Pogled iz Moskve

“Mirovna konferencija” o Ukrajini, koja bi trebalo da se održi u Švajcarskoj, izgleda da je propala i pre nego što je počela

Osuđeno na propast

Nedavno je novi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Litvinjenko, koji je postavljen umesto previše odioznog Alekseja Danilova, izjavio da izlaz iz sadašnjeg konflikta sa Rusijom leži u oblasti diplomatskih napora. „Ukrajini je jasno da će se rat završiti pregovorima", izjavio je visokopostavljeni ukrajinski zvaničnik. Upravo zbog toga, prema rečima Litvinjenka, Kijev promoviše tzv. forumulu mira predsednika Zelenskog, koja će se razmatrati u junu, na planiranom „Mirovnom samitu u Švajcarskoj".

Piše: Aleksej Belov

Kako to često biva, čak i u zvaničnim izjavama, ukrajinska strana uporno pušta mašti na volju. Nije ni čudo. Ukrajinsko društvo, zahvaljujući naporima sadašnjeg režima (kao i svih prethodnih), živi u nekoj vrsti virtuelne realnosti, u kojoj ukrajinska vojska uvek pobeđuje, Rusija se raspada, a predsednik RF Putin samo što nije izgubio vlast.

Tako je i ovoga puta. Samit je, po definiciji, susret na najvišem nivou, to jest na njemu učestvuju šefovi država. A šta nam govori to što u švajcarski hotel Birgenstok, koji se nalazi na istoimenoj planini u kantonu Nidvalden, sudeći po svemu, neće doći ni sam „glavni junak", gospodin Zelenski.

Vidite kakva je to smetnja - susret je planiran za 15. i 16. jun, a 20. maja Zelenskom je istekao predsednički mandat. To jest, u suštini, on je jedno od sledeća dva: ili uzurpator ili beznačajan čovek.

Međutim, Stefan Dižarik, zvanični predstavnik generalnog sekretara UN, već je požurio da izjavi novinarima da će UN nastaviti da smatra Vladimira Zelenskog za predsednika Ukrajine, iako je formalno njegov mandat istekao 20. maja. Ali, svi shvataju koliko je klimav trenutni položaj šefa kijevskog režima.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg će on verovatno ostati kod kuće - želja opozicije da održi novi „majdan". Među političarima i, što je najvažnije, među vojskom, ima mnogo onih kojima vladavina bivšeg komičara već podosta smeta. I mada bez odobrenja iz Vašingtona šanse za novi državni udar nisu tako velike, Zelenski je ipak oprezan. Upravo zato samit nije samit, već konferencija, čiji je organizator, formalno, švajcarska strana.

Iz istih razloga, odnosno zbog sumnjive legitimnosti ukrajinskog predsednika, formulacija „formule za mir Zelenskog" zvuči suviše pretenciozno i samouvereno. A kad sutra ne bude Zelenskog, o čemu će se onda raspravljati?

Sada malo o ciljevima ovog događaja. Ima ih nekoliko, u svakom slučaju bar dva. A o jednom od njih prilično iskreno govori i sam ukrajinski lider.

Kako je Zelenski rekao u intervjuu za agenciju Rojters, konferencija u Švajcarskoj je potrebna ukrajinskim vlastima pre svega zato da bi izvršili pritisak na Rusiju.

„Pre svega, agenda ovog skupa je politički pritisak na Rusiju i privlačenje većine zemalja sveta, ozbiljnih i uticajnih svetskih ekonomija. Nikoga ni na šta ne prisiljavamo, ali predlažemo da razmotrite našu mirovnu formulu, koja uključuje bezbednost energetike, nuklearnu bezbednost. Nama su potrebne te zemlje, da bismo i dalje razvijali taj plan", rekao je ukrajinski predsednik kojem je mandat istekao.

Po njegovim rečima, sa kijevskog stanovišta, ključne tačke za diskusiju na ovom susretu su bezbednost hrane i nuklearna bezbednost, kao i humanitarna pitanja, a među njima i razmena ratnih zarobljenika.

„Nakon toga će biti tehnička rešenja, biće plan. I zatim će taj plan biti uručen i predstavljen na raznim mestima u Rusji", tako vidi Zelenski dalji razvoj događaja.

Važan uslov za uspeh konferencije, kako je istakao sam bivši komičar, treba da bude učestovanje na njoj „većine zemalja sveta" i predstavnika „ozbiljnih i uticajnih ekonomiija". Nije teško pogoditi da se pre svega misli na Kinu i druge partnere Rusije iz BRIKS-a, jer Kijev nema dilema u dolazak delegacija iz zemalja zapadnog bloka.

I već na toj etapi kijevski režim može da očekuje prvo ozbilno razočaranje. Posle nedavne državne posete ruskog predsednika Putina Pekingu, Kina je konačno odustala od učestvovanja na švajcarskom okupljanju. Štaviše, praktično posle onoga što je na tu temu rekao kineski lider Si Đinping, u Evropu više ne žele da putuju ni predsednik Južnoafričke Republike Ramafosa, ni brazilski lider Lula da Silva.

Istina, ovaj poslednji namerava da pošalje u Švajcarsku nekakvu delegaciju, ali koliko će ona biti reprezentativna i kakva će ovlašćenja imati, nije do kraja jasno. Uzgred, malo je verovatno da će brazislki izaslanici biti spremni da u ime svog rukovodstva potpišu neki dokument pomoću kojeg Kijev računa da će u budućnosti moći da „izvši pritisak na Rusiju".

Osim toga, kako prenosi CNN, pozivajući se na svoje izvore, najverovatnije je da će konferenciju ignorisati i Egipat, Nigerija, Gana, Kamerun, Senegal, Alžir, Saudijska Arabija, Izrael, Indonezija, Sirija, Iran, Etiopija, Malezija i Venecuela.

Od zemalja globalnog Juga u Birgenstok će doći samo Indija - nije isključeno da će je predstavljati premijer Narendra Modi. Uzgred, ovo nema nikakve veze sa iznenadnom promenom stava Indije prema Ukrajini ili zaokretom ove zemlje prema Zapadu - sve je mnogo jednostavnije. Radi se o postojećem rivalstvu između Delhija i Pekinga. Modi jednostavno ne može sebi da dozvoli da neko pomisli da je on odustao od puta pod uticajem Si Đinpinga.

Sve ovo govori da Zelenski u Švajcarskoj neće okupiti „svetsku većinu". A bilo kakve odluke da se tamo donesu, ako do toga uopšte i dođe, neće izaći iz okvira aktuelne konfrontacije Zapada i Istoka. A to da kolektivni Zapad stoji iza kijevskog režima, ionako ni za koga nije tajna.

Kako je tim povodom izjavio koordinator za strateške komunikacije Bele kuće Džon Kirbi, Rusija i Kina žele „da podriju međunarodni poredak, da otežaju posao međunarodnih saveza koji su korisni za SAD."

„Mirovni plan Zelenskog", čiji je smisao u kapitulaciji Rusije, u odustajanju Moskve od oslobođenih teritorija i isplati reparacija Ukrajini - „Da li su izgubili sposobnost razumnnog rasuđivanja", kako je rekao predsednik RF Putin - izgleda ne samo sumnjivo, već garantovano nije ostvarljiv, tako da čak ni neki predstavnici pomenutog Zapada, na primer Mađarska, nisu spremni da o njemu razgovaraju.

Kako je nedavno saopštio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, Budimpešta je stavila veto na rezoluciju Saveta Evrope o tome da nema alternative za ukrajinski „mirovni plan".

„Savet je hteo da donese rezoluciju u kojoj su hteli da priznaju samo i isključivo mirovni plan predsednika Zelenskog kao formulu za mir koju treba razmotriti i podržati. Za nas je to neprihvatljivo. Druge zemlje su takođe razvile mirovne planove koji nisu ništa lošiji od plana ukrajinskog predsednika. Zamolio sam da se i drugi mirovni planovi uključe u rezoluciju Saveta Evrope. To je bilo odbačena većinom glasova. Zato sam stavio veto, da to ne bi postala odluka Saveta", rekao je Sijarto, pozivajući da se započnu „realni mirovni prgovori" na kojima bi učestvovala i Rusija.

Shvatajući da Kijev neće uspeti da dostigne željeno - sveobuhvatnu međunarodnu podršku - u kancelariji predsednika Ukrajine planirali su da iskoriste susret u Švajcarskoj kao potvrdu legitimnosti Zelenskog od strane svetskih igrača. Ali, posle izjave portparola generalnog sekretara UN, potreba za ovim je praktično nestala.

Tako da konferencija više nema nikakve ostvarive ciljeve. I već samo iz tog razloga, jednostavno je osuđena na propast, kao i svi prethodni pokušaji Ukrajine i Zapada da na svoju stranu privuku lidere globalnog Juga.

Štaviše, nekoliko nedelja pre početka, predstojeći susret u suštini izgleda kao „konferencija osuđenih na propast" - odnosno, konferencija država antiruske koalicije, koje ne mogu da ostvare željeno na bojnom polju i koje sada očekuje ništa manji poraz na polju diplomatije. Malo je verovatno da će zemlje svetske većine, koje pažljivo posmatraju šta se dešava, u takvoj situaciji izabrati stranu gubitnika.

2.

U NATO su uvereni da će pre ili kasnije poslati vojsku u Ukrajinu

SAD: „To je druga vrsta bitke"

Novine Politico, pozivajući se na visokopostavljenog zvaničnika jedne od NATO država, objavile su da Alijansa ne isključuje mogućnost slanja svoje vojske na teritoriju Ukrajine. Ranije je Njujork tajms preneo da je Kijev, uzimajući u obzir napredovanje ruske vojske, zamolio NATO da im pomogne sa obučavanjem regruta u blizini linije fronta.

Piše: Andrej Oficerov

Predsednik Združenog komiteta načelnika štabova vojske SAD Čarls Braun je rekao da izgleda da je raspoređivanje NATO instruktora u Ukrajini neizbežno. Istovremeno, predstavnik za štampu Pentagona Sabrina Sing je izjavila da ne planiraju da šalju tamo svoje instruktore. „Mi smo obučili hiljade i hiljade vojnika u okviru naših dugoročnih obaveza prema Ukrajini, ali nemam informaciju o tome da ćemo u ovom trenutku slati instruktore u Ukrajinu", rekla je ona. Ko od njih namerno zbunjuje i dovodi u zabludu? Ili to rade i jedni i drugi? U krajnjoj meri, o intervenciji o kojoj su tako mnogo govorili u NATO, više se ne govori. Ili je to samo za sada?

Međutim, u SAD su situaciju ukrajinske vojske na frontu nazvali „neverovatno očajnom". Neko u Vašingtonu razlog za to vidi u kašnjenju američke pomoći, a u Velikoj Britaniji smatraju da je za ono što se dešava kriva ukrajinska armija. Zelenski pak izjavljuje: „To je krivica celog sveta. Svet je pružio priliku Putinu da okupira našu zemlju, ali sada, upravo sada, svet može da nam pomogne."

Svojom nepromišljenom „pomoći" Zapad je već doveo ceo svet na granicu nuklearne katastrofe. I nastavlja da pojačava tenzije, koristeći Ukrajinu kao potrošni ratni materijal, za koji im nije žao da ga recikliraju. Ali sam ne žuri da se umeša u rat. Ista ta Britanija ne želi da uđe u direktan vojni konflikt sa Rusijom, izjavio je engleski ministar odbrane Grant Šeps, odgovarajući na pitanje o tome zašto su snage britanske armije pomagale Izraelu u presretanju raketa i dronova koje je lansirao Iran, ali ne pružaju sličnu podršku Ukrajini. Pre toga je britanski ministar spoljnih poslova Kameron obećao pomoć. Ali, 6. maja je Rusija zapretila da će udariti na britanske vojne objekte. Posle toga, britanski zvaničnici više se nisu oglašavali o pravu Ukrajine da britanskim raketama gađa po ruskoj teritoriji.

Pored toga, general britanske armije Džejms Martin je rekao da njegova zemlja, sama, nije spremna za rat velikih razmera. Kao razlog je naveo to što je britanska armija izgubila potrebne veštine, a što se tiče brojnosti - ona je najmanja u poslednjih 300 godina.

Zaista, oni su imali svoj „trenutak slave". Ali taj trenutak nije prošao samo za Britance. Uprkos zdravom razumu i realnom stanju u Britaniji, isti ministar poziva evropske zemlje da slede primer Verlike Britanije i pošalju u Ukrajinu rakete sa odobrenjem da nanose udare po teritoriji Rusije, uključujući Krim. Politikolog Jurij Svetov smatra da je engleska armija veoma slaba i da ne može da predstavlja konkurenciju u slučaju oružanog sukoba. „Oni su sposobni samo da prave diverzije, provokacije, da se bave obaveštajnim radom - to mogu, a za ratovanje više nisu. Zbog toga su predložili da se udruže snage da bi se započela borba."

Suština svih tih i sličnih izjava svodi se na to da Rusiju pritisne cela NATO banda. U Ukrajini se u takvim slučajevima govori da je zajedno lepo i svog oca pobediti. Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju rešenje, direktno uvlače NATO zemlje u konflikt i predstavljaju „igru vatrom". Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov rekao je da će bilo koji teret koji sadrži naoružanje za Ukrajinu postati legitimni cilj za rusku vojsku. Drugim rečima, Moskva blago upozorava da će udarati pažljivo, ali veoma bolno. Ipak, u Alijansi neće poslušati nikakvu opomenu, iako se pred njima zaista nazire pretnja nuklearnog rata, pri čemu su oni sami sebe stavili na granicu sukoba sa Rusijom.

Poljski predsednik Andžej Duda, na primer, izjavio je da „ruski imperijalizam ugrožava ceo kontinent i ako se ne zaustavi, on će se raširiti i na druge zemlje". Po njegovim rečima, „da pretnja nije realna, ne bismo trošili 4% našeg BDP-a na odbranu". Duda, naravno, laže, jer Poljska samo ispunjava zahtev Bele kuće upućen zemljama Alijanse da povećaju procenat troškova iz BDP-a namenjen vojsci.

Duda je primetio da odluka o pridruživanju NATO programu o zajedničkom korišćenju nuklearnog oružja „Nuclear Sharing" za sada nije doneta, ali oni izjavljuju da su spremni. „Mi smo postali svedoci velikih promena, tako da je postala neophodna adaptacija Alijanse na nove uslove. Ne sumnjam da je bezbednost zemalja u kojima je sada razmešteno nuklearno oružje značajno povećana", rekao je poljski predsednik i opet slagao. Zar on ne bi trebalo da zna da razmeštanjem nuklearnog oružja drugih zemalja (pre svega SAD) teritorija te zemlje (gde je oružje razmešteno) postaje cilj od najvećeg značaja u slučaju da dođe do odgovarajuće konfliktne situacije?

Tu nuklearnu „ariju" Duda peva već godinu i po dana. I, ako on zaista ne shvata kakvu pretnju će Evropi doneti realizacija njegovih planova, onda se u drugim zemljama već pojavljuju ljudi koji počinju da se vraćaju zdravom razumu. „Scenario sudnjeg dana" - pod tim naslovom je britanski tabloid MailOnline News opisao tok sukoba Rusije i NATO.

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov izjavio je da je ruska vojska spremna da se suprotstavi NATO-u ako Alijansa razmesti vojsku u Ukrajini. Po ocenama pomenutog izdanja, ako se isključe armije SAD i Kanade iz jednačine „Ko će koga?", onda odnos snaga između Rusije i evropskih članica NATO izgleda mnogo uravnoteženije. Glavno je to što NATO snage nisu iskusile prave borbe. Nasuprot tome, Rusija je pokazala impresivnu sposobnost da privuče rezerve i prebaci ih na liniju fronta, u kratkom roku. „NATO podržava borbene grupe u osam zemalja u blizini Rusije. Ali to nisu snage koje bi bile raspoređene na liniji fronta. I iako je ukupan broj vojske Alijanse mnogo veći nego broj ruske vojske, malo je verovatno da će sve zemlje želeti da pošalju u borbu mnogo vojnika, osim ako Moskva ne napadne neku NATO zemlju", zaključuje tabloid.

Šef Odseka za političku analizu i socijalno-psihološke procese Ekonomskog fakulteta „Plehanov", stručnjak asocijacije vojnih politikologa Andrej Koškin, kaže da je razlog zbog kojeg je Engleska objavila svoje namere - nestabilna geopolitička situacija. „Zato je celoj Evropi dato naređenje da se sprema za rat s Rusijom. To je njihova informativno-politička agenda usmerena na to da evropski narodi „stegnu kaiš" i počnu da daju novac za ciljeve koji se prave s one strane okeana", objasnio je Koškin.

Pritom, državni sekretar SAD Blinken demonstrira čuda političke ekvilibristike. On govori: „Ako dozvolimo Rusiji da bez kazne nastavi da radi to što radi u Ukrajini, otvoriće se Pandorina kutija i svaki potencijalni agresor u celom svetu će reći: „Ako se Rusija izvuče, i ja ću se izvući." To je recept za svet u sukobu." A šta će reći „svaki potencijalni agresor", gledajući na to što rade SAD po celom svetu (gotovo u desetini zemalja, samo u ovom veku, Amerika je nametala svoj poredak), i na to kako se Amerikanci izvlače? Da li je to recept za svet bez konflikta?

Trezvene analize zapadnih vojnih štabova pokazuju da je malo verovatna situacija bilo kakvog strateškog uspeha Kijeva. Zato retorika Nemačke, pre svega na fonu predizborne kampanje u SAD, postaje mekša.

Nisu se slučajno u Severnoatlantskom savezu, navodno odjednom, pojavile „buntovničke" ideje. Još sredinom avgusta prošle godine, načelnik generalštaba NATO Stijan Jensen je govorio o tome šta NATO očekuje od Ukrajine i šta ima nameru da postigne u Ukrajini: saglasnost za odustajanje, u korist Rusije, dela svoje teritorije u zamenu za članstvo Ukrajine u NATO, kako bi se završio rat. Odgovarajući na pitanje norveških novinara - smatra li NATO da Ukrajina treba da ustupi zemlju da bi se sklopio mir s Rusijom i radi budućeg članstva u NATO - Jensen je rekao da se „diskusija o mogućem statusu posle rata već vodi i da su druge (članice NATO-a) postavljale pitanja o predaji teritorije Rusiji". Ali, izgleda da se svi razgovori o nekakvom miru vode isključivo da bi zamaskirali stvarne planove.

Priznajući da u konfliktu u Ukrajini „Rusija dobija na zamahu kakvog nije bilo od marta 2022. godine", CNN u analitičkom članku o ukrajinskoj krizi zaključuje: „Svet bi želeo da se završi konflikt u Ukrajini, imajući na umu užas na Bliskom istoku, upravo onda kada je njegov ishod najopasniji i od životne važnosti za evropsku bezbednost." Ovde je zanimljiva konstrukcija: „svet bi želeo", i upozorenje da taj konflikt može da se završi loše za Zapad.

To jest, CNN priznaje da „ceo svet" želi da se konflikt u Ukrajini završi, ali njegov završetak pod ruskim uslovima znači poraz Zapada. Zato se evropski političari ograđuju od Makronovih ritualnih izjava da „Rusija ne bi trebalo da pobedi" i njegovih pretnji da će poslati u Ukrajinu NATO vojsku, do poziva lidera niza EU zemalja da se sa Moskvom započnu pregovori o miru, uzimajući u obzir trenutnu realnost. I samo u Pribaltiku nema nikakvih sumnji: boriti se protiv Rusije do pobedničkog kraja! Šta čekaju? Samo napred! Međutim, oni se plaše. Bravo, hrabri su samo u čoporu.

Kako je za RIA Novosti izjavio šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole naoružanja Konstantin Gavrilov, ulazak zapadne vojske u Ukrajinu povećava rizik od direktnog sukoba NATO sa Rusijom.

U Alijansi to razumeju, istovremeno želeći da nanesu poraz Rusiji, ali bez prolivanja evropske krvi. Niz nemačkih parlamentaraca se zalagao, na primer, za to da se iskoriste zapadni PVO sistemi i gađaju ruske rakete iznad Ukrajine sa teritorije NATO zemalja. Poslanik opozicione Hrišćansko-demokratske unije Roderik Kizeveter je izjavio da bi takva „transgranična" PVO omogućila da se smanji opterećenje ukrajinske PVO, koja bi onda mogla da „štiti front". On je ukazao na delovanje američkih, britanskih i francuskih vojnika, koji su štitili Izrael od udara iranskih raketa i dronova, pišu RIA Novosti pozivajući se na nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Nanošenje udara po ruskim raketama iznad Ukrajine, sa teritorije Severnoatlantskog saveza, a sa ciljem da se unište, ne protivreči Povelji UN i međunarodnom pravu, rekao je viši naučni saradnik Minhenske konferencije za bezbednost Niko Lange u intervjuu za Tagesschau. On je predložio da se uništavaju ruske rakete i dronovi sa teritorije Poljske, Slovačke i Rumunije. Ta inicijativa navodno bi omogućila ukrajinskoj vojsci da premesti svoje PVO sisteme iz zapadnog dela Ukrajine bliže borbenoj zoni kako bi se zaštitile teritorije na prvoj liniji fronta, na primer Harkov, zaključio je on.

Agencija DPA je prenela da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja je došla u posetu Kijevu, izjavila da Zapad mora aktivno da pomaže Ukrajini, „da se Putinova vojska u najbližoj budućnosti ne bi pojavila na našim granicama". Berbok je primetila da su Ukrajini preko potrebna sredstva protivvazdušne odbrane.

Nemačko ministarstvo odbrane već je najavilo da će sedam zemalja isporučivati ukrajinskoj armiji tehniku i rakete u okviru nemačke inicijative za jačanje ukrajinske PVO. Belgija, Holandija, Danska, Norveška i Kanada će pomoći finansijski, a SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Rumunija, Belgija i Litvanija - tehnikom i raketama, piše u saopštenju pomenutog ministarstva. Potvrđeno je da i Letonija želi da se priključi ovoj inicijativi. Ipak, izgleda da su u nemačkom ministarstvu odbrane požurili sa zaključcima. Kako je preneo Politico, inicijativa Berlina za jačanje ukrajinske PVO je propala, jer drugi saveznici nisu spremni da slede nemački primer. Što se tiče zone zabranjenog leta iznad Ukrajine, to je nemački kancelar Šolc već požurio da uveri one koji pažljivo prate situaciju da „Zapad ne treba da nameće zonu zabrane leta iznad Ukrajine sa teritorije zemalja NATO, jer bi to dovelo do eskalacije velikih razmera. Ni Nemačka, ni Evropa, ni NATO, ne treba da postanu učesnice u konfliktu."

Nemački ministar odbrane Pistorijus je još jednom potvrdio da „Nemačka i druge zemlje ne razmatraju ozbiljno mogućnost da gađaju ruske rakete i dronove iznad Ukrajine - to bi značilo direktno učestvovanje u konfliktu". Slično je, početkom maja, odgovorio SAD Zelenskom na njegov zahtev da odobri udare američkim oružjem po ruskoj teritoriji. Predstavnici Bele kuće su rekli da se „politika Bele kuće nije promenila i isporučeno oružje može da se koristi isključivo zua odbranu, a ne za ofanzivne operacije na teritoriji Rusije". Jasno, to navodno miroljubivo brbljanje ništa ne vredi. Cela ta priča počiva isključivo na strahu naših bivših „partnera" pred neprevaziđenim ruskim oružjem i zastrašujućim uspehom naše armije u specijalnoj vojnoj operaciji. Niko nije rekao ni reč stalnom predstavniku Rusije u UN Vasiliju Nebenzji, kada je izjavio da Zapad nema oružje koje bi pomoglo ukrajinskim snagama da prelomi situaciju na frontu. Po njegovim rečima, danas ruska PVO „obara na desetine" američkih rakete ATACMS i uništava ih kao i „hvaljene Leoparde i Abramse".

Ranije se Zelenski žalio što zapadne zemlje ne štite Ukrajinu od napada raketa i bespilotnih letelica, kao u slučaju Izraela, koji nije zvanični saveznik NATO. U SAD su odgovorili da je konflikt u Ukrajini „druga vrsta bitke". Nagoveštaj je više nego providan: evropske NATO zemlje bi trebalo da vode rat u Ukrajini, a Kijev treba da ga okonča. Ta varijanta uopšte nije isključena. Primećujemo da je termin „do poslednjeg Ukrajinca" već prestao da bude tabu u zapadnim medijima, u svakom slučaju Mysl Polska ga slobodno upotrebljava, a sve češće ga koriste i američka i nemačka izdanja. Očigledno je da vojnici Alijanse neće ratovati za nacistički režim. Ko bi želeo da iskusi nuklearni napad?

Trenutno je, naravno jednostavno se tako dogodilo, u Južnom vojnom okrugu Rusije počela prva etapa vojnih vežbi sa praktičnim uvežbavanjem pitanja pripreme i primene nestrateškog nuklearnog oružja. A rusko ministarstvo spoljnih poslova je objavilo da Moskva, odgovarajući na neprijateljske korake Vašingtona, aktivira doradu i pristupa proizvodnji raketnih sistema srednjeg i kratkog dometa.

„Uzimajući u obzir postojeći naučno-istraživački i konstruktorski rad i razvoj, kao i onaj koji već postoji u ruskom vojnoindustrijskom kompleksu, taj proces neće dugo trajati. Prilikom donošenja potencijalnih odluka o raspoređivanju takvog oružja, geografiju njihovog raspoređivanja ostavljamo njihovom sopstvenom nahođenju", istakli su u ministarstvu spoljnih poslova.