Dovoljno je baciti pogled na neku biografiju Dragana Šutanovca (1968) i odmah uočiti reč - bivši (u jednom njegovom životopisu pominje se čak 28 puta). Bivši poslanik, bivši ministar, bivši potpredsednik partije, bivši prvak Demokratske stranke, bivši specijalni savetnik, bivši šef izborne kampanje DS-a. Jedino je i sadašnji fan NATO agresora na Srbiju, koji su razorili našu zemlju, sproveli nad njenim narodom genocid sa odloženim dejstvom (masovna upotreba ubojnih sredstava sa osiromašenim uranijumom usled čega Srbe i Srpkinje kosi kancer), okupirali Kosovo i Metohiju, te tu stvorili svoju marionetsku državu. Doduše, da se ne lažemo, postepeno su zahvaljujući takvima kao što su Šutanovac i Vučić u nju pretvorili i ostatak Srbije.
Dragomir Anđelković
Pre nego što su prešli na nju, jednako zlo su učinili našem narodu zapadno od Drine. Republiku Srpsku su takođe napali kao i Srbiju - sa namerom nanošenja teških telesnih povreda ali ne i ubistva - te su doprineli otmici trećine njene teritorije i etnikom čišćenju Srba sa zapadnih prostora RS. Zato su Republiku Srpsku Krajinu zajedno sa Hrvatima planski usmrtili, trasirajući teren za masovne pogrome i progone tamošnjeg srpskog stanovništva (ne zaboravimo hrvatska genocidna akcija „Oluja", koju su Amerikanci pripremili i podstakli, započela je 4. avgusta 1995. udarima američkog vazduhoplovstva po položajima Vojske RSK kod Udbina i Knina).
Sve to Šutanovcu nije smetalo da ode na obuku kod agresora, što bi bilo isto kao da su mladi srpski političari pristali da idu, da kažemo, u junu 1941, u Treći Rajh - posle aprilskog razaranja Beograda i komadanja naše zemlje - na pripreme za bezbednosno i svako drugo upravljanje državom u duhu „nacističkih vrednosti" (to nisu uradili ni Ljotićevci).
U Srbiju se vratio pošto je u SAD završio razne kolaboracionistike kurseve. I gde je najbolje mogao da posluži Pentagonu? Naravno na čelu srpskog odbrambenog sistema, kako bi što pre postao antisrpski ili ako to nije moguće, makar bio osakaćen. Kao ministar odbrane od 2007. do 2012. godine, koliko je mogao, svom narodu je odmogao.
Naša vojska je tada trostruko pa i više umanjena, ostala je bez većine tenkova, topova, oklopnih vozila, a mnoge nacionalno nastrojene starešine (ako su do tada i pretekle) iz nje su oterane. Sproveo je reformsku operaciju Vojske Srbije tako što umalo nije umrla (preživala je u invalidskim kolicima), te je za to od sličnih njemu NATO sponzorisanih tzv. NVO delatnika dobio „veliko priznanje".
Skoro da je postao nosilac Zvezde Džejmija Šeja prvog reda. Da se podsetimo, pomenuti je bio ogavni i osorni glasnogovornik NATO zlikovaca tokom agresije na Srbiju. To je onaj za koga je ubistvo srpske dece „kolateralna šteta". Otišao je u penziju ali je srbofob ostao do naših dana, našta nas malo - malo pa nekom izjavom podseti. Što se Gaga Šukija tiče, on je profesionalni natofil do dana današnjeg. Uz to je dosledno i manipulator najgore vrste. Ništa lepše o tome ne govorio od njegove izjave iz 2011. godine: „Kada kvazipatriote napadaju NATO, zaboravljaju da napadaju jednu Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Norvešku, kao i da se time čini šteta na bilateralnom planu odnosa Srbije sa tim zemljama". Znači dodvoravanje NATO državama od kojih je 75 posto priznalo lažnu kosovsku državu, važnije je od istine!
Naravno, imao je on i mnogo gore izjave, ali ostao sam u domenu manipulacije. Ona je zloupotreba činjenica u cilju zavođenja javnosti u skladu sa željama manipulatora. Od nje postoje i površinski gledano mnogo gore stvari (ali baš zato što je bolje upakovana, manipulacija je opasnija). Zašto je baš ona u vezi sa NATO reformatorom naše vojske bitna? Stoga što na tim temeljima služi Vučiću! Pošto je postao i bivši opozicionar, upinje se da u medijskoj sferi brani posebno osetljive poteze postmodernog diktatora Srbije, poznatog kao Alek bez Kosova. Tako je dokazivao da on nikako nije bio uključen u Banjski debakl (pri tome njihovim NATO mentorima naravno nije problem srpski poraz već bilo kakav pokušaj da se ugrozi ono što smatraju „teritorijalnim integritetom" Kosova).
Sada perfidno brani Vučićevu politiku neodgovornog uvlačenja Srbije u litijum eksperiment, ne toliko da bi zadovoljili evropske potrebe za tim metalom (jer EU ima pedesetostruko veće rezerve litijuma nego što ih mi imamo), već kako bi Nemci videli da li ćemo da počnemo masovno da oboljevamo i umiremo, te da onda kada na nama izvežbaju tehnologiju njegove eksploatacije, ako se postigne prodor u pozitivnom pravcu, počnu i sami da ga dobijaju. Ako se pokaže da je neizbežno da iza procesa koji do toga vodi ostane spržena zemlja puna novih grobova, onda ništa, naći će neku novu nesrećnu zemlju koja ima litijum i autokratu spremnog da narod gura u nesreću.
Sve to NATO Šukiju nije od značaja. Bitno je da nađe način da manipulativno deluje protiv onih koji kritikuju zlodela njegovog novog gazde. Ulog je veliki. Pošto je Marko Đurić zbog zasluga u dodvoravanju američkoj administraciji avanzovao u ministra spoljnih poslova (kako bi stari posao nastavio u novom formatu), ostalo je upražnjeno mesto našeg ambasadora u SAD. Opštepoznato je da ga Šutananovac odavno želi kako bi bio bliže evroatlantskoj vatri, te onda ogrejan, došao u poziciju da ponovo postane ministar, recimo, prosvete, pa da Srpskoj deci utuvi u glave da su ltijum i uranijum najvažniji elementi za pretvaranje onoga što je ostalo od zemaljske u nebesku (lii možda podzemnu) Srbiju.
tome da se krčka takvo - mislim za sada ono prvo - vašingtonsko rešenje, pre nešto više od šest meseci analizirali su opozicioni mediji. Na to im je Dragon fon Šuk poručio: „Da li se ja nudim, ne nudim se nikome". Taman posla. Samo bljuje vatru i moli za Vučićevu milost, a onda on neka već vidi, kada i koju nagradu da mu dodeli. Možda i ne postane beglerbegov kapućehaja pri američkoj Visokoj porti, ali nešto, pre ili kasnije, skoro sigurno hoće. Uostalom, što bi on bio gori od Jelene Milić ili Tatjane Macure? Nema smisla polno ili na bilo koji drugi način diskriminisati delatnike anti-Srbije, kada već nemamo Zakon o veleizdaji. Kako č da ga imamo kada bi onda niz vlastodržaca zaradio bukagije?
A to što je za Vučića on bio „žuti lopov", onaj koji „topi" srpske tenkove ili uzurpira „najvredniju vračarsku zemlju", nema veze. Uostalom i kako bi i imalo posle SNS otmice najbolje savske zemlje (ne zaboravimo njegovi prijatelji ili partneri, šta god da su, dobili su tu džabe 500 hektara vrednih 2,5 milijardi evra a do sada su u budžet uplatili manje od 7 milina EUR tj. 350 puta manje) i krađe Kosova u cilju davanja istog Kurtiju (da bi tako Alek zadovoljio svoje i ujedno geopolitike roditelje sina Dragana)? Konačno, šta je sve rekao Vučić o, na primer, Jeleni Trivan ili Milenko Jovanov o njemu, pa su sada deo istog političkog kartela. Tamo gde nema časti i srama, sve to je normalno, pa i da Šutanovac gladi Vučićevu bistu a on mu polako ali sigurno pakuje neki poklon. To je žuto-napredna Srbija.
Neko bi rekao da je u prošlosti Aleksandar Vučić nastojao da bude ozbiljan ekstremista i radikalni šovinista nalik Vojislavu Šešelju, a danas je njegovo drugo lice NATO jurišnik i vašingtonska podguzna muva Dragan Šutanovac. Ko tako misli ozbiljno greši. Svi oni su bili i ostali deo iste ekipe. Šešelj brani Vučića za jednu, a Šutanovac za drugu publiku. Doduše, ona od lažnog vojvode je u Srbiji (i dalje hipnotisani staroradikali) dok je ciljna grupa bivšeg ministra van Srbije (CIA, NATO, BND i tome slično). Ono što im je zajedničko, to je blagonaklon odnos Aleka. On voli sve koji mu služe i imaju nešto da ponude (ni njemu ne znače ništa jadni poltroni koji misle da je dovoljno da vidi da ga veličaju a nemaju šta da mu daju).
Što se morala i ubeđenja tiče, da se ne zavaravamo, njih nikada nije ni bilo. Po tome gde su Vučić, Šešelj i Šutanovac stigli, očito je da su od ideoloških varanja i krenuli. I ranije su bili deo prevarantske ekipe. Vučiću je do Srpstva stalo 1991. kao i ove 2024. godine, kada namerava da intenzivira njegovo totalno žrtvovanje za sreću i berićetnost Litijumskog Rajha. Zato je sasvim na mestu da on, Gaga jahač na maketi tenka Abrams i vojvoda od zarđale franjevačke kašike, igraju NATO kolo. Svoj se svome raduje, samo je krajnje vreme da to shvate i preostali prevareni patriotski nastrojeni građani koji još nisu napustili Acu Rafala.