Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (68)

Selo se sistematski uništava

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Uništeno domaće stočarstvo

Izvoz svežeg svinjskog mesa iz Srbije u EU je samo pusta želja, jer članice ove zajednice imaju te sirovine na pretek. Dok ovo čitate u EU imaju višak čak od 50 miliona tovljenika! Zemlje, poput Danske, Nemačke, Belgije, u Srbiji imaju sigurne kupce zamrznutog mesa starijeg od šest meseci. Oni ga prodaju ili poklanjaju kada obnavljaju svoje robne rezerve. To meso neće da daju svom narodu da jedu, iako je ispravno, odnosno nije štetno.

Uz komade zamrznutog svinjskog mesa u Srbiju se uvozi i mašinski otkošteno meso, koje kod nas završava i u polutrajnim i trajnim suhomesnatim proizvodima i sa većom količinom kalcijuma od dozvoljene. Srbija u EU sa izvozom svinjskog mesa nije prisutna od 1992. godine kada su joj uvedene ekonomske sankcije. Od tada Srbiji nije omogućen ni transport svinjskog mesa preko zemalja EU. Omogućen jedino izvoz i transport mesa prerađenog na 70 i više stepeni, naravno ako ima kupca. Takva zabrana uvedena je zbog vakcinacije svinja u Srbiji protiv bolesti svinjske kuge.

Za proteklo vreme, više od tri decenije, Srbija je svake godine za uvoz vakcina trošila oko 25 miliona dolara. Stočari nisu plaćali vakcine, već je to bila čast države. Stalno se govorilo o prestanku vakcinacije, ali nijedan ministar nije imao hrabrosti to da uradi. Nije mu to dozvoljavao uvoznički lobi. Konačno je to odobrio 13 ministar poljoprivrede od 2000, godine Branislav Nedimović, 15. decembra 2019. godine. Odmah je preuranjeno, narodu i obećao izvoz svinjskog mesa na tržište EU. A, tog izvoza neće biti sve dok u Srbiji bude postojala i jedna svinja iz vremena vakcinacije. Dakle posle donošenja odluke o prestanku vakcinacije mora da prođe najmanje četiri godine, pa možda i šest, da bi se zamenio stočni fond iz vremena vakcinacije, kažu dobro upućeni eksperti u ovaj posao.

Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala njegov uvoznik!

Tako je 1990. godine u svet iz Srbije bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona dolara. Dobar deo tog mesa plasiran je i SAD za vojsku te zemlje. Nekada davno 1866. godine Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja! U to vreme SAD su na 1.000 stanovnika imale između 800 i 900 svinja. Dakle, Srbija je bila daleko razvijenija zemlja. Danas je Srbija veliki uvoznik svinjskog mesa i to lošeg kvaliteta, ali upotrebljivog za ljudsku ishranu.

Najbolji dokaz je činjenica da je za uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2019. godini potrošeno 71, a u 2020. godini čak 58 miliona dolara! Tako se i ostvarila prognoza FAO će Srbija od izvoznika mesa postati njegov uvoznik. Istim, tempom nastavljen je i uvoz u 2021, godini, kada je samo u dva navrata 2021. godine uvezeno ukupno oko 300.000 prasića. Istovremeno je broj krmača prasilja u Srbiji sveden samo na 110.000 grla. Sve do nedavno bilo je u selima Srbije čak 1,1 miliona krmača! Uz višedecenijski pad stočarstva svake godine za dva do tri odsto, seljake je pogodilo i to što Srbija jedina u regionu nema zeleni dizel.

Planovi i želje!

Srbija bi trebalo da otpočne proceduru odobravanja izvoza pilećeg mesa u EU, a na proleće sledeće 2022. godine istim putem bi trebalo da krene i svinjsko meso. Mada nije verovati vlastima da će i njegov izvoz krenuti pre 2023. godine ako sve i bude u naboljem redu. A, to je da nema svinjske ni afričke kuge, da Srbija ima svinjskog mesa za izvoz i da ima kupaca u EU i vanje. Jer viška mesa ima svuda za one koji imaju novca da ga kupe. Zato je teško poverovati u sve to što vlasti obećavaju poljoprivrednicima pred skorašnje izbore.

Oni na ostvarenje njihovih obećanja čekaju već decenijama. Obećanja poljoprivrednicima su svedena na očekivanja. Zato je i sada teško pred izbore verovati svim obećanjima političara. Jer mnogo je njihovih obećanja koja čekaju sprovođenje u praksi i životu.

Tek ,,kap u moru'' predstavlja ono što radi ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. I to što on radi ako se bude sprovodilo narednih pola veka može u praksi da pokaže veće rezultate. Jer, agrar poslednje tri i po decenije ima realan rast od samo 0,45 odsto. Da bi se to poboljšalo u milijardama evra, tonama hrane, mora bolje i više da se radi na strateškoj pomoći agraru u narednim decenijama. To znači da bi rast proizvodnje u kontinuitetu od najmanje pet odsto bio nekoliko decenija do pola veka. Jer, toliko decenija je agrara i uništavan.

Danas u stajama širom Srbije imamo samo 2,5 miliona tovljenika, 891.055 grla goveda, oko191.280 koza, 1,7 miliona ovaca, 26 miliona pilića, milion košnica za pčele, oko 14.000 konja. Posedujemo i 4,1 miliona hektara obradivih njiva, ali se sirovina za hranu proizvodi tek na 3.476.000 hektara. Vrednost godišnje proizvodnje po hektaru se kreće oko 1.000 dolara, a ukupna proizvodnja je oko pet milijardi dolara. Izvoz nam je u 2020. godini bio rekordan od 4,1 milijardu dolara. Holandija jer kao Vojvodina po površini (1,7 miliona hektara) ali je imala izvoz od 94 milijarde dolara.

,,Trebalo bi da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja. Nužno je obrađivati svih 4,1 miliona hektara obradivih njiva. Po novom konceptu poljoprivrede koji nudi nauka, vrednost proizvodnje sirovina za hranu treba da bude najmanje 10 milijardi dolara, a toliki da bude i izvoz. Ako bi to ostvarili onda bi i vrednost proizvodnje po hektaru morala da bude najmanje 10.000 dolara'', navodi ekspert za stočarstvo prof. dr Vitomir Vidović iz Novog Sada. Za sve to bi morali da se vratimo na bivša nesvrstana tržišta, ali i da osvojimo nova, pre svega, evro - azijska sa kojima imamo sporazume o bescarinskoj trgovini sa 183 miliona potrošača.

Putevi trgovanja

I dok se "putevi" trgovanja polako otvaraju i šire, stočarstvo u Srbiji je na najnižim granama. Ponovo se nalazi na nivou od pre Prvog svetskog rata. Kod nas se više ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa ni za potrebe građana Srbije, pa je uvoz neminovan. Doduše gladi neće biti, hrane će biti za one koji budu imali novca da je kupuju. Zbog toga, stručnjaci smatraju da bi ovaj izvoz sirovina za hranu vredan 4,1 milijardu dolara iz 2021. godine, mogao biti dobar signal za proizvođače. Situacija u stočarstvu je veoma teška i to je tako poslednjih nekoliko godina, ističe Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. Na to su najviše uticale pandemija, smanjena potrošnja kroz ugostiteljstvo, poskupljenje osnovnih komponenata stočne hrane i afrička kuga svinja. Ne znam kako će stočarstvo ove stvari da preboli. Podsticaji države, koliko god bili, uvek su dobro došli, ali su efekti slabi, što je smešno i nedokazivo! To je sve tanko i nedovoljno za ove jake parametre. Ali to i služi da podstiče proizvodnju, a ne da je finansira. Bilo bi samo dobro da subvencije budu redovne i na vreme isplaćene.

Kako objašnjava Budimović, Indonezija je zainteresovana za uvoz određenih količina svinjskog mesa iz Srbije. Nama je, međutim, sada najvažnije da zaustavimo pad u stočarstvu (koji je već decenijama dva do tri odsto godišnje), a država će uraditi ono što je do nje - trgovačke ugovore i usklađivanje sertifikata. Svi mi koji se ovim bavimo moramo da učestvujemo na određeni način, kako bismo videli šta se isplati našim farmerima, smatra Budimović. Jer za kilogram žive mete tovljenika na početku godine plaćano je od 100 do 120 dinara. Sad kad je stoka poklana u znak protesta i kada su obori prazni cena je stigla do 180 dinara po kilogramu žive mere.

Ali, kako kaže Zlatan Đurić, stočar iz okoline Sremske Mitrovice, stoka, odnosno krmače su poklane. Sad kad su prazni obori za tov nudi se viša cena za ono što nemamo. Naša budućnost se nalazi u prošlosti. Sad već daleke 1984. godine u oborima u Srbiji bilo je 5,4 miliona tovljenika. Loša politika koja se vodi od tada zemlju je od izvoznika dovela do sigurnog uvoznika. Mesa ima jer još uvek je u toku pokolj u zemlji i siguran rast uvoza iz EU!

Pitanje je ko je danas hrabar da uđe u posao i da zna da će da posluje sa gubitkom. Srbija ima potencijal, proizvodimo hranu za životinje i šteta što to ne koristimo. Naša zemlja sada treba da uspostavi trgovačke odnose, jer smo izgubili kupce za vreme dok nismo izvozili. A, to je bilo protekle tri do četiri decenije. Isto je i sa junećim mesom. Više nemamo kupce u Grčkoj i Italiji. Neće biti lako da se pojavimo na jednom jakom poljoprivredno-ekonomskom tržištu kao što je EU. U 1990. godini iz Srbije je u svet bilo izvezeno 30.000 tona ,,bebi bifa''. Imamo i dozvolu za izvoz u EU od 8.875 tona junetine godišnje već blizu tri decenije. Poslednju deceniju naš godišnji izvoz ovog mesa je 100 puta manji, i godišnje se kreće između 300 i 400 tona. Dakle, treba proizvesti, ali i naći kome ćemo prodati. Zbog toga treba tražiti i nova tržišta.

Da je uvek bolje izvesti gotov proizvod nego sirovinu, kaže Budimović. Što finalniji proizvod - to bolje i isplativije.

- Čajna kobasica, pršuta i kulen su vredni proizvodi koji mogu da trpe transport na duže destinacije;

- Treba razmišljati o ukusima tih zemalja. Imamo kvalitet, dobre tehnologe i kompanije koje rade sa svega 40 do 50 odsto kapaciteta;

Veliki uvoz mesa

I dok želimo i narodu obećavamo izvoz, u zemlju raste uvoz! Evo i činjenica, podataka sa Uprave carina i RZS. Za prvih devet meseci 2021. godine Srbija je uvezla svinjskog mesa u vrednosti od 36,7, a izvezla za 1,8 miliona evra. Dok smo proizvoda od svinjskog mesa uvezli za 58, a izvezli za 45,4 miliona evra. Naša zemlja ne uvozi mnogo piletine, pa smo za ovaj period kupili živinskog mesa u vrednosti od 13,4 miliona evra. Najviše uvozimo iz EU, i to iz Španije, Nemačke, Danske, Mađarske i Holandije, dok nam gotovi proizvodi uglavnom stižu iz Hrvatske.

Ulazak kamiona sa uvozom!

Dakle, situacija u stočarstvu je veoma teška i to je tako poslednjih nekoliko godina. Kamioni koji ulaze u zemlju sa ovakvom uvoznom robom iz „tehničkih razloga" bez analize se puštaju na istovar, a rešenja za upotrebu prerađivači dobijaju naknadno. Ulazak ovakvog mesa u Srbiju za preradu, uz razne dodatke, industrijalcima je omogućio dobru zaradu. Neke klanice su prestale da uzimaju sveže meso, jer uvezena „dobro pakuju", kaže Čedomir Keco, agroanalitičar. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović se ljuti kada se javno kaže da uvoz gasi domaće svinjarstvo. Samo u oktobru 2021. godine je uvezeno 3.601.328,75 kilograma svinjskog mesa (svih vrsta) i trećinu je poručio samo jedan uvoznik. Ukupno je za ovo potrošeno 7.316.314,36 evra ili po kilogramu 2,032 evra. Uvezeno je i goveđe meso - 157.200,6 kilograma za 663.680,95 evra.

Da su klaničari bili voljni da kupe utovljene svinje od domaćih farmera u preradi bi bilo u oktobru obrađeno oko 35.000 tovljenika i za mnoga gazdinstva to bi značilo nastavak bavljenja ovim poslom, a ovako se farme gase, a samo u ovom vremenu bez posla je ostalo oko 10.000 ljudi, navodi Vitomir Vidović. Mi iz naše poljoprivrede danas dobijamo u proizvodnji samo 1.000 evra po hektaru. Holandija ima do 24.000, a Danska oko 17.000 evra. Kada bi poljoprivreda bila strateška grana vrednost njene proizvodnje bi bila i do 60 milijardi dolara! Tada ne ni trebali da tražimo boljitak života od firme poput ,,RIO TINTA'' i sličnih kompanija i da im prodajemo naše prirodno bogatstvo, kao što sad hoće to da uradi aktuelna vlast. Sve se pravda voljom naroda, a ''RIO TINTO'' je već otkupio na desetine kuća u okolini Loznice, gde namerava da kopa litijum, koga mi imamo samo jedan odsto, ne 10, u svetu kako govore oni koji prodaju Srbiju.

Ali kuće su prodali samo neki koji su otišli. Svi ne žele da idu. Hoće da im deca ostanu da žive u tim prirodnim lepotama. Ako bi se vlasti okrenule agraru kao strateškoj grani,koja to još uvek u Srbiji nije, ta proizvodnja bi donela profit, veći od ,,RIO TINTA''. Taj novac bi ostajao ovde, dok će strane kompanije profit koje dobiju iz našeg prirodnog bogatstva da odnesu iz Srbije. Zašto nam to treba.

NEMAČKA uništava 4.000 svinja zbog svinjske kuge

Jedna farma svinja u severnoj Nemačkoj počela je juče da uništava svojih 4.000 životinja nakon što je potvrđeno prisustvo virusa afričke svinjske kuge. Epidemija je otkrivena u blizini Gestroa, oko 185 kilometara severozapadno od Berlina, na velikoj farmi svinja. Zvaničnici kažu da još nije jasno kako je bolest ušla na farmu u blizini Gestroa, gde je ove nedelje otkrivena. Slučajevi afričke svinjske kuge u Nemačkoj su prošle godine prvo otkriveni u populaciji divljih svinja, a nakon toga je potvrđeno širenje zaraze i na malim farmama svinja. Danska, koja je veliki izvoznik svinjskog mesa, nedavno je pojačala mere da spreči širenje afričke svinjske kuge iz susedne Nemačke javlja Tanjug.

Afrička kuga svinja i na jugu Srbije

Uprava za veterinu proglasila je zbog svinjske kuge zaraznim lovišta na Svrljiškim planinama, na Suvoj planini na području opštine Bela Palanka, "Nišava" između Bele Palanke i Pirota i lovište na području opštine Babušnica, rekao je rukovodilac Regionalnog centra za suzbijanje afričke kuge Niš Miroljub Marjanović. On je agenciji Beta rekao da je nakon odstrela divljih svinja za koje je kontrolom utvrđeno da su zaražene afričkom kugom u pomenutim lovištima zabranjen lov divljači na 60 dana i preduzete su mere kako se to oboljenje ne bi prenelo i na domaće svinje. „Na području pet okruga na jugu Srbije, Nišavskom, Pirotskom, Topličkom, Pčinjskom i Jablaničkom trenutno nemamo nijedan slučaj zaražavanja domaćih svinja tim virusom", izjavio je Marjanović.

Da bi takva situacija ostala i ubuduće, dodao je Marjanović, izuzetno je važno poštovanje mera koje je propisala Uprava za veterinu prilikom proglašenja pomenutih lovišta zaraženim. Veoma je bitno, rekao je, da se higijenskih mera pridržavaju pre svih vlasnici domaćinstava u selima koja se nalaze na području zaraženih lovišta ili se naslanjaju na njih. „Vlasnici domaćih svinja ispred obora treba da postave dezobarijeru sa sredstvom koje ubija viruse i potrebno je da imaju garderobu i obuću koju će nositi samo kad ulaze u obor. Ne treba da dozvole ljudima iz drugih domaćinstava da ulaze u njihove obore, a za ishranu svinja nikako ne treba da koriste pomije", objasnio je Marjanović.

On je istakao da ljudi ne obolevaju od afričke kuge svinja, ali mogu da budu mehanički prenosioci bolesti, a naglasio je i da je veoma važno da lovočuvarska služba strogo vodi računa da ne bude krivolova na lovištima na kojima je lov privremeno zabranjen. „Jako bi bilo opasno da dođe do odstrela divljih svinja jer te životinje ne bi bile pregledane, a mogu biti zaražene i lovci mogu virus da prošire u svojoj sredini", istakao je Marjanović.

Podsetio je da se na području Pirotskog okruga od 2020. godine stalno pojavljuju novi slučajevi zaražavanja divljih svinja afričkom kugom, a bilo je i obolevanja domaćih svinja. Po njegovim rečima, na početku ove godine afrička kuga svinja pojavila se i među domaćim svinjama u aleksinačkim selima Mozgovo, Kraljevo i u domaćinstvima na periferiji Aleksinca. Zahvaljujući maksimalnom angažovanju svih nadležnih veterinarskih službi i lokalne samouprave, na tom području je bolest suzbijena i odjavljena krajem septembra.

Želje...

Imamo sve uslove da i mi imamo najmanje 10.000 evra po hektaru, ali za to još uvek ne postoji politička volja. To Srbija može da postigne, samo ako bude postojala politička volja! Nauka koja nije u vlasti, kaže da može da ponudi novu strategiju, odnosno akciju, na šest do osam strana za razvoj agrara, ali nju niko ne zove u pomoć. Kad bi se usvojilo to što mi predlažemo prihod u agraru bi bio oko 60 milijardi dolara godišnje (ove godine je planiran ukupan BDP zemlje od 52 milijarde evra sa čime se hvali aktuelna premijerka Srbije)!

Tada bi se zaustavili i svi projekti o rasprodaje prirodnih i rudnih bogatstava, kao i ruralnih sredina Srbije. Jer, više novca može da nam donese jedino domaća pamet koja će da uposli više desetina hiljada radnika u ruralnim područjima. Tada u razgovorima ne bi više bilo reči o tome koliko ćemo rudnika pokloniti strancima, navodi Vidović.

Razna stočarska udruženja su javno priznala da za poboljšanje situacije ne mogu da učine ništa i da šansu za promene vide u ličnom bavljenju politikom. Ispada, da su oplakali svinjarstvo i da im je partijska pripadnost šansa za promene. Da nije situacija ozbiljna, to bi bila smešna poruka, dodaje stočar Zlatan Đurić, iz okoline Sremske Mitrovice.

Pojedini klaničari i trgovački lanci su dobro snabdeveni zamrznutim mesom, koje u svakom povećanju cena živih svinja uključuju u promet. Država je svoju obavezu prema svinjarstvu svela na milijardu dinara podsticaja i „ne mešanje u zaštitu domaćeg tržišta". Sve do nedavno sm u oborima imali oko 1,1 miliona krmača, a sad kraj godine dočekujemo samo sa 110.000 grla. U toku ovog leta u dva navrata uvezli smo i oko 300.000 prasića. Iz PKS javljaju da je uvoz intenziviran i pred kraj godine.

Gde su stimulacije

Stočarima je ostala aktuelna vlast dužna obećanih 28 milijardi dinara stimulacija, odnosno subvencija, (što je 237,28 miliona evra) od 2016. do 2018. godine. Državna revizorska institucija je 17 decembra 2019. godine objavila izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja efektivnosti podsticaja u stočarstvu. Broj dokumenta je 400 - 1115/2019-04/15, na 85 strana. Između ostalog u tom dokumentu piše: Revizori u objavljenom izveštaju su ukazali da ulaganje u uzgoj stoke nije doneo rezultate. Tako u izveštaju piše iako je u periodu o 2016. do 2018. godine Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Ova proizvodnja u našoj zemlji suočava se sa brojnim problemima, koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa.

Dakle, traga parama nema, a ne postoje ni rezulati u onome šta su one trebale da donesu u boljitku stočarstva, utvrdila je DRI!

Prilikom planiranja, resorno ministarstvo, nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima, kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja o poljoprivrednom i ruralnom razvoju, ali i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Državni revizor u izveštaju još piše: Inače, u periodu od 2016. do 2018. godine, ostvaren je spoljnotrgovinski deficit kada je reč o svinjskom mesu, dok se beleži sufIcit kod govedine (godišnje se proizvodi oko 72.000 tona). Izvoz ovčijeg mesa tek počinje da se razvija.

Ministarstvo poljoprivrede obavljalo je i delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja - navodi se u izveštaju DRI. Sama Uprava agrarna plaćanja ne uspeva da obradi za sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu, neizmirene obaveze čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini.

Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, a i kada podnesu uredan zahtev, odlučivanje po zahtevima predugo traje. Neko dobije za 30 dana neko za 300, a neko za 500 dana...

Državni revozori utvrdili su i da se zahtevi za subvencije ne obrađuju po vremenu dospeća. To samo stvara dodatnu nesigurnost kod samih poljoprivrednika, da će im novac uopšte i biti na raspolaganju. Uz to, revizori su u izveštaju naveli da Uprava nema potpisane interne procedure u postupku dodele subvencija, pa postoji rizik i to je jedan od razloga zbog čega čitav proces dobijanja novca dugo traje.

Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da obezbedi planska dokumenta, kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, oblik, vrsta i namena podsticaja, jedna je od preporuka DRI. Uz to trebalo bi obezbediti uslove da se u razumnim rokovima dodele subvencije. Potrebno je utvrditi i zbog čega podsticaji u stočarstvu nisu doveli do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje.

Gde su naše pare

Odgovarajući na pitanje istraživača gde su naše pare namenjene subvencijama u agraru, nadležni iz Ministarstva pojoprivrede za Okruglim stolom u MPC koji je nedavno, krajem oktobra 2021. godine, organizovao UNS, između ostalog su rekli da se ne slažu sa nalazima DRI kao i da su naše pare kod naših stočara! Međutim, revizor i stočari tvrde suprotno.

Evo i objašnjenja nadležnih iz Ministarstva za poljoprivredu Vlade Srbije: Srbija na godišnjem nivou ubira prihod od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta preko pet milijardi dinara, od čega 40 odsto ovih sredstava ide u republički budžet, a 60 odsto je prihod jedinica lokalnih samouprava na kojima se nalazi zemljište, rekao je direktor Uprave za zemljište Branko Lakić, na konferenciji na temu poljoprivrednog budžeta Srbije, koju je organizovalo Udruženje novinara Sribje u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu. Konferencija „Kako se troši budžetski novac u poljoprivredi" održana je na inicijativu istraživačkih novinara koji se bave ovom temom, a njoj su prisustvovali pored predstavnika medija, predstavnici resornog ministarstva i nadležnih institucija, kao i analitičati, profesori i akademici iz stručnog sektora.

„Uprava manje novca izdvaja iz budžeta za mere zaštite uređenja poljoprivrednog zemljišta od iznosa koji se ostvaruje od zakupa zemljišta", rekao je Lakić i objasnio da je uzrok toga neadekvatan i zastareo Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta iz 2006. godine po kome se do skoro nije znalo šta je precizno u vlasništvu države. Istakao je da se takvi problemi rešavaju, te da je napravljen Geoportal o poljoprivrednom zemljištu i prema podacima naša zemlja trenutno raspolaže sa oko 500.000 hektara državnog zemljišta.

Od ukupnog zemljišta kojim raspolaže država, po njegovim rečima 90.000 hektara je pod pašnjacima koji su vraćeni selima na upravljanje, a to znači da država preko ministarstva upravlja sa 410.000 hektara. Lakić je objasnio da je deo novca od zakupa uložen u pravljenje informacionog sistema putem koga svaki građanin Srbije može da ima satelitski uvid u zemljište kojim raspolaže naša zemlja, i istakao da su podaci transparentni.

Kada je reč o poljoprivrednim subvencijama direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla je da resorno ministarstvo dodeljuje subvencije domaćinstvima, ali da se isto tako obavlja i kontrola kako je subvencija iskorišćena. Petrović je objasnila da inspektora nema dovoljno, ali da su kontrole redovne te da se sprečava svaki način zloupotrebe novca dobijenog subvencijama. Osvrnula se da ovaj sektor posebno ulaže u vino i vinogradarstvo, kao i u celokupnu oblast voćarstva i primarnu biljnu proizvodnju. Sredstava budžeta ovaj sektor koristi za podsticaje, kaže Petrović, kao i za inovacije koje bi poljoprivrednicima olakšao da obavljaju svoju delatnost.

Na konferenciji je bilo reči o sredstvima koja se ulažu u novu mehanizaciju, olakšice koje dobijaju određene grane poljoprivrede, podsticaje za radnike sa sela, navodnjavanje, kao i protivgradnu zaštitu. Takođe, rečeno je da se dobar deo sredstava ulaže u modernizaciju tehnologija i digitalizaciju, kako bi se poslovanje u poljoprivrednom sektoru odvijalo na brži i lakši način.

Predstavnici ministarstva poljoprivrede istakli su da se radi na usvajanju novih zakona i uredbi kojima će se rešiti sporna pitanja oko zakupa zemljišta i istakli da je za novi projekat navodnjavanja izdvojeno preko 100 miliona dolara. Najavljeno je da će u naredne tri godine ovim projektom biti pokrivena površina od 100.000 hektara obradivog zemljišta. Rebalansom budžeta Republika Srbija je izdvojila 48 milijardi dinara, a novinari na konferenciji pitali su se da li neko prati gde je taj novac i na šta se koristi.

Direktor uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević istakao je da je u poslednjih nekoliko godina Srbija postigla dobre rezultate u izvozu sadnog materijala, da je srpsko vinogradarstvo „na visokoj mapi Evrope", kao i da se broj grla koja se subvencionišu povećava iz godine u godinu.„Ako se pitate gde su pare iz budžeta? Naše pare su kod poljoprivrednika", poručio je Milosavljević.

I država treba da radi na otvaranju tržišta za srpske proizvode

Srbija zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi izvoznika ali može daleko više, kažu aktuelne vlasti. Ali to su i sad višegodišnje želje uvek onih koji su na vlasti. Oni uvek govore kako su naše mogućnosti velike. Ali, dela pokazuju kako su to samo obećanja i očekivanja. Kada je reč o hrani govorilo se o izvozu od pet milijardi dolara, pa deset, dvadeset i 30 milijardi dolara. Sve je to svake godine vladajuća oligarhija stavljala u svoj plan želja i obećanja poljoprivrednicima i narodu. Na tome se i ostalo, ide se mic po mic, koliko bi se ostvarilo i bez ikakvog plana i bez vlade i bez ministara (u agraru ih od 2000. godine do danas imamo 13), uz samo ono što priroda nudi.

Sve značajnije o tome govore naši političari, a to je minimalno za današnje mogućnosti Srbije. Jer, izvoz agrara od 4,1 milijardu dolara u 2020. godini, predstavlja izvoz sirovina za proizvodnju hrane. Primer je da se hvalimo sa izvozom od 1,5 miliona tona pšenice i tri miliona tona kukuruza. A, drugi koji kupuju taj kukuruz sa njim hrane svinje i prodaju ih Srbiji. Inače Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala njegov uvoznik. Sad se godišnje u zemlju uveze oko 300.000 do 400.000 živih svinja! Ove godine je u dva navrata uvezeno ukupno 30.000 prasića.

Od kukuruza u zemlji može da se proizvede 2005 različitih artikala pa da se izvoze kao proizvodi iz viših faza prerade. Kada bi tako radili izvoz bi bio 10 do 15 milijardi dolara. Izvoz agrarne robe direktno zavisi od vremenskih prilika, a pre svega suše. Jer, Srbija navodnjava samo 52.445 hektara njiva, što je prema podacima RZS tek 1,4 odsto površina koje se obrađuju u Srbiji. U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto obradivih površina.

Radost poskupljenjima

Da li da se "radujemo" što sve poskupljuje, da li je veća inflacija znak oporavka od pandemije Bojan Stanić iz Privredne komore je rekao za javnost da je inflacija opšti porast cena i da sve poskupljuje, naročito hleb, električna energija, prirodni gas, nafta. Međutim, kako je naveo pojedini analitičari smatraju da je ova inflacija cena oporavka od pandemije, odnosno, velika tražnja je posledica oporavka, a to dovodi do poskupljenja. Posledice pandemije vide se na svakom koraku.

Prema podacima PKS, u Srbiji je pre pandemije bilo skoro 130.000 aktivnih privrednih društava. Sledeće pandemijske godine i nešto malo više. Do oktobra ove 2021. godine skoro 2.700 više. Broj novoosnovanih je sličan sve tri godine. Oko 10.000 novih, svake godine. Ugašenih pre pandemije nije bilo, a ove godine ih je manje nego 2020. godini.

Situacija u Beogradu je slična. Kada je reč o preduzetnicima u Beogradu, 2019. godine pre pandemije ugašeno je oko 4.700 preduzeća, a osnovano više od 10.000. U Beogradu 2020. bilo je nešto više ugašenih - 5.000. Osnovano je 3.000 manje nego 2019. godine. Ove, 2021. godine ugašeno je još skoro 4.000 preduzeća, a osnovano skoro 6.500. Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije naglasio je za RTS da određene kompanije imaju svoj životni vek i da su u pitanju poslovni ciklusi. Napomenuo je da je i u 2019, prepandemijskoj, godini bilo ugašenih kompanija, ali je bilo više novootvorenih, što se videlo i u 2020, kao i u 2021. godini, bilo je više novoosnovanih kompanija. "Imate veliki broj kompanija koje shvate da ne mogu da nastave sa poslovanjem, pa se ugase.

Zatim, kompanije koje se zasnivaju na pojedincima, čovek kada stekne određeni broj godina jednostavno odluči da prekine poslovanje", naveo je Stanić. Kako je naglasio, iako smo imali pad privredne aktivnosti za jedan procenat, što je veoma malo u odnosu na okruženje, na kraju 2020. godine je bilo više aktivnih preduzeća nego na početku. "Ljudi se odlučuju da svoju ideju realizuju bez obzira kakvo je okruženje. Privreda Srbije se prilagodila pandemiji i nije bilo većih problema. Ovo sada što dolazi inflatorni pritisci, poskupljenje električne energije, za mnoge privrednike je veći problem nego pandemija. Pandemija je bila problem samo u prvom talasu", istakao je on.

Međutim, kako je rekao, uslužne delatnosti su imale probleme. "Kontinuirano su nastavile da rastu informacione tehnologije i prerađivačka industrija. Problem je nastao u turizmu, hotelijerstvu, kompanijama koje se bave organizacijom određenih događaja, dok su kompanije za dostavu procvetale", kaže Stanić. Ističe da su se neke kompanije na početku pandemije preorijentisale, pa se brzo vratile osnovnim delatnostima. Postavlja se pitanje koliko je kovid prisutan kod odsutnih radnika? Iako su na nacionalnom nivou velike brojke novozaraženih, ipak odsustvo radnika, kako napominje nije bitno uticalo na kompanije. "Kovid odsutnih radnika u kompanijama je oko tri procenata, što nije tako veliki teret za firme kako je bilo 2020. godine. U decembru 2020. godine je bilo šest procenata odsutnih radnika", naveo je.

Kada je reč o poskupljenjima, analitičari ističu je da je MMF objavio da će se 2022. godine smanjiti inflatorni pritisci. Odnosno da će se do sredine 2022. godine inflacija dovesti u planirane okvire.Videli smo podatke NBS za septembar 2021. godine da je godišnja inflacija 5,7 procenata, što je iznad ciljanog, i što je značajna inflacija. Poželjna inflacija je dva procenta, a preko pet je već visoka inflacija.

Očekuje da se to stabilizuje iz prelaza iz prvog u drugi kvartal naredne godine. ,,Sve poskupljuje. Inflacija je opšti porast cena. Naročito električna energija, prirodni gas, cena nafte. To znači da već sve poskupljuje", kaže Stanić. Naveo je da pojedini analitičari kažu da je ova inflacija cena oporavka od pandemije, odnosno, velika tražnja je posledica oporavka. Kada je reč o eventualnom britanskom scenariju, analitičari kažu da je to bio logistički problem i da se u Srbiji ne očekuje tako nešto.

(Nastaviće se)