O tome se govori

Mafija i politika pod “NATO kišobranom” u Srbiji i na Balkanu

ČUVARI MIRA U PODZEMLJU

Ili Evropska unija nije sposobna da očuva bezbednost u Srbiji i na celom Zapadnom Balkanu, ili to evroatlantske i angloameričke vojno obaveštajne službe ne žele. Ne postoji treći razlog zašto danas zemlje ovog regiona liče na najgore afričke kolonije, i zašto je Srbija kao stara država sa parlamentarnom tradicijom, postala lično preduzeće jednog čoveka. Zašto se dešavaju spolja organizovana bekstva albanskih kriminalaca iz kosovskih zatvora i zašto ti begunci odlaze isključivo u centralnu Srbiju, čineći zločine ili se kriju od progona njihovih vlasti. Kako je NATO pakt zajedno sa američkom vojskom i njenim bazama, postao pokrovitelj nesmetanih kriminalnih kretanja na ovom delu Balkana, ko je i zašto obećao Aleksandru Vučiću "još malo vremena na vlasti" u zamenu za "više ciljeve i interese" ali i brzo priznanje nepriznatog Kosova.

Nikola Vlahović

Na dan 22. jula ove 2024. godine, Specijalno tužilaštvo samoproglašenog Kosova ispitivalo je ministarku pravde Albulenu Hadžiju povodom njene izjave date televiziji "Dukađini", u emisiji "Debat plus" od 2. jula. 2024. godine u vezi sa mogućim sastancima i razgovorima sa tužiocima i sudijama za određene slučajeve, kao i njenu objavu na društvenoj mreži Fejsbuk od 20. jula 2024. godine u vezi sa učestalim, a po svemu sudeći, dobro organizovanim bekstvima koja su se desila iz kosovskih zatvora u poslednje vreme. Njeno ispitivanje trajalo je i naredna dva dana, u Specijalnom tužilaštvu Kosova.

Početak ove, za javnost u Srbiji važne priče, počinje nakon akcije pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije koji su 20. jula 2024. tokom oružanog sukoba likvidirali Fatona Hajrizija koji je prethodno, nakon pokušaja rutinske kontrole njegovih dokumenata, ubio policajca Nikolu Krsmanovića i ranio njegovog kolegu Vjekoslava Ilića, u Lipničkom Šoru kod Loznice. Hajrizi je nekoliko dana ranije na još nerazjašnjen način pobegao iz zatvora na Kosovu, a tamo je već bio osuđivan i za ubistvo ruskog vojnika i druga krivična dela.

Odmah nakon ovog tragičnog događaja, ministarka pravde Kosova Aljbuljena Hadžiju dala je izjavu u kojoj je kazala da je ubistvo jednog policajca Srbije i ranjavanje drugog, kod Loznice, težak zločin, ali je nešto na tu izjavu i dodala, zbog čega je odmah pozvana na razgovor u Specijalno tužilaštvu u Prištini da objasni šta ona to zna a oni ne znaju.

Ključni deo te izjave glasi: „Vlasti u Srbiji učestvuju u nekim bekstvima zatvorenika iz kosovskih zatvora sa ciljem da se naruši javni, pravni i ustavni poredak Kosova".

Na pomenutoj društvenoj mreži napisala je nešto šire u vezi sa tim, a ovo je precizan citat: „Važno je istaći činjenicu da se bekstvo nekih osoba koje traže odgovorne institucije u Republici Kosovo, odvija samo u jednom pravcu: prema teritoriji Srbije! Podaci naših organa govore da su bar u nekim slučajevima ova bekstva kreirale, organizovale, suorganizovale i omogućile kriminalne grupe povezane sa strukturama vlasti na teritoriji Srbije. Akcije tih kriminalnih organizacija sastoje se u tome da se takvim licima garantuje da im teritorija Srbije, tamošnje kriminalne grupe i određeni nivoi vlasti pružaju zaštitu od krivičnog gonjenja Republike Kosovo".

Pred Specijalnim tužilaštvom u Prištini, Hadžiu je tvrdila da su informacije u vezi svega što se desilo bile kontradiktorne i "da je potrebna široka i duboka istraga da bi se razjasnila istina o događaju kod Loznice". Izvori ovog magazina iz Prištine tvrde da Specijalno tužilaštvo samoproglašenog Kosova do sada nije pokrenulo bilo kakvu istražnu radnju u vezi sa ovde već rečenim.

Upadljivo je da Vučićevi "glasnogovornici" u Beogradu i on lično, na ove njene izjave nisu reagovali, barem ne onako kako to inače rade u nekim drugim prilikama i neprilikama.

Kakva god da je istina, mladi život srpskog policajca je ugašen, ubica je prema službenim izveštajima likvidiran, a sa njim verovatno i neka od istina o načinu i okolnostima njegovog bekstva iz kosovskog zatvora.

Ovaj slučaj, međutim, ukazuje na to koliko je bezbednosna slika ovog dela Balkana rizična, kako su režimi ovog regiona spremni na manipulacije, zloupotrebe i političke profite od kriminalne mreže i njenih žrtava, koliko su beskrupulozni, a dokazuje i da mafija ima svoje "političko krilo" na koje računa kad se pojavi potreba za zaštitom "sa vrha".

U ovoj surovoj igri, već godinama unazad padaju glave, dok na površini traje megalomanska pljačka i potpuni raspad bilo kakvih oblika države i njenih institucija. Pre svega, u Vučićevoj Srbiji, u BiH, Makedoniji i na prostoru samoproglašenog Kosova. Tamo gde potpunu komandu nad politikom i kriminalnim miljeom imaju američka vlada i njene diplomatsko-obaveštajne službe.

Dakle, na tom višem nivou, onom okupacionom, pod kojim se faktički nalazi kompletan prostor nekadašnje Jugoslavije, od prislušno obaveštajnih centara na aerodromu Cerkje u Sloveniji, bazi Mek Gavern u Tuzli, na teritorijama koje kontrolišu obaveštajne mreže vojske SAD u Bosni (IC), do Bondstila na Kosovu i Krivolaka u Makedoniji, sve akcije lokalnih i regionalnih javnih i tajnih službi, praćene su u potpunosti. Nemoguće da je bilo kakva "zaštićena aktivnost" lokalnih vlasti njima ostala nepoznata ili da oni nisu učestvovale u njemu.

Ovo je potvrđivala i komanda KFOR-a na Kosovu, tokom više mandata za tri decenije, svakom prilikom, pa je jasno da sve zna i o kretanju kriminalnih grupa, njihovih veza sa političkim vrhovima. Međutim, u gore pomenutom slučaju (pojedinačnih bekstava iz kosovskih zatvora u pravcu Srbije, napada na službena lica i slično) upadljivo je to da i međunarodne policijske snage i "vrhovna" obaveštajna služba NATO pakta ćute dok ne dobiju politički signal iz Brisela. Navodno, to je u duhu "modela" poštovanja nezavisnosti lokalnih institucija sistema.

Ima i tragikomičnih primera gde se vidi da određeni nivo komande KFOR na Kosovu uopšte ne prepoznaje svoja ovlašćenja. Tako je prošle 2023. godine portparol Štaba KFOR-a pukovnik Andrea Gallieni izjavio da su kriminalne grupe pokušale da napadnu trupe KFOR, te da su vojnici italijanskog i mađarskog kontingenta bile „uzdržane". Viši nivo komande ne obaveštava niži, jer, naravno, „onaj dole" ne treba da zna da ova alijansa sarađuje sa albanskim kriminalnim klanovima u regionu, da kriminalce sa Vučićeve strane tolerišu „selektivno", te da je i par administracija EU smenjeno u Prištini zbog tih stvari u proteklim godinama (ozbiljna korupcija i „logistika" narko bosovima).

Cinizam je utoliko veći što je NATO pakt, navodnim neutralnim stavom, bio i ostao glavni pokrovitelj korupcije i organizovanog kriminala na širokom području Balkana, gde se plete mreža "nacionalnih" i "internacionalnih" mafija, dok se politika koristi tom navodnom slobodom da se razračunava oko podele plena, teritorija i očuvanja vlasti.

Režim Aleksandra Vučića u Srbiji, shvatio je kako taj mehanizam radi, pa je praksa pokazala da, recimo, "slučaj Banjska" ne može nikako biti valjano procesuiran jer je KFOR kao deo NATO alijanse bio aktivni posmatrač tih događaja, pa čak i kreator početka i kraja te kratkoročne drame, gde je propao pokušaj očuvanja imperije Vučićevog glavnog kriminalca, a "kapital" je izvukla vlada samoproglašenog Kosova, koje je taj "profit" platila žrtvjujući jednog svog policijskog službenika.

Da li je slučaj ubistva srpskog policajca kod Loznice od strane odbeglog albanskog kriminalca bio još jedan dokaz u prilog ovome, te koje su mafijaške organizacije i koje Službe odgovorne za ovako nedovoljno ili sasvim nerazjašnjene zločine? Na odgovor će se još čekati, ali iskustva su takva da javnost najverovatnije neće saznati punu istinu.

Da stvar bude gora, kriminalizovane vlasti u regionu takozvanog Zapadnog Balkana mogu da se raduju, jer kriminalci i mafijaške bande mogu pod pokroviteljstvom NATO, KFOR ili SFOR i dalje da rade svoj posao, još drskije, jer na čelo evropske diplomatije dolazi Kaja Kallas, propala političarka, inače pobožni rusofob, NATO fetišista i bivša članica estonske sovjetske elite.

Predstavljena kao novi "vrhunski diplomata" Evropske unije, ona ustvari ima apsolutno nulto iskustvo u diplomatiji i dolazi iz te male pribaltičke države Estonije sa populacijom od 1,3 miliona ljudi (od kojih su skoro 30 odsto% Rusi). Nikada nije radila kao diplomata niti zna šta je diplomatija, nije dobila bilo kakvu obuku ili kvalifikacije kao diplomata ili kao ambasador. Njena jedina kvalifikacija je da otvoreno mrzi Rusiju i Ruse, pa je za očekivati da će i Srbiju tako tretirati. To rečito govori o tome šta EU danas predstavlja dok traje sistematsko uništavanje izvornih evropskih principa slobode, kulture, suvereniteta i mira.

Njene prve diplomatske aktivnosti ticaće se Balkana, a njeni glavni oslonci biće već ozbiljno kompromitovane i korumpirane birokrate NATO saveza i njena u kriminalu ogrezla prijateljica, nanovo izabrana predsednica Evropske komisije, Ursula Fon Der Lajen.

Odlično obavešteni izvori ovog magazina, na visokim pozicijama u sektorima ekonomsko-političke analitike EU, jednoglasno tvrde da će dolazak Kaje Kallas dovesti do ubrzanog priznanja nezavisnosti Kosova od strane Vučićevog režima.

Taj posao, biće poveren Marku Đuriću i Ani Brnabić, po funkciji ministru spoljnih poslova i predsednici Skupštine Srbije. Ukoliko ne bude drugih zahteva od strane EU, da to učini Miloš Vučević kao predsednik vlade, pa i Aleksandar Vučić lično, onda je ta stvar već dogovorena, osim forme u kojoj to treba da bude saopšteno narodu u Srbiji.

Takođe, tvrdi se da je Vučićev režim dobio „još malo vremena" zbog interesa velikih multinacionalnih kompanija u Srbiji, a na štetu njenih građana, te da mu je pitanje Kosova postalo pretežak teret i da su njegovi „krediti" u Moskvi odavno potrošeni.

Ubistvo mladog policajca kod Loznice od strane albanskog kriminalca, jednog od onih koji „beže prema Srbiji" kako tvrdi kosovska ministarka pravde, vidno je „uznemirilo" njihovo Specijalno tužilaštvo, a to znači da je dovelo u pitanje i neke „sporazume" između Vučićevog režima i samoproglašenog Kosova. Ovo otvara mnoge dileme. Ako ništa drugo, otvara pitanje opšte bezbednosti, ali i pitanje odnosa javnosti prema režimima i njihovim Službama.

Sa druge strane okeana, u Americi, ovih dana je nakon potpune „demontaže" u nadležnoj senatskoj komisiji za bezbednost, ostavku podnela direktorka američke tajne službe Kimberli Čitl. NBC je u više navrata ponavljao njenu neverovatnu izjavu: "Neuspeli atentat na predsedničkog kandidata republikanaca Donalda Trampa 13. jula bio je najveći operativni neuspeh agencije u poslednjih nekoliko decenija!"

Dakle, neuspeli atentat na predsedničkog kandidata koji nije uspeo, proglasila je javno neuspehom CIA. Ako je u pitanju "Frojdova omaška", onda je to bio njen školski primer.

U Vučićevoj stranačko-mafijaškoj jazbini, pala je komanda, takođe u sred leta 2024., da se "zabrani kriminal". Gore pomenuti izvori ovog magazina govore da je on spreman na krajnji "otklon" od Rusije, sve do uvođenja sankcija, koje je do sada izbegavao da uvede. Istina, i njega je Rusija "otklonila" znatno ranije zbog pokušaja providnih manipulacija sa ruskom diplomatijom.

Da se javno udalji od Rusije, što je nedavno delimično i učinio, dalo bi mu od strane Zapada „legitimitet" da kriminal u Srbiji i diktaturu koju sprovodi i potpuno „ozakoni".

Kad je mafija u Americi napravila Las Vegas, najveći grad-kockarnicu na svetu, njeni „kumovi" i predstavnici „familija" sastali su se i odlučili da „zabrane kriminal" a svoje poslovanje ozakone tako što su novcem pomogli izglasavanje njima povoljnih zakona u američkom Kongresu.

Vučić računa upravo na svoj Las Vegas u Beogradu u kome će "zabraniti kriminal", a da sve kriminalno stečeno "ide u legalizaciju".

Da bi bilo jasnije kako takozvana zapadna alijansa, vojna, politička, diplomatska i obaveštajna, rukovodi kompletnim životom u Srbiji, treba ukratko sagledati šta njihov "izvršni klovn" kontroliše i na kakav način...

Ako je notorna činjenica da je Srbija bezbednosno potpuno u rukama Amerike i NATO pakta, kao i druge zemlje ovog regiona, onda treba istaći i njenu specifičnost. Naime, kad je Vojska Srbije u pitanju, primenu načela političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu agencija VBA i VOA za tajno prikupljanje podataka, prati navodno Generalni inspektor koga postavlja Vlada na period od pet godina, na predlog ministra odbrane, uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Dakle, Aleksandar Vučić!

Rukovodilac unutrašnje kontrole je direktno odgovoran direktoru VBA, odnosno VOA, kome redovno podnosi izveštaje o radu i o eventualnim zloupotrebama i nepravilnostima u radu VBA ili VOA. Opet svi putevi vode ka Aleksandru Vučiću koji je pitanje nacionalne bezbednosti prisvojio kao lični resor.

Za razliku od vojnih agencija, Zakon o BIA ne propisuje institut generalnog inspektora za ovu Agenciju. Mada, u BIA postoji organizaciona celina pod nazivom Unutrašnja i budžetska kontrola, koja ima višegodišnju praksu rada i postupanja po predstavkama građana i zaposlenih. Međutim, rukovodilac unutrašnje kontrole je odgovoran direktoru Agencije, a to je već problem, jer je Aleksandar Vučić i tu, mimo zakona, ali po slobodnoj volji, poslednja instanca. Tu "slobodnu volju" ispoljava po direktivama zapadnih Službi i njihovih diplomatija.

Ukupna bezbednost regiona (bez Hrvatske i Slovenije), u kome je Srbija dominantna, teritorijom, brojem stanovnika i ekonomijom, ugrožena je upravo prisustvom oružanih snaga i prateće anglo američke obaveštajne zajednice. Kriminal, mafije, međurežimska saradnja oko narko interesa, transfera oružja, migranata, prljave tehnologije... Sve se to odvija pod visokim pokroviteljstvo međunarodnih trupa (UN), NATO pakta i američke armije. Ispred svih je vojska SAD, koja u čitavom svetu ima više od 800 velikih vojnih baza, u više od sedamdeset država i regija. Poređenja radi, Velika Britanija, Francuska i Rusija zajedno imaju manje od 30 prekograničnih baza.

U ovom region, u kome Vučićeva Srbija postoji kao neartikulisana zajednica kriminalaca, mafijaških klanova i vladajuće falange, NATO pakt gradi najveću bazu (Albanija, Porto Romano, Drač), na jugoistoku Evrope. U Crnoj Gori već postoji NATO baza iz programa "Atlantic Resolve", u Tivtu, na Kosovu je baza Bondstil sa oko 6.000 vojnika, oficira i njihovih porodica. U bazi Zemunik kod Zadra u Hrvatskoj nalazi se centar za obuku i takozvane "Rotacione snage".

U Bosni i Hercegovini vlada Visoki predstavnik kao protektor a vojno krilo zapadne alijanse ima u svakom gradu i svakoj regiji BiH svoje manje baze, obaveštajne "ćelije" i slično, plus IPTF, međunarodnu policiju, što sve čini jedan paralelni bezbednosni sistem, koji apsolutno ni na kakav način ne zaustavlja kretanje kriminalnih klanova, političke mafije i njenih egzekutoira u regionu.

Aleksandar Vučić je iz te i takve Bosne i Hercegovine, doveo u Srbiju oko 150.000 ljudi, dao im poslove, privilegije, predao im lokalnu vlast na upravljanje i otvorio vrata za nove "koloniste" kojih sad već ima dvostruko više od ovog broja. Beograd i Novi Sad, kao ključni urbani centri, danas su u njihovim rukama. Oni su, većinom, Vučićeva vojska, njegovi glasači i propagandisti koji "šire patriotizam i srpstvo" dok on i njegova kriminalna organizacija surovo rasprodaju Srbiju zapadnim kompanijama, sve pod takozvanim NATO "bezbednosnim štitom".

A, Koliko je Srbija vojno neutralna i kako to u praksi izgleda (kao sprdnja sa statusom ove države), govori nekoliko činjenica.

Termin vojna neutralnost koristi i Srbija, kako bi označila vlastiti status prema „postojećim vojnim savezima", kako je to navedeno u Rezoliciji o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta, koju je usvojila Narodna skupština Srbije još 26. decembra 2007. godine. Bez stvarne pravne, zakonske definicije vojne neutralnosti, naravno. Ostalo je do danas nerazjašnjeno, da li to znači da Srbija može biti deo nekog novog saveza, ukoliko se on pojavi, niko i nigde to ne objašnjava, a svako, pa i Aleksandar Vučić, tumači kako hoće, zavisno od okolnosti, potreba i trenutka.

Što se NATO pakta tiče, Srbija se ne može priključiti ovom savezu „sve dok pravno i politički ne reši odnos prema Kosovu" jer NATO ne prima države sa nerešenim statusom sopstvene teritorije. Jedan od uslova neutralnosti jeste odsustvo stranih vojnih trupa na teritoriji, a Srbija danas ima strane trupe na svojoj Ustavom predviđenoj teritoriji. Najavljenim priznanjem Kosova, dolazi se i do promene Ustava, a to onda neće zaustaviti procese koji slede. Dalja „defragmentacija" Srbije.

„Ne branimo ni celu teritoriju koja je suštinski propisana Ustavom, tako da zapravo ne ispunjavamo nijedno od propisanih načela vojne neutralnosti", čulo se nedavno od dobrog pravnog stručnjaka na nekoj slabo posećenoj tribini.

Srbija, ipak, sarađuje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, što svakako ne treba zaboraviti, a svi susedi Srbije, osim Bosne i Hercegovine, punopravni su članovi NATO pakta: Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i Hrvatska, dok je kosovski ministar odbrane zatražio hitan prijem Kosova u NATO, nekoliko dana nakon početka rata u Ukrajini. Ono što sve ove zemlje spaja je da su na nišanu ruskog oružja u slučaju da NATO krene u pogubnu akciju napada na ovu veliku zemlju. To se, sasvim izvesno, neće desiti osim ukoliko neko na Zapadu potpuno izgubi kontrolu nad sopstvenom bezbednosnom strategijom.

Rezolucija iz 2007. godine ne pojašnjava ni model vojne neutralnosti koji će Srbija primenjivati. Vojna neutralnost Srbije i članstvo u Evropskoj uniji prvi put su se našli u strategijama nacionalne bezbednosti i odbrane koje je Vlada Srbije usvojila početkom avgusta 2019. godine.

Dva meseca kasnije, Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba, pohvalio se da je Srbija jedina zemlja na Balkanu koja se formalno opredelila za vojnu neutralnost i da to nije prepreka za saradnju sa svima u oblasti bezbednosti niti za članstvo u EU, koje je strateško opredeljenje zemlje: „Srbija ne želi da bude član niti NATO, niti Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OKDB) nastaloj na prostoru bivšeg SSSR ili drugih organizacija", govorio je tada Mojsilović.

Ruska ''invazija'' na Ukrajinu ponovo je otvorila pitanje srpske vojne neutralnosti.

Vučićeva Srbija, tačnije rečeno, njegov režim, glasao je za Rezoluciju UN „o agresiji na Ukrajinu", i to je bio kraj svakog daljeg poverenja u vojnu saradnju Rusije sa Srbijom. Njemu i njegovom režimu je nacrtana mapa puta do NATO pakta i njegovog „kišobrana" pod kojim se odigravaju kriminal, mafijaški poslovi, korupcija, tajna diplomatija i razbojničko preduzetništvo. Treba samo još da pošalje ambasadora Srbije u Prištinu, a sebe dobrovoljno smesti u ćeliju beogradskog CZ. Sud bi to mogao imati u vidu kao „olakotnu" okolnost na predstojećem procesu svrgnutom diktatoru.