Stav
Država
Neoliberalizam je propao. Neoliberalni kapitalizam je stradao u suludoj vožnji bahatih i pijanih japijevaca. Uobraženi i prepotentni finansijski magovi virtuelne ekonomije doživeli su
bankrot. Malograđani, neznalice i foliranti su uništili svetske finansije
zbog sopstvene pohlepe i gramzivosti. Podatak da je u 2008. isplaćeno na ime bonusa u poslovanju mešetarima sa Vol Strita neverovatnih 18 milijardi dolara, više nego što iznosi celokupna finansijska podrška američkoj automobilskoj industriji, dok su
njihove kompanije bankrotirale, najbolji su dokaz trulosti ideologije neoliberalizma. Kapitalizam je opstajao zbog svoje
preduzimljivosti i efikasnosti. Kapitalizam je
pobedio sovjetski socijalizam zbog svoje uspešnosti u poslovanju. Neoliberalizam je obesmislio samu suštinu kapitalizma i urušio
sve njegove izvorne principe.
Piše: Branko Dragaš
Neoliberalizam je razorio kapitalizam iznutra. Kriza
je nastala kada se ta mistična i maglena kula, sazidana na prevarama i špekulacijama,
potpuno srušila. Svetska kriza je posledica globalizacije. Prirodno je
bilo da se kriza sa Vol Strita prenese na čitav svet, jer danas živimo u globalnom selu.
Svetska kriza, upravo zbog te činjenice, predstavlja najveću krizu u istoriji čovečanstva. Niko više na planeti nije izolovan od
posledica svetske ekonomske krize. Milijarde ljudi strahuju kako će da prežive i prehrane svoje porodice, zbog gangstera sa Vol
Strita koji su hteli u jednoj čaši da popiju čitav život. Ali ti gangsteri nisu radili na
svoju ruku. Nisu oni finansijski desperadosi koji su, poput onog Bernarda Majdorfa, prokockali hiljade milijardi dolara
iz sopstvene obesti. Taj B.M. je bio deo sistema. Pre nego što je
postao privatni investicioni bankar bio
je direktor Njujorške berze. Bio je, dakle, pripreman da napravi najveću istorijsku prevaru tešku 50 milijardi dolara.
Ništa nije slučajno. U istoriji nema slučajnosti. U kapitalizmu je sve pod kontrolom Velikog Brata.
Niko nije mogao da uzima toliki novac klijentima da nije dobio odobrenje od
Velikog Brata. Neoliberalni kapitalizam je uspostavio svetski totalitarni poredak. Veliki Brat preko satelita svakoga dana kontroliše četiri milijarde podataka na svetu. Upravljači sveta su poverovali da su, prvi put
u istoriji čovečanstva, uspeli da ovladaju planetom. Ideologija neoliberalizma je proklamovana 1988. vašingtonskim konsenzusom. Glasnogovornici su bili nobelovac Milton Fridman i
njegovi čikaški momci. Oni su sprovodili strategiju Ministarstva
finansija SAD. Pomagali su im birokrate
iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske
organizacije. Ujedinjene nacije su bile diplomatska podrška ovom konceptu.
Suština koncepta je vrlo jednostavna - agresivnom propagandom o
demokratiji i slobodi tržišta trebalo je potpuno srušiti državne
granice u svetu i uništiti nacionalni identitet. Država i nacija su bile najveća smetnja širenju neoliberalnog kapitalizma. Države i nacije su predstavljale veliku opasnost za dalje jačanje multinacionalnih kompanija. I
multinacionalne kompanije su finansirale širenje ideologije neoliberalizma. Njihov interes je bio da se sruše
državne granice i izbriše nacionalni identitet kako bi se proširilo
tržište za kupovinu njihovih proizvoda.
Iza interesa multinacionalnih
kompanija stajali su konkretni interesi 13 porodica koje upravljaju svetom. To
su isti oni koji su nacionalnu banku SAD - FED - pretvorili u svoju privatnu banku.
To su isti oni koji su 1971. ukinuli zlatni standard i koji neprestano štampaju dolar bez pokrića. Oni deluju kao mafijaška
porodica. Koza nostra i druge mafijaške porodice kontrolišu i reketiraju određene oblasti ili određeni biznis. Upravljači sveta kontrolišu i reketiraju čitavo čovečanstvo. Mafijaške porodice su
uvek na udaru zakona, dok Upravljači sveta donose zakone u svom interesu. Kada sve ovo znamo, onda
je potpuno jasno zašto se neoliberlizam usmerio na rušenje država i obesmišljavanje nacionalnog identiteta. Obarane su i postavljane vlade suverenih država kao da se postavljaju šefovi
ekspozitura neke multinacionalne finansijske korporacije. Propaganda o
demokratiji i slobodama je bila samo maska za manipulaciju biračkim telom. Osiromašeni i izmanipulisani građani su potkupljivani ili držani u strahu da bi se ostvarili interesi Imperije
u rastrojstvu. Tako je srušen berlinski zid i doveden je Gorbačov na vlast. Politička oligarhija i tajkuni sa Vol Strita su bili izvršni direktori Velikog Brata. Sovjetska
imperija se raspala i otpočela je banditsko pljačkanje propalog carstva. Neoliberalni koncept je nametnut zemljama u
razvoju. Mudri državnici su, braneći interese države i nacije, vešto izbegavali frontalni sukob sa izvršnim direktorima
Velikog Brata. Mudri državnik je, recimo, Vaclav Klaus.
Mi, Srbi, nažalost, nismo
imali takve državnike. Slučaj Srbije je zaista karakterističan. Slobodan Milošević je bio politički diletant koji nije razumeo kako svet funkcioniše. On je imao
istorijsku priliku da modernizuje Srbiju i pretvori je u razvijenu državu. Tvrdim da je mogao, koristeći se raspadom sovjetske imperije, da
postane simbol rušenja totalitarnog režima i simbol slobode i demokratije u svetu. To
bi ga dovelo do predsednika UN. Ali, on to nije razumeo. Osiono je krenuo pogrešnim putem i državu
i naciju uveo u rat sa NATO snagama. Oligarhija Imperije u rastrojstvu je oštro kažnjavala neposlušne. Umesto da se, kao
mala država i narod, prilagodimo svetu, čuvajući naše nacionalne vrednosti, mi smo se suprotstavljali povodnji. Načinili smo, po ko zna koji put, veliku istorijsku grešku.
Tu grešku je platio srpski narod i građani Srbije. Nažalost, ništa nismo naučili iz te nacionalne tragedije. Kada je Veliki Brat shvatio da se NATO bombama ne može slomiti prkos
srpskog naroda, onda su promenili taktiku. Jedini način da se sruši despotija je bio da se potkupe birači. Tako je nastala petooktobarska prevara. Preplaćena opozicija je teledirigovano dovedena na vlast.
Operativne službe Imperije u
rastrojstvu su vešto iskoristile ogromno nezadovoljstvo građana. Uspostavljena je marionetska vlast. Neoliberalizam je nametnut Srbiji. U vladu su ušli
konsultanti multinacionalnih kompanija, bez radnog iskustva i bez znanja.To im
nije ni trebalo jer se sprovodio jedan nametnuti koncept. Države je loš
gazda, sve državno treba rasprodati odmah, privatizuj, slobodno tržište sve rešava, transparentna demokratija, evropske i evroatlanske integracije, grmeli su japijevci na vlasti, ubeđeni da će se tako dodvoriti svojim šefovima. Šok terapija je bila
pogubna. Nismo, opet, imali mudrog državnika. Zoran Đinđić je bio politički diletant. Ideolog vulgarnog pragmatizma nije razumeo istorijske
tokove. Njegov makijevelizam se zasnivao na šibicarenju. Pokušavao je da zaseni marketinškim trikovima ideologe neoliberalizma. Hteo je da bude veći mešetar od prevejanih špekulanata sa Vol Strita. To je bio pogrešan
izbor. Umesto Miloševićevog glupog protivljenja, on je pokušavao da zaseni
Velikog Brata. Hteo je da bude šampion neoliberalizma. Nije video da je to uzaludan posao.
Nije video da se taj koncept urušava u svetu. Rešenje je bilo u - prilagođavanju. Trebao je javno da prihvata nametnuti koncept, a
da u praksi sprovodi naš, srpski model tranzicije. To su uradili mudri
Slovenci. Zaštitili su svoje državne i nacionalne interese. Razumeli
su kuda ide neoliberalni kapitalizam. Nisu poslušali savete MMF-a. I uspeli su da postanu moderna
evropska država. Zoran Đinđić je to kasno shvatio. Kada je došao
pameti i kada je nešto hteo da promeni, jer je uvideo da će taj koncept razoriti državu, izveli su ga na streljanje.
Njegovi trabanti su nastavili po starom. Boris Tadić vodi državu u bankrotstvo. On nema nikakvu viziju i nikakvu ideju. On je maneken
naše propasti. Našminkani glumac u spotu kompanije koja propada. Vladavinu Borisa Tadića karakterišu stalne medijske kampanje za građenje kulta ličnosti. Tigar od papira će narcisoidno sagoreti u nameri da se dopadne sebi.
On nema nikakav kapacitet da bar malo shvati šta se u svetu dešava.
Svetska kriza je još jedna u nizu fraza koje mora da nauči. Srbija nema državnike. I to je naš usud. Srbija ne može
da preživi neoliberalizam ako se ne vrati sebi. Sjedinjene Države se vraćaju svojim državnim i nacionalnim interesima. Ideologija neoliberalizma je odbačena. Državni intervencionizam se širi u SAD. Državni
kapitalizam i nacionalizacija su nametnuti kao spas bolesnom kapitalizmu. Varaju se demagozi ako misle da je ovo kraj kapitalizma. Kapitalizam nije
na svom kraju. On menja svoje ruho.
Kapitalizam se menja u neku novu
formu. Koju? Teško je to danas reći. Ostaje da se vidi koliko će kriza biti duboko i kolike će biti posledice kockarskih dugova neoliberalizma. Sve opcije su u igri. Trenutni državni intervencionizam je iznuđeno rešenje. Da država nije intervenisala došlo bi do opšteg bankrotstva i haosa koji bi se
završio ili socijalnom revolucijom ili građanskim ratom. Država interveniše
da bi kupila vreme. Ali interveniše na najgori mogući način - štampanjem dolara. Ne može se požar
ugasiti štampanjem papira bez vrednosti. To će samo rasplamsati požar. Izlaz iz ove situacije je da se odmah prestane sa štampanjem dolara i da se izvrše strukturalne reforme kapitalizma. Metodi oporavka
koji se sada primenjuju su pogrešni. Intervencionistički paket je suludo bacanje novca. Ne može se zaposliti četiri miliona nezaposlenih na farbanju i krečenju bolnica i borbi protiv pušenja. Te hipi fore ne mogu da prođu u ozbiljnoj ekonomskoj krizi koja drma čovečanstvo. Koja je izlazna strategija Velikog Brata? Ne mogu
još da je naslutim. Ako je namerno izazvana kriza da bi se prekratila dosada, onda se nalazimo u ozbiljnom
problemu. Ko zna šta Veliki Brat sve može da smisli? Ni svetski rat ne trebamo da isključimo.Ako je svetska kriza nastala u pohlepnim prekombinacijama službenika Velikog Brata, onda je to bolje
rešenje za čovečanstvo. Izlazna strategija može
da bude - narodni kapitalizam. Navijam za tu opciju i nudim operativna rešenja.
Da li Srbija ima izlaznu strategiju? Sa ovim političarima nema izlazne strategije. Potrebna nam je nova državna
i nacionalna strategija i novi ljudi. Gde su? Imamo li te nove ljude? Okrenite
se oko sebe i pronađite ih. Tako počinje preporod.