Do koske

Banda Aleksandra Vučića pretvorila je Republiku Srbiju u Robovsku Srbiju

Bolje grob, nego rob

Aleksandar Vučić je u Srbiju uveo robovlasništvo. Javnost se uznemirila saznanjima o uslovima rada i života Vijetnamaca u kineskoj fabrici Linglong. Ljudska prava vijetnamskih radnika pokušavaju da zaštite građani, koji ni sami nisu u mnogo boljem položaju. I Srbi rade u ropskim uslovima, kako u fabrikama stranih investitora, tako i kod domaćih tajkuna. Rade u pelenama, za minimalnu platu trpe ponižavanje i zlostavljanje, često i seksualno. Trpe vrhovnog robovlasnika Vučića i njegove goniče robova iz Vlade, policije i pravosuđa, njegove javne izvršitelje i privatne kriminalne grupe. Nekada su Srbi slobodu branili pod parolom „Bolje grob, nego rob”. Sad pristaju na devizu „I rob, i grob”.

Milica Grabež

Pre skoro 200 godina, Sretenjskim ustavom zabranjeno je ropstvo i određeno da svaki rob stupanjem na tlo Srbije postaje slobodan čovek. Konkretno, u članu 118. piše: “Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.”

Sretenjski ustav je razgrnuo tada još prisutan turski mrak, u kakvom su robovlasnički sistemi postojali u britanskoj imperiji i SAD. To svetlo je ugašeno dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Vučić je zaveo diktaturu i prisvojio ovlašćenja da odlučuje o životu i smrti svakog čoveka. Za finansijsku proviziju ili za političku podršku, Vučić trguje ljudima, prodaje ih i iznajmljuje domaćim i stranim robovlasnicima. Taj sistem je raskrinkan nedavno otkrivenim primerom zlostavljanja vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Oko 500 Vijetnamaca već mesecima živi u ropskim uslovima, bez elementarnih ljudskih prava. Otkad su dovedeni bili su smešteni u objekte pored skladišta s bocama za TNG i burad za dizel, bez uslova za održavanje higijene. Nisu imali normalnu ishranu i zdravstvenu zaštitu, a oduzeti su im pasoši. Za nekoliko meseci rada, često i prekovremenog, dobili su samo jednu platu, ali zbog zabrane izlaska iz fabričkog kruga nisu mogli da odu do Zrenjanina i kupe neophodnu hranu i lekove.

Državne institucije su znale šta se dešava u Linglongu. Policija je nedavno obišla skladišta, preuređena u spavaonice, u kojima je zatekla grupu od 400 do 500 vijetnamskih radnika. Iako su utvrdili da ti ljudi nemaju nikakve lične isprave, pa nisu mogli ni da provere da li imaju radne vize, policajci nisu reagovali. Tek posle izbijanja skandala, kad je jedan Vijetnamac pokušao da pobegne iz Linglonga i obavesti javnost o zlostavljanju u toj fabrici, uznemirili su se predstavnici vlasti. Ali, ne da bi zaštitili ljudska prava, nego kineske robovlasnike.

Menadžment Linglonga je podelio vijetnamske radnike u nekoliko grupa i preselio ih na tri lokacije. Aktivisti iz građanskog udruženja Solidarne kuhinje obišli su barake na Farmi, gde je ostalo stotinak vijetnamskih i kineskih radnika. Posle pobune robova, oko baraka je, preko noći, podignuta visoka metalna ograda. Radnicima, koji su prebačeni u hotel Kaštel Ečka, privatno obezbeđenje zabranjuje izlazak iz objekta, a nisu dozvolili ni da prime lekove i hranu, koju su im doneli građani. Aktivisti Solidarne kuhinje kažu da su iz razgovora s Vijetnamcima saznali da su im vraćeni pasoši, ali ne i sloboda kretanja, tako da ih “menadžment i dalje tretira kao robu koju skladišti na sigurno”.

Umesto da vlast inicira pokretanje istrage koja bi utvrdila da li je menadžemnt Linglonga vršio trgovinu ljudima radi radne eksploatacije, najviši državni funkcioneri su podržali robovlasnički odnos prema zaposlenima u toj, ali i ostalim kineskim fabrikama.

- Šta hoćete, da uništimo investiciju od 900 miliona dolara? Ako inspekcija ustanovi da su uslovi loši, napraviće nove uslove, nema potrebe za hajkom. Ako treba da se pomogne Vijetnamcima, pomoći ćemo, ali nećemo terati investitore - rekao je Aleksandar Vučić i dodao: “Tri i po godine smo po celom svetu tražili investitora za smederevsku Železaru. Ona nije radila. Svakog meseca smo gubili zbog te kompanije. Namolili smo kineskog predsednika za investiciju i sada ljudi tamo rade i imaju pristojna primanja. Postoji potreba da se progone kompanije koje su nam mnogo pomogle.”

Nema sumnje, kineske kompanije su mnogo pomogle Vučiću. Za subvencije i astronomske ugovore za poslove s prenaduvanim cenama on je, sigurno, dobio ogromne provizije. Kinezima je dao državno zemljište, novac iz budžeta i domaću radnu snagu, koja je u sličnom statusu kao vijetnamski robovi.

Vučićev refren ponavlja i premijerka Ana Brnabić.

- Situacija u Linglongu ne treba da se politizuje. Moramo da gledamo kako da zaštitimo i insvesticioni, privredni ambijent u Srbiji - kaže Brnabić.

Privredni ambijent u Srbiji se sveo na pljačku javnih resursa i privatne imovine građana. Za devet godina vladavine, Srpska napredna stranka je napravila kastu novobogataša, multimilionera i milijardera. Braća Vučić su postali najbogatiji politikanti u Evropi, a blizu tog ranga su bratije Mali i Brnabić, pa i diktatorovi kumovi Nikola Petrović, Nebojša Stefanović, Slaviša Kokeza... Za sebe su uzeli sve što su mogli, a normalne ljude su prinudili da se bore za golu egzistenciju, da žive u bedi, rade za mizerna primanja i strepe od javnih izvršitelja i ostalih režimskih gulikoža.

Vučić je od građana Srbije napravio robove. Svima je oduzeo slobodu, ljudska prava, čast i dostojanstvo. Lažima, prevarama i nasiljem stvorio je atmosferu straha, u kojoj se ljudi odriču svega samo da bi preživeli. Vučić je naneo nesagledivu političku, ekonomsku i moralnu štetu. Ne zna se koja će ostaviti teže i dublje posledice.

U Vučićevoj Srbiji južnokorejski lažni investitori teraju radnike da nose pelene, kako bi svaki sekund proveli na radnom mestu, da odrade i poslednji dinar za plate, koje su stranim vlasnicima date iz budžeta. Kinezi koji rukovode smederevskom Železarom iživljavaju se nad radnicima na sve načine, pa i fizičkom torturom. Švajcarski investitor otvoreno i nekažnjeno širi rasizam. O seksualnom zlostavljanju ćute i žrtve, a kamoli institucije.

Po toj matrici ponašaju se i domaći vlasnici firmi i lokalne kabadahije. Radnici Namenske industrije “Milan Blagojević” iz Lučana pljuju i najprljavije vređaju porodicu Milivojević, koja traži istinu o pogibiji sina Milomira. U Valjevu svi beže od Aleksandra Obradovića, uzbunjivača koji je otkrio način na koji je oštećen Krušik. U Jagodini, kad je opozicija otvorila aferu o bunga bunga žurkama Dragana Markovića Palme, o kojima je Magazin Tabloid pisao još 2014. godine, prostituciju i pedofiliju su podržali i članovi porodica žena i devojaka koje su služile za zabavu perverznjaka iz vlasti. Majka maloletne devojke, čije gole fotografije su razmenjivali lokalni moćnici, optužila je predstavnike opozicije da zadiru u privatnost njene porodice.

Jedan socijalista iz Kučeva je objasnio zašto mu ne smeta što mu političari iz vrha vlasti podvode ćerku: “Mlada je, hoće da se provodi, da živi... Pa, bolje joj je da je jebe neko bogat i uspešan, nego neki njen vršnjak, čuma bez cvonjka u džepu...”

Pljačkom i otimanjem, Vučić je gurnuo narod u bedu, a tako je stvorio uslove za opstanak na vlasti. Sirotinja ne brine za demokratiju, nego za koricu hleba. U strahu od potpune propasti, siromašni ljudi - a, više od polovine stanovnika Srbije živi u riziku od bede - pristaju na sva poniženja. Pristaju da za sendvič aplaudiraju diktatoru i njegovoj sviti, koja im uništava živote. Za dve crvene, litar ulja i čokoladicu s Vučićevim likom, prodaju glas na izborima. Iako svi znaju da je to njihov novac, koji im je vlast otela, ljudi kao lični Vučićev poklon prihvataju 20 ili 30 evra, koje im on daje uz fanfare u režimskim medijima.

U takvim okolnostima, za srpsko društvo ne predstavljaju problem kineski i ostali robovlasnici, nego vlast koja im dozvoljava trgovinu ljudima. Vijetnamski i svi drugi strani robovi biće oslobođeni kad se Srbija oslobodi.

- Sagledavamo ne samo socijalni položaj i odnos prema poslodavcu, nego smo išli toliko daleko da upoznajemo i njihove navike, kako sebi organizuju život i koliko su tom sopstvenom organizacijom zadovoljni, uz svo poštovanje različitosti jer je to ipak drugačija kultura - rekao je “zaštitnik građana” Zoran Pašalić, povodom skandala u Linglongu.

Pašalić bi trebalo da sagleda zakone Republike Srbije, oni moraju da imaju prednost nad navikama i običajima kineske i vijetnamske kulture. Ipak, u Kini ima običaja i zakona koji bi bili od izuzetne koristi za rešavanje problema u Srbiji. U Kini se organizuju javna streljanja državnih funkcionera osuđenih zbog korupcije. Račun za metak, koji završi u potiljku korumpiranog političara, šalje se njegovoj porodici. Primena takvog običaja začas bi očistila Srbiju od kriminalaca iz ove i prethodnih vlasti.

Nekada su Srbi pokazivali zube najmoćnijim svetskim silama. Sad proređene zube pokazuju samo kad jedu sendviče. Nekada su slobodu i dostojanstvo branili pod parolom “Bolje grob, nego rob”. Sad kažu da se “sloboda ne maže na hleb”, a dostojanstva su se odrekli u tišini, pod deviziom “ćuti, može i gore”. Nema ništa gore od straha i beznađa, iz koga je nastalo uverenje da je otpor uzaludan i opasan.

Poznato je, najveći neprijatelj slobode nije ni car, ni robovlasnik, ni gonič robova. Najveći neprijatelj slobode je srećan rob. Srbija će postati srećna tek kad građani odbace stav “i rob, i grob”, pa odbrane svoje pravo na normalan život, koji su im oteli car Vučić i njegovi goniči robova.