(P)likovi

Aleksandar Vučić vodi rat, ali ne za oslobođenje Kosova, već za potpunu okupaciju Srbije

Pošto krv, pošto glava?

Srbija se već deset i po godina nalazi u proksi građanskom ratu. Srbija u tom ratu gubi, ostaje bez teritorije i ljudi. Pobeđuje kartel Aleksandra Vučića. Diktator i njegovi ortaci iz zajedničkog zločinačkog poduhvata opljačkali su javne resurse i privatnu imovinu, pa se sad pripremaju za odbranu plena. Vučić zna da neće moći da izbegne sukobe sa građanima zbog kolapsa privrede, inflacije, litijuma, izdaje Kosova, sankcija Rusiji... O ratnoj taktici koju će diktator koristiti u obračunu s opozicijom, nepodobnim medijima i svim ostalim normalnim ljudima piše Predrag Popović, zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Što je bilo daleko, došlo je blizu. Kad je doveden na vlast, 2012. godine, Aleksandar Vučić je učinio sve što je mogao kako bi se predstavio kao novi Zoran Đinđić. Udovici Ružici je poklonio tuđu vilu na Dedinju, a njenu ćerku Jovanu je zaposlio u Vladi Srbije. Na godišnjicu smrti, Vučić je polagao venac na mestu gde je Đinđić streljan. Goran Vesić je dobio zadatak da se, kao surogat-udovica, zaklinje da je Vučić vizionar i reformator baš kao Đinđić.

U to vreme, Vučić je zaboravio da je, na ispraćaju Vojislava Šešelja u Hag, sa bine na Trgu Republike obećao da će „istrebiti Đinđiča kao gubu iz tora". Zaboravio je da je osuđenog atentatora Zvezdana Jovanovića nazivao „novim Gavrilom Principom", a odrekao se i biblijskih citata, kojima je opravdavao likvidaciju „srpskog Homeinija", kako je nazivao DOS-ovog premijera.

Kad je obustavljena akcija „Sablja", Vučiću se vratila hrabrost, pa je ortake iz svog okruženja uveseljavao vicevima o tome kako mravi u Aleji zaslužnih građana mogu da igraju Premijer ligu, ili kako se Vesić prehladio kad je noć pre Đinđićeve sahrane proveo u grobnici, da se uveri hoće li šefu biti udobno.

Osim morbidnog humora, Vučić je prezentovao i poznavanje teologije. Dvorsku svitu je fascinirao citatima iz Starog i Novog zaveta, koje je stavljao u kontekst aktuelne politike. U tom zanosu, objašnjavao je da Đinđić nije imao pravo da se nada hepiendu. „Naneo je mnogo zla, a apostol Pavle je govorio da nema oproštaja bez prolivene krvi", govorio je Vučić.

Pošto je Vučić dobar deo leta 1999. godine, posle svađe sa Šešeljem i napuštanja Srpske radikalne stranke, proveo u manastiru Kovilj, pod kontrolom svog duhovnika, tadašnjeg igumana, a danas patrijarha Porfirija, ne čudi što je čitao Novi zavet. Iz apostolskih poslanica je pamtio samo ono što je mogao da upotrebi u političkoj borbi. Iz tog arsenala je i rečenica iz poslanice Jevrejima apostola Pavla (9:22), koja glasi: „Uistinu, po Zakonu se skoro sve čisti krvlju, to jest, bez prolivanja krvi nema oproštenja".

Na tom tragu, psiholozi i psihijatri bi mogli da objasne Vučićevu patološku sklonost ka medijskom prizivanju atentata na voljenog sebe. Iz istog korena raste i njegov strah od suočavanja s odgovornošću za sve što je radio otkad je zaveo diktaturu. Vučićevi istanjeni živci ne mogu da podnesu pritisak, zato histeriše na svaku medijsku prozivku i pretnju.

Obične građane, koji ga psuju i vređaju, izlaže pravosudnom progonu, a političke protivnike otvorenim političkim i medijskim kompromitujućim kampanjama, ali i podlim sabotažama u njihovim strankama i među njihovim glasačima.

Po Vučićevom naređenju nedavno je pokrenuta hajka na Srđana Milivojevića, narodnog poslanika iz redova Demokratske stranke. Osim što uporno proziva Vučića za saradnju sa Veljkom Belivukom i Predragom Koluvijom, Milivojević preti suđenjem svim naprednjacima, i to na tzv. Nacionalnom stadionu, pošto će sudnice biti male za sve koji će biti optuženi. Milivojević je na Tviteru napisao predikciju onoga što čeka najistaknutije članove porodice Vučić: "Danilo i Andrej će da se kriju kao pacovi sa milijardu evra u šahtovima".

Aluzija na Moamera Gadafija i ono što ga je zadesilo kad su ga libijski pobunjenici ulovili u šahtu, uznemirila je Aleksandra Vučića, ali Milivojević ima poslanički imunitet, pa nije mogao da ga uhapsi, kao što bi uradio s običnim građaninom koji bi napisao takav tvit. Međutim, Milivojević se nije pozvao na imunitet. Naprotiv, javno je izazivao diktatora i njegove ortake iz kartela.

- Priznajem, napisao sam tvit da će neki Danilo i neki Andrej, ne pišući prezimena, da se kriju kao pacovi i biće pronađeni kao Gadafi, sa milijardu evra. Ako naprednjaci prepoznaju brata i sina predsednika te stranke, šta je to što oni znaju o njima? Kolika je ta provizija od Rio Tinta? Koliko oni para imaju, ako ih prepoznaju kao ljude sa milijardu evra. Kako to da nije podneta krivična prijava protiv onoga ko je pretio da će ih silovati, streljati, pobiti ili podaviti? Zašto naprednjaci ne štite sudski svog predsednika i njegovog sina i brata? Kad neko trepne na pešačkom prelazu, oni ga uhapse, a sad ništa ne preduzimaju. Hajdemo zajedno do Specijalnog suda ili u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Imali bi tamo da kžemo nešto i o tome kako se krije afera "Jovanjica", pa nešto o švercu oružja, pa da kažemo nešto o ubistvu Vladimira Cvijana ili o ubistvu Olivera Ivanovića - rekao je Milivojević.

Iako je sporni tvit napisan pre godinu dana, naprednjačka politička i medijska mašinerija sada je pokrenula artiljerijsku pripremu za juriš na Milivojevića. Napad nije naneo dao rezultate u Narodnoj skupštini, ali jeste u Demokratskoj stranci. Milivojević je smenjen sa mesta predsednika Izvršnog odbora DS-a. Zoran Lutovac, Dragana Rakić i ostali visoki funkcioneri DS-a takođe su izloženi torturi naprednjačkih kadrova i medija, ali smeta im Milivojevićev rečnik, suviše je realan i konkretan.

Vučić je zadovoljan smanjenjem Milivojevićevog uticaja u DS-u. S druge strane, nije zadovoljan povećanjem uticaja Zdravka Ponoša na građanističkom delu političke scene. Ponoš bi, za Vučića, bio laka meta, koju bi bez problema mogao da demolira u medijima, ali taj posao otežavaju dve stvari: podrška zapadnih diplomata i većeg dela glasača koji su do aprilskih izbora podržavali Dragana Đilasa. Ponoš je, pre nekoliko dana, formirao organe svog pokreta Srbija - Centar, tzv. Srce. S obzirom na njegov dosadašnji imidž, stavove koje zastupa i, vrlo bitno, sukob sa bivšim bliskim saradnikom Vukom Jeremićem, očigledno je da će Ponoš pokušati da osvoji što više razočaranih Đilasovih glasača.

Realno, Vučića ne može da ugrozi niko sa građanističke levice, pa makar sam sebi namenio mesto u centru političkog spektra. Tako profilisana stranka ili pokret obraća se korupusu glasača, koji nije veći od 20 odsto ukupnog biračkog tela.

Ipak, Vučiću je izuzetno bitno da u tom bloku odnosi budu podešeni u skladu s njegovim interesima. A, njegov osnovni interes se svodi na to da Đilasu obezbedi status lidera opozicije. Mnogo je razloga za to. Prvo, Đilas je bezopasan.

Posle višegodišnje medijske kompromitacije i milion puta ponovljenih optužbi za kriminal i korupciju, predsednik Stranke slobode i pravde nema šanse na ozbiljniji izborni rezultat. Drugo, Đilas je sklon kohabitaciji i kolaboraciji. To je dokazao posle aprilskih izbora, kad je potrčao na poklonjenje "nesporno legitimno izabranom predsedniku svih građana".

Usput, trčeći u zgradu Predsedništva, Đilas je sam sebi pucao u obe noge. Ostao je bez pola stranke, a i bez onoga što mu je Vučić obećao, i javno i tajno. Vučić ga je slagao da će ponovljene beogradske izbore zakazati za decembar 2022. ili za mart 2023. godine. Slagao ga je i da će, preko posrednika, kupiti SBB. U tom poslu, bar prema informacijama iz Vučićevog okruženja, Dragan Šolak je trebalo da zaradio dve milijarde evra, a Đilas 400 miliona evra.

U istom paketu, Šolakova televizija Nova S trebalo je da dobije nacionalnu frekvenciju. Nije isključeno da se cela transakcija kad-tad realizuje, ali pod uslovom da Vučić dobije povoljniju cenu. Do tada, Đilas mora da ostane na političkoj sceni, ne sme da iskoristi "zlatni padobran" vredan 400 miliona evra, pa da se distancira što dalje iz kaljuge u koju je upao. Da stvar bude komplikovanija, kroz to vreme, dok čeka otpremninu, Đilas mora da dokaže upotrebnu vrednost. U praksi, to znači da mora opravdati samoproklamovani status lidera opozicije.

S obzirom da je Vučić mnogo investirao u Đilasa - obezbedio mu je finansijsku, medijsku i logističku podršku - ne sme dozvoliti nekakvom Ponošu da im kvari strategiju. Dovoljno je da Ponoš osvoji pet odsto glasača građanističke provinijencije, pa da Đilas padne ispod cenzusa, duboko u prošlost. Da bi to sprečio, Vučić je preduzeo nekoliko subverzivnih aktivnosti. U te akcije uključio je odbačene i kompromitovane bivše saradnike, ali i pojedince koji tek pokušavaju da se promovišu kao nove nade opozicije.

Sandra Božić, članica Predsedništva SNS, na Tviteru je izvređala Savu Manojlovića iz pokreta Kreni-Pokreni, Vladimira Vuletića iz pokreta Crno na belo - za pravednu Srbiju, kao i Sinišu Jasnića, bivšeg direktora Univerzijade.

- Od zla oca i još gore majke! Savo Manojlović, Vuletić... sa sve Sinišom Jasnićem (hapšen zbog Univerzijade). Lepo se vidi ko je ta ekipa! Sve sami prevaranti i lopovi! Kreni i kriminalno udruženje pokreni - napisala je Božić ono što joj je naredio Vučić.

Fotografija s večere na kojoj su bili Manojlović, Vuletić i Jasnić nije privukla veću pažnju korisnika društvenih mreža, ali jeste mnogih opozicionara.

Za razliku od Sandre Božić, koja i kad bi htela ne bi mogla da razume poruke koje su plasirane preko te fotografije, iskusniji i pametniji analitičari su shvatili da je Manojlović označen kao saradnik Vučića. To je potvrdilo sumnje, koje su nastale pre godinu dana, kada je Manojlović inicirao blokade saobraćajnica sa zahtevom da se povuku dva sporna zakona - o eksproprijaciji i o referendumskoj proceduri.

Kad su se protesti proširili i ozbiljno ugrozili režim, Vučić je dao besu Manojloviću da će povući zakone pod uslovom da ovaj obustavi proteste. Dogovor je postignut lako i brzo. Vučić je rešio problem, Manojlović se istakao kao lider koji je sposoban da na ulice izvede veće mase, a mase su izduvale nezadovoljstvo i razišle se podvijenog repa.

Manojlović je, u to vreme, figurirao kao novi lider, mlad i nekompromitovan, baš onakav kakvog je opozicija čekala godinama. Grupa nezavisnih opozicinara, među kojima je bio i vladika Grigorije, pokušala je da uveri Manojlovića da bi bilo dobro kad bi pristao na saradnju sa Ponošom, pa da naprave zajednički politički pokret, koji će preuzeti primat na opozicionom delu scene.

Manojlović je to odbio s objašnjenjem da u svojoj budućoj organizaciji ne želi nikoga ko je ranije bio angažovan u nekoj stranci. Tražio je čiste ljude, bez putera na glavi i bagaža iz vremena bivše ili aktuelne vlasti. Na kraju, našao je Sinišu Jasnića.

U saradnji s tadašnjim ministrom sporta Vanjom Udovičićem, Jasnić je učestvovao u nekoliko korupcionaških afera. Posle višegodišnjih peripetija, Udovičić se, zahvaljujući Vučićevoj zaštiti, izvukao iz problema koji je nastao kad su otkrivene pronevere u Ministarstvu sporta. Po optužnici Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i dalje traje suđenje Udovičićevom ortaku Jasniću, koji je tada bio predsednik udruženja "Univerzitetski sportski savez Srbije".

Jasnić je sredinom jula uhapšen pod sumnjom da je, kao direktor privrednog društva "Evropske univezitetske igre 2020" izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica. Jasnić se tereti da je oštetio budžet Srbije za 10,2 miliona dinara, a "Univerzitetski sportski savez Srbije" za 2,97 miliona dinara. U novom postupku on je osumnjičen da je na nezakonit način podelio više od pola miliona evra iz budžeta namenjenog izradi master plana za Evropske univerzitetske igre. Ta sportska manifestacija nije ni održana 2020. godine, zbog pandemije korona virusa, a Jasnić se ovog leta našao u pritvoru zbog pandemije korupcije.

Udovičić je izašao iz Vlade, Jasnić iz pritvora, ali obojica su ostali u Vučićevom okruženju. Iako su ostali bez funkcija, sistem se nije promenio. Umesto Udovičića, na čelo Ministarstva sporta postavljen je Zoran Gajić, bivši trofejni selektor odbojkaške reprezentacije Jugoslavije. Siniša Jasnić je ostao na mestu predsednika Saveta beogradske Sportske akademije, šefa katedre za menadžment i informatiku i nastavnika na katedri za društvene nauke.

U Sportskoj akademije predaje i ministar Zoran Gajić, pa i Ivan Todorov, zvani Grizli, bivši pomoćnik direktora BIA i aktuelni ambasador u Budimpešti. Osnivači Akademije su Olimpijski komitet Srbije, Grad Beograd, JSD Partizan, SD Crvena zvezda i Fondacija "Leon Lukman".

Siniša Jasnić, bez dozvole Aleksandra Vučića, ne bi mogao ni sekund da ostane na tom poslu, u takvom okruženju. To što je uhvaćen s rukama u tegli, za Vučića može da bude samo dokaz podobnosti za nastavak saradnje. Ne smeta ni to što je bio hapšen i procesuiran. Kao što sam Vučić kaže: "Nema veze ako Jasnić bude osuđen na godinu dana zatvora. Uzeo je milion evra. Na slobodi ne bi mogao da zaradi tolike pare."

Na slobodi, Jasnić mora da za šefa odradi prljave poslove, među kojima je i saradnja sa opozicionarima poput Save Manojlovića i Vladimira Vuletića. Jasnić je pogodan za to. Lak je za kompromitaciju, u javnosti je percepiran kao naprednjački lopov, a zna da upravlja ljudima i novcem. Vučić preko njega može da podriva status Manojlovića i Vuletića, sve s namerom da oslobodi prostor za Đilasa, ali i da oslabi startne pozicije Ponoša.

Međutim, kao po starom pravilu - ko tebe fotkom, ti njega fotkom - Vučićevu nameru da Manojlovića i Vuletića obruka dokazom o druženju sa Jasnićem, doživela je fijasko posle objavljivanja fotografije s večere na kojoj, za istim stolom, nasmejane i vesele sede Sandra Božić i Marinika Tepić.

Božićka nije tu fotografiju podelila na Tviteru i nije citirala objavu: "Od zla oca i još gore majke". Umesto nje, takve komentare su ostavljali brojni korisnici društvenih mreža, koji su osuli paljbu po Tepićki, uvereni da i ta fotografija potvrđuje spekulacije o saradnji SNS-a i SSP-a. Marinika Tepić nije udostojila svoje pratioce i bivše glasače odgovora na pitanje otkud ona u društvu Sandre Božić, koju je doskora zasipala žestokim kritikama.

Vučić ne mešetari samo u opoziciji, veliku pažnju posvećuje i kadrovima iz svog kartela. Trenutno, uživa u igri sa živcima nekada bliskih saradnika, koje je izbacio iz izvršne vlasti. Branislavu Nedimoviću, bivšem ministru poljoprivrede, obećao je mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, na kome će naslediti nestalog Slavišu Kokezu. Jadranku Joksimović, bivšu ministarku za evro-integracije, drži na ledu. Pošto ne sme lično da se suoči s njom, upućuje je na Anu Brnabić. Mogao bi da je na pregovore šalje i kod Sime Spasića, on na odluke o postavljanju kadrova ima isti uticaj kao i Brnabićka.

Joksimovićka to zna, zato vodi šaptačke diverzantske akcije protiv, kojima podriva Vučićev autoritet. Ona sa iskrenim kajanjem priznaje da je izabrala pogrešnu strategiju pred formiranje aktuelne vlade. Iako dobro zna ko je i kakav je Vučić, verovala je da on neće imati hrabrosti da je pusti niz vodu. Sad, kad se to desilo, Joksimovićka kuka što nije, poput Gorana Vesića, javno upozoravala Vučića da pazi šta radi.

Vesić je, iskusno i hrabro, koristio svaki medijski nastup da šefu poruči kako mu ne pada na pamet da se zadovolji funkcijom ministra kulture ili nekim drugim resorom u kome nema para. Umesto da se nada i čeka milost, Vesić je postavljao svoje uslove, koji su se svodili na želju da preuzme Ministarstvo građevinarstva. Kad je Vučić, preko svojih medijskih satelita, plasirao najavu da će iz tog resora biti izdvojena kancelarija za kapitalne investicije, Vesić je odmah reagovao: "Ako je infrastruktura mogla da bude u Ministarstvu građevinarstva kad ga je vodio Toma Mona, moraće i sada". Naravno, Vučić je popustio.

Nebojša Stefanović se nada da će Vučić popustiti i u njegovom slučaju. Satanizovani i odbačeni bivši Vučićev potrčko nada se da će se udomiti na mesto direktora Koridora Srbije. Na toj funkciji nekada se nalazio Stefanovićev kum Dmitar Đurović, iza koga su ostale afere teške po nekoliko desetina miliona evra. Stefanović bi, utešen tako masnim plenom, lako prešao preko svih problema koje mu je Vučić stvorio optužbama za pripremu državnog udara, korupcionaške i kriminalne afere i saradnju s klanom Veljka Belivuka.

Vučić nije daleko od odluke da ispuni želju svog kuma Stefanovića, računa da bi tako izbegao opasnost od novog sukoba, koji bi mogao da se izmakne kontroli, pa da u javnost stignu i mnogi dokazi raznih zločinačkih poduhvata, koji se nalaze u fioci bivšeg šefa policije i vojske.

Vučić uživa u spletkarenju s ortacima iz kartela, ali bavi se i korisnim kombinacijama. Korisnim za njega, štetnim za Srbiju. Magazin Tabloid je objavio seriju informacija o Vučićevom sporazumu sa menadžerima Rio Tinta i predstavnicima Evropske unije o otvaranju rudnika litijuma u Jadarskoj dolini.

Pre nekoliko dana to je potvrdio i nemački dnevni list Handelsblat, koji je objavio tajni dokument o inicijativi "Globalna kapija", u kojoj se iznosi 20 konkretnih predloga projekata, među kojima je i početak eksploatacije litijuma u Srbiji. Prema navodima iz tog dokumenta, Nemačka insistira da Rio Tinto i druge rudarske kompanije, koje su već angažovane u Srbiji, što pre počnu sa radom, kako bi se obezbedio litijum potreban za proizvodnju baterija za električne automobile.

Iako je još pre četiri godine napravila strategiju, koja se zasniva na upotrebi litijuma, Evropska unija ne dozvoljava eksploataciju te rude u državama članicama. Samo je u Portugalu otvoren rudnik litijuma, ali za potrebe proizvodnje keramike, a ne baterija, što podrazumeva upotrebu drugačije tehnologije, koja manje zagađuje životnu sredinu.

Čak i u takvim uslovima, portugalske vlasti su tek prošle godine izdale privremenu dozvolu za eksploataciju, pošto nije utvrđen način na koji će se rešiti zagađenje vode i vazduha, potrošnja energije i deponovanje otpada. I Nemačka, iako promoviše upotrebu litijuma u automobilskoj industriji, ne dozvoljava ni izdvajanje litijuma iz reke Gornje Rajne, pošto bi to ugrozilo životnu sredinu. Vlast u Srbiji nema tih dilema, Vučić je pristao da uništi Jadarsku dolinu, Podrinje i sve ostalo, samo da bi se Nemcima dokazao kao pouzdan partner.

Objavljivanje tajnog dokumenta, koji otkriva pozadinu Vučićevog plana da omogući Rio Tintu eksploataciju litijuma, nije jedini problem s kojim se suočava srpski diktator. Američke obaveštajne službe nedavno su prekinuli švercerski lanac, kojim je u Srbiju stizalo veštačko đubrivo iz Rusije. U tom lancu, kojim su narušavane evropske sankcije prema Rusiji, učestvovalo je nekoliko privatnih kompanija iz Srbije, Albanije i Crne Gore, kao i pojedinci iz državnih struktura.

Pre izbijanja rata u Ukrajini, srpske firme su preko teritorije Crne Gore u Rusiju izvozile oko 6.000 kamiona žita, a uvozile oko 8.000 kamiona veštačkog đubriva. Roba je prolazila s ruskim fakturama. Od aprila, kad je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, preko njene teritorije je u Srbiju prešlo 4.600 šlepera sa neutvrđenom količinom veštačkog đubriva, koje je prepakovano u džambo vreće od po nekoliko stotina kilograma, na kojima nije bilo oznake o zemlji porekla robe i sirovinskom sastavu. Kao zvanični posrednik u prodaji označena je privatna firma iz Albanije, koja je đubrivo preuzimala u luci Drač, pa ga preko graničnog prelaza Božaj prebacivala u Crnu Goru i zatim u Srbiju. S obzirom da carinske kontrole nisu proveravale sadržaj šlepera, jasno je da su krijumčari imali podršku vlasti u sve tri države, u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji.

- Za ovakve vrste operacija angažovana je ekipa okupljena oko Andreja Vučića, brata predsednika Srbiji, koji u velikoj meri kontroliše tokove roba i novca - rekao je za podgorički dnevni list Pobjeda sagovornik, koji raspolaže informacijama o švercu ruske robe.

Američke obaveštajne službe su krajem novembra obavestile srpske, crnogorske i albanske službe o tom krijumčarskom poslu, kojim su prekršene sankcije prema Rusiji. Od tada nijedan brod iz Rusije nije uplovio u luku Drač sa tovarom namenjenim Srbiji. Međutim, ne treba sumnjati da će kriminalci iz vrha srpske vlasti, predvođeni ratnim i posleratnim profiterom Aleksandrom Vučićem, naći nove kanale za šverc ove i svake druge vrste robe.

Neka buduća istraga trebalo bi da utvrdi koliko je Vučić zaradio na švercu veštačkog đubriva, nafti i ostaloj deficitarnoj robi, kojoj je dramatično skočila cena posle izbijanja rata u Ukrajini. Vučiću ostaje samo nada da će odgovarati po aktuelnim zakonima, a ne po starozavetnom, na koji se pozivao kad je govorio da Đinđić nije mogao da očekuje oproštaj bez prolivanja krvi.

Vučićev strah je opravdan, ali i za njega i za Srbiju bilo bi najbolje kad bi, bez ijedne kapi bilo čije krvi, bio priveden pravdi i suočen s odgovornošću za sve zlo koje je naneo državi i narodu.