Alarmantno

Američka kasarna na Zapadnom Balkanu, srpski diktator u “magarećoj klupi”

SAVEZ U KAVEZU

Kako je pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, Džejms O Brajen „nacrtao" strategiju „Balkanske kasarne", u kojoj će biti hrane, oružja, droge, špijuna i „podzemne diplomatije", podvaljujući „ekonomski savez" naroda Zapadnog Balkana i kako se preko njega stvara pravi vojni savez najsiromašnijih zemalja Evrope, idealnog „topovskog mesa" za potrebe SAD i njenih saveznika u ratu protiv Rusije, koji je Zapad već izgubio. Kako je vlada SAD preko Džejmsa O Brajena „minirala" ideje „Berlinskog procesa" (o načinu ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU), i kako je Aleksandar Vučić dobio novi privremeni polumandat za prljave poslove ukoliko opstane na vlasti do izbora u SAD.

Nikola Vlahović

Na početku ove 2024. godine, 25. januara, u nemačkoj filijali Maršalovog fonda, o prioritetima SAD u regionu govorio je Ambasador Džejms O'Brajen, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, pa je tom prilikom na pitanje kako SAD misle da reše problem Aleksandra Vučića u Srbiji, na veliko iznenanđenje prisutnih rekao da se zaista pojavilo „viška" 200 hiljada glasova na poslednjim izborima, ali da „prihod u Srbiji nastavlja da raste, rast ekonomije u Srbiji je sve veći, a investicije idu u Srbiju", te da je „za izgradnju stabilnosti potrebno vreme".

U ostatku ovako skandalozne diskusije o srpskom diktaturu, O Brajen je „provukao" rečenicu koju treba razumeti kao „nije sad vreme" (za odlazak Vučićevog režima koji im tako verno služi).

Pojavio se tih dana Džejms O Brajen i na samitu balkanskih zemalja u Skoplju na početku godine, i sa Vučićem imao „ugodan razgovor". Sve je mesecima unapred planirano, kako bi došlo do ponovnog aktiviranja američke politike na ovom delu Balkana.

Brajen je ustvari, čovek koga je Bajdenova vlada odredila da „minira" sve odluke Evropske unije (posebno Berlinski proces) i realizuje ideju Otvorenog Balkana koji Američkoj vojno-obaveštajnoj strategiji okrenutoj protiv Rusije, znatno više odgovara.

Da bi se to desilo, izdvojena je jedna anglo-američka obaveštajna grupa pod nazivom „Repeat", sa svojim „stanicama" u Briselu, Berlinu, Parizu, Rimu i Beču, koja je obavila vrhunsku koruptivnu akciju: aktiviranje novog mandata Ursule fon Der Lajen na poziciju šefa Evropske komisije.

Čim se to desilo, ambasador O Brajen je dogovorio „veliku pomoć Zapadnom Balkanu" iz budžeta EU. Zašto i kako, postalo je jasno 6. marta ove godine, kad je Evropska komisija sa Ursulom fon Der Lajen aktivirala ranije dogovoreni posao realizaciju više od 6 (šest) milijardi evra iz fondova EU i povoljnih kredita za ekonomsko „podizanje" (službeno: „Plan rasta") takozvanog Zapadnog Balkana.

Dakle, jednostavnije: Amerika je „obezbedila" novi mandat Ursule fon Der Lajen, u zamenu za „brisanje" ideja Berlinskog procesa i novac iz kase EU za Zapadni Balkan.

Samo desetak dana kasnije, Vučićev ministar finansija Siniša Mali, formirao je nekakav „tim za Plan rasta za Zapadni Balkan", za koji je rekao „da će Srbiji omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa Evropskom unijom".

Sve se ovo dešava dva meseca nakon pomenutog januarskog „samita" 2024. u Skoplju, gde su Vučić, albanski premijer Edi Rama sa premijerom samoproglašenog Kosova, Aljbinom Kurtijem, te njihovim kolega po funkciji iz BiH i Crne Gore, „u prijateljskoj atmosferi (kako su dopisnici evropskih medija preneli) razmatrali kako da realizuju „ponudu koja se ne odbija".

U Vučićevim izopačenim biltenima i na njegovim šizoidnim televizijama, takozvani „Plan rasta Zapadnog Balkana" predstavljen je kao njegov lični projekat. U njegovim „obraćanjima" koja su usledila, to tako i izgleda. Čim je ozvaničen poziv na podelu tih šest milijardi evra, odmah je na svom Instagram nalogu napisao i ovo:

"Zajedno sa ministarskom za evropske integracije Tanjom Miščević formirali smo tim za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će nam omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa EU".

Nigde ne piše (niti će se to od njega čuti) da je u pitanju namenski novac iz Evropske unije koji je uslovljen čitavim spiskom obaveza koje Srbija mora da ispuni, jer u suprotnog neće dobiti nijedan od oko 6 miijardi evra planiranih za sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana.

Vođa „tima", njegov finansijski „konsiljere" Siniša Mali, precizirao je da se taj plan tiče perioda od 2024. do 2027. godine, ali ne i da će trebati da se ispuni čitav niz potrebnih reformi, kako bi finansijska podrška Evropske Unije bila zaslužena.

A, procedura je sledeća: u jasno naznačenom preduslovi (specijalno samo za Vučićevu Srbiju) za dobijanje sredstava podrazumevaju da vlasti u Beogradu "poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna prava, uključujući slobodu izražavanja, slobodu medija i garanciju poštovanja svih obaveza u vezi sa ljudskim pravima, uključujući prava pripadnika manjina".

Dakle, sve suprotno od razbojničkog karaktera Vučićevog režima!

Sa druge strane treba se zapitati: šta zapravo hoće Evropska unija ovom novom „šargarepom" za balkanske magarce, kako ih generalno tretiraju vodeće sile ove zajednice?

Naime, sve informacija koje izvori ovog magazina imaju, govore da je „Planom rasta zemalja Zapadnog Balkana" aktiviran raniji američki plan o formiranju nekakve „balkanske EU", sa posebnim statusom, ali pod kontrolom i u nadležnosti Brisela.

Prvobitni tekst predloga SAD za ovakav Balkan, a koji je godinu dana pre ovoga imao prilike da vidi izvor MT, predviđa da će Srbija i ostale države ovog regiona koje još nisu u članstvu EU, dobiti specijalni status koji podrazumeva da će svaka od njih imati „pristup" „pravoj EU", u vidu ekonomske, kulturne i bezbednosne koalicije, što bi trebalo da podrazumeva i niz velikih olakšica kod zapošljavanja u EU i slične privilegije.

Ali, da bi se i to ostvarilo, potrebni su ispunjeni uslovi iz već navedenog spiska.

Novi mandat Ursule Fon der Lajen na poziciji šefa Evropske komisije, poništava Berlinski proces, a otvara vrata američkom planu koji je potpuno jednak Vučićevom „Otvorenom Balkanu", a u konačnom zbiru, radi se o tome da će se u takvoj zajednici samo jedna etnička grupa naći „pod jednim krovom"-Albanci.

Dakle, Albanci na prostoru Srbije (sa Kosovom), Crne Gore, Makedonije i delova severne Grčke), našli bi se realizacijom ovog plana na širem prostoru od stare mape takozvane Velike Albanije. Može se zato sa sigurnošću konstatovati da je vlada senilnog Džozefa Bajdena, u nameri da Albancima kao „lojalnom elementu" (i provereno antiruskom i antisrpskom), ponudi status povlaštene nacije u tom novom „savezu"

Međutim, koliko je čitav ovaj gest Evropske komisije (i Fon Der Lajenove lično) ponižavajući za Srbiju (pa i za ostale države i nadri-države ovog dela Balkana), govori sledeća činjenica: naime komesari Evropske unije doneli su odluku o pomoći Ukrajini (režimu u Kijevu) od preko 50 milijardi evra (dakle, skoro deset puta više od svega što je za takozvani Zapadni Balkan predviđeno!).

Ovaj novac biće otet iz džepova evropskih poreskih obveznika, a to znači da će ne samo desetine miliona poljoprivrednika zaustaviti život na kontinentu, nego treba očekivati i oružane sukobe, posebno u Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Velikoj Britaniji i svugde gde je etnička i rasna ravnoteža dramatično poremećena, zbog miliona afroazijskih migranata na koje su već potrošene milijarde evra (preko 70 odsto njih nije radno angažovano, većina ih živi takođe na socijalnom budžetu koji takođe beznadežno pune realni poreski obveznici).

Ponižavanje Srbije je posebna priča jer se ono radi iz dva pravca: od strane Vučićevog režima koji je jedini stvarni potrošač EU bespovratnih sredstava, i od strane same EU i njenih komisija, komesara i ostalih bogova, koji taj novac „delegiraju" najkriminalnijem režimu koji je Evropa videla u novijoj prošlosti.

Od onih gore pomenutih šest milijardi evra, određeno je dve milijarde za Srbiju i samoproglašeno Kosovo, pod već pomenutim uslovima plus navodna „normalizacija odnosa".

Evo kako je Aleksandar Vučić planirao da „potroši" novac iz EU, koji će dobiti „samo da bude dobar i da se popravi".

"Na računu imamo 4 milijarde evra, i nema potrebe da se zadužujemo!", oglasio se sredinom marta 2024. ovaj samodržac čija se kriminalna vladavina raspada svakodnevno i sve brže. Dalje i ne može jer je prešao sve limite koje su mu odobrile najveće svetske bankarske korporacije (MMF, Svetska banka, EBRD) i koje drže Srbiju u najtežem dužničkom ropstvu u njenoj dugoj istoriji.

Nastavio je da se ruga u lice čitavoj Srbiji i ovom izjavom: „Kad je reč o slobodnom tržištu radne snage, to nam je sad sve rešeno sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a to smo mogli samo kroz Otvoreni Balkan (Open Balkan)".

Konačno, kad je već sve obavio i bez vlade i bez parlamenta, mimo zakona i Ustava Republike Srbije, a prema direktivi koju je u Skoplju dobio od US ambasadora Džejmsa O Brajena, zli diktator može da se pohvali da je prodao državu Srbiju, narod, njegovu budućnost i sve najvažnije državne resurse (one koje još nije uskoro će). A, za uzvrat, dobio je nezvanične i neformalne garancije SAD koje mogu da nešto znače najdalje do završetka izbora u SAD, ali pod uslovom da preda „određeni procenat vlasti" u ruke anemične srpske opozicije i delimično „relaksira" neke od državnih medija.

A nešto od onih dve EU milijarde, biće bačeno u njegovu građevinsku praonicu para, od čega on i njegov kartel računaju na barem 400 miliona evra.

Šta će nakon tih izbora sa njim biti, niko mu ne garantuje, pa ni američka velesila. On lično računa na to da u kriminalne projekte u vezi sa Expo 2027., uvuče neke značajne globalne kompanije, uticajne u političkim igrama na velikoj sceni, da će ga to zaštititi od istrage evropskog tužilaštva, američkog FBI i ruskog FSB (koji će mu na kraju „izvući stolicu" na kojjn sedi). Računa on, verovatno, i na to da će se „već nešto desiti" što bi moglo da ga sačuva od gubitka svega. I vlasti i slobode. Ali, iz burne istorije ovoga podneblja, treba znati da se za samo jedan dan stvari mogu nepovratno promeniti.

Može se reći da je sastanak Vučića i O'Brajena u januaru ove godine (gde je Vučić tražio da se utvrdi ko zaustavlja sporazum CEFTA, tačnije, ko zaustavlja šlepere njegovih kriminalaca), zapravo utvrđivanje privremenog projekta za Zapadni Balkan (cilj SAD nije da se te zemlje „civilizuju" niti da budu u Evropskoj uniji, već da budu „remetilački faktor ruskom faktoru").

Vučićeva kriminalna vladavina se u tom smislu pokazala idealnom za Bajdenovu zagrobnu politiku. A, kako je US ambasador O Brajen „nacrtao" strategiju „Balkanske kasarne", u kojoj će biti hrane, oružja, droge, špijuna, „podzemne diplomatije", prikrivenih zapadnih vojnih štabova (NATO se ne krije, u Srbiji deluje javno). Po svemu sudeći, barem privremeno, Srbija je viđena kao „ekonomija" koja će biti deo logistike te velike američke kasarne na Zapadnom Balkanu.

Vučić je od O Brajena dobio zadatak i da „sredi pitanje eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji" pa je odmah krenuo u novu kampanju „pevajući staru pesmu":

„To je belo zlato, to je naše blago, oduvek sam govorio isto, jedino ako smo mi potpuno ludi i jedini u svetu da ga se odreknemo, što se mene tiče sutra ujutru bismo počeli ali uz najvišu zaštitu životne sredine i građana, ali da nam Nemci uz svoje nemačke standarde garantuju da će tako biti... Hoće li biti ili neće, nažalost ne zavisi od mene... Da sam premijer, rekao bih kad me izaberete, sutra ujutru počinjemo..."

Šta je ustvari ovaj sumanuti diktator još dobio u zadatak, šta je planirao, šta je potpisao za nepuna tri meseca 2024. godine i da li ga čeka „hladno servirana" osveta Ruske federacije za igre koje igra na njenu štetu u ovom regionu?

Potpisana su dva velika protokola o saradnji sa Albanijom i ostalim zemljama takozvanog Zapadnog Balkana koji su ustvari prethodnica bezbednosnom paktu te još neartikulisane ekonomske zajednice. Prevedeno na srpski jezik, sve ovde pomenute države i državice, već

Pripadaju NATO koaliciji i od njih se očekuje isto što od Ukrajine, da budu žrtvovane u beznadežnom i nikome potrebnom sukobu sa Rusijom.

To o čemu Vučić priča („učešće u zajedničkom evropskom tržištu, zelene linije za naše kamione da mogu slobodno da prolaze preko granice EU, da snažimo našu trgovinu i našu industriju, da snižavamo operativne troškove") predstavlja običnu maskaradu, jer se umesto navodnog „ekonomskog saveza" na Zapadnom Balkanu pravi vojni savez nasiromašnijih zemalja Evrope, tako reći idealnog „topovskog mesa" za potrebe SAD i njenih saveznika u ratu koji je Zapad već izgubio ali će to teško priznati.

Ako i govori o nekom stvarnom „slobodnom tržišu rada između Srbije, Makedonije i Albanije", Vučić zapravo govori o otvara vrata zvanično najopasnijoj mafiji u Evropi, albanskoj mafiji, čiji su šefovi porodičnih klanova mahom u Londonu, Rimu, Parizu i u svim važnijim gradovima na kontinentu.

Sa brojem stanovnika koje ima, sa padom nataliteta i poremećenom demografskom slikom zbog ratova iz devedesetih, Srbija na ovaj način može da lako padne u ruke albanskih narko-milijardera, da faktički nestane kao ekonomska činjenica, pa čak i kao geopolitička. To je put u likvidacija srpskog etnosa, i ko danas nije svestan te činjenice, bilo da su u pitanju leve ili desne političke struje u Srbiji, platiće preskupu cenu.

Ono što radi Aleksandar Vučić, opasno je na više nivoa i ostaviće trajne posledice, sa kojima nove generacije neće moći da se izbire ni na kakav način-ni finansijski ni politički ni intelektualno. Sva ta tri faktora će u perspektivi biti pod komandom nekih drugih ljudi, drugog naroda i njegovih osvajačkih ambicija.

Zato Vučić, uprkos svojoj veleizdajničkoj psihologiji, kaže: „Imali smo nekoliko stvari za koje mislim da su važne, bilo je ovde i neprijatnih detalja, ali ne želim o tome..."

Ali, bilo kako bilo, od 1. marta 2024. godine, takozvano slobodno tržište rada u zemljama Otvorenog Balkana je otvoreno, pa će armije albanskih građevinskih radnika, predvođene albanskim preduzetnicima-tajkunima-milijarderima, krenuti u megalomanske građevinske projekte po Beograd, Novom Sadu i čitavoj Srbiji.

U obrnutom smeru, Vučić može da pošalje samo prodavačice ljubavi-starlete i „delegacije LGBT" na albanski deo Jadrana, da „obogate ponudu" brzo rastuće turističke privrede u ovoj zemlji.

Još jedna mafijaška priča krije se u Vučićevom predstavljanju takozvanog "Srbija 2027" programa koji govori o ulaganju u energetski sektor (navodno, izgradnja reverzibilne HE Bistrica, kao ključni projekat, za koju on tvrdi „ako je ne završimo, nećemo imati struje"!). Veliki novac ulazi u izgradnju TE Kostolac B3, zatim solarne elektrane i naftovod Srbija-Mađarska (a, sve to, tvrdi AV, mora biti urađen do Expo 2027).

Radi se opet o milijardama evra, ali Vučić ne pominje Norvešku državu kojoj je faktički stavio „ u ruke" upravljanje ovim poslovima i sistemima. Njegov veleizdajnički režim živi na provizijama od prodaje ključnih državnih resursa, pljački građana, kriminalnim poslovima sa vojnom industrijom i svemu što je podložno krivičnom gonjenju. Ne postoji pošten posao koji je Aleksandar Vučić ikada radio od kad je preuzeo ličnu vladavinu i uveo diktaturu u Srbiji.

Njegova „noćna mora" je potrošenih milijardu evra koje je dobio od zloglasne rudarske korporacije Rio Tinto, pa tim povodom kaže: „Smatram da ne treba da podilazimo neznalicama, već da gledamo kako da se razvijamo. Kada bi Loznica imala 100 miliona veći budžet, mogli bi da bacaju pare po ulici. Neka ljudi razmisle, i neka Vlada razmisli".

I, zaista je spreman da žrtvuje čitavu zapadnu Srbiju zarad te tuđe milijarde za koju će tek biti utvrđeno sa kim je podelio i u šta je potrošio.

Kao starorimski car, ova opaka štetočina pominje izgradnju 1.108 km kanalizacione mreže i tvrdi da to Srbija ne ume da izvede a da za održavanje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, mora da angažuje strance itd.

Problem srpskog diktatora je „štap" na kome visi ponušena „šargarepa". Naime, Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS) gde je to potrebno, prati ispunjavanje gore navedenih preduslova za dobijanje bilo kog novca, pre nego što se sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške, uzimajući u obzir okvir politike proširenja. Komisija tada obaveštava Veće Evropske unije o ispunjenosti preduslova pre slanja sredstava.

Dakle, put je dug i neizvestan, ali je gramzivom, vlastohlepnom egomanijaku potrebna bilo kakva „kopča" sa onima koji odlučuju o njegovoj sudbini.

Nije Vučić ono što je US ambasador Džejms O Brajen, koji na svoj „diplomatski turizam" opravdano gleda kao na lepšu stranu života (reče on u januaru: "Lepo je vratiti se u Skoplje. Ovde sam prvi put došao kao američki zvaničnik 1996. Zadovoljstvo je biti ovde i videti Severnu Makedoniju kao domaćina. To su naši saveznici i radimo sa ovom vladom na važnoj inicijativi poslednjih dana").

Ali, srpski diktator živi u iluziji da je veliki imperator, ravan antičkim bogovima na zemlji, koji govori o „približavanju velikom tržištu od preko 400 miliona potrošača, uz pristup većem broju dobavljača roba i usluga, nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijim načinima trgovanja". A, Srbija grca u dugovima, kriminalu, raspadu društva i društvenih normi, medijskom mraku i svakodnevnom strahu od terora.

Govori da je za tu i takvu Srbiju „ključno ubrzanje integracija i jedinstveno tržište plaćanja u evrima, sa krajnjim ciljem da naši građani imaju koristi od ove saradnje", a njegovi mafijaši odavno već rade te poslove postavljene na pljački države i njenih građana.

Kako, ustvari, Evropska komisija vidi novi „plan za rast Zapadnog Balkana"? Prema onome što piše u njemu, zasnovan je navodno na četiri stuba:

Prvi stub: "Jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU2, koji će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susednim zemljama"

Drugi stub: "Jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, koji će, prema iskustvu EU, uticati na potencijalni privredni rast od deset odsto".

Treći stub: "Ubrzanje temeljnih reformi, koji takođe znači vladavinu prava, koja pomaže i privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost"

Četvrti stub: "Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama, koji podrazumeva podelu pomoći od šest milijardi evra"

Navodno je cilj Plana je podsticanje ekonomskog rasta regiona i ubrzavanje socioekonomskog približavanja Zapadnog Balkana i EU, a odnosi se na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da „svaka vlada zapadnobalkanske šestorke" dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Toliko o poverenju EU u „balkanske lidere", sve same hohštaplere među kojima Aleksandar Vučić „figurira" kao sinonim tog „fenotipa".

Američka diplomatija, „i podzemna i nadzemna" ima običaj da šeta svoje političke mrtvace izvesno vreme, sve dok ih ne upokoji na nedostojan način. Zato je jednom nestabilnom čoveku, srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću, potreban takođe nestabilan svet oko njega, da bi što duže odlagao taj „nedostojni kraj".