Tabloid je pozvan

Kako je penzionisanom policajcu oduzeto oružje koje je dobio na poklon kao poštenom čoveku

Sprega policije i kriminalaca

***

I više i jače od „Drajfusa" ili kako se vrši službena radnja u današnjoj Srbiji!

Nedavno u večernjim satima u naselju Krnjača u kome živim zalupao je neko na vrata mog stana i oštar, muški glas sa vrata koja sam otvorio je zavikao:"pištolj, pištolj, pištolj"!

Budući da sam radio u Saobraćajnoj policiji celoga veka, ne znajući o čemu se radi, izneo sam oružje i dao na uvid policajcu. Odmah taj meni nepoznati policajac saopštava oštrim glasom da nemam pravo da iznosim pištolj iz Srbije i da mi je za to potrebna specijalna dozvola. Napominjem da se radilo o službenom pištolju koji sam nosio punih trideset godina i koji sam po penzionisanju dobio u trajno vlasništvo.

Prošlo je neko izvesno vreme kada mi se telefonom javio neki policajac po prezimenu Plavšić i saopštio mi da će doći za sat vremena i da mu pripremim dve puške i pištolj i da će mi odlukom Stanice policije Borča svo ovo oružje biti oduzeto. Sa čuđenjem sam odgovorio da ja četrdeset godina nemam nikakve mrlje u profesionalnoj karijeri, niti u privatnom životu. Došao je još sa dvojicom policajaca nakon sat vremena, pokupio puške i pištolj i oduzeo oružane listove i odneo u Stanicu policije.

Napominjem da sam pri ulasku u miliciju služio školu rezervnih oficira u Zadru i shodno tadašnjem Zakonu služio vojni rok godinu dana.

Stoga sam imao izvesna zaduženja i stručnom usavršavanju i napredovanju u službi, te sam dobio naređenja od Načelnika za bezbednost saobraćaja da budem rukovalac gađanja kako iz pištolja tako i iz dugih cevi, i to dva puta godišnje. Osim ovih posebnih zaduženja, moja profesionalna služba u policiji je tekla redovno.

Godine 1982. kod mene se pojavio viši inspektor Republičkog SUP-a i saopštio mi da me hitno potražuje Republički SUP da bi mi dodelili novu službu u školi Unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici da predajem kadetima dva predmeta i to: strojevo pravilo službe, kao i pešadijsko naoružanje. Ja sam mu se zahvalio i kazao da sam u sopstvenoj organizacionoj jedinici prihvatio „vaspitno-preventivni rad" po osnovnim školama gde sam držao razrednu nastavu najmlađim učenicima u saobraćaju uz komentar i projektovanje nastavnih filmova o bezbednosti u saobraćaju . Na vaspitno-preventivnom radu ostao sam punih dvanaest godina.

1985. godine bila je organizovana zajednička vežba združenih jedinica Milicije svih sekreterijata unutrašnjih poslova i ta vežba je trajala više od mesec dana. Jednog dana na vežbi iz taktike valjalo je postaviti vatru pod samim vrhom planine Rajac i to na zabarikadiranu terorističku grupu. Više učesnika vežbe pokušalo je na licu mesta da dođu do rešenja, ali bezuspešno.

Javio sam se ja i s obzirom na konfiguraciju terena sa vrlo preciznom tačnošću sam nabrajao sva mesta odakle je trebalo otvoriti vatru na objekat, te je viši inspektor prve klase ocenio moje izlaganje visokom ocenom.

Nakon završene vežbe združenih jedinica Milicije i nakon što je dobio ocenu o svakom pojedincu, mene je načelnik Uprave za bezbednost saobraćaja gradskog SUP-a delegirao u štab Narodne odbrane grada Beograda gde sam ostao sve do penzionisanja. 2001. godine. na tom mestu je pre bio zamenik načelnika Uprave glavnog inspektora. 2016. godine od strane koji je tada bio penzionisan, a ja sam bio poručnik. Građana koji žive u istoj zgradi u Krnjači, izabran sam za predsednika Skupštine stanara.

Mesec, ili dva nakon izbora sa svojim zamenikom krenuli smo od vrata do vrata da prekontrolišemo dostavljanje računa INFOSTANA radi određivanja tarife utrošak vode u zgradi. Budući da zgrada ima samo jedno vodomer - brojilo, ceo utrošak vode se deli na domaćinstva, odnosno na broj članova domaćinstva. Bio je jedan drastičan slučaj da domaćin nije prijavio svoju kćerku kod INFOSTANA punih 20 godina.

Napominjem da je t aj stanar radio kao portir u „Politici" i da je sa vozačem „Politike" i službenim vozilom iznosio raznu robu vlasništva „Politike" koju su u noćnim satima prodavali. Portir je izbačen sa posla jer je služba unutrašnje kontrole, kao i Sud dokazala njegovu krivicu.

Radi lične osvete meni, taj je stanar udružen sa još petoricom istomišljenika, koji su neprijavljeno trošili vodu bez prijave kod INFOSTANA podneo prljavu Policiji na osnovu koje je meni bespravno oduzeto spomenuto oružje na koje sam imao legalne dozvole.

Napominjem da nemam lični kompjuter, te stoga molim redakciju „Tabloida" kao i glavnog urednika gospodina Milovana Brkića da prihvati ovaj moj tekst u rukopisu kako bi moja istina izašla na videlo.

Rasim Bećirović

Krnjača - Borča