Do koske

Aleksandar Vučić krčmi javne resurse i tuđu privatnu imovinu

Rasprodaja i poslednji dani

Naprednjački kartel je pripremio plan za pljačku 15 milijardi evra iz budžeta Srbije za organizaciju izložbe sporta i muzike Expo, koja će se održati 2027. godine. Do tada, Vučić namerava da strancima proda Elektroprivredu Srbije i Telekom, kao i 40 rudnika litijuma, zlata, bakra i ostalih ruda i minerala. Istovremeno, javni dug, koji sada iznosi 36 milijardi evra uvećaće se za još 30-tak. Za razliku od Al Kaponea, koji je pljačkao sa oružjem u ruci, AV Kapone to radi uz pomoć leks specijalisa, kojim ukida Zakon o javnim nabavkama, kako bi bez kontrole, neposrednim pogodbama, podelio plen sa svojim ortacima iz Srpske napredne stranke i ostalih vazalnih politikantskih organizacija. Kad obavi prljav posao, cela Srbija, prirodni resursi i privatna imovina, biće u rukama stranaca, u vlasništvu američkih, kineskih, nemačkih i ko zna čijih još kompanija. Građanima Srbije ostaće samo dugovi, koje će otplaćivati i sledeće generacije.

Predrag Popović

Kao što je obećao, pevajući Brenine stihove "Četiri godine bola, četiri godine tuge", Aleksandar Vučić namerava da u tom roku završi projekat uništavanja Srbije. Do tada će kartel oko Srpske napredne stranke rasprodati ostatke javnih resursa stranim kompanijama, a deo podeliti između sebe. Prema trenutnom planu, očekivani plen vredi oko sto milijardi evra, ali ne treba sumnjati da će naprednjaci naći načina da otmu mnogo više.

U vrhu spiska za čerupanje nalaze se EXPO, Elektroprivreda Srbije, Telekom, 40 rudnika litijuma, zlata i ostalih ruda i minerala, zemljište u Vojvodini, šume, reke, sve... Pljačka budžeta će se, kao i do sada, sprovoditi kroz infrastrukturne i ostale nepotrebne i preskupe projekte. Za te potrebe, vlast će neke zakone promeniti, a neke ukinuti, kao što je najavljeno sa Zakonom o javnim nabavkama, koji će biti suspendovan leks specijalisom za EXPO.

Vlada Srbije je, 18. decembra, osnovala preduzeće EXPO 2027 d.o.o, čije osnovne delatnosti su "organizovanje sastanaka i sajmova". Na mesto direktora tog preduzeća imenovan je Dušan Borovčanin, koji je radio na projektu, kojim se Beograd kandidovao za Specijalizovani Expo 2027, pod nazivom "Igraj za čovečanstvo, sport i muzika za sve". U odluci Vlade o osnivanju tog preduzeća navodi se da će se baviti pripremom, organizacijom i održavanjem specijalizovane izložbe, zatim razvojem i promocijom tog projekta. Između ostalog, novoosnovana firma ima obavezu i da privlači potencijalne investicije u projekte koji će se realizovati na prostoru Expa u Surčinu.

Pre dva meseca, Vlada je odlučila da iz budžeta, tokom sledeće tri godine, izdvaja po 578 miliona evra za projekat Expo Beograd 2027. Osim toga, iz budžeta će se, u istom periodu od tri godine, finansirati izgradnja Nacionalnog stadiona, tako da će godišnji izdaci ići preko 910 miliona evra.

U skupštinsku proceduru je pušten predlog Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Beograd 2027. Prema odredbama tog leks specijalista, za izgradnju izložbenog prostora, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture neće biti primenjivan Zakon o javnim nabavkama. Jasno je da se suspendovanjem tog Zakona otvara mogućnost da se troškovi prikazuju mnogo većim nego što je realno, kao i da poslove, neposrednom pogodbom, dobijaju firme čiji su vlasnici bliski vrhu naprednjačkog kartela. Takođe, jasno je da će Vučić iskoristiti taj sistem da izvuče što više novca za sebe i svoje ortake.

- Taj "recept" je već oproban u nekoliko drugih slučajeva, od kojih su najpoznatiji "Beograd na vodi", "Moravski koridor" i nerealizovani "Južni tok". Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom - navodi se u saopštenju udruženja Transparentnost Srbija.

Po tom "receptu", kojim će se omogućiti podela plena, Vučić pokušava da se zakonom zaštiti od zakona, čija primena bi ga oterala na dugogodišnju robiju. Pritom, još se hvali pljačkaškim pohodom.

- Ovo je prilika nad prilikama - kaže Vučić, a njegov saučesnik Siniša Mali dodaje: "Expo će omogućiti kvantni skok naše privrede".

Za Vučića, Expo je, zaista, prilika nad prilikama, ali ne za napredak Srbije, nego za pljačku javnih resursa. U avgustu, kad je objavljeno da je Beograd izabran za organizaciju te Specijalizovane izložbe, Vučić je rekao da će Srbija u taj projekat uložiti 10 milijardi evra, a da će profit biti oko milijardu evra. U božićnom obraćanju javnosti, Vučić je podigao rashode za 50 odsto: "Izgradnja infrastrukture za Expo koštaće nas oko 15 milijardi evra". Ako nastavi tom dinamikom da diže cenu, do avgusta 2027. taj projekat će Srbiju koštati više od 50 milijardi evra. Uostalom, to je njegova ustaljena praksa. Po naduvanim cenama grade se autoputevi, pruge, bolnice i sve ostalo. Za razliku od normalnih kriminalaca, koji se ugrađuju do 20-25 odsto, naprednjaci otimaju petostruko više. Osim ukidanja Zakona o javnim nabavkama, Vučić je i u ovom slučaju stvorio uslove za čerupanje time što u medijima pominje astronomske troškove, a da Vlada Srbije još nije ni napravila studiju. Nema podataka o tome koliko će koštati izgradnja objekata, koliko će doći gostiju iz inostranstva i koliko će potrošiti novca, pa ni kolika zarada može da se očekuje.

Iako nedostaju konkretni podaci o beogradskom Expu, postoje komparativne informacije o drugim manifestacijama tog profila. Specijalizovana izložba Expo, sličnog sadržaja i obima, održana je u Kazahstanu 2017. godine. U Expo u Astani uloženo je oko tri milijarde evra, a zarada je bila oko 400 miliona evra. U izgradnju pravog Expa, prave svetske izložbe, Saudijska Arabija će do 2030. godine uložiti oko sedam milijardi evra, a organizacija Olimpijskih igara u Parizu, ove godine, koštaće osam milijardi evra. Dakle, Vučićevu izložbu, specijalizovana za sport i muziku, Srbija će platiti po ceni pravog Expa i Olimpijade, zajedno.

Vlada Srbije se opredelila da iz budžeta izdvoji oko tri milijarde evra za beogradski Expo, a ostalih 12 milijardi da pokrije kreditima. Po običaju, profit će podeliti Vučić i njegovi ortaci iz kartela, a dugove će otplaćivati ova i nekoliko sledećih generacija građana Srbije.

Ovom, kao i ostalim investicionim avanturama, Vučić ne prodaje strancima samo prirodne resurse, nego i budućnost građana, koje je gurnuo u dužničko ropstvo. Vučićev pljačkaški modus operandi je jednostavan: uzme ogromne kredite za izgradnju megalomanskih projekata, koje po prenaduvanim cenama grade strane i domaće ortačke firme. Oni razgrabe novac, a građanima ostaju dugovi, koje će otplaćivati i sledeće generacije. Takav sistem je primenjen u svim poslovnim kombinacijama sa Kinom.

Odmah po dolasku naprednjačkog kartela na vlast, krajem 2012. godine angažovana je kineska kompanija CRBS za izgradnju autoputa, koji se danas naziva Moravskim koridorom. U prvom ugovoru je određena cena radova od 436 miliona evra. Verica Kalanović, tadašnja ministarka za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, nije krila zadovoljstvo zbog tog posla: "Sporazum koji imamo sa Kinom podrazumeva zajedničko finansiranje i izgradnju, kineska strana predlaže izvođače radova i daje izuzetno povoljne uslove. Rok vraćanja kredita je 15 godina i period početka još pet godina, tako da bi Srbija u narednih 20 godina vraćala taj kredit." Nekoliko meseci kasnije Kinezi su zatražili veću cenu, čak 150 miliona evra više. Umesto toga, kompaniji CRBS je ponuđeno da gradi i Fruškogorski koridor po ceni od 206 miliona evra. Kinezi su pristali, ali u međuvremenu, usled mutiranja Vučićeve pohlepe, promenjeni su svi uslovi za tu pljačkašku kombinaciju. Da bi učvrstio političku podršku Sjedinjenih Američkih Država i Turske, Vučić je i njihov konzorcijum Behtel-Enka uključio u te projekte. To je cenu izgradnje Moravskog i Fruškogorskog koridora podiglo na tri milijarde evra, ali nema veze, ceh neće platiti kraljica majka Angelina, nego normalni građani Srbije.

U istom pljačkaškom stilu, Vučić je, sredinom oktobra prošle godine, dogovorio još dva posla s kineskim partnerima. Kineske kompanije dobile su poslove na izgradnji "Osmeha Vojvodine", brze saobraćajnice od mađarske do rumunske granice, odnosno od Bačkog Braga do Nakova. U tom paketu, Kinezi će graditi i brzu saobraćajnicu od Beograda do Zrenjanina. Još pre godinu i po dana procenjena vrednost radova na tim putevima nije prelazila milijardu evra. Vučić je s Kinezima utvrdio novu cenu od četiri milijarde evra. Iako cena asfaltiranog puta kroz ravnicu ne ide iznad tri miliona evra po kilometru, Vučić je pristao da iz budžeta plati 13 miliona evra. Pritom, u izgradnju nepotrebnog i preskupog puta od Beograda do Zrenjanina uključena je i prevarna kombinacija sa Al Dahrom. Naprednjačka vlast je toj firmi, navodno iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a registrovanoj u Irigu, prodala Poljoprivredni kombinat "Beograd" za mizernih 105 miliona evra. Tri meseca nakon što je izvršeno to razbojništvo nad javnim preduzećem, Vučić je odlučio da od Al Dahre otkupi zemljište, koje je potrebno za izgradnju saobraćajnice do Zrenjanina. Prva otkupna cena je 26 miliona evra, ali ne treba sumnjati da će se i ona utrostručiti.

Kineze ne zanima koliko Vučić krade na projektima koje oni izvode. Kineski politički vrh ima svoj interes za poslovanje u Srbiji, preko koje ulazi u Evropu i razvija svoj strateški plan "Pojas i put". Kineske banke daju kredite, a kineske firme dovode svoju tehniku i radnike. S druge strane, Vučić svoje interese realizuje preko podizvođača koje angažuju kineske kompanije. O kompanijama poput Inkopa, Milenijum Tima, GAT-a i drugih, preko kojih se diktator ugrađuje i uzima ogromne provizije, Magazin Tabloid je već pisao, a i nastaviće.

Osim toga, kineske kompanije Ziđin, Ling Long, Histil i druge, u Srbiji su izgradile samostalne poslovne sisteme, koji funkcionišu izvan okvira domaćeg zakonodavstva. Srpske firme u Boru, Zrenjaninu, Smederevu i u bilo kojem drugom gradu ne mogu ni da sanjaju o poslovnim pogodnostima, kojima vlast nagrađuje kineske tzv. investitore. No, Kinezima ni to nije dovoljno. Ziđin nije zadovoljan što struju plaća po prepolovljenoj ceni, pa je odlučio da napravi vlastitu mini nuklearnu elektranu.

Kompanija "Sebia Zijin Copper d.o.o. Bor" podnela je 2020. godine zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike da joj se odobri da na prostoru Bora izgradi mali nuklearni reaktor za svoje potrebe. U dokumentu, koji je objavljen na društvenim mrežama, navodi se da ta kompanija namerava da instalira mini nuklearku snage 63 mw, proizvođača "China National Nuclear Corporation" tip ACP 100 Linglong 1. Ministarstvo je odmah demantovalo te informacije, a i Ziđin je objavio saopštenje u kome se navodi da ta kompanija nikada nije nameravala da koristi nuklearnu, nego isključivo zelenu energiju za svoje potrebe u Srbiji. Srpska vlast i njeni kineski partneri su ocenili da je u pitanju podmetačina s političkom pozadinom. A, kad su u pitanju političke podmetačine nema niko veštiji od pojedinaca iz vrha naprednjačkog kartela. To ličnim primerom potvrđuje Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.

- Kina je ona vrsta lidera koji pomažu ostale da napreduju. Srbija je pravi primer toga, što se oslikava kroz ekonomsku i finansijsku saradnju, koje su podržane i poštovanjem i prijateljstvom između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Si Đinpinga. Kina je u poslednjih deset godina postala važan partner Srbije. Srbija je prva zemlja srednje i istočne Evrope koja je potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom. U 2020. i 2021. godini Kina je bila drugi najveći strani investitor u Srbiji, a 2022. najveći investitor sa 1,5 milijardom dolara, što je trećina tranih direktnih investicija koje su te godine unete u Srbiju. Robna razmena je, za poslednjih deset godina, povećana za čak 5,4 puta. Kina je postala drugi trgovinski partner - rekla je Tabaković sredinom decembra prošle godine na Kineskom međunarodnom finansijskom forumu u ekspozeu na temu "Razvoj finansijske industruje u doba digitalne ekonomije".

Realnost demantuje guvernerku.

Sporazum o strateškoj saradnji, koji Tabaković i njeni ortaci iz naprednjačkog kartela uporno hvale, gurnuo je Srbiju u dužničko ropstvo i neokolonijalni odnos. Pre deset godina Srbija je imala spoljnotrgovinski deficit sa Kinom od oko jedne milijarde evra. Sada taj deficit prelazi cifru od sedam milijardi evra. Srbija u zemlje Evropske unije izvozi 64%, a u Kinu samo 4% robe, a i to su uglavnom sirovine - drvo, bakar i ostale rude. Suprotno tome, Kina u Srbiju izvozi savremenu tehnologiju, medicinsku i telekomunikacijsku opremu.

U korenu tog "čeličnog prijateljstva i bratstva" nalazi se osnovna Vučićeva privredna delatnost - korupcija. Kinezi su mu, upravo zbog toga, idealni partneri u čerupanju budžeta Srbije. To je dokazao i odbijanjem ponude Evropske unije da, preko svojih fondova, finansira projekte iz sektora zaštite životne sredine. Evropska unija je 2020. godine usvojila program pomoći zemljama Zapadnog Balkana vredan devet milijardi evra za te namene. Srbiji je, za izgradnju kanalizacione mreže, ponuđeno dve milijarde evra. Od toga, 80% sredstava bi bilo bespovratno. To znači da bi Srbija morala da vrati samo 400 miliona evra. Umesto toga, Vučić je odlučio da projekat "Čista Srbija" za izgradnju kanalizacije i sistema otpadnih voda finansira iz kineskih kredita, koji će morati da se vrate do poslednjeg dinara, tj. juana, plus kamate od devet odsto. Po običaju, Vučić je i ovom prilikom udvostručio cenu, tako da će ovaj projekat koštati četiri milijarde evra. Takve kombinacije su moguće sa Kinezima. Dok god dobijaju poslove po prenaduvanim cenama, oni ćutke pristaju na korupciju, pa kao podizvođače angažuju građevinske firme Zvonka Veselinovića i ostalih podobnih tajkuna iz Vučićevog okruženja. Evropljani imaju drugačiju praksu. Kredite daju tek kad njihove službe procene realnu vrednost konkretnih projekata, pa ne ostane mnogo prostora za ugradnju Vučića i njegovih ortaka. Ipak, to ne znači da naprednjački kartel odbija novac iz EU. Naprotiv.

Evropska unija je, krajem februara prošle godine, potpisala sporazum sa Srbijom o finansiranju evropskog železničkog Koridora 10. U prvoj tranši granta za izgradnju brze pruge od Beograda do Ništa, EU će obezbediti 2,2 milijarde evra. Srbija ne mora da vrati grant od 598 miliona evra. Uporedo s tim, Evropska investiciona banka je dala kredit od 170 miliona evra za izgradnju novih pružnih prilaza Nišu, pošto mora da se izmesti stara pruga, koja prolazi kroz centar grada. Šta je bilo s tim novcem, koja srpska institucija ga je dobila i na šta ga je potrošila, to niko ne zna. Ni u EU ne znaju šta se dešava s novcem koji pozajmljuju ili poklanjaju Srbiji na ime raznih projekata. O tome se nedavno polemisalo i u nemačkom parlamentu.

- Naša vlada je dala 184 miliona evra za borbu protiv korupcije u Srbiji. Zar ne mislite da je vreme da se podvuče crta i vlastiti narod stavi na prvo mesto? Uzmite u obzir migrantsku krizu, prestanite da opterećujete narod, počnite da štedite, Nemačka zaslužuje bolje - rekla je Joana Koat, nezavisni poslanik u Bundestagu, koja je kritikovala nemačku vladu i zbog pomoći Kolumbiji (200 miliona evra za projekte kojima se anuliraju posledice klimatskih promena), Senegalu (sto miliona evra za zaštitu socijalnih prava), Peruu (315 miliona evra za autobuse i biciklističke staze), Tanzaniji (87 miliona evra za zdravstvenu zaštitu), pa i za razvoj Indije, koja šalje kosmičke misije na Mesec, što Nemačka ne može ni da zamisli.

Nemci ne mogu ni da zamisle na koje načine je Vučićev koruptivni sistem progutao tih 184 miliona evra pomoći za borbu protiv korupcije.

Vučić je korupcijom uništio i dva najveća i najznačajnija poslovna sistema u Srbiji, Elektroprivredu i Telekom. Milorad Grčić, bez ikakvih profesionalnih sposobnosti i kvalifikacija, nije slučajno postavljen na čelo EPS-a. Vučić ga je izabrao za specijalan zadatak, koji je Grčić temeljito odradio uništavanjem EPS-a. Šteta, koja je napravljena od 2019. do 2021. godine, neće moći da se sanira do 2029. godine, a da bi se otklonile sve njene posledice i obezbedilo normalno poslovanje kompanije biće potrebna investicija od minimum sedam milijardi evra. Postupajući po Vučićevim nalozima, Grčić je sabotirao rad rudnika Kolubara, pa danas Srbija iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Malezije i Indonezije uvozi ugalj koji je neophodan za rad Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Elektroprivreda Srbije je sistemski uništavana kako bi se cena, obaranjem vrednosti, prilagodila interesima budućeg kupca - američke kompanije čiji vlasnici su povezani s pojedincima iz Vučićevog okruženja. Da bi se taj plan realizovao, opet po Vučićevom nalogu, promenjen je pravni status EPS-a, koji je prošle godine postao akcionarsko društvo. U formi dokapitalizacije, američka kompanija će ući u vlasničku strukturu EPS-a kao manjinski partner, da bi, na kraju prevarne operacije, preuzela ceo energentski sistem Srbije.

Kao i u svakom svom poduhvatu, Vučić je uspeo da zabrlja i u EPS-u. Vođen pohlepom, nije mogao da se uzdrži od namere da iskoristi priliku da, dok je gusto, iz tog preduzeća ne uzme još novca. Ulazak američke kompanije u EPS odložen je usled "hakerskog napada". Vučić je iskoristio primitivni trik, kakav je već upotrebio u Republičkom geodetskom zavodu u junu 2022. godine. Po istom modelu, informacioni sistemi EPS-a blokirani su zbog "nezapamćenog napada kripto tipa". Odgovornost za napad preuzela je hakerska grupa "Qilin", koja je zapretila EPS-u da će, "u roku od 10 dana objaviti sve podatke do kojih su došli", a u pitanju su privatni ugovori, kao i ugovori sa domaćim i stranim partnerima, finansijski izveštaji, bilansi, kreditna zaduženja, pa i privatna komunikacija zaposlenika, koja se odvijala preko servera EPS-a. Rok je prošao, a ništa nije objavljeno. Ni EPS se nije oglasio tim povodom.

Šta se krije iza prevare sa "hakerskim napadom" objasnio je dr Miroslav Parović, inženjer zaposlen u EPS-u.

- Pravi razlog blokade EPS-a nije hakerski napad već namera da se ispeglaju računi, ali ne oni koji se odnose na građane Srbije, korisnike usluga EPS-a, nego poslovni izveštaji koji pokazuju koliko je struje zaista proizvedeno. EPS proizvodi više struje nego što se prikazuje u bilansima, a neprijavljeni deo se izvozi na crno. Pod izgovorom da sistem ne radi zbog hakerskog napada, peglaju se i bilansi uvoza uglja iz inostranstva, kao i bilansi proizvodnje našeg uglja. Peglaju se i izveštaju o količini električne energije, koju je EPS povukao iz evropske mreže praktično besplatno. Prošle godine je cena struje bila negativna, Nemci su plaćali da preuzmete njihov višak električne energije. EPS je uzimao tu struju i njome punio našu akumulaciju Perućac. To se pegla jer je većina tih para pokradena - rekao je Parović.

Kao indikator krađe i sporne trgovine električnom energijom, Parović je naveo primer firme SCM Power, koju su u Srbiji otvorili brat i sestra iz Rumunije.

- Ta firma za trgovinu električnom energijom je registrovana 2022. godine. Ekspresno je dobila sve dozvole i za manje od godinu dana je, bez ijednog zaposlenog, postala peti izvoznik struje. Izvezla je struju u vrednosti 200 miliona evra. Zato je pao sistem, prepeglavaju se bilansi. Prepeglavaju se jer ulazi strani partner, pa ne smeju da otkriju šeme za prevare da ne bi izbio ozbiljan međunarodni skandal - kaže Parović.

Vučić priprema i prodaju Telekoma, druge kompanije po značaju za srpsku privredu. Kao i u slučaju EPS-a, uništavanje Telekoma je počeo izvlačenjem novca za kupovinu, naravno po naduvanim cenama, Kopernikusa i drugih kablovskih operatera, kao i naprednjačkih biltena kao što je list Kurir. Krajem prošle godine počela je rasprodaja imovine Telekoma.

Kompanija Actis Luna Telecom Tower d.o.o. Beograd, koja je u vlasništvu britanske kompanije Actis EU GP S.A.R.L, registrovane u Luksemburgu, kupila je Telekomovu ćerku-firmu Sky Towers Infrastructure. Novi vlasnik je u Agenciji za privredne registre upisan 29. decembra 2023. godine. Na sajtu APR-a navodi se i podatak o obezbeđenom potraživanju poverioca Telekom Srbija od 420,4 miliona evra. Iako još nije objavljeno zvanično saopštenje Telekoma, ovi podaci pokazuju da je to javno preduzeće prodalo 1.827 antenskih stubova, trafo stanice, solarne panele, prateću opremu i zemljište po ceni od 420,4 miliona evra. Priprema za tu transakciju je obavljena ekspresno. Telekom je u novembru, kao osnivač, u ćerki-firmi Sky Towers Infrastructure objedinio vlasništvo nad svojim preduzećima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

S obzirom na katastrofalno stanje u kome se nalazi republički budžet, na nemogućnost servisiranja prispelih rata kredita i na propast privrede, ne treba sumnjati da će Vučić morati da proda Telekom, koji mu je do sada služio kao zlatna koka. Tako će, kad je izmuze koliko god može, da rasproda celu Srbiju. Kad obavi prljavi posao, kad mu dođu poslednji dani, pokušaće da pobegne s mesta zločina. Međutim, ukoliko bude pravde, Vučić će morati da odgovara za sva zla koja je naneo državi i narodu.