Banat

Protesti ispred opštine i policije u srednjem Banatu nakon privođenja mladih ljudi

DUH SLOBODARSKOG SEČNJA „KUCA NA VRATA"

Kada u kavezu „Zlatnog doba", kreneš sa odvikavanjima u čoporu od ljudi, recimo od navike samosažaljevanja, pa se sa desetak drugara hrabro i konkretno javno razračunavaš sa sopstvenim strahovima, vlasnici vlasti su u panici. Izgleda nemoguće, al', izbori za savete mesnih zajednica postali su pitanje života i smrti za leglo ustajale (udbaško - poskomunjarske) strahovlasti i u srednjobanatskoj opštini Sečanj, k'o crkveni miš siromašnoj.

Zoltan Horvat

Nakon sporadičnog osvajanja članstva u pojedinim savetima mesnih zajednica od strane građana, lokalna SNS kamarila, na svim nivoima neuspešna u izvršavanju stranačke direktive (svi članovi saveta MZ moraju biti iz SNS-a), a u paničnom strahu od biča iz centrale stranke, iskusno radi ono što jedino zna i ume. Uteruje strah u ljude, maltretira i hapsi mlade ljude. U ponedeljak, 28. juna ove godine, na Vidovdan, nakon privođenja nekolicine mladih iz Sečnja, ispred opštinske zgrade i policijske stanice okupili se građani u protestu, redom uniformisani natpisima, „Vučiću, lopove".

Vuk Samardžić, Novak Milošević, Dragan Marić i Dimitrije Milošević iz Sečnja pozvani su na informativni razgovor u policijsku stanicu. Razlog, ispitivanje o tome, ko je 26. juna uneo transparent „Vučiću, pederu" u salu Obrazovno - kulturnog Centra na manifestaciji Tamiški Dani, gde se kultura svela na treštanje turbo folk muziketine. „Domaćini" u policiji, „pojačani" dežurnim sudijom, očigledno nesposobni da se razračunaju sa pravim kriminalom iz redova lokalnih vlasnika vlasti, naispropitivali se Vuka, Novaka, Dušana, Dragana i Dimitrija, al', slaba vajda.

Momci su, u prisustvu advokata, korektno dali izjave, Vuk je pri tom rekao da je držao jastučnicu bele boje, i njom mahao na manifestaciji kulture. Sečanjska policija je „izvanredno" pogrešno obavila ispitivanje, jer se ponavljalo pitanje, ko je uneo transparent „Vučiću, pederu", a na transparentu je pisalo, „Vučiću, lopove".

Nakon žestoke protestne buke ispred policijske stanice, gde su članovi Stranke Slobode i pravde, predvođeni Marinikom Tepić nosili transparente „Vučiću, lopove" dežurni sudija je „zaključio propitivanje", saopštivši da su se promenile okolnosti, i otpustio Vuka i Dimitrija.

Nova epizoda zastrašivanja mladih ljudi zarad sprečavanja ustavom zagarantovane slobode javnog izražavanja građana, voljom građana u protestu, zaustavljena je i u Sečnju. A 9. maja, na dan izbora za savet MZ Sečanj, u sali Obrazovno - kulturnog centra, na čijem je čelu direktorica Branislava Rudan, SNS je instalirao izborni štab, sa stranačkim pojačanjima iz Kikinde i drugih vojvođanskih mesta, pristiglih autobusom.

Na čelu stranačke parade, Darko Vukoje, bivši nesvršeni trgovac, danas ugledni karijerista sa diplomom, dirigovao paralelnim biračkim spiskovima, telefonskim pozivima građanima, kontroli protoka novca za sigurne glasače, distribuciji letka na kojem su bila odštampana imena i prezimena onih (SNS sorta), za koje se mora glasati...Oko 11,15 časova, stranački štab u kafiću lokalnog hrama kulture posetili su u svojstvu građana, Dimitrije Milošević, Dragoljub Kecman, Zoran Babić, Janko Milićević i Dušan Milošević. Nakon samo jednog pitanja upućenog Darku i pajtosima zanetim neodložnim poslom, aman ljudi, šta to radite, pobogu, „ljubazni domaćin" je odmah pripretio, rekavši da ih neki građani ometaju u poslu. Naravno da su momci pozvali policiju, koja nije uradila ništa povodom toga, i naravno, da su ugledni karijerista i pajtosi uredno, pedantno i žestoko nastavili sa celodnevnom „obradom" građana. Treniranje strogoće je uspelo, jopet je kultura bila u službi režima, Sečanj je ponovo pobedio, SNS je dobio, redom, nove članove saveta MZ sa odštampanog letka.

Da „miševi" kolo vode i u Sečnju, pokazao je i 26. jun ove godine u lokalnom hramu kulture u službi režima. Prvi je transparent spazio dežurni kontrolor stranačkog reda i mira, vozač direktorice Obrazovno - kulturnog centra, pa je, brže - bolje skoknuo do policajaca u blizini, da ih obavesti, o vanrednoj opasnosti koja će, „srušiti do tremelja Sečanj, i pobiti sve ljude". Policajci su reagovali, milozvuk turbo folka je ugašen, pa se pristupilo disciplinovanju remetitelja uhodanog siromaštva duha i novčanika, uz odvoženje u policijsku stanicu. Istovremeno, preko puta, u hotelu, lokalni foteljaši su, uz iće i piće na račun opštinske kase, pažljivo pratili razvoj događaja. Policija nije „omanula", sve je urađeno, po režimskom pe - esu.

Poslednji (ne)očekivani događaji u opštini Sečanj, kako rekoše tamošnji dobri poznavaoci prilika, zarobljenom od strane svih režima teškim siromaštvom koje se hrani strahom ljudi od vlasti još od 1947. godine, nagoveštavaju građanski obračun sa praksom kupovine ljudi za opstanak sistema. Još je u sećanju 1974. godina, kada je u Sečnju, jedan jedini put u bivšoj Jugoslaviji, organizovan protest uz blokadu policijske stanice, gde su, najdeblji kraj (zatvor), izvukli oni, koji su tražili pravdu i bolji život.

Parola Ne talasati, večite fotelje su u opasnosti, u glavama lidera službi bezbednosnog uterivanja zatucanosti u narod pozivaju na alarm. Po rečima mnogih Sečanjaca koji slobodno govore o mukama koje ih pritiskaju (čitaj: vlast nam, uz pomoć službi, mozak pomera), građanska svest se budi. Jer, ugrožen je biološki opstanak prosečnog čoveka. Foteljaši opštine, u sadejstvu izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, plus policijsko treniranje strogoće, odrođeni od meštana, komšija, logike, zdrave pameti, lako podnose „teret" privilegija bez ikakvog polaganja računa. Sem redovnih dobrih plata na državnim jaslama, uz berićetna članstva u upravnim i svim drugim odborima, namešteni tenderi su „suvo zlato" za privatne džepove, pa se prvo zapali neka parcela, da bi pobednik na tenderu imao šta da radi za milione iz opštinskog budžeta, pa direktorke javnih ustanova javno i bahato kupuju hektare i hektare plodne zemlje, prvi lokalni foteljaš u nedostatku cigareta i ostalih neophodnosti tečnog stanja, redovno uzima boklove i ino u obližnjem kiosku na račun opštine, predsednik opštine Predrag Rađenović iz Krajišnika, ne bude lenj, pa prosleđuje svojim potpisom hitne redovne molionske novčane priloge jednom te istom Sportskom udruženju ribolovaca u Krajišniku, čiji je predsednik, gle čuda, Predrag Rađenović iz Krajišnika...

Istovremeno, Sečanj, na najveću sramotu sportskih talenata kojih ima u izobilju (nepresušno izvorište vrhunskih rukometaša), nema halu sportova. Već 30 godina, lokalni vlasnici predizborno obećavaju završetak radova na njoj, obrasloj korovom, nebrigom, i pljačkom. Marta 2019. godine, predsednik države, junak transparenta zbog kojeg se privode mladi Sečanjci u policiju, obećavao je u centru Sečnja hitnih i neodložnih 180 miliona dinara državne pomoći za izgradnju hale sportova. Mačku o rep, kako kažu Sečanjci, nema ni kanalizacije u centru opštine, započeta je, mnogi dali pare, postavljenih cevi nema, pa nema, para nema, kako reče onomad AV, krade k'o lud (obrisana izjava na račun Dragana Džajića u vremenu predsednikovanja u evropskom prvaku, Crvenoj Zvezdi).

Dakle, i u opštini Sečanj sa par stotina miliona godišnje u kasi, elita, koja se za sve pita, uredno, za male pare, namiruje klijentelu. Lokalni SPS, javno se izdaje, a izdao je sve živo u Sečnju u poslednjih 30 godina, glumi opoziciju, dok čelnici stranke uživaju privilegij(ic)e. Može im se, narod je ćutao. Poslednja događanja mučkog preživljavanja, uz pogled na bahate foteljaše, jednostavno su naterala ne mali broj mladih ljudi, da se aktivno uključe u političku borbu.

Nakon dolaska Marinike Tepić i njenih saradnika u Sečanj na protest ispred policijske stanice radi podrške i zaštite članova SSP-a, situacija se smirila. Po rečima Vuka Samardžića, u borbu se, zajedno sa borbenima i istrajnima, ide konkretno. - Prosečan građanin je, najzad, samom sebi vetar u leđa, ne može šaka ljudi držati celu opštinu u zarobljeništvu, sve nas je više, različitih, nećemo stati. Organizovano i zajedno napred, veli Vuk Samardžić u prisustvu desetak drugara, koji potvrđuju da ih je, najzad, muka naterala da se konkretno pozabave sopstvenim životima.

Dakle, optimizam među prosečnim svetom raste, ima volje, ima ljudi spremnih za akciju, ima načina da se zlo vlasnika vlasti, kao posledica straha i samosažaljenja, zauvek ukloni iz života građana jedne od najsiromašnijih opština Vojvodine.