenadovićem, zaključeno je, da postoji „prazan hod" u zbrinjavanju osuđenih lica nakon njihovog izlaska na slobodu, koje institucije sistema nisu u mogućnosti da u potpunosti isprate, te da je rad našeg Udruženja veoma koristan i potreban u društvu u kojem živimo.

Takođe je istaknuta i važnost razmene informacija između kazneno-popravnih instutucija i Udruženja kao dela organizacija civilnog društva, kao i zajedničko delovanje u pravcu poboljšanja kaznene politike, tretmana osuđenih lica kako onih koji su još na izdržavanju kaznenih sankcija, tako i onih koji po izlasku imaju potrebu za daljim zbrinjavanjem.

Smatramo da je ova poseta bila obostrano korisna, obzirom da su ovom prilikom utvrđeni neki od principa i smernica delovanja u radu sa licima u stanju životne ugroženosti po njihovom izlasku na slobodu.

Nažalost, ovom prilikom nam nije bilo omogućeno da razgovaramo sa osuđenicima, iako je to u našem zahtevu Sekretarijatu za izvršenje krivičnih sankcija traženo i odobreno. Smatramo da je to veliki propust, obzirom da svakodnevno dobijamo pritužbe na rad prevaspitne službe, i da sumnjamo da postoje ozbiljna kršenja ljudskih prava prema zatvorenicima, i da takvo stanje Zavod za sada uspešno prikriva.

Takođe, nije nam omogućeno ni da uručimo donaciju za zatvorsku biblioteku.

Molimo vas da ukoliko imate bilo kakvih pitanja, budete slobodni da nas pozovete na gore priložene brojeve telefona. Naše radno vreme je svakog radnog dana od 10.00 do 17.00 č.

Osobe za kontakt: Ivan Meza, Predsednik Udruženja, Svetlana Munro stručni saradnik

Srdačan pozdrav,

Ivan Meza,

predsednik i osnivač Udruženja