(P)likovi

Zavera ćutanja o Vučićevoj izdaji, prodaji i predaji Kosova i Metohije

Tišina na groblju

Aleksandar Vučić preti Srbiji ratom, sankcijama i izolacijom ako ne prizna albansku državu Kosovo. U tom prljavom poslu pomažu mu predstavnici Srpske pravoslavne crkve, intelektualci, policajci, sudije, novinari, navijači, političari, pa i Srbi koji su se s Kosmeta preselili na Dedinje. Na istom zadatku angažovani su patrijarh Porfirije, akademik Vladimir Kostić, tajkuni Zvonko Veselinović i Bogoljub Karić, bivši Vojislav Šešelj i Čedomir Jovanović, Predrag Sarapa i Jelena Obućina, kao i ostale sluge diktatora. Zajedničkim snagama šire zaveru ćutanja o Vučićevoj izdaji. Ćuti i narod, ali ta tišina plaši vođu naprednjačkog kartela, iz nje svakog časa može da se prolomi poziv na pobunu i odbranu Kosova i Metohije i ostatka Srbije.

Predrag Popović

Mitropolit Amfilohije je, pre deset godina, u aprilu 2013. godine, na beogradskom Trgu Republike služio opelo za pokoj duša Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Za mitropolita, kao i za sve ostale normalne Srbe, Vučićeva i Dačićeva duša je preminula kad su potpisali Briselski sporazum, kojim je Srbija skicirala put ka nezavisnosti albanske lažne države Kosovo.

Za razliku od mitropolita, Vučić i Dačić su fizički živi i danas, kad privode kraju posao koji su započeli Briselskim sporazumom. Da bi ostali živi, njih dvojica umrtvljuju Srbiju, pokušavajući da svoju veleizdaju prekriju grobnom tišinom. U tome im pomažu prevaranti svih vrsta iz svih društvenih slojeva i struktura. Svako sa svojim motivom, o poslednjem činu kosovske drame, koji režira Vučić, glasno ćute predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, mnogi intelektualci, državni funkcioneri, novinari, navijači, pa čak i političari i tajkuni poreklom iz Peći, Banjske ili Kosovske Mitrovice.

- Ostaje nam samo da se molimo Bogu - kaže patrijarh Porfirije, koji ne želi da komentariše odluku Aleksandra Vučića da prihvati nemačko-francuski predlog sporazuma o konačnom rešenju kosovskog pitanja.

Patrijarh je imao mnogo toga da priča o pandemiji Kovida 19, vakcinama, Konstraktinoj pesmi na Euroviziji, o tragičnoj sudbini Splićanina Mateja Periša, o Severini i njenom sinu Aleksandru, o paradi homoseksualaca i seoskoj slavi kod Palme Markovića, o svemu osim o izdaji srpskih državnih i nacionalnih interesa, koju sprovodi Vučić. Patrijarh Porfirije o tome ne želi da razgovara ni sa Srbima s Kosova i Metohije.

Predstavnici tri srpske organizacije sa Kosmeta tražili su prijem kod patrijarha da bi zatražili njegovu pomoć u odbrani od "velikoalbanskog udara na samu kolevku naše države i Crkve", ali i od "različitih političkih krugova, koji nas pokušavaju zavarati da nam se ništa strašno ne može desiti".

- Srpske države, Srba pa i SPC će ubrzo nestati sa KiM ukoliko se danas vlast u državi Srbiji povinuje volji svetskih moćnika. Svi smo obavešteni da se tajno, po mraku nešto pregovara, a da mi ne znamo šta. Od nas se traži da se odreknemo neke teritorije. Od nas se traži da se odreknemo kosovskog zaveta i Hrista. I nije strašno što gospodari ovog sveta to od nas traže, strašno je što se izgleda iznedrila jedna elita u našem narodu koja je spremna da se povinuje, koja je spremna da zaboravi žrtvu svetog kneza Lazara, koja je spremna da glavu Lazarevu zameni za "strane investicije". Vama je poznato, Vaša svetosti, da na svetom Kosovu i Metohiji živi deo našeg naroda koji je, zajedno sa našom Crkvom, vekovima trpeo i danas trpi i strada. Najteže bi bilo ako se ispostavi da su te žrtve bile uzaludne. Svedoci smo da naš narod iz dana u dan, polako ali sigurno, nestaje sa svojih vekovnih ognjišta, što zbog smišljene strategije svetskih moćnika, ali u mnogome zbog pogrešnih politika naših vođa. Taj proces je naročito izražen poslednjih godina, što povećava besperspektivnost našeg naroda. Mi bismo voleli da sa Vama razgovaramo na Kosovu ili u Metohiji, ili u Beogradu, odnosno gde god Vi blagoslovite. U nadi koju polažemo u Vas, celivamo vašu pastirsku desnicu - navodi se u pismu koje su patrijarhu uputili Momčilo Trajković, Nebojša Jović i Slaviša Ristić 10. februara ove godine.

Porfirije nije našao vremena za razgovor s njima, zauzet je celivanjem ruku, nogu i ostalih organa svog boga Vučića. Porfirije je, po Vučićevom naređenju, prošle godine priznao autokefalnost tzv. Makedonske pravoslavne crkve. U ime Srpske pravoslavne crkve odrekao se 1.600 manastira i hramova, istorije i hrišćanskih korena srpskog naroda. Isti ktitori, od Nemanjića pa nadalje, dizali su crkve i posvećivali ih istim svetiteljima i na teritoriji današnje Makedonije i na Kosmetu. Ko se odrekao kumanovskog manastira Svetog Đorđa, odreći će se i manastira Svetog arhiđakona Stefana u Banjskoj; obe svetinje su zadužbine istog kralja Milutina. To zna i Aleksandar Vučić. Na šta su spremni crkveni tzv. velikodostojnici Vučić je upozoravao još dok je, kao radikal, glumio da je tzv. velikosrpski nacionalista.

- Boris Tadić i Bogoljub Karić odreći će se Kosova i Metohije, reći će: "Pa mi moramo da mislimo na budućnost sedam miliona građana Srbije, a Kosov smo ionako izgubili 1999. godine. Tu priču će podržati i takozvani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, iako oni nikoga ne predstavljaju. Ko su Oliver Ivanović, Gojko Savić, Ranđel Nojkić, o Goranu Bogdanoviću da ne govorim. Teodosije i Sava Janjić su najgori Srbi, oni na Kosovu i Metohiji predstavljaju otvorenu antisrpsku opciju, ne samo u crkvenim krugovima. Ponudiće im stranci para koliko hoće, samo da pristanu na uslovnu nezavisnost Kosova i Metohije - govorio je Vučić u decembru 2005. godine.

Vučićeva predikcija danas se ostvaruje u praksi, samo što izdaju i predaju Kosova ne realizuje Tadić, nego on. U tom poslu ima podršku vladike Teodosija, Save Janjića i ostalih "najgorih Srba". Baš kao što je i predvideo, pare su osnovni motiv za izdaju države, naroda i Crkve. Vučić ne propušta priliku da naglasi kako je on sam finansirao izgradnju Hrama Svetog Save: "Nisam ja završio izgradnju Hrama, ja sam ga izgradio, ja sam ga podigao, ja sam obezbedio sva potrebna finansijska sredstva, bez kojih Hrab ne bi bio podignut." Dok je izgovarao te brutalne laži, pljujući po hiljadama donatora, koji su svoj novac prilagali za izgradnju Hrama, pored Vučića je stajao Porfirije. Stajao je ćutke, ne osećajući obavezu prema vernicima i istini. U istoj pozi, Porfirije sada ćuti o Vučićevim naporima da prinudi Srbiju na priznanje nezavisne albanske države Kosovo.

Zbog novca, honorara za razne projekte i drugih beneficija koje nudi vlast, ćuti i Srpska akademija nauka i umetnosti. Vladimir Kostić, predsednik SANU, proteklih godina je s nekoliko izjava o Kosovu pomogao Vučiću da amortizuje nezadovoljstvo većeg dela javnosti potezima vlasti. Kostić smatra da je Kosovo trajno izgubljeno i da Srbija treba prihvatiti tu realnost. Iako većina akademika ćutanjem potvrđuje taj stav, ima i retkih primera koji se ne odriču Kosova i Metohije.

- Ko im je obećao, taj ih je slagao. Obećao im je nešto što nije njegovo - tvrdi Matija Bećković.

Iako nije imenovao lažova koji je stranim moćnicima obećao predaju Kosova, zna se da misli na Aleksandra Vučića. Od svega na Kosmetu, Vučićev je samo Fahri Musliu.

Akademik Dušan Kovačević je još pre dve godine, kad je pregovarački proces počeo da se kanališe non pejper predlozima, istakao da niko nikad neće smeti da potpiše predaju Kosova i Metohije.

- Niko neće smeti da potpiše priznanje Kosova jer će poginuti pre nego što se osuši mastilo. Kosovsko pitanje mora da ide na referendum, ali prvo da se promeni Ustav Republike Srbije. To nikada neće proći i niko neće smeti da potpiše. Sa non pejperima neko se igra kao lakmus papirima, proverava temperaturu i ispituje puls i pritisak koji izazivaju takvi papiri. Sve je to dobro organizovano, ali od toga nema nikakve vajde. Velika većina Srba i Albanaca neće se složiti oko bilo kakvog dogovora. Ako je uslov za dalji put Srbije ka Evropskoju uniji da prizna Kosovo, onda tog puta neće biti - rekao je Kovačević.

Ta dva glasa, Bećkovićev i Kovačevićev, zaglušena su stotinama šumova, trtljanja i režanja, kojima razni intelektualci, analitičari i stručnjaci opšte prakse plasiraju u medije. Mnogi ponavljaju Vučićeve pretnje Srbiji ratom, sankcijama i izolacijom, pa zagovaraju bezuslovnu predaju Kosova. Ekstremniji primerci, poput Dušana Janjića, tvrde da Kosovo nikada i nije bilo srpsko, da je Srbija "htela da vlada Kosovom kao što je Britanija vladala Indijom". Ima i tipova poput Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, koji kaže da je Srbija kolonizovala Kosovo kao Francuska Alžir.

Bez takvih pokušaja da besmislenim lažima opravdavaju svoj stav o potrebi da Srbija prizna albansku državu Kosovo, stotinak pojedinaca i nevladinih organizacija potpisala je "Apel za Kosovo".

- Čvrsto verujući da su građanske slobode i demokratija važnije od svih etničkih i državnih interesa, i da su ljudska prava (posebno ženska), kvalitet života i ljudska bezbednost iznad državnog suvereniteta, apelujemo na domaću i međunarodnu javnost da se suoči s realnošću i da izvrši pritisak na aktuelnu vlast u Srbiji kako bi ona odustala od samoubilačke politike koja ne vodi računa o tome da građani i građanke Kosova ne žele da se podvrgnu suverenitetu države u čije ime su progonjeni i ubijani svi koji su hteli da se odnosi između Srba i Albanaca oblikuju na novim osnovama, bez diskriminacije i represije, zahtevamo od vlasti u Srbiji da prestane da sprečava pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama i institucijama - navodi se u "Apelu", koji je objavljen u dnevnom listu Danas.

Među potpisnicima su Sonja Biserko, Zoran Vuletić, Rade Radovanović, Lepa Mlađenović, Vesna Rakić Vodinelić, Snežana Čongradin, Nikola Džafo, pa i Milojko Pantić. Sonja Biserko je, pre neki dan, bila gost na proslavi dana državnosti albanske republike Kosovo.

Ne dozvoljavajući da istorijske činjenice, istina i zdrav razum utiču na njihove stavove, mnogi aktuelni pseudo-intelektualci dobijaju prostor u medijima za širenje ludačkih teza o viševekovnoj srpskoj kolonizaciji albanske teritorije. Lažovi koji to plasiraju ne očekuju da im javnost poveruje, nego da zbune i slude građane, pa da više niko ni u šta ne veruje. Zato režimski mediji, ali i američki "profesionalni", zajedničkim snagama stvaraju utisak da se za odbranu Kosova i Metohije zalažu samo ekstremisti i teroristi, baš kako je Vučić etiketirao nekoliko hiljada ljudi koji su na Sretenje protestovali pred zgradom Predsedništva Srbije. Na svim televizijama, od Pinka, Hepija i RTS-a do N1 i Nove S, svakodnevno defiliju sagovornici koji brane Vučića od nepostojećih atentatora i traže drakonske kazne za uhapšene i pritvorene učesnike tog protesta Damnjana Kneževića i Dejana Petra Zlatanovića.

Nijedan medij nije pozvao nijednog saradnika ili rođaka uhapšenih "ekstremista", pa ni zvaničnog organizatora tog skupa prof. dr Dejana Mirovića.

Doduše, Mirovića je na saslušanje, u svojstvu svedoka, zvao zamenik javnog tužioca Nikola Petković. Solidarišući se sa Kneževićem i Zlatanovićem, koji su završili u pritvoru zbog verbalnog delikta, Mirović je rekao: "I ja izjavljujem - ko potpiše, njega ubiše - i pozivam Aleksandra Vučića da me uhapsi". Tužilac Petković je zahtevao da se zbog tih reči odredi pritvor Zlatanoviću, ali nije smeo da to primeni prema Miroviću, za to nije dobio naređenje svog šefa Vučića.

Po Vučićevim nalozima, suprotno Ustavu i zakonima, postupa policija, tužilaštvo i sudovi. Policija je hapsila Beograđane koji su lepili plakate s pozivom na sretenjski skup za odbranu Kosova i Metohije. Da se opet ne bi okupilo desetak hiljada ljudi, koji ne pristaju na prodaju i predaju Kosmeta, pa još i da opet skandiraju "Vučiću Šiptaru", policija je zabranila skup, koji je Dejan Mirović nameravao da zakaže za 24. februar.

- Imajući u vidu da na navedenom prostoru (kod spomenika caru Nikolaju u ulici kralja Milana) svakodnevno tranzitira veliki broj građana, kao i činjenicu da se u blizini mesta održavanja javnog okupljanja, svakodnevno okupljaju građani čiji stavovi mogu biti suprotniod stavova učesnika javnog okupljanja, te stoga može postojati opasnost da dođe do međusobnih sukoba, čime bi se ugrozila bezbednost ljudi i imovine na navedenom prostoru. Takođe, prilikom javnog okupljanja u organizaciji prof. dr Dejana Mirovića, koje je održano dana 15.02.2023. godine, učestvovali su lica za koja se osnovano sumnja da su izvršila krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz čl. 309 KZ RS, a gde je jedno od lica bilo odgovorno lice redarske službe.

Uzimajući u obzir gore navedeno, ne dozvoljava se javno okupljanje pod nazivom "Sloboda za nepravedno uhapšene. Stop represiji! Stop predaji KiM!" - navodi se u rešenju koje je potpisao major policije Radenko Resanović iz beogradske policijske stanice Stari grad.

Od majora Radenka, gore mišljenje o ljudima koji se suprotstavljaju represiji i predaji Kosova ima Milija Milosavljević, tajkun iz Banjske, koji je rođen i odrastao uz manastir kralja Milutina.

- Pre bih pomogao Turcima nego psima koji laju po beogradskim parkovima - napisao je na Tviteru Milosavljević, nazivajući "jazavičarima" građane koji su na Sretenje protestovali protiv Vučićeve izdaje Kosmeta.

Među "psima" bilo je mnogo Milosavljevićevih zemljaka, ali ne i politikanata i bogataša, koji su davno unovčili poreklo. Za razliku od vlasnika kompanije Ktitor, koji uvredama na račun branilaca Kosmeta želi da se dodvori Vučiću, Bogoljub Karić to radi ćutanjem. Karić može satima da priča o svojim neimarskim projektima u Minsku i Astani, ali ne sme ni da zucne o svom zavičaju, koji Vučić podaje Albancima.

Ni Zvonko Veselinović, šef kosovskog klana, nije zainteresovan za odbranu rodnog kraja. Nema vremena, asfaltira Srbiju. Oprao je biografiju od krivičnih prijava za prevare, krađe i dilovanje heroina, postao je ugledni biznismen i uterivač straha u konc-logoru za Srbe na severu Kosova. Usput, stigao je i na američku crnu listu, pa se sad nada da će mu gospodar Vučić pomoći da reši i taj problem, da uterivanjem Srba u albansku državu Kosovo dokaže podobnost i isprosi milost.

U naprednjačkom kartelu su se udomili mnogi paraziti s Kosmeta. Na državnim funkcijama, u skupštinskim klupama i direktorskim foteljama u javnim preduzećima, u policiji i pravosuđu, nalaze se hiljade "raseljenih i prognanih", kojima niko iz duše ne može da otme Kosovo, a iz usta nijednu reč u odbranu "kolevke srpstva". Od Jorgovanke Tabaković do Milana Dumanovića, svi se ponašaju na isti način, po volji i u interesu šefa naprednjačkog kartela.

Vučić, naravno, zna s kim ima posla, pa ih povremeno upozori na obavezu da budu poslušni i lojalni. Poslednji put je to uradio preko Jovane Jeremić, nesrećne žene, koju Željko Mitrović zloupotrebljava za maltretiranje gostiju i gledalaca Televizije Pink.

- Dosta mi je onih koji su zavičaj na Kosovu prodali za milione i došli u Beograd da glume žrtve i pozivaju na rat, ispijajući espreso na Vračaru, a profitirali su na muci junaka - rekla je Jeremić ono što Vučić misli.

Mnogi politikanti, tajkuni i ostali kriminalci su se prepoznali i shvatili da ih uvredama ne kalja ekstravagantna nesrećnica već njihov šef. Poruka je ostvarila željeni efekat. Ako je neko i hteo da zucne u odbranu Kosmeta, zagrcnuo se gorkim vračarskim espresom.

Kao vladike, akademici, državni službenici, policajci i novinari, tako ćute i navijači. U svim kriznim trenucima, navijači su na tribinama glasno iznosili ono što misli narod. Svakom vladaru su glasno poručivali - "spasi Srbiju i ubij se..." Manjali su samo imena na koja su adresirali poruku - Slobodane, Zorane, Borise... Vučiću nisu sugerisali da se ubije, samo su njegov karakter opisali etiketom "peder". Sa Zvezdinog severa i Partizanovog juga godinama su se plasirali stavovi o "bratu Asadu", Putinu Srbinu, o seksu sa Tajči i Zlatanu Ibrahimoviću. Sad Zvezdini navijači vređaju voditeljku Pinka: "Na Kosmetu imam brata, Jovana Jeremić, drž' se najstarijeg zanata". Kao da je za izdaju i prodaju Kosova kriva voditeljka, a ne vođa Vučić. Isti navijači, Zvezdini, u znak zahvalnosti za građevinske poslove na projektu "Beograd na vodi", organizuju rođendanske proslave Vučićevom sinu, prestolonasledniku Danilu. Uz mahanje pištoljima, urlaju "A sad adio i ko zna gde i ko zna kad". Kao i korumpirani srpski tajkuni s Kosova, i vođe Zvezdinih navijača se nadaju da će njihova poslušnost biti nagrađena tenderima i unosnim poslovima s državom. A Kosovo... Kosovo nije bitno, za njega je kriva Jovana.

Veljko Belivuk je godinama štitio svog komandanta Aleksandra Vučića od Partizanovih navijača. Belivuk je na stadionu Partizana napravio svoj bunker, a sa tribina je proterao neposlušne i politički nepodobne grupe. Posle njegovog hapšenja i pritvaranja, pravi navijači su se ponadali slobodi, pa su opet počeli da skandiraju "Vučiću, pederu". To je trajalo dok Vučić nije iz zatvora pustio Đorđa Prelića, jednog od navijačkih vođa, koji je bio osuđen na dugogodišnju robiju zbog ubistva Brisa Tatona. Iako je Prelić obnovio tiraniju nad normalnim navijačima, vlast je primenila i drastičnije mere obračuna s problematičnim pojedincima.

Nemanja Bojović, zvani Hemija, nedavno je upucan u Zemunu. Vođa Partizanove navijačke grupe "Zabranjeni", pre desetak godina je bio osuđen na šestogodišnju robiju zbog trgovine drogom, reketiranja, razbojništva i pokušaja ubistva. Nemanja Bojović je u podzemlju poznat kao sin Gorana Bojovića Amonijaka, koji je ubijen 1992. godine. Međutim, na Partizanovim tribinama, u medijima i među pripadnicima naprednjačkog kartela bio je poznat po tome što je predvodio skandiranje "Vučiću, pederu". Ne zna se ko je sada pucao u noge Bojovića, ni da li je taj napad motivisan političkim ili poslovnim razlozima.

U zaveri ćutanja o Vučićevoj izdaji i prodaji Kosmeta učestvuju i mnogi opozicioni lideri. Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, insistira na "crvenim linijama" preko kojih Srbija ne sme da pređe u pregovorima o statusu Kosova. A, "crvene linije" su priznanje države Kosovo i njeno učlanjenje u Ujedinjene nacije. Đilasov koalicioni partner Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, ne pokušava ni da takvim tvrdnjama maskira saučesništvo u Vučićevoj štetnoj politici. Grbović prihvata svaki uslov, koji stiže iz Vašingtona i Brisela. Za bezuslovnu kapitulaciju zalažu se i Vučićevi koalicioni partneri Vuk Drašković i Nenad Čanak. U plejadi aveti prošlosti koja traje ističe se i Vojislav Šešelj, koji ponavlja mantru u kojoj se zaklinje da će podržavati Vučića "dok god on ne izda Kosovo". Da je Šešelj naivan, pa ne shvata da je Vučić odavno izdao Kosovo, ne veruju ni Vjerica Radeta, ni Prizrenac Miljan Damjanović, ni svih ostali radikali, koji su poreklo i zavičaj trampili za članstvo u vanparlamentarnoj porodičnoj manofakturi crvenog vojvode.

Čvrst i jasan stav o srpskom Kosmetu zastupa samo Narodna stranka Vuka Jeremića. Za narodnjake, pitanje Kosova i Metohije je rešeno Ustavom Srbije, a pregovore treba voditi samo o tehničkim temama, kako bi se omogućio normalan život svih građana južne srpske pokrajine. Slične izjave daju Boško Obradović, Miloš Jovanović i Milica Đurđević Stamenkovski, ali otkad su se promovisali kao "pampur opozicija", koja se, uz vino i cigare, zaklela Vučiću da ga neće obarati na temi Kosova, njima treba verovati kao i vođi naprednjačkog kartela.

Iako je nametnuo politički i medijski mrak i tišinu, Vučić zna da se ne sme uljuljkati. Bez obzira koliko dobro rasporedio svoje sluge i koliki prostor im dao da ga u medijima hvale i žale, Vučić se, s razlogom, plaši odgovora koji će dobiti od naroda kad završi prljavi posao oko priznanja albanskog Kosova. Kao što je mudro govorio Tomislav Nikolić - i sa groblja ima izlaz, tako svaki vapaj za slobodom može da rastera grobnu tišinu, kojom je Vučić prekrio Srbiju. Kad do toga dođe, neće mu biti pomoći od potpisnika "Apela za Kosovo", idiota koji tvrde da je Srbija kolonizovala albansku teritoriju, ćelavih jazavičara iz Banjske ili Peći, pa ni od majora Radenka. Šta će se desiti kad izdaja, prodaja i predaja Kosova budu realizovane, to je opisao Duško Kovačević. Pa nek potpiše, ko sme.