Dežurna

Pošto je hrana postala značajna politička roba planiraju da je u što većoj količini i po što nižoj ceni bukvalno otmu od paora

Seljače goljo, spremaj se za bunu!

Kao dete sa sela čiji se roditelji iako već odavno u penziji i dalje bave poljoprivrednom proizvodnjom imam moralnu i svaku drugu obavezu da javnost obavestim o tome šta Aleksandar Vučić i njegov mafijaški klan planiraju da urade u narednom periodu. Naime, nakon izbijanja rata u Ukrajini pitanje prehrambene bezbednosti postalo je veoma važno i to ne samo u područjima koja su i do sada bila pogođena manjkom hrane, već i u najrazvijenijim državama Evrope, smtra kolumnista Magazina Tabloid Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Ključni razlog je taj što Rusija i Ukrajina drže preko polovine ukupnog svetskog izvoza pšenice, kao i jestivog ulja i još nekih važnih životnih namirnica. Takođe, ove dve države su ključne za snabdevanje Evrope jeftinim mineralnim đubrivom koje je neophodno za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. Znajući ovo, u svojim strateškim planovima za upravljanje krizom Rusi su izračunali da u Evropi (van zone rata) nije posejano dovoljno pšenice jer su se brojne države oslonile na uvoz jeftinog hlebnog zrna, a ujedno da ne postoje značajniji kapaciteti niti sirovine za proizvodnju mineralnih đubriva pa je shodno tome ono postalo manje dostupno i vrlo skupo što je značajno podiglo proizvodnu cenu sve hrane.

Uzmimo primer našeg regiona, znamo da su žuti (inače svi su danas naprednjaci) uništili sve azotare i da se preko kompanija bliskih i ondašnjoj, a pogotovo sadašnjoj vlasti, mineralno đubrivo uvozilo iz Rusije i Ukrajine. Pošto je taj uvoz sada onemogućen, glavni snabdevač srpskog tržišta postala je hrvatska Kutina koja pak ima problema sa nabavkom zemnog gasa koji je glavna sirovinma za proizvodnju.

Sve ovo je izazvalo to da je prilikom zimske prihrane pšenice, kao i kasnije prihrane pred prolećnu setvu cena mineralnog đubriva bila tri do četiri puta veća nego što je bila prošle godine.

Takođe, nafta je u proseku pedeset dinara skuplja nego lane, kao i sva semena i potrebni herbicidi i inesekticidi. Iz svega ovoga postaje potpuno jasno da poljoprivredni proizvođači u Srbiji (ali i drugde po Evropi) imaju prosečno gotovo duplo veće troškove ulaganja nego što su imali prošle godine, a to opet znači da ni cena njihovog proizvoda ne može biti na prošlogodišnjem nivou već mora biti značajno više. Ovo dalje znači da će neminovno dodatno skočiti i cena hrane koju plaćaju krajnji korisnici i tu ne treba imati bilo kakva zavaravanja niti nasedati na medijske kampanje u kojima Vučić pokazujući pakovanja pasulja priča da šećara ima dovoljno i da neće poskupeti.

Uzgred, stariji će se sigurno setiti Dafine Milanović koja je svojevremeno pred kamerama otvorila trezor svoje banke i pokazala gomilu novca kako bi umirila štediše pričim da svega ima dovoljno i da će svi dobiti ne samo glavnicu nego i sve obaćane kamate. Par dana nakon tog televizijskog priloga Dafina je pobegla iz zemlje, a ojađene štediše su ostale sa magarećim ušima, a vi sada izvucite parelale sa aktuelnim dešavanjima.

Takođe, pošto je poskupela hrana potrebna za uzgoj svinja, junadi, krava, kokošaka i drugih domaćih životinja već je krenulo poskupljenje mesa, mleka i jaja, a to je tek početak pošto se trenutno još koriste prošlogodišnje zalihe stočne hrane, a i ima dostupnog relativno jeftinog uvoza. Na primerima cene prasića i jagnjića se najbolje vidi šta nas čeka jer je cena žive vage skočila sa prošlogodišnjih 200 do 250 dinara po kilogramu žive vage, na sadašnjih 400 do 450 dinara i to postoji ozbiljan problem i da se kupi jer su stočari već odavno uništeni pa je drastično smanjena proizvodnja.

I sada dolazimo do plana koji su sačinili Vučić i njegovi kriminalci. Pošto je hrana postala značajna politička roba planiraju da je u što većoj količini i po što nižoj ceni bukvalno otmu od seljaka. Za početak krajem juna kreće organizovano otimanje pšenice na taj način što je zabranjeno da se predugovara cena, biće donešena zabrana izvoza, a cena će se formirati ne na bazi evropskih berzi već na bazi produktne berze u Novom Sadu koju potpuno kontrolišu naprednjaci i koja apsolutno nije referentna za bilo šta. Takođe, pošto su svi značajniji skladišni kapaciteti u vlasništvu naprednjačkog kartela biće postavljeni gotovo nemogući uslovi za skladištenje pšenice.

Sve ovo će primorati seljake da umesto za minimum 45 dinara po kilogramu, pšenicu daju po značajno nižoj ceni. Na taj način Vučićev mafijaški kartel će doći u posed preko tri miliona tona pšenice od kojih će deo da ode pekarima da se održi socijalna cena najnekvalitetnijeg hleba tipa „Sava“ (ribolovci od njega prave mamce koje sa udice ne može da spere ni voda, a sa iste ne može da ih skine ni riba) , a ostatak od oko dva miliona tona će mafiji biti na raspolaganju za političku trgovinu.

Na taj način će Vučić da pšenicu izvozi u regionu i da se promoviše kao faktor mira i stabilnosti čime će da dobije ekstra profit, a i podršku onih struktura koje su osmislile koncept Otvorenog Balkana. Identična priča se priprema i za suncokret čiji će izvoz takođe u prvi mah biti zabranjen, a onda će u otkupu uljarski kartel da dogovori cenu značajno nižu od 125 dinara koliko se realno očekivalo da će biti. Jestivo ulje će biti važna roba ne samo za region, već će pomoću njega moći da se otvaraju i neka vrata u razvijenim državama EU koje će takođe biti u problemu sa ovom robom.

Na ovaj način praktično će u potpunosti biti uništeni mali i srednji poljoprivredni proizvođači koji će na ime dugova koje imaju i koji će se tek nagomilati zbog velikih ulaganja morati da počnu da prodaju zemlju ili će im pak banke na ime hipoteka oduzimati. Tu dolazimo do naredne koristi koju Vučić i mafija planiraju da imaju, a to je da po povoljnim uslovima dođu do zemlje kako bi uvećali svoje već postojeće feude. Vrlo brzo će se pojaviti njihovi Arapi ili njihovi Kinezi ili marsovci koji će početi da otkupljuju zemlju od uništenih seljaka, a za očekivati je da će i onaj deo poljoprivrednih površina koje su u vlasništvu države novim predlogom zakona postati predmet privatizacije.

Plan je da u narednih pet godina mafijaški kartel pod punu kontrolu stavi milion hektara zemlje, sav skladištni prostor i svu preradu hrane. U novim oklonostima ovakav kapital će im biti značajniji od onog koji su stekli organizovanjem kartela za krijumčarenje kokaina i to kako po obimu novca koji planiraju da zarade, tako i po političkom uticaju koji se preko toga može ostvariti.

No, Vučićeva računica je jasna i manje više svi znamo da u svakoj okonosti on gleda da svim bude loše i da svi imamju štetu, a samo on korist. Međutim meni lično ostaje potpuno nejasna računica poljoprivrednika i generalno naroda u Srbiji. Šta svi mi više čekamo i čemu li se nadamo?! Seljače, goljo moraš se spremati za hitnu bunu ili ćeš skroz nestati! I tu nemoj čekati da se pojavi neki novi mesija da te povede, jer kao što vidiš sve parlamentarne stranke su usvojile političku platformu mir, stabilnost, Vučić. Sa druge strane, mi vanparlamentarni smo gurnuti u duboku ilegalu i gotovo u potpunosti nam je onemogućen pristup medijima ili bilo kojim drugim resursima potrebnim za političko delovanje.

Dakle, morate sami da se organizujete i odbranite pravo na život. Najbolji način je da čim padne prvi otkos pšenice i ova mafija bude izašla sa cenom vi organizujete blokadu svih putnih pravaca u Srbiji. Model po kojem se to može uraditi je da sa traktorima izađete na puteve, parkirate ih i prijavite kvar. Više hiljada radnih mašina sa puteva niko ne bi mogao da skloni, a vas niko ne bi mogao da kazni pošto nije zabranjeno da se traktor u toku vožnje pokvari.

Verujte, sa Vučićem i njegovima se ne može ništa dogovoriti na lep način jer njima vaša pšenica treba da bi opstali na vlasti i za to su spremni na sve, pa stoga kada vide ozbiljan otpor moraće da naprave drugačiju računicu i da se prilagode. Ne budete li to uradili, plašim se da žetvu 2023. Godine nećete dočekati sa imanjem koji ste imali pre toga, a za par godina ćete biti nadničari kod nekog lokalnoh naprednjačkog koordinatora i nakupca sigurnih glasova.

Da se razumemo, kao seljački sin i neko ko se bavi politikom ja ću biti jedan od vas u tom protestu, čak ću na sebe primiti koliko god političkih i svakih drugih udaraca. Ali bez masovne pobune seljaka kojoj će se pridružiti i svi ostali u Srbiji će biti ugašena i posladnja iskra života i nade.